Jagoda, među ostalim vrstama sitnog voća je, svakako, najvažnija voćna vrsta. Njeno gajenje je od posebnog interesa kako za zadovoljenje potreba u svežem voću tako i za konzervisanje i duboko smrzavanje. Plodovi jagoda predstavljaju izuzetno prijatnu hranu, neophodnu kako zdravom tako i obolelom organizmu. U narodu je veoma cenjen plod jagoda kao prvo proletnje ukusno i lepo voće.
Kao gajena voćna vrsta, veoma je rentabilna, jer rano sazreva i uredno rađa. Obilnim plodonošenjem i visokom cenom plodova vrlo brzo vraća sredstva uložena u podizanje jagodnjaka i donosi dobru zaradu. Po svojim ekološkim osobinama ima sposobnost prilagodavanja, te se uspešno može gajiti na različitim zemljišnim tipovima i nadmorskim visinama.
Gajenjem jagoda zapošljava se veći broj radnika i to ne samo u direktnoj proizvodnji već i u industriji. Direktni troškovi proizvodnje su, relativno, manji nego u gajenju nekih drugih voćnih vrsta. Primena sredstava zaštite (pesticida)je po obimu manja, te su plodovi jagoda sa manje rezidualnih hemikalija.
Biološka vrednost plodova jagoda
Biološka vrednost plodova jagoda je višestruka. Ona se ogleda u sadržaju šećera, vitamina, mineralnih materija, pektina tanina, organskih kiselina, antocijana i dr. Sadržaj ovih jedinjenja varira i od sorte i od uslova i mesta gajenja jagode. Smatra se da su u ovim materijama bogatiji plodovi jagoda sa brdsko planinskih terena. Po nekim američkim podacima, plodovi jagoda sadrže vitamina C kao i sok pomorandže.
Savremena medicina koristi sva ova bogatstva plodova jagoda, te ih preporučuje kao terapeutsko voće. Plodovi jagoda su korišćeni u ishrani obolelih od bubrežnih obolenja, anemije, kardiovaskularnih obojenja, diabetisa i dr. Od posebnog su značaja plodovi jagoda u ishrani dece. Ukratko, plodovi jagoda su i hrana i lekovito sredstvo. Ovo je od posebnog interesa za savremenog čoveka, koga dinamičan život, mehanizacija, povećan fizički i umni zamor više iznuravaju.
Mineralne materije koje sadrže plodovi jagoda, preko ishrane, ulaze u sastav čovečijeg organizma, a posebno kostiju i krvi.
Autor
Dr agr. Mladen Pantelić
Sadržaj
JAGODA
PRIVREDNA VAŽNOST JAGODA
Poreklo i rasprostranjenost
BOTANIČKE I BIOLOŠKE OSOBINE
SORTE JAGODA
Jednorodne jagode
Stalno rađajuće ili remontantne
KLIMA I ZEMLJIŠTE
PODIZANJE JAGODNJAKA
Sađenje jagoda
Priprema živića
Tehnika sađenja
ĐUBRENJE JAGODA
NEGA JAGODA
Zastiranje jagodnjaka
Zakidanje iozica
Navodnjavanje
Suzbijanje korova herbicidima
ZAŠTITA OD BOLESTI I ŠTETOČINA
PROIZVODNJA RANIH SORTI JAGODA
PROIZVODNJA NA CRNOJ FOLIJI
BERBA JAGODA
MALINA
USLOVI ZA GAJENJA MALINA
SORTE MALINA
PRIPREMA ZEMLJIŠTA
PODIZANJE I NEGA ZASADA
REZIDBA MALINA
BOLEST I ŠTETOČINE
BERBA MALINA
Sorte malina
Mada se malina pominje i u Starom veku, bliže podatke o gajenju malina u literaturi nalazimo od sredine XVI veka. Od tog doba, praktično, počinje i rad na stvaranju i selekciji novih sorti malina. U tom dugom vremenskom periodu rađeno je vrlo mnogo na stvaranju novih sorti. Jedne su stvarane, imale svoj vek gajenja, zamenjivane novim sortama i tako je taj lanac u selekciji i gajenju tekao do današnjih dana. Za to vreme stvoreno je više od 1.000 sorti malina. Selekcioneri mnogih zemalja su dali svoj prilog na polju selekcije. I naše naučne ustanove, posebno Institut za voćarstvo u Čačku dale su našoj praksi nekoliko sorti.
Mi ovom prilikom nećemo govoriti ni opisivati sve sorte, već samo one koje su kod nas najpoznatije i najviše cenjene. Njih nećemo nazvati ni najboljim ni najvažnijim, već sortama čiji se plodovi najviše traže na domaćem i inostranom tržištu. Sve ove sorte imaju plodove krupne i pogodne, kako za stonu upotrebu tako i za smrzavanje. Mi smo ih preporučivali i sada preporučujemo za robnu proizvodnju. Ove sorte su ekonomski važne i interesantne za proizvođače i privredu. To su:
Moling eksploit (Molling Exploit) po poreklu je engleska sorta.
Moling eksploit je visoko kvalitetna sorta, koja daje visoke prinose. Plodovi su vrlo krupni (više od 5 g.), po obliku ovalno kupasti, otvoreno crvene boje, lepo obojeni po celoj površini. Prinosi ove sorte premašuju količinu od 10.000 kg., a u izuzetno povoljnim uslovima može se postići prinos i od 15.000 kg. Ovo je jednorodna sorta ranog perioda sazrevanja. Kod nas je osvojila simpatije i proizvođača i tržišta.
Moling promis (Molling Promise) je takođe engleskog porekla i dobivena je ukrštanjem istih roditelja.
Sorta moling promis je po periodu sazrevanja iz grupe ranih sorti, mala je razlika u vremenu zrenja. Plod je krupani dostiže težinu od 4-5 g. I ova sorta je jednorodna. Plodovi su zarubljeno kupasti, lepe crvene boje, ali vrlo često nejednako zri, te su mu plodovi na vrhu nešto svetlije, a često i zelenkaste boje. Ove mu je mana.
Rodnost ove sorte je visoka, a plodovi se lako beru. I ova sorta spada u grupu ekonomski važnih sorti, proizvođači su je prihvatili a i tržište je traži. Zastupljena je u svim malinarskim centrima Srbije.
Vilamet (Willamette)je američkog porekla i danas u nekim malinarskim krajevima SAD i Kanade predstavlja vodeću sortu.
U našim malinarskim uslovima je brzo stekla popularnost, te se negde i isključivo gaji samo bez napred pomenutih i ranije uveženih sorti. M. eksploit i M. promis.
Plodovi ove sorte su krupni oko 5 kg., kupastog oblika, tamno crveni, po čemu se jasno razlikuju od ostalih sorti. Plodovi su čvrsti i kao takvi dobro podnose transport, a u uslovima sobne temperature dobro se čuvaju. Dobro se drže i u duboko smrznutom stanju i odmrzavanju. U transportu po lošim putevima do otkupnog mesta se ne nagnječe. Dozrevaju jednovremeno.
Po periodu zrenja dolazi u grupu srednje ranih, jer zri za 3 -4 dana posle M promisa i M eksploita. Ova sorta je, uglavnom i normalno jednorodna, ali nekih godina, pred jesen, može da se nađe malo zrelih plodova. Ova berba nije interesantna ni za lokalna tržišta. Po prinosima dolazi u grupu vrlo rodnih malina. Na više mesta u rejonu Arilja i Kosjerića postignuti su prinosi veći i od 20.000 kg. po hektaru.
Kvalitetom plodova i prinosima ekonomski je vrlo interesantna i za proizvođače, a i korisnike (hladnjače i industriju),
Iz godine u godinu ova sorta osvaja nove površine, te će kod nas uskoro biti vodeća.
Gradina je selekcija naših naučnih radnika iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Ovo je bujna i vrlo rodna sorta sa prinosom preko 10.000 kg/h. Ona je novijeg datuma, pa nije u toj meri rasprostranjena kao napred pomenute tri sorte.
Plodovi ove sorte su krupni, čvrsti, crveni i jednovremeno sazrevaju, te je plod jednobrazno obojen i čvrst. On polako osvaja proizvođače u valjevskom kraju.
Po preporukama autora i mišljenju nekih proizvođača, ona je ekonomski interesantna. Plodovi su pogodni za stonu upotrebu kao i za smrzavanje i preradu u industriji.
Osim ovih, ekonomski najvažnijih sorti koje smo napred prikazali i opisali, u našoj zemlji se na manjim površinama i ređe gaje i druge sorte koje ne daju tzv. tržišne viškove i čija proizvodnja nema robni karakter. Takve sorte su:
Lojd Džordž (Lloyd George) stara engleska sorta, koja je dugo vremena bila vodeća u Engleskoj, na N. Zelandu i u drugim zemljama.
Plodovi ove sorte sazrevaju vrlo rano kao i Maling promise. Srednje su krupni, lepe crvene boje, dosta čvrsti. U Engleskoj izuzetno cenjeni za preradu i za smrzavanje. U svežem stanju su vrlo ukusni.
Ovo je tipična dvorodna sorta, čiji plodovi zru prvi put kada i jednorodne sorte, krug i put rod daju jednogodišnji izdanci, a plodovi sazrevaju tokom septembra/oktobra.
Zbog velike osetljivosti na viruse, a i iz drugih razloga, potisle su je mnoge novije sorte koje se sada gaje u Engleskoj i drugim zemljama. Kod nas Lojd Džordž nikada nije bila vodeća sorta.
Krupna dvorodna je naša jugoslovenska selekcija, kao i gradina.
Kao što joj ime kaže, plodovi ove sorte su krupni (oko 5 gr) a sazrevaju dva puta u vegetaciji. Na dvogodišnjim izdancima donosi rod kada i jednorodne, a u jesen, kao i Lojd Džordž, na jednogodišnjim na vršnom delu drugi rod.
Po boji su svi plodovi jednobrazno obojeni, čvrsti i vrlo prijatnog ukusa. Pogodni su za potrošnju u svežem stanju i preradu, pa i za duboko smrzavanje, ali samo u domaćinstvima.
Iz ekonomskih razloga i organizacije rada, hladnjače plodove ove sorte ne prihvataju, jer je već završena sezona prerade maline.
U valjevskom malinarskom rejonu još se mogu naći, mada, ređe, zasadi stare sorte m a r l b o r o, više poznate pod imenom valjevska. Ova sorta je u razvoju našeg malinarstva bila vodeća i odigrala značajnu ulogu, čak i u posleratnom periodu razvoja malinarstva. Kao što se normalno dešava, potisnule su je napred prikazane rodnije sorte krupnijih plodova.
Sličnu sudbinu je doživela i jelička malina, koja je ranije gajena u rejonu Čačka.
Sorte koje se ispituju
U našu zemlju su unete i pod ispitivanjem se nalaze i neke za nas novije sorte kao:
Pjualop (Puyallup) američka sorta. Biljke su bujne, a plodovi krupni, lepe crvene boje, sazrevaju pozno. Po američkim podacima rodna sorta, ali nije pogodna za teška zemljišta.
Letam (Latham) je vrlo pozna sorta. Plodovi su vrlo krupni, ne suviše crveni, ali se ponekad krune pri berbi.
Žbunovi su dosta bujni vrlo rodni, skoro bez trnova. Plodovi su pogodni za preradu i smrzavanje.
Kenbi (Canby)je novija sorta krupnih plodova, čvrstih, svetlo crvene boje. Biljke su bujne, otporne na mrazeve i rodne. U zapadnim krajevima SAD se smatra najboljom sortom za duboko smrzavanje, ali nije adaptirana za gajenje na teškim terenima.
September (September) je novija sorta, pogodna za gajenje u istočnim delovima SAD, rana je, dvorodna, obilno rađa.
Plodovi su otvoreno crvene boje i dobrog ukusa.
Moling dilajt (MallingDelight)je engleska selekcija krupnih plodova, koja dolazi u grupu rodnijih sorti. Perspektivnajoj je u Engleskoj, kod nas je skoro uvežena i još je u ispitivanju.
Crne maline su malo poznate našim proizvođačima. Kod nas su uvedene neke sorte, koje su pokazale veliku osetljivost na izmrzavanje Naši potrošači, kao ni tržište nisu upoznati sa ovom sortom
Purpurne maline su u ispitivanjima i u našim uslovima pokazale zadovoljavajuće rezultate kako u prinosima tako i u kvalitetu plodova. Ukoliko se bude popularisala, tržište će je prihvatiti, ali ne u takvim razmerama kao crvene maline.
Ove sorte mogu biti interesantne za okućničke malinjake i za lokalna tržišta, ali za sada ne i za robnu proizvodnju.
Purpurne maline koje su proučavane u našim uslovima su: merion (marion) i Klajd.
Tejberi (Tayberry) je rezultat ukrštanja crne maline i kupine Loganbery (Loganberry). Ovaj hibrid polako počinje da interesuje proizvođače. Pominjemo ga samo radi ilustrovanja obima i pravca selekcionog rada, bez preporuke za šire gajenje. Potrebno je da se zvanično prouči u našim uslovima, pa tek onda da se preporuči. Selekcioneri ga hvale po krupnim plodovima, izgledu, ukusu i čvrstini plodova.