Prvo izdanje „Gajenje kajsije“ objavljeno 1999. godine izazvalo je veliko interesovanje voćara i proizvođača kajsije, studenata Poljoprivrenih i rodnih fakulteta, kao i načunih i stručnihg krugova u zemlji. Dalje interesovanje i traženja knjige navela me je kao autora da pripremim i štampam drugo dopunjeno izdanje. Materija izneta u drugom izdanju po rasporedu, sadržaju i obimu uglavnom je identična prvom izdanju. Proširena su delimično poglavlja: proizvodnja kajsije u Jugoslaviji do 2000-te godine, značaj izbora lokaliteta za gajenje kajsije, proširenje sortimenta, zaštita kajsije od mraza, glodara i truleži plodova. Ukazano je i na najsavremenije pripremanje i pikovanje piođova za tržište.
Očekujem da će ove dopune doprineti poboljšanju tehnologije gajenja kajjsije, a time i poboljšanje rentabilnosti proizvodnje što će proizvođačima cnačajno povećati dohodak. Ukoliko u tome bude određenog uspeha, to će autoru biti adekvatna nagrada za višegodišnji rad na unapređenju proizvodnje kajsije.
Kao autor, koristim priliku da se najsrdačnije zahvalim donatorima koji su finansijski pomogli štampanje ove knjige, zatim, recenzentima kako prvog tako i drugog izdanja na izuzetno korisnim sugestijama i predlozima koji su ugrađeni u ovo izdanje. Posebno se zahvaljujem direktoru Tehničke škole u vanjiži Dipl. ing Olas Antalu koji mi je u sklopu naše dugogodišnje saradnje mogućio da na ekonomiji škole postavljam oglede i praktično proveravam svoja saznanja iz tehnologije gajenja kajsije.
Zahvaljujem se i svim autorima čije sam slike, grafikone, tabele i dr. koristio pri pisanju ove knjige.
U Novom Sadu, 2003. godine
Autor
Prof. dr Bogoljub Đurić
Sadržaj
Predgovor drugom izdanju
Predgovor prvom izdanju
I PRIVREDNI ZNAČAJ KAJSIJE
Hranljiva i upotrebna vrednost plodova kajsije
Hemijski sastav jezgre
II PROIZVODNJA KAJSIJE U SVETU I SR JUGOSLAVIJI
Proizvodnja kajsije u svetu
Proizvodnja kajsije u Evropi
Proizvodnja kajsije u SR Jugoslaviji
III PRIRODNI USLOVI ZA GAJENJE KAJSIJE
Klimatski činioci
Svetlost
Toplota
Voda
Vetar
Zemljišni uslovi
Izbor lokaliteta za gaienie kaisiie
IV IZBOR SORTE
Najvažnije karakteristike sorti kajsije
Mađarska najbolja
Ligeti orijaš
Kostjuženski
Ambrozija (Klon NS)
Roksana
Cačansko zlato
Kečkemetska ruža
Cegledi orijaš
Segedi mamut
Harkot
Hargrancl
NJ-19
Stark early orange
Neptun
Kalatis
Sulmona
Olimp
Krasni partizan
Sorte kajsije interesantne za gajenje
Krupna rana
Bademolika
Nađkereši orijaš
NJ-A/1
Dačija
Kišinjevska rana
Beržeron
Sorte kajsije pogodne za industrijsku preradu
Nove domaće sorte i perspektivne selekcije kajsije
Novosadska 2 (NS-2)
Novosadska 3 (NS-3)
Novosadska 4 (NS-4)
Novosadska rodna
Novosadska 6 (NS-6)
Vera
Biljana
Aleksandar
V IZBOR PODLOGE I POSREDNIKA
Osnovne karakteristike podloge za kajsiju
Autohtone kajsije
Džanarika
Belošljiva
Fruškogorska bela šljiva
Crvena ranka, petrovača i crnošljiva
Vinogradska breskva
Badem
Korišćenje posrednika (deblotvorca) u razmnožavanju kajsije
Značaj posrednika
Crni trn (P. spinosa L.) kao posrednik za kajsiju
VI PROIZVODNJA SADNICA KAJSIJE
Proizvodnja podloga za kajsiju
Proizvodnja vegetativnih podloga
Podizanje matičnog zasada za vegetativno razmnožavanje podloga
Razmnožavanje podloga zrelim i zelenim reznicama
Razmnožavanje zrelim reznicama
Razmnožavanje zelenim reznicama
Razmnožavanje mikropropagacijom
Matični zasad sorti kajsije za proizvodnju kalem-gračnica
Sadnja i nega podloga u rastilu
Kalemljenje podloga
Kalemljenje na spavajući pupoljak
Prosto i englesko spajanje
Kalemljenje spajanjem sa strane
Proizvodnja sadnica kajsije upotrebom posrednika
Nega sadnica u rastilu
VII PODIZANJE ZASADA KAJSIJE
Priprema zemljišta
Čišćenje i ravnanje terena
Popravka zemljišta
Rigolovanje
Kopanje jama
Organizacija zemljišne površine
Izbor sistema gajenja kajsije
Oblici krune
Razmak sadnje
Izbor sorti za gajenje i raspored u zasadu
Priprema za sadnju i sadnja
Kopanje jama
Priprema sadnice za sadnju
Tehnika sadnje
Vreme sadnje
Izbor i nabavka sadnica
Kadrovi, oprema i građevinski objekti
VIII NEGA ZASADA KAJSIJE
Održavanje zemljišta u zasadu
Čista obrada zemljišta (jalovi ugar)
Ledina
Gajenje biljaka za zelenišno đubrenje
Malčiranje
Gajenje uzrodica (potkultura)
Održavanje zemljišta upotrebom herbicida
Đubrenje
Utvrđivanje količine hranljivih elemenata za đubrenje
Đubrenje organskim đubrivima
Vreme đubrenja
Đubrenje mladih zasada
Način đubrenja
Navodnjavanje zasada kajsije
Načini navodnjavanja
Navodnjavanje gravitacijom
Navodnjavanje veštačkom kišom – kišenje
Navodnjavanje kapanjem
Rezidba kajsije
Vreme i način rezidbe kajsije
Prolećna rezidba
Rana letnja rezidba
Letnja rezidba
Formiranje (oblikovanje) krune
Kotlast oblik krune
Piramidalna kruna
Vretenasti žbun (grm)
Palmeta sa kosim granama (kosa palmeta)
Nepravilna palmeta sa kosim granama
Pljosnata kruna
Priprema sadnica u rastilu za oblikovanje krune
Podmlađivanje voćaka
Mehanizovana rezidba kajsije
Proređivanje plodova
Zaštita kajsije od mraza
Negovanje voćaka kajsije oštećene gradom
IX BOLESTI I ŠTETOČINE KAJSIJE
Bolesti kajsije
Monilia laxa
Monilia fructigena
Gnomonia erythrostoma
Clasterosporium carpophilum
Cytospora cincta
Pseudomonas syringae
Verticillium spp
Eutypa lata
Phytophthora spp
Armillaria mellea
Gljive koje vrše destrukciju drveta kajsije
Virusna i mikoplazmatska oboljenja kajsije
Virus šarke šljive na kajsiji
Virus nekrotične prstenaste pegavosti na kajsiji
Hlorotična uvijenost lišća kajsije
Štetočine kajsije
Žilosriz
Lisne vaši
Šljivina zelena vaš
Breskvina zelena vaš
Rutava buba
Listojed
Jabučni svrdlaš
Kajsijini moljci
Breskvin savijač
Gubar
Dudovac
Mali mrazovac
Veliki mrazovac
Miševi i voluharice
Divlji zec
Jelen i srna
Program zaštite kajsije
Apopleksija kajsije
X BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANJE I ČUVANJE PLODOVA KAJSIJE
Berba plodova kajsije
Ručna berba
Mehanizovna berba
Utvrđivanje vremena berbe
Klasiranje i pakovanje plodova kajsije
Čuvanje plodova kajsije
LITERATURA
X Berba, klasiranje, pakovanje i čuvanje plodova kajsije
Berba i priprema plodova kajsije za tržište su vrlo složeni i odgovorni poslovi. Plodovi kajsije su sočni, nežne pokožice, različito obojeni, krupnoće, stepena zrelosti i zdravstvenog stanja.
Da bi se postigao maksimalan finansijski efekat na tržištu, berbi i pripremi plodova za tržište mora da se posveti pažnja, jer i najmanji propust može da izazove velike štete, tako da se praktično obezvredi ceo godišnji trud uložen u proizvodnju.
Berba plodova kajsije
Berba plodova je zavšna operacija u proizvodnji kajsije. Da bi se ona izvela uspešno i iskoristili svi proizvedeni plodovi, neophodne su blagovremene pripreme i dobra organizacija posla.
Priprema za berbu zavisi od načina izvodenja (ručno ili mehanizovano – tresačima).
Ručna berba
Za ručnu berbu potrebno je da se obezbedi dovoljan broj berača i radnika za transport plodova do sabirnog centra. Pribor za berbu: merdevine različite visine, korpe za prihvatanje plodova pri berbi, kao i odgovarajuća ambalaža za prikupljanje plodova u plantaži i transport do sabirnog centra, koji takođe mora da bude blagovremeno pripremljen (sl. 86). Ako se koristi drvena ambalaža, poželjno je da je nova, jer je stara, već korišćena, vrlo često zaprljana od :s:ataka plodova prethodne berbe, što može da izazove infekcije i brzo trulje_.;e plodova. Plastična višeupotrebna ambalaža mora da bude dobro oprana. Dezinfikovana i suva pre upotrebe. Transportna sredstva (kamioni, prikolice u kojima će se odvoziti plodovi iz plantaže do sabirnog centra za klasifikovanje, moraju da budu čista i sa što boljom amortizacijom.
Ručna berba je daleko kvalitetnija od mehanizovane, ali je utrošak radne snage višestruko veći, pa je i mnogo skuplja. Ručna berba se uglavnom praktikuje kada su plodovi namenjeni za potrošnju u svežem stanju ili za izvoz. Ovi plodovi su po kvalitetu ekstra klase ili I klase, tako da se za njih postiže uvek veća cena, što opravdava veća ulaganja.
Ručnu berbu treba organizovati tako da se sa što manje radne snage obavi kvalitetno i na vreme. Obično se formira grupa od 8 do 10 berača i jednog rukovodioca ekipe koji koordinira radove u voćnjaku i stara se o organizaciji berbe, obezbeđivanju prazne i prihvatanju pune ambalaže, odstranjuje lišće i oštećene plodove, pomaže u premeštanju pribora za berbu i drugo. Berba se organizuje tako da četiri-pet berača sa visokim merdevinama beru gornju polovinu krune, a četiri-pet radnika sa nižim merdevinama beru donji deo krune. Pri dobro organizovanoj ručnoj berbi plodovi mogu da se u isto vreme klasiraju, pogotovu ako je u prvom navratu probirna, a u drugom završna berba. (sl. 87).
Korišćenjem platformi za ručnu berbu učinak berača se znatno povećava. Postoje različiti tipovi platformi: samohodne, vučne, sa pokretnim i stabilnim stajalištima za berače i druge.
Platforme za berbu naročito su korisne u zasadima kajsije gde je kruna formirana u jednoj ravni, kao kod kose palmete, pljosnate krune, vretenastog žbuna. Za voćke sa visokom kotlastom ili piramidalnom krunom podesnije su platforme sa pokretnim stajalištima kod kojih berači, prema visini i širini krune, pomoću hidrauličnog uređaja biraju najpovoljniji položaj za berbu. (sl. 88).
Korišćenjem platformi za berbu berači ne moraju da stavljaju plodove u torbe ili korpe, već direktno u letvarice koje se, kada se napune, odlažu i ređaju na palete za transport. Na taj način ubrzava se berba i smanjuje oštećenje
Kvalitet ručne berbe u najvećoj meri zavisi od obučenosti i marljivosti berača, kao i od pogodnosti uslova za berbu. Treba nastojati da se plodovi beru pažljivo, da se pri berbi ne povredi pokožica prejakim pritiskom prstiju ili udarom plodova stavljanjem ili presipanjem iz beračke u sabirnu ambalažu. Plodove sa oštećenom pokožicom ili prezrele i omekšale treba odmah izdvajati iz ambalaže, jer su podložni brzom kvarenju i prenošenju zaraze na zdrave plodove.
Najbolje je da se berba izvodi po hladovini u ranim prepodnevnim ili kasnim popodnevnim časovima ili birati prohladne dane, a ne žarke, jer suviše zagrejani plodovi brzo gube čvrstinu, skloni su kvarenju i manje su transportabilni.
Mehanizovana berba
Razvoj industrije za preradu i visoki troškovi berbe, kao i stalan nedostatak radne snage, uticali su na uvođenje mehanizovane berbe plodova svih voćnih vrsta, pa i kajsije.
Mehanizovana berba kajsije ima ekonomsko opravdanje kada se plodovi koriste za industrijsku preradu i u velikim plantažnim zasadima. gde za kratko vreme treba da se oberu i isporuče velike količine plodova. Kajsija je pogodna za mehanizovanu berbu, jer donosi rod na kratkom rodnom drvetu (majske kitice, mešovite i prevremene rodne grančice). plodovi su krupni i lako otpadaju, tako da prilikom tresenja mašinama tresačima otpadne veliki procenat plodova, čak preko 95-99% (Beljakov. 1983). Naročito su podesne sorte kajsije koje imaju ujednačeno sazrevanje plodova i kratak period sazrevanja.
Za mehanizovanu berbu kajsije mogu da se koriste tresači različitih konstrukcija i tipova. U južnim republikama bivšeg SSSR-a najzastupljeniji je tip VSO-30, u Bugarskoj najsavršeniji tip „Balkan III M” (sl. 89), u Mađarskoj se koristi ”Kilby” i ”Schauman“. u Italiji ”Homelite” i ”Plummer” i dr.
Mehanizovanom berbom kajsije postiže se visok učinak rada. Prema ispitivanjima u Madarskoj, tresačima ”Kilby” postiže se učinak od 60 do 70 stabala starosti 6-14 godina za sat, a u Italiji tresačima ”Plummer” i ”Homelite” 9,5-12,5 minuta po srednje i bujno razvijenom stablu, ili 240 do 315 kg za sat (,Sansavini i Costa, 1975).
Međutim, veliki nedostatak mehanizovane berbe je u tome što dolazi do velikog oštećenja plodova. Beljakov (1983) navodi da pri berbi kajsije tresačem ”Balkan III” oštećenih plodova ima oko 17%, Sansavini i Costa 21,0 do 23,5%, a prema ispitivanjima u Mađarskoj različitih sorti kajsije od 34,1 do 59,2%. Zbog ovako velikog procenta oštećenja plodova mnogi proizvođači su u dilemi da li kajsiju uopšte treba brati mehanizovano.
Por (1974) prema Nyujtou (1981) ističe da je za uspešno obavljanje mehanizovane berbe kajsije potrebno da se kruna voćaka prilagodi ovakvoj berbi. Potrebno je da se prilikom rezidbe odstrane sve niske grane i da se bar svake druge godine proredi unutrašnjost krune i obavezno odstrane suve grančice, jer se na njima prilikom pada plodovi najviše oštećuju. Ovako održavana stabla mogu da se beru mehanizovano, a da procenat oštećenih plodova ne prelazi 5-10%.
Kao najracionalnije rešenje preporučuje se kombinovana berba kajsije. U prvom navratu obavi se ručna probirna berba za stonu potrošnju, a nakon tri-četiri dana potpuna mehanizovana berba plodova za industrijsku preradu.
Organizacija berbe u velikoj meri zavisi od zastupljenosti sorti prema vremenu sazrevanja plodova. Najbolje je kad su u plantaži zastupljene sorte koje imaju sukcesivno sazrevanje plodova, tako da kada se završi berba jedne, nastupa berba druge. itd.
Faza sazrevanja plodova jedne sorte kajsije u toku vegetacije traje dosta kratko. Prema podacima Molnara i Vage (1999) faza sazrevanja mađarske kajsije u uslovima Mađarske traje svega 8 do 10 dana, početak zrenja 8. jula, a puna zrelost 17. jula (sl. 90).
Prema vremenu sazrevanja plodova sorte kajsije dele se na:
- vrlo rane, koje sazrevaju polovinom juna;
- rane, koje sazrevaju u trećoj dekadi juna i prvoj dekadi jula;
- srednje rane, koje sazrevaju u drugoj dekadi jula, i
- kasne sorte, koje sazrevaju u trećoj dekadi jula i prvoj dekadi avgusta.
U godinama rane vegetacije kada su povoljni klimatski uslovi za cvetanje, porast plodova i sazrevanje, u istom regionu sorte sazrevaju za 16 do 25 dana ranije nego u godinama koje se odlikuju hladnim prolećem i letom.
U Vojvodini na osnovu desetogodišnjih ispitivanja (1981-1991) 22 sorte kajsije, najranije zrenje plodova počinje 7. juna (NJ-19) i traje do 20. jula (kečkemetska ruža) (ili 43 dana, a najkasnije od 27. juna do 5. avgusta kod istih sorti ili 38 dana (graf. 2).
Slično vreme sazrevanja plodova 14 sorti kajsije za beogradsko područje navode Pejkić i Ninkovski (1987).
Utvrđivanje vremena berbe
Određivanje optimalnog momenta berbe kajsije je dosta složen zadatak. Plodovi iste sorte sazrevaju neujednačeno, i to ne samo na različitim stablima u plantaži već i na istom stablu, tako da ima plodova različitog stepena zrelosti.
Plodovi kajsije posle berbe vrlo brzo dozrevaju, a njihovo čuvanje je dosta ograničeno. Zbog toga je najvažnije da se utvrdi optimalan momenat berbe kako bi kupcu mogli da se isporuče kvalitetni plodovi. Naročito je važno da se na vreme oberu plodovi koji se koriste u svežem stanju, čemu obavezno prethode i druge operacije (klasiranje, pakovanje i transport do tržišta). Prezreli plodovi su slabo transportabilni, tako da se ne mogu usmeriti ni na bliža tržišta, a kamoli udaljenija ili na strano tržište. Prevremeno ubrani plodovi ne postižu odgovarajući kvalitet u pogledu izgleda i ukusa, jer se pokožica smežurava, nedovoljna je obojenost pokožice i mesa i ukus je znatno smanjen u odnosu na blagovremeno ubrane plodove.
Plodovi kajsije mogu da se beru u stanju između botaničke (fiziološke) i tehnološke zrelosti. U stanju botaničke zrelosti plodovi su dostigli maksimalan porast, pokožica i mezokarp postepeno dobijaju karakterstičnu boju, počinje da se obrazuje sloj za odvajanje peteljke od rodne grančice i koštica dobija braon boju i sposobna je da klija posle stratifikovanja. U tehnološkoj zrelosti plod je potpuno razvijen, obojen karakterističnom bojom za datu sortu, lako se odvaja od rodne grančice i od peteljke, što je za kajsiju značajno, meso je ukusno, aromatično, čvrste i kompaktne konzistencije.
Plodovi kajsije za upotrebu u svežem stanju, kao i za preradu u kompot, beru se pre tehnološke zrelosti. U to vreme oni su dovoljno čvrsti za transport, pokožica im je privlačno obojena i meso počinje da dobija odgovarajuću aromu i ukus. Za bliža tržišta plodovi mogu da budu nešto zreliji, bliže tehnološkoj, a za udaljenija tržišta i izvoz bliže botaničkoj zrelosti, tako da stignu do potrošaća zreli i neoštećeni (sl. 91 i 92).
Gautier (1971) preporučuje da plodove za potrošnju u svežem stanju treba brati dva-tri dana pre pune tržišne zrelosti, zavisno od udaljenosti tržišta. Prema iskustvu u Mađarskoj, kajsiju za izvoz treba brati kada je stepen zrelosti 70-75 ili 80-85% od pune zrelosti, zavisno od udaljenosti tržišta.
Prema ispitivanjima Monastre i sar. (1984), kajsiju za preradu u kompot treba brati kada je čvrstina mesa 5,4-6,3 kg/cm2, mereno penetrometrom ”Fruit tester” sa udarnom iglom od 8 mm (sl. 93).
Najpovoljnija zrelost plodova kajsije za mehanizovanu berbu je kada plodovi dostignu oko 85% pune tehnološke zrelosti. Pri ovakvoj zrelosti prilikom tresenja otpadne preko 95% plodova i najmanji je procenat oštećenja plodova. Na voćkama ostaju smao sitni i zeleni plodovi.
Prema ispitivanjima Heltmanna (1969), period otpimalne zrelosti plodova za berbu sorte mađarska najbolja traje vrlo kratko, svega dan-dva. Autor navodi da je pravi momenat za berbu kada je oko 4% plodova otpalo, oko 5% prezrelo na stablu i oko 10% nedozrelih plodova, što znači da je oko 80% plodova u optimalnoj zrelosti za berbu.
Droba (1972) prema Nyujtou (1981) navodi da je ako se mehanizovana berba kajsije izvede u optimalnoj zrelosti plodova, oko 62% plodova pogodno za preradu u kompot, 32% za džem i sokove, oko 4% za rakiju i 4-5% plodova je neupotrebljivo.
U našoj zemlji, zbog nesređenog tržišta i namenske potrošnje, vreme berbe kajsije uglavnom se podešava prema trenutnoj potražnji kupaca ili u punoj zrelosti za bliža, lokalna tržišta. Zbog toga se za kajsiju postiže dosta niska cena, jer se plodovi uglavnom koriste za preradu u manje vredne proizvode (džem, sok, rakija) a ne za potrošnju u svežem stanju, čime se postiže daleko veća cena na tržištu.
Klasiranje i pakovanje plodova kajsije
Plodovi namenjeni za potrošnju u svežem stanju moraju da se pripreme – standardizuju na određen način, tako da se ujednače osobine plodova, ambalaže i druge opreme za njihovo stavljanje u promet. To se postiže klasiranjem plodova, izborom odgovarajuće ambalaže i pakovanjem. Samo dobro pripremljeni plodovi za tržište mogu da budu prihvaćeni od kupca i da se postigne maksimalna tržišna cena.
Plodovi kajsije se klasiraju i pakuju prema međunarodnim standardima koje je uradila radna grupa Evropske ekonomske zajednice, čiji je protokol o standardizaciji voća i povrća usvojen u Ženevi 1954, a koji je ratifikovala i naša zemlja 1959.
Po tim standardima plodovi kajsije razvrstavaju se u tri kvalitetne klase: ekstra, I i II.
Plodovi klase e k s t r a moraju da budu odličnog kvaliteta, ujednačeni po obliku, boji pokožice, krupnoći, stepenu zrelosti, tipični za sortu kojoj pripadaju i bez ikakvih nedostataka. Po krupnoći moraju da budu iznad prosečne veličine roda u dotičnoj godini. Toleriše se odstupanje plodova po krupnoći od 10 mm u prečniku, do 3 cm u obimu i do 5% plodova koji ne odgovaraju označenoj klasi, već neposredno nižem kvalitetu.
U klasi I plodovi moraju da budu ujednačeni po obliku, boji pokožice, dobrog kvaliteta i tipični za sortu. Tolerišu se odstupanja do 5 mm u prečniku, 1,5 cm u obimu, 1 cm u dužini i najviše do 10% plodova II klase, kao i neškodljivi nedostaci na pokožici do 1,5 cm2.
U klasu II svrstavaju se plodovi uglavnom merkantilnog kvaliteta koji minimalnim odlikama odgovaraju odredenoj sorti. Tolerišu se nedostaci koji ne kvare izgled i upotrebljivost plodova. Izduženost plodova može da odstupa do 2 cm i nedostaci na pokožici do 1 cm:, ali ne i nedostaci nastali od truleži.
Standard predviđa i kalibražu, po kojoj plodovi ekstra klase treba da imaju više od 40 mm u prečniku, I klase više od 35 mm i II klase najmanje 30 mm. Izvoze se uglavnom plodovi ekstra kvaliteta i za svakih 5-10 mm krupnijih plodova postiže bolja cena. Zemlje uvoznice uglavnom određuju kalibražu plodova.
Klasiranje i pakovanje plodova kajsije izvodi se u sabirnim centrima, gde se dovoze i prikupljaju plodovi iz proizvodnih zasada neposredno posle berbe (sl. 94).
Plodovi se klasiraju ručno i mašinama kalibratorima. Ručno klasiraju uglavnom manji proizvođači, dok veći ili udruženi u određeni centar koriste kalibratore koji imaju veliki učinak, tako da plodovi mogu brzo i efikasno da se pripreme i isporuče tržištu (sl. 95).
Ručnim klasiranjem postiže se učinak 25-90 plodova za jedan minut (zavisno od ujednačenosti plodova), sortiračem sa pokretnim trakama 120 do 190 plodova za jedan minut, a kalibratorima od 700 kg do 7 ili 8 t za sat, zavisno od tipa mašine (Bakos, 1966).
Svako duže zadržavanje ubranih plodova može znatno da utiče na pogoršavanje kvaliteta, smanjenje transportabilnosti, veće kaliranje i, konačno, smanjuje se ukupna tržišna vrednost plodova.
Klasirani plodovi pakuju se u odgovarajuću ambalažu prema zahtevu tržišta i nameni korišćenja.
Ambalaža za plasman plodova za potrošnju u svežem stanju, a naročito za inostrano tržište, treba da je napravljena od lakog materijala, dovoljno čvrsta za transport, da je bez ikakvog mirisa, da je funkcionalna i da ima lep izgled.
Plodovi kajsije ekstra i I klase pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (500x300x112 mm) poređani u jedan sloj, ili veće otvorene plitke letvarice (560x370x127 ili 147 mm) poređani u dva sloja ili u rasutom stanju. Plodovi II klase za industrijsku preradu mogu da se pakuju i u veće otvorene letvarice (560x370x300 mm).
Prema Nyujtou i sar. (1981), u Mađarskoj je usvojen standard MSZ 6306-66, kojim se određuje način klasiranja i pakovanja plodova kajsije. Prema njemu, ekstra klasa je ona koja zadovoljava izvozni kvalitet na zapadno tržište. Plodovi moraju da budu krupniji od 40 mm u prečniku, zreli, dobro obojeni, bez oštećenja na pokožici i pakovani u kvalitetnu ambalažu.
- I klasa plodovi krupniji od 35 mm u prečniku, zreli, dobro obojeni, sa malim oštećenjima na pokožici koriste se za domaću stonu upotrebu;
- II i III klasa plodovi zreli, sa većim oštećenjima na pokožici, ali ne i od truželi, koriste se za preradu u kompot, džem i sok, i
- najlošiji kvalitet plodovi se koriste za preradu u industriji alkoholnih pića.
Prilikom pripreme za izvoz plodovi se kalibriranjem razvrstavaju u tri 36-40 mm, 41-50 mm i iznad 51 mm prečnika ploda.
U ltaliji se plodovi kajsije po krupnoći klasiraju kalibratorima tipa „simpkks C.40“ u pet kategorija klasa i to:
- plodovi s prečnikom manjim od 3,15 cm;
- plodovi s prečnikom od 3,15 do 4,0 cm;
- plodovi s prečnikom od 4,10 do 5,00 cm;
- plodovi s prečnikom od 5.10 do 6,00 cm i
- plodovi prečnika većeg od 6,00 cm.
Za lokalno tržište plodovi određenog kalibra pakuju se u plitke u jedan ili dva sloja, a za izvoz u plitke letvarice sa dodatnim ulošcirra ljenim za svaki plod pojedinačno (sl. 100).
U Italiji se još od devedesetih godina postepeno uvodi n za izvoz voća po standardu međunarodnog tržišta Evropske unije.
Standardizacija je u funkciji upotrebe europaleta 800 x 1Z minisanja neto težine plodova, korišćenja materijala za izradu; koji je kompatibilan sa ukupnim ambijentom tržišta i potrošac»i ukupnom razvoju voćarstva (sl. 101).
U našoj zemlji proizvođači kajsije, kao i izvoznici, moraju se pripremati za prilagođavanje međunarodnim standardima tržišta Evropske unije, kako bi se plodovi svih voćnih vrsta pa i kajsije plasirali po najpovoljnijim tržišnim cenama i time ostvarivao maksimalan finansijski efekat. Kajsija je deficitarno voće čija je potražnja stalna kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.
Čuvanje plodova kajsije
Plodovi kajsije posle berbe vrlo brzo dozrevaju, pa je čuvanje korisna interventna mera da se očuva kvalitet plodova do isporuke za tržište ili industriji za preradu.
Plodovi kajsije mogu da se čuvaju od jedne do šest nedelja, što zavisi od stepena njihove zrelosti, osobine sorte i uslova čuvanja. Dobro se čuvaju samo potpuno zdravi plodovi koji nisu omekšali, već su u stanju posle botaničke, a pre pune tehnološke zrelosti.
Najpovoljnija temperatura skladišta za čuvanje kajsije je od 0° do 3°C, uz relativnu vlažnost vazduha oko 85%. Niketić (1958) navodi da su ispitivanjima u Francuskoj utvrdili da se plodovi poznate sorte kajsije roajal odlično čuvaju na temperaturi od 1° do 5°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 85 do 90% i da su bili izvanrednog kvaliteta posle mesec dana čuvanja.
Heltmann (1969) navodi da ako su plodovi kajsije mađarska najbolja brani mehanizovano i ako se čuvaju na temperaturi od 2°C i relativnoj vlažnosti 85-88%, posle tri dana bilo je 6,3%, a posle šest dana 9,5% trulih plodova. Ako su čuvani na 20°C i pri vlažnosti 60%, posle tri dana trulih je bilo 46%, a posle šest dana 73%. Procenat trulih plodova iste sorte branih ručno i čuvanih u istim uslovima bio je upola manji.
Zbog veoma brzog dozrevanja i promena organoleptičkih i hemijskih svojstava plodova kajsije od berbe do plasmana na tržištu u Francuskoj Carles (1988) i Italiji Monteleone (1992) ispitivali su mogućnost čuvanja plodova kajsije nakon berbe u kontrolisanoj atmosferi (KA), povećavanjem ugljendioksida (CO2) i smanjenjem kiseonika (O2) pri niskim temperaturama.
Istraživači su bili saglasni, da bi plodovi bili prihvatljivi za tržište moraju biti brani kada su njihova organoleptička svojstva bila u takvom stanju zrelosti da bi se promene plodova ka punom zrenju mogle sprovesti u normalnim rokovima za komercijalizaciju plodova.
Autori konstatuju da brzo snižavanje temperature plodova nakon berbe efikasno usporava metabolizam plodova, kao i da čuvanje plodova u kontrolisanoj atmosferi zajedno sa niskim temperaturama daju bolju stabilizaciju plodova za period od 8 do 10 dana.
Posle izvedenih ogleda autori su utvrdili da je najbolje plodove kajsije pri normalnoj zrelosti čuvati u kontrolisanim uslovima na temperaturi od 0°C i sadržaju CO2 od 5% i kiseonika O2 od 5%. Kontrolisana atmosfera ima efikasno dejstvo na usporavanje dozrevanja, ali malo deluje na sanitarni izgled plodova.
U Italiji su došli do zaključka da kao najpovoljniji uslovi su ako se plodovi kajsije čuvaju u relativno niske koncentracije ugljendioksida (CO2) najviše do 10% i relativno visoke koncentracije kiseonika (O2) između 10 i 15% (David L., 1992)
Na kraju navode, da čuvanje plodova u kontrolisanoj atmosferi još uvek nije dovoljno razrađen postupak da bi se mogao preporučiti tehnolozima čuvanja plodova i poizvođačima kajsije.