Knjigа „Gаjenje kozа nа mini-fаrmаmа” imа zа cilj dа sаdаšnje i buduće odgаjivаče kozа upoznа sа osnovnim аspektimа gаjenjа ove vrste domаćih životinjа. U knjizi su izložene nаjvаžnije informаcije o rаsаmа kozа koje se dаnаs pretežno gаje i koje mogu dа budu zаnimljive zа gаjenje u nаšim odgаjivаčkim i ekonomskim uslovimа. Osim togа, ukrаtko su obrаđeni nаjvаžniji аspekti formirаnjа i unаpređenjа zаpаtа, reprodukcije, ishrаne, smeštаjа i nege kozа, а tаkođe su prikаzаni i osnovni elementi zа ekonomsku procenu i plаnirаnje proizvodnje.
Tekst knjige je koncipirаn sа tendencijom dа bude pristupаčаn nаjširoj zаinteresovаnoj jаvnosti, iаko je prvenstveno nаmenjen onim odgаjivаčimа koji plаnirаju dа se ozbiljno i nа ekonomskim osnovаmа bаve gаjenjem kozа. Verovаtno će iz tog rаzlogа ljubitelji kozа i oni koji koze gаje sаmo iz hobijа u ovoj knjizi nаići nа „previše ozbiljnih” podаtаkа i činjenicа. Cilj ove knjige je dа se odgаjivаčimа ponudi tekst u kojem će nаći nаjveći broj relevаntnih činjenicа u vezi sа gаjenjem kozа, kаo i dа im bude vodič u kom prаvcu trebа dа trаže dodаtne informаcije. Obim knjige nije dozvoljаvаo dа se svim oblаstimа i аspektimа gаjenjа kozа posveti onoliko pаžnje koliko pojedine fаze proizvodnje zаhtevаju (npr. obrаdа zemljištа i izbor usevа zа spremаnje stočne hrаne, pripremа senа, senаže i silаže, bolesti kozа itd.). Stogа se odgаjivаči upućuju dа potrаže druge, specijаlizovаne knjige i publikаcije zа konkretne teme ili dа se posаvetuju sа stručnjаcimа zа pojedine oblаsti koje ih nаjviše zаnimаju. Dаnаšnjа stočаrskа proizvodnjа veomа se brzo rаzvijа i menjа, tаko dа odgаjivаči morаju stаlno dа se trude dа budu što više upoznаti sа novim dostignućimа i stremljenjimа u stočаrstvu. Dа bi odgаjivаč bio konkurentаn nа tržištu, morа dа bude spremаn dа brzo reаguje nа novonаstаle promene i dа uvek primenjuje sаvremene metode odgаjivаnjа kozа. Zаto je stаlаn kontаkt sа stručnjаcimа i stаlno prаćenje stručne literаture od velikog znаčаjа zа uspešnost ostvаrivаnjа kozаrske proizvodnje.
Dr Vladan Bogdanović
Sadržaj
PREDGOVOR
UVOD
RASE KOZA
Domаće rаse kozа
Inostrаne rаse kozа
FORMIRANJE, SELEKCIJA I GENETSKO UNAPREĐENJE ZAPATA
Formirаnje zаpаtа
Mаtičnа evidencijа u kozаrstvu
METODE ODGAJIVANJA KOZA
SELEKCIJA KOZA
Strukturа stаdа
PLODNOST I REPRODUKCIJA KOZA
Polni ili estrusni ciklus kod kozа
Kontrolа polnog ciklusа
Pаrenje kozа
Veštаčko osemenjаvаnje kozа
Postupаk sа jаrаdimа nаkon jаrenjа i do zаlučenjа
Reproduktivno iskorišćаvаnje jаrčevа priplodnjаkа
ISHRANA KOZA
OBJEKTI ZA SMEŠTAJ KOZA
ZOOHIGIJENSKA NEGA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA KOZA
Nаjvаžnije bolesti i poremećаji kod kozа
Proizvodnjа mlekа
Proizvodi od kozjeg mlekа
PROIZVODNJA MESA
Sporedni proizvodi
Investicije i troškovi nа fаrmi kozа
Literаturа
Rečnik pojmovа
Uvod
Dugo vremena koze su smatrane za „sirotinjske krave” i za vrstu domaće životinje kojoj nije potrebna skoro nikakva pažnja, a naročito ne planski i smišljeni odgajivački rad. Ta stara izreka, nažalost, još uvek važi u brojnim siromašnim delovima sveta, gde koze predstavljaju najvažniju vrstu domaćih životinja za proizvodnju mleka. Međutim, ako se odgajivanju koza pristupi na zootehnički pravilan način i ako se obezbede dobri odgajivački uslovi, gajenje koza može da bude isplatljivije od gajenja goveda, jer srazmerno svojoj telesnoj masi one mogu da proizvedu znatno više mleka od krava. U dobrim uslovima gajenja jedna koza može za godinu dana da proizvede i do dvadeset puta više mleka od svoje telesne mase, što ni najproduktivnija krava nije u stanju da postigne.
Koza ima dosta sličnosti sa drugim vrstama domaćih preživara (goveda i ovce), ali i velikih razlika. Po mnogim zoohigijenskim i hranidbenim normativima slična je ovcama, ali se od njih razlikuje po tome što je, u odnosu na svoju telesnu masu, u stanju da preradi znatno veću količinu hranljivih materija u visokokvalitetno mleko. Od svih domaćih preživara koza ima najizraženiju sposobnost za proizvodnju mleka. Sastav kozjeg mleka je sličan kravljem, ali je kozje svarljivije od kravljeg. Selekcijski pristup unapređenju mlečnosti kod koza vrlo je sličan selekcijskim programima kod goveda, ali se zahvaljujući pre svega reproduktivnim osobinama selekcijski napredak brže ostvaruje.
Poslednjih decenija kozarstvo postaje sve zastupljenije u stočarski najrazvijenim zemljama, tako da je tokom devedesetih godina XX veka skoro 25% ukupne svetske proizvodnje kozjeg mleka proizvedeno u razvijenim zemljama, iako se u njima gaji svega 5% ukupne svetske populacije koza. S druge strane, najveći broj koza i dalje se gaji u siromašnim zemljama Afrike i Azije. Prema podacima Organizacije za ishranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz 2001. godine, broj koza u svetu se u periodu od 1980. do 1999. godine povećao za 55%, dok je proizvodnja kozjeg mleka povećana za 58%. U istom periodu ostale vrste preživara ostvarile su znatno manje povećanje i broja životinja i proizvodnje mleka.
Kozje mleko se smatra izuzetno značajnom namirnicom, posebno za decu a naročito za onu koja su alergična na majčino mleko, zatim za osobe alergične na proteine iz kravljeg mleka, obolele ili rekonvalescente od astme, kao dijetetsko sredstvo pre ili posle operacija endokrinih žlezda, posle infarkta itd. Kozje mleko je lakše svarljivo od kravljeg, s obzirom na to da se u organizmu čoveka vari 20-40 minuta, dok se kravlje vari minimum 3-4 sata.
Ne samo iz pobrojanih razloga, već i zbog činjenice da kozje mleko i proizvodi od kozjeg mleka sve vittte postaju traženi i sve bolje plaćeni u specifičnim tržišnim uslovima razvijenih zemalja, stara izreka sa početka ovog uvoda u novim uslovima može da glasi da „koze postaju krave bogatih”, odnosno da se kozje mleko sve više traži od strane onih potrošača koji su i voljni i u mogućnosti da plate znatno veću tržišnu cenu nego što je to cena kravljeg ili ovčjeg mleka.
Slika 1. VI republička izložba koza u Nišu, 2004. Iako su koze dugi niz godine bile potpuno zapostavljene, sve više odgajivača se odlučuje za gajenje ove vrste domaćih životinja uviđajući prednosti koje gajenje koza donosi u ekonomskom pogledu.
Izostavljeno iz prikaza
I pored toga što situacija sa gajenjem koza u našoj zemlji nije najpovoljnija, sve više odgajivača se odlučuje za ovu granu stočarske proizvodnje. U našoj zemlji koze se uglavnom gaje radi proizvodnje mleka i mesa, tako da su to glavni proizvodi, dok ostali predstavljaju sporedne (koža, kostret, puh itd.).
Sa današnjim trendovima u proizvodnji biološki visokovredne hrane, specifičnosti kako svežeg kozjeg mleka, tako i kozjeg sira ili jogurta sve više dobijaju na značaju. Na tržištu su proizvodi od kozjeg mleka za 20-30% skuplji od istih proizvoda napravljenih od kravljeg mleka. Dodatni, i ne mali prihod predstavljaju i jarad koja se prodaju ili kao priplodna ili kao tovna jarad. Tovna jarad se prodaju sa telesnom masom od oko 27 kg, a priplodna se ili prodaju sa telesnom masom od oko 35 kg ili se ostavljaju za remont zapata. Zapat od 200 do 250 koza može da drži petočlano, čak i četvoročlano domaćinstvo bez ikakvog angažovanja dodatne radne snage. S obzirom na to da se u ovom trenutku i u Crnoj Gori i u Srbiji relativno mali broj odgajivača bavi gajenjem koza, postoje određeni problemi vezani za obezbeđenje kvalitetnog priplodnog materijala, tako da i u tom segmentu proizvodnje postoji dovoljno prostora za one odgajivače koji se opredele za proizvodnju priplodnog podmlatka.
Biotske masti za spoljašnju upotrebu, sredstva protiv unutrašnjih i spoljašnjih parazita, sredstva za podsticanje varenja i protiv naduna buraga, antibiotici širokog spektra delovanja itd.
S obzirom na to da se na tržištu pod različitim komercijalnim nazivima nalaze brojni antibiotici i preparati protiv parazita, koji će od njih odgajivač konkretno imati u priručnoj apoteci i prvoj pomoći treba da odluči uz konsultaciju sa veterinarom. Takođe, neophodno je da se detaljno raspita o načinima primene i upotrebe pojednih preparata (konsultacije sa veterinarom, štampano uputstvo itd.) kako bi mogao sam da ih primenjuje u slučaju preke potrebe.
Nakon svake upotrebe nekog od preparata neophodno je da odgajivač u posebnom kartonu zabeleži da je kod određene koze primenjena terapija kako bi se mogao pratiti tok bolesti i zdravstveno stanje životinje. Osim toga, ako odgajivač sam primenjuje određenu terapiju, neophodno je da o tome obavesti veterinara, ako ne pre, onda prilikom njegove prve posete farmi.
Beleška o autoru
Doc. dr Vladan Bogdanović
Vladan Bogdanović, docent na Odseku za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored školovanja na beogradskom univerzitetu, usavršavao se na univerzitetima u Italiji, Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Uglavnom se bavi problemima iz oblasti selekcije i odgajivanja domaćih životinja, na prvom mestu goveda, koza i ovaca, definisanjem odgajivačkih ciljeva i programa, unapređenjem proizvodnih sistema i odgajivačkih uslova na farmama, kao i problemima iz oblasti bezbednosti hrane, dobre odgajivačke prakse i HACCP sistema na farmskom novou. Objavio je više od 70 naučnih i stručnih radova iz oblasti stočarstva i stočarske proizvodnje.