U grupi jagodastog voća jagoda je ekonomski najznačajnija vrsta. Zajedno sa trešnjom predstavlja prvo voće na našem tržištu. Prorodi u prvoj godini posle sadnje, a plodovi imaju važnu zaštitnu i dijetoterapeutsku ulogu u ljudskoj ishrani.

Veoma brzo povećanje broja stanovnika, posebno u gradskim sredinama, usavršavanje postupaka industrijske prerade, hlađenja i transporta, značajno su podstakli proizvodnju, preradu i plasman jagodastog voća, a naročito jagode. Posebno je rentabilno gajenje jagode pod plastičnim folijama i u blizini velikih gradova.

Jagoda se lako i brzo razmnožava živićima, a nije veliki probirač u pogledu zemljišta i položaja. Posle sadnje redovno i obilno rađa (20.000-30.000 kg/ha). Zbog veoma ranog sazrevanja racionalno zapošljava radnu snagu, koja je u to vreme manje angažovana na drugim poslovima u poljoprivredi. Plodovi jagode predstavljaju veoma kvalitetnu, biološki vrednu i ekološki bezbednu hranu, a podjednako su interesantni za domaću i industrijsku preradu, odnosno zamrzavanje. Zadnjih godina dosta se izvozi na konvertibilno tržište gde postiže solidnu cenu, što je čini vrlo rentabilnom vrstom. Znatne količine zrelih plodova jagode koriste se u svežem stanju, kao vrlo atraktivno voće ranog sazrevanja.

Pored niza zaštitnih (lekovitih) svojstava smatra se veoma korisnim voćem pri lečenju srčanih bolesti. Plodovi sadrže značajnu količinu suvih materija, šećera, organskih kiselina, pektina, tanina, bojenih i aromatičnih materija, vitamina (C, E, B) i mineralnih materija (Fe, P, Mg). Imajući u vidu navedeni biohemijski sastav, plodovi jagode podjednako su značajni u ishrani dece i odraslih, prevashodno za pravilan razvoj, a svakako i za očuvanje zdravlja.

Jagoda je vrsta severne zemljine polulopte. Zadnjih godina jagoda se komercijalno gaji na većim površinama (1-5 ha) u blizini većih potrošačkih centara. Imajući u vidu povoljne klimatske i edafske uslove naše zemlje za gajenje jagodastih vrsti voćaka, a posebno jagode, kao i njena prehrambeno-tehnološka svojstva, preporučuje se plansko podizanje visokointenzivnih jagodnjaka, sa novim, rodnijim i kvalitetnijim sortama.

Malina se među listopadnim voćkama nalazi na 14. mestu u svetu. Evropa je kao kontinent najveći proizvođač maline. Počinje da se gaji u Engleskoj, davne 1548. godine. Poreklom je iz Male Azije, ali se smatra vrstom severne zemljine polulopte.

Divlja malina raste u šumama naše zemlje skoro dva milenijuma. Robna proizvodnja kod nas počinje posle Prvog svetskog rata, a veliki polet dostiže u toku poslednje decenije. Jugoslavija je danas najveći robni proizvođač i izvoznik smrznute maline. Proizvodnja maline u našoj zemlji zaostaje samo za šljivom, jabukom, višnjom i kruškom.

Plodovi maline su slatkonakiseli, aromatični, vrlo ukusni i lako svarljivi. Koristi se kao desertno voće u svežem stanju, ili nakon prerade u sok, sirup, liker, rakiju, kompot, slatko, marmeladu, džem, kandirano voće, sladoled, voćne salate i kao malina u prahu.

Plod maline je bogat šećerima, organskim kiselinama, vitaminom C, mineralnim materijama i antocijanima, pa se koristi u ishrani dece, bolesnika, rekonvalescenata, starijih osoba i sportista.

Povoljni prirodni uslovi, slabiji napad virusa i prisustvo dovoljno radne snage (posebno za berbu) omogućavaju dalje plansko širenje novih sorti maline, sa epitetom najrentabilnije kulture u celokupnoj biljnoj proizvodnji.

Autor
Prof. dr Milovan Veličković

Sadržaj

Predgovor

JAGODA

Poreklo i rasprostranjenost
Sorte jagoda
Klimatski i zemljišni uslovi za gajenje jagode
Razmnožavanje jagode
Podizanje jagodnjaka
Agrotehničke mere u jagodnjaku
Zaštita jagode od bolesti i štetočina
Bolesti jagode
Štetočine jagode
Gajenje ranih sorti jagode
Vreme i razmak sadnje
Proizvodnja jagode na crnim folijama
Proizvodnja jagode u dvorištima i na balkonima
Berba jagode
Prerada i čuvanje plodova
Literatura

MALINA

Biološko privredni značaj
Biohemijska svojstva plodova maline
Uslovi klime i zemljišta za gajenje maline
Sorte maline
Pomološke-tehnološke karakteristike sorti crvene maline
Sorte maline
Upotrebna vrednost plodova maline
Podizanje i nega malinjaka
Sistemi gajenja maline
Nega malinjaka
Uticaj abiotičkih činilaca na malinu
Bolesti i štetočine maline i mere zaštite
Bolesti maline
Štetne nematode maline
Program (kalendar) zaštite maline
Berba maline
Proizvodnja maline i vremenske nepogode
Literatura

Jagoda

Berba jagode

Zbog izuzetne osetljivosti zrelih plodova jagode veoma je važno berbu izvoditi pravilno i pravovremeno.

Proizvođačima se preporučuje berba plodova pre pune tehnološke zrelosti, i to uglavnom ručno, ukoliko se koriste za konzumiranje u svežem stanju.

Plodovi koji se koriste za zamrzavanje i industrijsku preradu ne smeju na sebi posedovati peteljku (za razliku od plodova za stonu upotrebu) ali moraju biti u punoj tehnološkoj zrelosti.

Berbu treba izvoditi u odgovarajućim intervalima (ili svakog dana) uz istovremeno razdvajanje kvalitetnih kategorija, odnosno odvajanje prezrelih, natrulih i oštećenih plodova.

Najpogodniji termin za berbu su jutarnji časovi (dok su plodovi hladni) i to u manje slojeva (najbolje u jednom), a zatim ih treba čuvati u hladu. Na plodovima ne smeju posle berbe ostati krupniji mehanički ostaci zemlje.

U toku dana prosečan berač može da ubere od 50 dol20 kg, što je uslovljeno pre svega spretnošću radnika, a razume se zavisi i od krupnoće plodova, odnosno od toga da li se bere sa peteljkom ili bez nje.

Po završetku berbe, holandeze ili manje posude treba čuvati u hladu ili u odgovarajućoj nadstrešnici (nikako na direktnoj sunčevoj svetlosti) bez bilo kakvog prekrivanja holandeza.

Za konzumiranje plodova u svežem stanju koriste se manje plastične ili kartonske perforirane kutije. Plodovi koji se koriste za zamrzavanje beru se u plitke holandeze. Ne preporučuje se berba u dublje posude (kofe, korpe, kante i dr.)

Posebnu pažnju treba posvetiti transportu, kako sa stanovišta izbora transportnog sredstva, tako i sa stanovišta izbora odgovarajuće putne mreže. Na kraju, može se konstatovati da ovoj vrsti voćaka treba posvetiti još veći značaj i u odgovarajućim agroekološkim uslovima planski je širiti.

Prerada i čuvanje plodova

Zreli plodovi gajenih sorti jagode mogu se koristiti kao stono voće, tj. mogu se konzumirati u svežem stanju, odmah po berbi, ili prerađivati u sokove, marmelade, kompote, rakije, za zamrzavanje, u domaćoj radinosti i farmaceutskoj industriji. Manja količina zrelih plodova koristi se u svežem stanju, a veći deo se podvrgava određenim vidovima industrijske prerade i za duboko zamrzavanje. Pravilnim izborom sorti za određene namene, direktno se utiče na dalje širenje ove veoma značajne vrste jagodastog voća.

Malina

Berba maline

Berba maline obavlja se u više navrata, jer plodovi ne sazrevaju jednovremeno (sazrevaju sukcesivno), pa ovaj posao treba obavljati krajnje odgovorno.

Početak berbe pre svega zavisi od bioloških svojstava sorte, klimatskih karakteristika lokaliteta, ekspozicije, od nadmorske visine, zastupljene agrotehnike i dr. Na južnim položajima plodovi sazrevaju ranije nego na severnim i zapadnim. Isti je slučaj i sa malinjacima na manjim u odnosu na veće nadmorske visine, na kojima plodovi kasnije sazrevaju, a berba duže traje.

U većini naših malinarskih rejona berba maline počinje polovinom juna i traje do sredine jula (u priplaninskim rejonima do kraja jula).

Vrlo je važno pravilno postupak berbe sprovoditi pravilno, kako bi plodovi što kompaktniji i kvalitetniji stigli do potrošača ili prerađivačkih centara. Plod se bere bez cvetne lože (bez gnječenja u šaci) i stavlja u odgovarajuću ambalažu.

U jednom turnusu beru se svi zreli plodovi, jer bi za narednu berbu takvi plodovi prezreli, omekšali i lako bi se gnječili pri dodiru ruke (dolazi do truljenja). Ubrani plodovi moraju biti istog stepena zrelosti, čvrstoće i kalorisanosti.

Pošto plodovi maline veoma brzo sazrevaju, nameće se potreba svakodnevne berbe, ili svaki drugi dan (posebno u uslovima visoke temperature). Zrele plodove je najbolje brati u plitke plastične holandeze (ili male kartonske perforirane kutije) i to najviše u tri reda, da se plodovi ne bi gnječili. Tako ubrani plodovi ostavljaju se u hladovini većih stabala, u senci reda ili specijalno improvizovanim nadstrešnicama.

Ovakvo čuvanje plodova omogućava očuvanje kvaliteta do momenta upotrebe (za konzumiranje preradu). Nadstrešnice se obično prave od drveta, što bliže putu, a dimenzije su u funkciji veličine malinjaka. Mogu dobro doći beračima maline u uslovima vremenskih nepogoda. Poželjno je da vazduh neometano cirkuliše kroz bočne strane nadstrešnice.

U većim proizvođačkim centrima jako je važno sveukupna organizacija berbe maline, tako da se transport ubranih plodova od sabirnih stanica do centra za zamrzavarije (hladnjače) ili preradu, obavlja dva puta u toku dana. Na taj način plodovi podležu daleko manjim promenama nakon obavljene berbe. Sa berbom zrelih plodova ne sme se kasniti. U nekim slučajevima i jedan dan je veliko zakašnjenje.

Sorte sa manjim brojem izdanaka daleko su pogodnije za berbu od onih sa velikim brojem izdanaka (zbog lošijeg prilaženja rodnim grančicama sa plodovima). Najekonomičnija proizvodnja na malim površinama pripada domaćinstvima sa dosta sopstvene radne snage, kojom realizuju sve operacije u malinjaku, a posebno berbu, kao najdelikatniju operaciju. Zreli plodovi se razlikuju u pogledu kvaliteta. Cena im se određuje u zavisnosti od kvalitetne kategorije cena.

Ekstra kvalitet. – Plodovi ekstra kvaliteta moraju biti ujednačeni po krupnoći, boji, čvrstini, bez cvetne lože i potpuno svojstveni osobinama određene sorte.

I kvalitet. – Plodovi prvog kvaliteta moraju biti ujednačeni po veličini, pravilno razvijeni, boje karakteristične za sortu. Dozvoljava se prisustvo 5 % peteljki na plodovima.

II kvalitet. – Kod ove kategorije plodovi ne moraju biti ujednačeni po veličini, boji i zrelosti, a dozvoljeno je 10 % plodova sa peteljkom.

Oštećeni i natruli plodovi moraju se obazrivo odstranjivati, a nedovoljno zrele plodove treba ostaviti do potpunog sazrevanja.

Plodovi ekstra kvaliteta mogu se zamrzavati („rolen roba”) ili pakovati u ekskluzivna pakovanja za potrošnju u svežem stanju.

Ekskluzivna ambalaža za maline. – Danas se malina uglavnom bere ručno, i to od ranih jutarnjih časova do 10-11 sati i u popodnevnim satima (od 16-20 h). Dnevni učinak berača maline razlikuje se i zavisi pre svega od iskustva berača (umešnosti), a dobrim delom i od rodnosti malinjaka, sorte i sistema gajenja. Jedan berač u toku dana obere prosečno oko 50 kg, a uvežbaniji mogu ubrati i do 100 kg. Berba se može olakšati primenom improvizovanih stalaka za holandeze.

Plodove ubrane vlastitom ili iznajmljenom radnom snagom treba bez zadržavanja na suncu odlagati u hladovinu.

U svetu se ubiranje plodova maline obavlja mehanizovanim putem, što u pogledu kvaliteta ne može da se uporedi sa kvalitetnom ručnom berbom (prednost je u količini ubranih plodova u toku dana za industrijsku preradu).

Sredinom ovog veka malina je odlagana u drvenu burad (100-200 1), bez odvajanja kvalitetnih kategorija. Takav način je zastareo, a i pogodno je tle za manipulisanje ubranim plodovima. Nesavesni proizvođači su u takvu ambalažu pored vode unosili i razne druge materijale, čemu se definitivno stalo na put korišćenjem plitkih holandeza za berbu zrelih plodova maline.

Proizvodnja maline i vremenske nepogode

U toku vegetacije malina je izložena različitim vremenskim uslovima a povremeno i određenim vremenskim nepogodama, koje mogu naneti najveće štete malinjacima.

Najveće štete nanosi grad, kako zrelim i zelenim plodovima, tako i izdancima (u tekućoj vegetaciji i za narednu godinu).

Oštećenja na izdancima stvaraju preduslove za širenje raznih bolesti i štetočina, a time i na njihovo bespotrebno iscrpljivanje. Plodovi nakon oštećenja vrlo brzo istrule. Zbog toga se ne preporučuje podizanje malinjaka u gradobitnim područjima.

U zemljama sa razvijenim malinarstvom koriste se i protivgradne mreže, koje u određenom stepenu vrše zaštitu od preterane insolacije. Ispod protivgradnih mreža mogu se neometano izvoditi sve agrotehničke mere, s napomenom da se malina i u svetu uglavnom proizvodi u klasičnim poljskim uslovima, tj. bez protivgradnih mreža.

Preporučuje se obavezno tretiranje malinjaka nekim fungicidom (bordovska čorba, benomil) odmah nakon padanja grada, radi sprečavanja razvoja većeg broja bolesti.

Elementarnom nepogodom može se smatrati i dugotrajna suša, čije negativne posledice mogu biti drastične (smanjuje se prinos i kvalitet plodova u tekućoj, a i u predstojećoj godini).

Prolećne slane retko pričinjavaju štete malinjacima (malina kasno cveta), što se delimično može regulisati pravilnim izborom položaja za gajenje maline.

Dugotrajne i obilne oborine takođe mogu biti štetne za gajenje maline, kako u vreme cvetanja, tako i u vreme berbe zrelih plodova kada pogoduju razviću truleži plodova, didimele i nekih drugih oboljenja.

Prerada i čuvanje plodova maline

Izvanredna hranljiva, zaštitna, prehrambena i profilaktička svojstva zrelih plodova gajenih sorti maline, omogućavaju raznovrsnu upotrebu istih. Najveći deo ubranih plodova, odmah nakon berbe, posebnim postupkom se zamrzava (za izvoz na tržište zapadne Evrope i domaće tržište), manji deo se prerađuje u sirupe, sokove, marmelade, za spravljanje slatka, kolača, rakije itd. Određena količina zrelih plodova koristi se za konzumiranje u svežem stanju. Prerađivačke kapacitete i neophodne sisteme (hladnjače) za zamrzavanje treba locirati isključivo u brdsko-planinska područja, odnosno u naša poznata malinogorja, radi daljeg stimulisanja proizvodnje ove vrste jagodastog voća.