Gаjenje mаline i jаgode u nаšoj zemlji imа svoju dužu trаdiciju, nаročito u okolini Vаljevа, Čаčkа, Smederevа i Beogrаdа. Ubrzаni porаst nepoljoprivrednog stаnovništvа, nаgli rаzvoj industrije zа prerаdu i hlаđenje voćа i povrćа, kаo i porаst životnog stаndаrdа, povećаli su interesovаnje potrošаčа zа ovo voće. Osim togа, izgrаdnjom modernih putevа i korišćenjem kаmion-hlаdnjаčа stvorene su mogućnosti zа izvoz mаline i jаgode u svežem stаnju i nа inostrаnа tržištа.

Sve ove okolnosti utiču nа to dа se proizvodnjа mаline i jаgode proširuje i nа druge krаjeve. Međutim, dа bi se prinosi po jedinici površine stаlno povećаvаli, а kvаlitet proizvodа poboljšаvаo, neophodno je dа se obrаti više pаžnje izboru terenа, pripremi zemljištа, izboru sortа, primeni sаvremenih аgrotehničkih merа i zаštiti kulturа od bolesti i štetočinа.

O gаjenju mаline i jаgode izdаto je u nаs više brošurа, аli su to uglаvnom izdаnjа iz rаnijih godinа. Međutim, u proizvodnji mаline i jаgode zаbeležen je poslednjih godinа veliki nаpredаk, nаročito u pogledu sortimentа i nekih аgrotehničkih merа. U tom pogledu i nаšа nаjnovijа iskustvа imаju posebnu vrednost. Izdаjući ovаj priručnik o sаvremenoj proizvodnji mаline i jаgode, čiji su pisci nаši poznаti voćаrski stručnjаci, „Zаdružnа knjigа“ je imаlа u vidu interesovаnje nаših voćаrskih stručnjаkа i prаktičаrа prvenstveno zа nаjnovijа dostignućа u tehnologiji ove dve kulture.

Autori
Dr Milomir Tešić
inž. Sava Milovanović

Sadržaj

MALINA

Privredni znаčаj gаjenjа mаline
Poreklo mаline i istorijа njenog gаjenjа
Biološke osobine i sorte mаline
Sorte mаline
Uslovi zа gаjenje mаline
Prirodni uslovi zа mаlinu
Izbor, položаjа i zemljištа zа mаlinu
Podizаnje i održаvаnje mаlinjаkа
Pripremа zemljištа zа sаđenje mаline
Sistemi gаjenjа
Nаsloni zа mаlinu
Negа zаsаdа mаline
Đubrenje
Glаvni hrаnljivi elementi i njihovo delovаnje nа mаlinu
Orezivаnje mаline
Proizvodnjа sаdnog mаterijаlа
Bolesti i štetočine mаline
Berbа mаline

JAGODA

Poreklo, sorte i privredni znаčаj
Sorte jаgode koje se gаje u Jugoslаviji
Biološke osobine jаgode i uslovi zа gаjenje
Rаzmnožаvаnje jаgode i proizvodnjа sаdnog mаterijаlа
Podizаnje jаgodnjаkа
Negа jаgodа
Bolesti i štetočine jаgode
Berbа jаgodа

Literаturа

 

Malina

Bolesti i štetočine maline

Viroze

Viroze maline izazivaju degeneraciju cele biljke i toliko smanjuju prinos da se gajenje zaraženih biljaka ne isplati. Malinu napada uglavnom šest virusa, od kojih dva izazivaju mozaik, koji se najčešće pojavljuje u zasadima. Zaraženi žbunovi se ne mogu izlečiti. Ako se zaraza primeti samo na jednom izdanku, možemo biti sigurni da je ceo žbun zaražen istim virusom. Svi žbunovi koji se dobiju razmnožavanjem zaraženog žbuna takođe su zaraženi.

Viruse maline prenose lisne vaši, i to samo one vrste koje se hrane jedino sokom biljaka roda Kibiz. Ni jedan virus maline ne zaražava biljke drugog roda, a nije zapaženo da virusi sa drugih rodova mogu zaraziti malinu. Mozaik, kovrdžavost i drugi virusi maline se ne prenose orezivanjem, sem ako se tom prilikom ne prenesu vaši koje prenose viruse.

Mozaik. — Na malini se pojavljuju dva mozaika: zeleni i žuti. Simptomi bolesti su bledozelene ili žute pege na lišću. Pri jakom napadu virusa list sasvim požuti.

Zeleni mozaik se karakteriše otvorenozelenim i tamnozelenim površinama, a kod osetljivijih sorta se pojavljuju i ožegotine. Za žuti mozaik je karakteristično žuto tkivo liske koje ide od nerava ka ivici liske i od ivice liske ka unutrašnjosti. Na crvenoj malini ova dva mozaika ‘se teško mogu razlikovati.

Simptomi mozaika se najbolje zapažaju u proleće i početkom leta, odnosno krajem maja, tokom juna i početkom jula. Najlakše se primećuje pegavost lista. Žbunovi koji su napadnuti zelenim mozaikom kreću ranije u proleće (na nižoj temperaturi) nego žbunovi zaraženi žutim mozaikom.

Simptomi mozaika na listu maline. — Sorte maline nisu podjednako otporne prema mozaiku. Većina ih je vrlo osetljiva, manji broj ih je otporan (kao što je njuburg) ili tolerantan (kao što je lejtem).

U suzbijanju mozaika kao i svih ostalih virusa maline veoma je važno da se zasad zasniva potpuno zdravim sadnim materijalom. Najbolje je ako je taj materijal proizveden pod izolacijom. Ovo je još jedan od razloga da se proizvodnja sadnog materijala maline dozvoli samo ustanovama koje zaista mogu proizvesti samo zdrav sadni materijal.

Proizvođači maline trebalo bi da poznaju simptome mozaika maline, da u navedeno vreme vrše preglede zasada i da sve zaražene i sumnjive žbunove odmah povade i spale. Ali, ima i drugih oštećenja koja liče na mozaik, pa je potrebno da proizv1ođač dobro poznaje i takva oštećenja, kako bi mogao razlikovati mozaik od njih. Slične simptome na mladom lišću mogu izazvati prolećni mrazevi ili suviše toplo vreme. Crveni pauk ili pepelnice mogu na lišću takođe izazvati takve simptome koji liče na mozaik, itd.

Kovrdžanje lišća. — Sam naziv kovrdžanje lišća govori kakvi su simptomi ovog virusa. Kovrdžanje lišća se ređe pojavljuje i nije toliko štetno kao mozaik. Prenosi se jedino biljnim vašima.

Kovrdžanje lišća u žbunu može biti delimično, ali pri jačem napadu evi listovi žbuna mogu biti jako kovrdžavi. Vaši koje prenose ovaj virus su male i imaju krila, te ih vetar prenosi na velike daljine – čak i po nekoliko stotina metara.

Zaražene žbunove treba vaditi čim se pojave simptomi, a lisne vaši redovno uništavati.

Gljivične bolesti

Antraknoza (Plectodiscella venta (Speg.) Burk.). — Antraknoza se može pojaviti u svako doba godine, a naročito u vlažnim godinama i na nekim sortama.

Antraknoza napada izdanke, stvarajući na njihovoj površini okruglaste ili ovalne gomilice sive boje. Sv1aka ova „gomilica“ je ispunjena gljivicama. Bolest napada i plodove, zbog čega se često dešava da se u cvasti razvijaju plodovi samo sa jedne strane. Oboleli plodovi su obično deformisani.

Na suzbijanje antraknoze veliki uticaj imaju agrotehničke mere, kojima se ova bolest može znatno sprečiti. Za sađenje izbegavati mesta gde su česte rose ili gde posle kiše voda sa izdanaka i lišća ne ispari brzo. Pri proređivanju izdanaka u proleće treba odsecati izdanke koji su najviše napadnuti i oštećeni bolešću. Zemljište održavati u plodnom stanju, da bi izdanci što više izrasli u prvom periodu vegetacije.

Ako ove mere ne pomognu treba zasade prskati rano s proleća sumporno-krečnom čorbom koncentracije 4%.

Ljubičasta pegavost izdanaka (Didymella applanta (Niessl. Sass)). — Može naneti znatne štete malini. Simptomi bolesti su tamnoplave ili ljubičaste ovalne tačke oko pupoljka. Napadnuta površina postaje siva. Ova bolest može izazvati sušenje izdanaka ili ih toliko iscrpsti da lako izmrznu tokom zime. Zaraženi izdanci daju znatno manje prinose od zdravih. Veće štete ova bolest nanosi tek posle 4 ili 5 godina.

Sve sorte maline nisu podjednako osetljive na ovu bolest: neke su osetljivije i lakše se zadržavaju a druge ne samo što se teže zaražuju već kao zaražene bolje podnose napad bolesti.

Da se didimela ne bi pojavila veoma je važno sprečiti da malinjak postane gust zbog mnogobrojnih izdanaka, ili zbog prisustva korova, jer se u tom slučaju lišće i izdanci ne mogu brzo da osuše posle kiše ili rose. Stoga valja malinu gajiti po sistemu žive ograde, gde su redovi uski i izdanci lepo raspoređeni i dobro osvetljeni. Pored toga ne treba dozvoliti da se korov razvija u tim redovima tokom proleća i početkom leta. Ako ove mere ne pomognu u sprečavanju pojave bolesti, onda se mora pristupiti prskanju, i to kada vrhovi pupoljaka u proleće počnu da zelene. Za prskanje se upotrebljava ili 1%-tna koncentracija bordovske čorbe, ili bakarni kreč prema priloženom uputstvu ili sumporno-krečna čorba (1 litar na 10 litara vode). Prskati treba obe strane reda (kod sistema žive ograde) ili okolo i u unutrašnjosti žbuna ako se malina gaji po sistemu žbunova. Treba pažljivo prskati da bi se okvasio svaki izdanak. Prskanje ponoviti kada mladi izdanci porastu 12 do 15 cm. Rezultati prskanja pokazaće se tek u sledećoj godini, jer izdanci jedne godine rastu a druge rađaju.

Ako je napad bolesti bio jak pa je zbog toga došlo do izmrzavanja, u proleće neće imati dovoljno izdanaka za proizvodnju, te treba odmah odseći eve izdanke do same zemlje, pošto bolest uglavnom napada nadzemni deo izdanka. Orezane žbunove treba oprskati sumporno-krečnom čorbom u koncentraciji 10%. Iz orezanih žbunova izbiće veliki broj zdravih izdanaka,

Venjenje. — U izvesnim zemljištima mogu se naći gljivice Verticillium alboatrum Reinke i Breth., koje izazivaju venjenje raznog povrća, naročito crvenog patlidžana, plavog patlidžana i krompira. Ova gljivica može napasti i koren i izdanke maline i izazvati venjenje biljke. Mada se na malini retko javlja, ova bolest je česta pojava kod zasada koji su podignuti na zemljištima gde su prethodno gajene povrtarske biljke.

Tipični simptomi venjenja pojavljuju se sredinom leta. Napadnute biljke prestanu da rastu, postanu žute, a donje lišće sa novih izdanaka otpada. Slabo napadnute biljke se delimično oporave u jesen, ali im izdanci obično ne prežive zimu.

Da bi se sprečila pojava ove bolesti, malina se ne sme saditi na zemljištima gde su u vreme pre 4 godine gajene kulture koje za sobom ostavljaju zemljište zaraženo ovom bolešću. Isto tako, u prvoj godini se kao podkulture ne smeju saditi navedene povrtarske biljke. Ako se bolest pojavi u zasadu maline, sve zaražene biljke treba odmah povaditi i spaliti. Ali ako je bolest zahvatila ceo zasad onda ceo malinjak treba uništiti, a nov podizati na zdravom zemljištu.

Truljenje plodova. — Truljenje plodova maline prouzrokuju razne gljivične bolesti (Botrytis sp., Fusarium sp., Alternaria). Ove bolesti se naročito pojavljuju ako je vreme u doba zrenja ploda bilo kišovito.

Do danas nisu pronađene mere borbe protiv ovih bolesti, ali se izvestan uspeh postiže ako se maline prskaju sumporovom ili tiovitom koncentracije 0,3%.

Bakterijalne bolesti

Rak. — Ova bolest napada žile, korenov vrat i izdanke. Pretpostavlja se da ovu bolest izazivaju dve vrste zemljišnih bakterija. Jedna — Agrobacterium tumefaciens (E. F. Sm. i Towns.) Conn. — izaziva rak na žilama i korenovom vratu, a druga vrsta — Agrobacterium rubi (Hildebrand) Starr. i Weiss— izaziva rak na izdancima maline i na korenovom vratu.

Guke koje nastaju napadom bakterija ometaju prolaz hrani i vodi kroz žile, korenov vrat i izdanke, i izvestan deo te hrane iskorišćavaju za svoje rastenje. Izdanci s velikim gukama obično pucaju i lome se. Najzad, rak sprečava razviće izdanaka za zamenu, pa malina izumire jer se izdanci ne obnavljaju.

Ovu bolest je vrlo teško lečiti, jer bakterije mogu živeti u zemljištu nekoliko godina. Druga teškoća je u tome što su sve sorte maline osetljive prema raku i što su bakterije raka rasute svuda po zemljištu. Za borbu protiv ove bolesti ostaju samo sanitarne mere, koje imaju za cilj da spreče pojavu bolesti. Najvažnije mere su ove dve: prvo, malina se ne sme saditi na zemljištu koje je zaraženo ovim bakterijama; drugo, pri sađenju treba strogo voditi računa da se sade samo zdravi izdanci, zbog čega pre sađenja svaku biljku pažljivo ispitati. Pošto se ova bolest unosi u biljku preko povreda, to se ona širi orezivanjem i dubokom obradom koja ranjava žile. Bolest se prenosi i insektima.

Pri dobrom đubrenju i ostaloj nezi zasad može davati dobre prinose nekoliko godina iako je napadnut rakom.

Čim se primete guke bilo na izdanku, bilo na korenovom vratu ili žilama, takve žbunove treba odmah vaditi i spaljivati. Ali ako je bolest uzela šireg maha, najbolje je ceo zasad iskrčiti.

Insekti koji napadaju malinu

Crv plodova maline (Byturus rubi Barber). — Ovo je mali insekt, malo dlakav, otvorene braon boje, dug oko 3 mm. Napada naročito rane sorte maline. Ova štetočina se primećuje tek kada je u stadijumu larve, koja se nalazi u plodu ili između mesa ploda i cvetne lože. Odrasla larva je duga oko 6 mm, žućkastobela, pokrivena gustim dlačicama. Odrastao insekt ždere list praveći rupe u njemu i tako umanjuje funkcije lista. Insekt napada i cvasti u fazi kada je cvet pred otvaranjem. Ako je napad jači, šteta može biti vrlo velika. Insekt može ozbiljno da ošteti i potpuno razvijene cvetove, jedući cvetne organe. Larva se ubušuje u cvetnu ložu, jede tučkove i uništava glavne organe za stvaranje ploda. Napadnuti plodovi otpadaju pre berbe, a ako ostanu do berbe, nisu pogodni za prodaju.

Imago (potpuno odrastao insekt) izlazi iz zemlje u aprilu ili maju, kada se lišće uglavnom razvilo. U početku se hrani lišćem, a zatim ulazi u cvet bušeći čašične i krunične listiće. Ženka polaže duguljasta, beličasta jaja na cvetne lože ili na zelene plodove. Larva se ubušuje u cvetnu ložu i izlazi između lože i ploda, a kad odraste, pada na zemlju i ubušuje se ispod površine zemlje, gde se pretvara u lutku i tako provede zimu. Sledećeg proleća imago izlazi iz zemlje i obnavlja svoj ciklus.

Suzbijanje ove štetočine vrši se na taj način, što se krajem leta ili početkom jeseni zemljište nešto dublje uzore, da bi se lutke izbacile na površinu i uništile. Ali pri tom se mora voditi računa da se obradom ne produži vegetacija i tako omoguće zimska oštećenja na izdancima.

Za prskanje se upotrebljava etiol ulje u koncentraciji 0,2% ili etiol u prahu koncentracije 0,5-0,7%.

Buprestide. — Postoje dve vrste ove štetočine: Agrilus rufficollis Fab. i Agrilus rubicola Abeille. Prva štetočina ima crvenkasto obojen toraks (grudi) od koga se jasno ističe crna glava i pokrivači krila, dok je druga slična prvoj po izgledu, ali ne i po boji, koja se preliva u bronzastu ili bakarnu boju. Prva štetočina 1e poznata pod imenom „crvenovrata“, a druga kao „bronzasta“ buprestida.

Crvenovrata buprestida je duga 6 mm, a bronzasta je znatno manja.

Prisustvo obe štetočine se primećuje po karakterističnoj nadutosti koja može biti duga od 6 mm pa do 8 cm. Nadutost se može pojaviti na svakom mestu izdanka, i to od 2 cm iznad zemlje pa do 1,2 m, ali su oštećenja bliže zemlji daleko štetnija. Slabi izdanci napadnuti ovim štetočinama se osuše i izumiru pre nego što sazru i donesu plod. Kod većine izdanaka larva napravi kružni kanal na napadnutom mestu pa se izdanci na tom mestu lako lome.

Ciklus razvića ovih štetočina je toliko sličan da se praktično može smatrati da pripadaju istoj vrsti. Imago se pojavljuje od kraja maja pa do početka avgusta. Sunčanog dana se štetočine mogu lako zapaziti na listu, gde se hrane tkivom liske duž njenog oboda. Ženka polaže beličasta jaja na koru mladih izdanaka, pojedinačno, ali stepenasto. Larva se ubušuje u izdanak čim se izleže iz jajeta. U liski lastara ona napravi nekoliko krugova, zatim prelazi na mehaničko tkivo, pa i u njemu napravi jedan ili dva kružna kanala, i najzad ulazi u srž. Prvi tuneli su u obliku guste spirale, a zatim kanali idu sve pravije, da najzad u srži budu pravi. Kretanje spirale je obično prema vrhu izdanka, ali se mogu naći i spirale obratnog smera. U jesen je larva potpuno razvijena, ali ostaje u izdanku do sledećeg proleća, kada se pretvara u lutku iz koje posle kratkog vremena izlazi imago.

Najveći uspeh u suzbijanju postiže se preventivnim merama: odstranjivanjem svih napadnutih izdanaka tokom zime i njihovo spaljivanje; uništavanjem svih biljaka u zasadu ili njegovoj bližoj okolini u koje se ova štetočina može ubušiti, kao što je divlja ruža i sl. Za suzbijanje ovih štetočina upotrebljavaju se olovni arsenat i DDT. Prskati treba neposredno pred cvetanje.

Pošto se na plodovima mogu zadržati otrovni ostaci insekticida i pošto su mnogi insekticidi otrovni za pčele, a u izvesnim uslovima oštećuju i lišće, ni olovni arsenat ni DDT ne smeju se upotrebljavati od momenta otvaranja cvetova.

Malinov bušač izdanaka (Oberea bumaculata Oliv.). — Može naneti velike štete zasadima. Odrasla štetočina je duga oko 1,2 cm crne boje, izuzev toraksa koji je otvoreno narandžaste boje, sa dve do tri crne tačke. Na okrugloj glavi ima jasno uočljive duge antene, koje su karakteristične za ovu grupu štetočina. Imago se pojavljuje u zasadu od početka juna pa sve do kreda avgusta. Hrani se prvenstveno nežnim epidermom vrha izdanka, ostavljajući braonkaste pege.

Znak po kome se utvrđuje prisustvo ove štetočine je venjenje vrhova mladih izdanaka i grančica, zbog kružnog kanala koji pravi ženka pre polaganja jaja. Redovno pravi dva prstena rupa, odvojenih između sebe za oko 1,2 cm, a udaljenih od vrha izdanka za oko 15 cm. Najveća je šteta kada napadnuti izdanci izumiru pre jeseni ili pre donošenja roda sledeće godine. Pri silaženju ka zemlji larva izbušuje zidove izdanka, a kroz te rupe ženka položi po jedno jaje duboko u srž izdanka. Ispilјena larva buši tunel ka osnovi izdanka, gde stigne pre jeseni. Sledeće zime i leta ubuši se u žile i izdanke i tu prezimi, a sledećeg proleća se pretv1ara u lutku, obično u nekom starom izdanku, iz koje posle kraćeg vremena izlazi imago.

Ova štetočina suzbija se preventivnim merama i tretiranjem insekticidima.

Preventivne mere obuhvataju: odsecanje uvelih vrhova nekoliko santimetara ispod oštećenog mesta (prstena); odsecanje i spaljivanje svih starih napadnutih izdanaka čim se štetočina primeti; uništavanjem starih napadnutih izdanaka pri orezivanju rano u proleće i njihovo spaljivanje; uništavanje divljih biljaka u koje se ova štetočina može ubušiti.

Prskanje insekticidima vrši se pre nego što se cvetovi otvore. Za prskanje se upotrebljavaju olovni arsenat u koncentraciji 0,5%, diditin S-25 i pantakan S-25, oba u koncentraciji 0,4%. Ako je napad jak, prskanje treba ponoviti kad otpadnu zadnji krunični listići. Zbog mogućnosti zadržavanja ostataka sredstava na plodu ne treba prskati posle otpadanja kruničnih listića. Prskanje ili zaprašivanje se mora obavljati pažljivo, obraćajući naročito pažnju na vrhove izdanaka i bočnih rodnih grančica.

Oecanthus nigricornis quadripunctatus Bent. — Ova štetočina nanosi štete bušeći izdanke radi polaganja jaja. Bušotine se zapažaju kao male rupice koje su vrlo blizu jedna drugoj, a poređene su u red duž izdanaka. Njihov broj varira od nekoliko komada pa do preko 50 u jednom redu. Obično su redovi dugi 5-8 cm. Mada se mogu naći na svakom delu izdanka, ovi redovi se obično nalaze na 30 do 60 cm ispod vrha izdanka. Ove bušotine olablјuju izdanak tako da on vene ili se lomi na oštećenom mestu. Ako je štetočina ozledila izdanak na donjem delu, onda je šteta potpuna, jer takav izdanak će se osušiti pre nego što donese rod sledeće godine. Ovaj insekt je nežan, zelenkastobeo, plјosnat, sa dugim crnim antenama položenim duž tela. Tokom leta se mogu naći na malini i lutke i odrasli insekti.

Za uništavanje insekata preporučuje se da se napadnuti izdanci odmah odsecaju i spaljuju, čim se primete znaci prisustva štetočine.

Staklokrilac, bembecia (Bembecia marginata Harris). — Ovo je lepa debela mušica prozračnih krila, širokih 2,5 do 3 om. Preko trbuha ima četiri otvorenožute pruge.

Prvi znak prisustva ove štetočine je venenje i sušenje napadnutog izdanka. Ako štetočina napadne korenov vrat, onda propadaju svi izdanci koji su izbili iz tog korenovog vrata.

Insekt se pojavljuje od početka avgusta pa do kraja septembra. Ženka se može videti tokom dana, gde polaže crvenkastobraon jaja na naličje liske blizu njenog oboda. Iz jaja se izleže larva, koja silazi ka osnovi izdanka, gde se ili ubuši u izdanak ili nađe pogodno skrovište pod starom ispucalom korom i tu prezimi. U proleće ulazi u korenov vrat ili žile, ali pre nego što se ubuši u žile redovno pravi tunel: u izdanku u obliku prstena. Drugu zimu provede u žilama ili korenovu vratu, a idućeg leta prelazi u stari izdanak gde se pretvara u lutku. U avgustu se pojavljuje imago.

Suzbijanje. — Ne postoje direktne mere borbe, već samo preventivne. Ove mere se sastoje u odsecanju i uništavanju svih napadnutih izdanaka ili celih žbunova ako je štetočina napala korenov vrat ili žile. Zatim se odsecaju i spaljuju svi stari izdanci odmah posle berbe.

Suzbijanje korova herbicidima

Herbicidi su anorganska i organska hemijska jedinjenja koja se upotrebljavaju za uništavanje korova. Ako se ima u vidu da uništavanje korova obradom zemljišta čini znatan deo troškova proizvodnje i da oni i pored najpažljivije obrade umanjuju prinose, može se lako shvatiti praktična i ekonomska važnost upotrebe herbicida.

Herbicidi se mogu upotrebiti na dva načina: 1) preko zemljišta, jer ovi herbicidi deluju preko korena; i 2) preko lišća, pošto ovi herbicidi uništavaju list i stablo korova. Prvi se zadržavaju duže u zemljištu i imaju duže dejstvo. Čim na njih naiđu žile korova usisavaju ih i oni cirkulišu po sudovima korovskih biljaka, uništavajući i celu biljku. Za ove herbicide korov može ali ne mora da ima i lišće. Izvesni herbicidi iz ove grupe deluju samo na klicu pri klijanju semena korova, dok druge služe za uništavanje višegodišnjih korova. Kod druge grupe herbicida (koji deluju preko lišća) korovi pri tretiranju moraju imati razvijeno lišće. Ovi herbicidi se prema načinu delovanja dele na dve podgrupe: kontaktni, koji deluju dodirom i izazivaju kovrdžanje lišća i stabljika i njihovo uništavanje, i unutrašnji, koji ulaze u sokove korova (kroz list), sa sokovima se kreću kroz biljku i uništavaju je polako.

Najvažniji herbicidi i njihova upotreba

Dalapon je najefikasniji herbicid protiv pirevine, a dobro uništava i vlasulјu i slične korove. Najpogodnija koncentracija je 0,25 do 0,40%. Posle jednog tretiranja unište 85 do 95% pirevine. Ako pirevike ima toliko mnogo da je napravila jaku ledinu, onda tretir1anje treba ponoviti. Dalapon je u vidu kristalića koji se lako rastvaraju u vodi. Preparatom okvašeni pupoljci ili mlado lišće i mladari čim krenu osušiće se. Nije otrovan i ne izaziva jaču koroziju metala. Efikasan je, uglavnom, protiv trava i korova, a apsorbuje se i prenosi preko lišća. Prskati treba kad lišće korova počne da raste. Ako korova ima mnogo onda se tretiranje ponavlјa i u jesen. U . proleće se upotrebljava marta odnosno, aprila, što zavisi od dužine trajanja snežnog pokrivača. Ovo je selektivni herbicid čija je efikasnost velika samo ako se sve lišće dobro okvasi. Prskanje ne treba izvoditi po suvom vremenu, jer može izazvati oštećenje maline i sa povoljnim koncentracijama. Prolećno prskanje izvoditi pre kretanja ribizle i maline, a u jesen po otpadanju lišća.

MSRV. — U trgovini se nalazi kao natrijumova so koja je lako rastvorljiva u vodi. Toksičnost ovog herbicida na korov zavisi u prvom redu od sposobnosti korova da MSRV pretvori u svom tkivu u MSRA. Svi korovi nisu sposobni da konvertiraju veće količine MSRV i MSRA i za te korove on nije efikasan pa se i ne upotrebljava.

MSRV je vrlo efikasan protiv lјutića i poponca. Ovo je anorganski herbicid i može naneti velike štete i ribizli i malini ako preparat padne na njih u toku rastenja. Zato prskanje treba obaviti kod crne ribizle od kraja avgusta do kraja septembra, a kod maline jedan mesec kasnije, kad im porast prestane. Iako tada ima još lišća na žbunovima, odnosno izdancima, oštećenja će biti neznatna. Međutim, u to vreme popovac će biti još zelen i još u porastu, pa će prskanje biti efikasno i uništiti veći deo žila korova. Korov će jako oslabiti, znatan deo uginuti, a ako nešto ostane uništiće se sledeće godine.

Upotrebljava se u koncentraciji 0,5% pri čemu se vodi računa da se lišće što bolje okvasi. Prskati treba po tihom vremenu, kako vetar ne bi nosio rastvor na malinu odnosno ribizlu. Posle prskanja prskalice dobro isprati.

2, 4, 5-T B je skoro pronađen i kao selektivni herbicid upotrebljava se za suzbijanje poponca (Convulvulus-a). Ne nanosi štete ribizli i malini. Treba ga upotrebljavati kad je poponac u aktivnom porastu, odnosno odmah posle berbe ribizle i maline. Do tog vremena poponac ne treba prašiti.

PDU (Fenuron). — Vrlo je efikasan u uništavanju klipa korovskog semena pri klijanju. Često mu se dodaje CIPC (hloroprofamom) radi veće efikasnosti. Najbolje vreme za prskanje je mart odnosno april, što zavisi od dužine zadržavanja snežnog pokrivača. Ne treba prskati po izdancima i žbunovima. Ako se upotrebi jedanput u toku godine, ne izaziva nikakva oštećenja na malini i ribizli, sem u slučaju preterano suvog vremena. Upotrebljava se oko 7 kg po ha.

CMU (Monuron). — Uništava veći broj vrsta korova nego RBP i postojaniji je od njega, ali je i štetniji. Zato pri prskanju treba obratiti veliku pažnju da se ne prska po izdancima i žbunovima.

Simazin. — Ovo je vrlo postojan herbicid i deluje jedino preko korena. Upotrebljava se oko 10 kg po ha, i to rasturanjem po golom zemljištu ispod žbunova u martu odnosno aprilu. Ako se dodaju veće količine ili >se tretmranje produži još jednu ili dve godine, u zemljištu se stvori velika koncentracija ovog herbicida, koji u tom slučaju deluje štetno na ribizlu i malinu. Pri pravilnoj i pravovremenoj upotrebi uništi sav korov.

2, 4-DES. — Sam po sebi nije štetan, ali se u zemljištu pretvara u 2, 4-D i tada postaje efikasan kao i normalni 2, 4-D. Uništava klice korovskog semena pri klijanju i održava zemljište čisto od korova kratko vreme. Često mu se dodaje CIPC radi veće efikasnosti. Upotrebljava se početkom leta. Ako posle tretiranja padne kiša, dejstvo mu se smanjuje, ali ako se upotrebi nepažljivo, može naneti velike štete i ribizli i malini.

Berba maline

Kako će se malina brati i u kom vremenskom razmaku umnogome zavisi od toga za šta će se plod upotrebiti. Tako, na primer, plod za upotrebu u svežem stanju, za kompote ili duboko smrzavanje bere se u drugom stepenu zrelosti i na drugi način nego plod za džem.

Berba ploda za upotrebu u svežem stanju. — Da bi plod stigao zdrav na tržište i do potrošača, mora da je dovoljno čvrst. Oni koji prvi put gaje malinu nemaju iskustva u pogledu berbe, pa je potrebno da od svake sorte oberu po jednu korpicu plodova razne zrelosti, zatim da ostave plodove da prenoće, pa da sutradan vide kako ti plodovi izgledaju i da na osnovu toga odrede u kojem stepenu zrelosti treba brati plodove određene sorte za upotrebu u svežem stanju. Isto tako, treba da se interesuju u kakvom stanju stižu plodovi maline na određeno tržište i kako se tamo drže do prodaje.

Maline su stigle za berbu kada im se plod lako odvaja od cvetne lože. Treba paziti da se plod pri skidanju sa cvetne lože ne zgnječi, a naročito paziti da se pri branju ne izostavljaju zreli plodovi, koji pri drugoj berbi, ako ne otpadnu, neće biti za upotrebu u svežem stanju. Kod većine novih bujnih sorta vrlo ,je lako prevideti zrele plodove, jer su oni skriveni izdancima i lišćem. Ako se ti plodovi ostave da prezru i istrule pričinjava se nepotrebna šteta, a osim toga ovi plodovi postaju izvor truležnice. Za vreme zrenja malinu treba brati svakog drugog dana. Čestom berbom se prinos kod maling-promiza povećava za oko 25%, a kod lojd džordža za oko 11%.

Berba se obavlja sa obe ruke, a korpicu u kojoj se stavljaju plodovi treba vezati za vrat. Na ovaj način izbegava se ubijanje plodova. Kada se sud napuni ostavlja se pored reda, u hlad, da bi drugi radnik, određen za skupljanje korpica, uzimao i prenosio na određeno mesto, gde se sudovi pakuju za transport. Pri berbi se dlan ruke okreće nagore da bi obrani plodovi padali u njega. Ne ubirati odjednom više od 2 do 3 ploda.

Naknadno klasiranje plodova maline je neizvodljivo, jer se tada oštete mnogi plodovi, što izaziva velike gubitke. Zato treba brati samo one plodove koji odgovaraju određenoj nameni, što naročito važi za plodove namenjene tržištu u svežem stanju. Često se događa da kupac izvrne sud i izruči plodove iz njega da bi video kakvi su plodovi na dnu suda. Zato se mora voditi računa da plodovi u sudu budu istog kvaliteta.

Pri berbi malinjaka koji ima sistem kvadrata ili pravougaonika jedan red može brati samo jedno lice. Međutim, kod gajenja u pantlјike i u obliku žive ograde jedan red treba da beru dva lica – jedan s jedne, a drugi s druge strane.

Za berbu maline koja će se upotrebiti u svežem stanju treba koristiti što manje sudove, jer se u njima plodovi manje gnječe i kvare. Danas je trgovina uvela naročite kartonske kutije u koje stanu oko 0,5 kg plodova. Ove kutije su vrlo praktične, jer su lake i veoma dobro se pakuju pri transportu, tako da se plodovi u njima ne oštete.

Događa se da rđavo vreme ne dozvoli berbu nekoliko dana. Ili, naiđe neki praznik, pa berba ne može da se obavi drugog dana. Ili, nastupi suviše toplo vreme, pa berba mora da se obustavi. Zbog ovih zastoja bezuslovno dolazi do prezrevanja velikog broja plodova, pa se mora obavljati dvojaka berba: prvo treba obrati prezrele plodove za džem, a zatim brati plodove pogodne za upotrebu u svežem stanju. Nedozrele plodove, koji se teško odvajaju od cvetne lože, ne treba brati, jer se time smanjuje kvalitet i cena ploda i poskupljuje berba.

Berba se plaća ili nadnicom ili od kilograma. Za berbu su najpogodnije žene i deca školskog uzrasta, a ova ručna radna snaga se uvek može dovoljno naći u gradovima u vreme zrenja maline, jer su tada đaci na školskom raspustu.

Berba ploda za kompot i smrzavanje. — Za ovu svrhu su potrebni takođe celi, čvrsti i neoštećeni plodovi kao i za upotrebu u svežem stanju. Samo, ovde plodovi treba da su zreliji. Takođe se mora voditi računa da nema crvljivih i oštećenih plodova.

Berba ploda za džem. — Za ovu svrhu plodovi treba da su dobro zreli ali da nisu počeli da trule. Zato se za potrebe ovakve prerade berba vrši svakog petog do šestog dana. Ovo ne predstavlja teškoću kod sorta kod kojih se plod dobro drži na grani i kad sazri, kao što je maling džul. Ali kod sorta kod kojih plodovi otpadaju odmah po zrenju – dolazi do velikih gubitaka ako se berba ne obavi u pravo vreme.

Pogodnost sorta za berbu. — Pošto je teško naći dovoljno radne snage za berbu, valja znati da ima sorta koje se brže i lakše beru od drugih. Sorte koje daju malo izdanaka, kao što je maling džul i sl., lakše se beru. Maling eksploit i lojd džordž kriju plodove u granju i lišću, pa ih je teško brati, dok za norfološkog džina treba dosta rada zbog sitnog ploda u drugoj polovini sezone. Uzevši uopšteno, mnogo je lakše i brže brati sorte sa krupnim nego sa sitnim plodom, a obično ove prve daju i znatno veće prinose.

Kod gajenja maline najveći problem je berba, jer zahteva dosta radne snage, pa zasad treba locirati tamo gde se može naći dovolјno ručne radne snage za berbu. Najveći gubici se događaju baš u vreme berbe, ako se ona ne obavlja na vreme.

Za osmočasovno radno vreme jedan radnik prosečno može da obere 40 kg ploda. Ako uzmemo da je prinos 10.000 kg ploda po ha, a da berba traje 15 dana, od kojih 10 radnih dana, onda izlazi da bi dnevno trebalo brati 660 kg, za šta je potrebno imati po 17 berača svakog dana. Ako je zasad veliki samo 10 ha, onda je dnevno potrebno do 170 berača za ove vreme berbe od 15 dana. Prema tome, izlazi da je za 1 hektar, odnosno za 10.000 kg, potrebno 250 radnika, a za 10 ha 2.500 radnika, što nije mali broj. Ovo je faktor koji u prvom redu mora odlučivati o lokaciji i veličini zasada maline.

 

Jagoda

Bolesti i štetočine jagode

Jagoda je izložena napadu prilično velikog broja bolesti i štetočina, ali posledice napada nisu jednake u svim uslovima i rejonima gajenja jagode. Da bi se pojedine bolesti i štetočine potpuno isključile ili posledice njihove štetnosti svele u ekonomski tolerantne granice za proizvodnju, potrebno je prvenstveno vaditi preventivnu borbu protiv njih. Ovo se najuspešnije postiže ako se sadi zdrav sadni materijal, upotrebljavaju otporne sorte i primenjuje odgovarajuća agrotehnika.

Zdrav sadni materijal je jedan od najvažnijih preduslova za olakšavanje sprovođenja zaštite i obezbeđenje dobre rodnosti u jagodnjacima. Ovo se u prvom redu odnosi na rejone gde ranije nisu gajene jagode, jer u takvim uslovima unošenje bolesti i štetočina najčešće se vrši preko sadnog materijala. Da bi se unošenje bolesti izbeglo potrebno je ne uzimati sadni materijal iz zaraženih područja. Osim toga, svaki sadni materijal potrebno je da bude kontrolisan od strane stručnjaka za zaštitu bilja.

U rejonima gde su opasne bolesti i štetočine češće prisutne treba nastojati da se gaje samo otporne sorte prema njima. Međutim, to nije uvek moguće, jer ne postoje sasvim otporne sorte, pogotovu prema svim bolestima i štetočinama. U prvom redu treba obratiti pažnju na ekonomski najvažnije bolesti i štetočine dotičnog kraja.

Primena odgovarajuće agrotehnike pri zasnivanju i nezi već postojećih jagodnjaka jedan je od najvažnijih uslova u borbi protiv velikog broja bolesti i štetočina. Agrotehnika se mora prilagoditi zahtevu svake sorte, nameni proizvodnje i uslovima svakog rejona pojedinačno. Ona mora omogućiti dobar razvoj biljaka, čime će se povećati i njihova sposobnost da lakše podnose posledice prisustva pojedinih bolesti i štetočina. Ukoliko je agrotehnika više prilagođena zahtevu biljaka u jednom rejonu utoliko se uslovi reduciraju za razvoj najvećeg broja bolesti i štetočina. Uvođenje dugoročnog plodoreda takođe je važan preduslov za uspeh te proizvodnje.

Najčešće bolesti jagoda

Siva pegavost (Mycosphaerela fragariae)

Siva pegavost lišća je najraširenija i najčešća bolest jagode. Raširena je po celoj Evropi, a redovan je pratilac svih naših jagodnjaka. Nekih godina može biti vrlo opasna, naročito pri čestim kišama i toplom vremenu, tada se pegazost lišća može pretvoriti u pravu epidemiju. Stepen zaraženosti određuje se na osnovu broja pega na jednoj lisci. Kod jake zaraze pege pokriju cele listove. U ovakvim slučajevima lišće se suši, biljke slabe, prinos i kvalitet plodova naglo opadaju. Naknadno izbilo lišće biva brzo zaraženo, tako da se i ono suši. Pored lišća pegavost se javlja i na lisnim cvetnim petelјkama i stolonama.

Uzročnik ove bolesti provodi zimu u zaraženom lišću, gde mu niske temperature i povećana vlažnost posebno pogoduju. Infekcija nastaje rano s proleća i u toku vegetacije. Na licu liske pojavljuju se sitne pege koje se brzo povećavaju. Pege su u početku crvenkasto-ljubičaste, a docnije dobiju smeđu ili sivu boju, koja vremenom prelazi u skoro belu. Oko ovog belog centra zadržava se crvenkast krug. Na naličju lista pege se poznaju po smeđoj ili crveno-ljubičastoj boji. Najosetljivijim sortama prema ovoj bolesti smatraju se redglov, klondik, marhal, šparkle i jokunda, a najotpornijim premijer, klonmore, midland i siletz.

Od preventivnih mera borbe treba primeniti sledeće:

1. Ne podizati jagodnjake na jako glinovitim i teškim zemljištima. Pri izboru terena voditi računa o vazdušnoj drenaži. Prevelika bujnost, gustina i zakorovlјenost zasada pogoduju razvoju pegavosti lišća.
2. Siva pegavost na listu jagoda. Po berbi plodova, u toku pozne jeseni ili rano u proleće, treba sakuplј1ati staro lišće, iznositi ta iz jagodnjaka i spaljivati.
3. U povoljnim uslovima za razvoj ove bolesti treba saditi samo sorte koje su otporne ili manje osetljive prema pegavosti lišća.

Za neposrednu borbu protiv ove bolesti preporučuje se prskanje jagodnjaka bordovskom čorbom, kaptanom ili cinebom. Mlade zasade treba prskati jedanput mesečno u toku proleća i jeseni, a zasade u rodu prskati od početka vegetacije pa do berbe. Dovoljna su dva prskanja.

Crvena pegavost lišća (Diplocarpon earliana)

Slična je sivoj pegavosti lišća i javlja se jednovremeno s njom. Napada lišće, lisne i cvetne peteljke i živiće. Može biti isto tako opasna kao i siva pegavost ako se pojavi u vidu epidemije. Razlikuje se od sive pegavosti po tome što su pege nepravilnog oblika, nemaju svetlo-sivi centar i što se pri jačem napadu bolesti pege međusobno spajaju pokrivajući čitave delove lista. Ovako oboleli listovi brzo se suše i izgledaju kao oprlјeni. Vrlo osetljivim sortama prema ovoj bolesti smatraju se klondojk, misionar i tenesi boti, a otpornim – blekmore, ketskil, sparkle i šjurkrop.

Mere, način i vreme borbe protiv crvene pegavosti iste su kao i kod sive pegavosti i obavljaju se jednovremeno.

Viroze

Pod virozama podrazumeva se čitava jedna grupa izazivača oboljenja. Njihova zajednička odlika je u tome što se razmnožavaju i žive samo u živim ćelijama, što su izraziti paraziti i ne mogu se videti običnim mikroskopom. Zaražena jagoda virusom ne može se osloboditi njega sem specijalnim postupkom koji se primenjuje u naučne svrhe. Svi živiči dobijeni od obolelog bokora su zaraženi. Pored toga, veliki broj virusa kod jagode prenosi se biljnim vašima.

Postoji više vrsta virusnih oboljenja jagode i posledice toga su različite. Na jednoj istoj bilјci može istovremeno biti jedna, dve ili više vrsta virusa. Njihovo prisustvo u bilјci može se utvrditi na osnovu spoljnih vidlјivih simptoma ili pomoću tzv. test-biljaka. Vidljivi simptomi nisu uvek isti, pa prema tome nisu sasvim siguran znak o kome se virusu radi. Ovo zbog toga što sve sorte jagoda ne reaguju podjednako na prisustvo virusa. Pored toga, mogućnost jednovremenog prisustva više virusa u jednoj bilјci čini da se simptomi javljaju u izmenjenom obliku ili pak da potpuno izostanu. Zaražena biljka je obično manje bujnosti i slabije vitalnosti. Oboleli plodovi dobijaju izmenjeni oblik, ukus, boju i ostaju sitniji. Rodnost zaraženih biljaka se smanjuje i visina prinosa zavisi od vrste virusa kojim je biljka zaražena. Lišće gubi svoj oblik, veličinu i boju, a lisne peteljke ostaju kraće. Broj živića se znatno smanjuje, Najsigurniji način utvrđivanja prisustva virusa jagode – pa i same vrste virusa – postiže se pomoću test-biljaka. Ovaj posao rade instituti za zaštitu bilja.

Neposredne mere borbe za sada ne postoje. U zemljama razvije-ne proizvodnje jagoda, kao što su SAD, Francuska, Italija i dr., mere borbe usmerene su na stvaranje otpornih sorti prema virusima, zatim na proizvodnju zdravog sadnog materijala i na borbu protiv biljnih vašiju. Da bi se postigao pun uspeh potrebno je primenjivati sve mere jednovremeno.

Postoji izvestan broj sorta koje se smatraju otpornim ‘prema virusima, kao što su rojal, severin, šasta, blakomer, klondike, temple i dr.

Pepelnica (Spahaerotheca macularis W. B. Cooke)

Nekih godina može da pričini prilične štete jagodi. Ne pojavljuje se u svim rejonima i svake godine. Najčešće se javlja i najčešće štete nanosi jagodi kada u vreme vegetacije nastane prohladno vreme. Napada list, cvet i plod. Lako se uočava po pepeljastoj prevlaci na donjoj strani lista. Napadnuto lišće se uvija, kao da biljka pati od prevelike suše. Napadnuti delovi, a naročito cvetovi i plodovi, izgledaju kao da su posuti brašnom. Najosetljivijim sortama se smatraju redglov, nortvest, tenesi boti, šasta i armore. Suprotno njima smatraju se otpornim klondike, gatskil, siletz i sparkle. Za naše uslove nemamo pouzdanih podataka o otpornosti pojedinih sorta jagoda na ovu bolest. U rejonima gde se ova bolest češće javlja treba u prvom redu obratiti pažnju na izbor mesta za podizanje jagodnjaka i birati otpornije sorte. Naročito su nepogodni položaji koji nisu dovoljno ocedni i gde nije obezbeđena dobra vazdušna drenaža. Međutim, ako se bolest već pojavi, najefikasnije se može intervenisati sumpornim preparatima, kao što su karatan i dr. Ukoliko se vrši zaprašivanje sumporom, to se ne sme raditi po suviše toplom vremenu, jer može doći do ožegotina. Zaprašivanje ili prskanje treba obaviti pre cvetanja, a po potrebi ponoviti po precvetavanju jagoda.

Siva trulež plodova (Botrytis cinerea)

Siva trulež plodova javlja se na plodovima u svim stadijumima njihovog razvoja. Može se videti još na cvetovima nastradalim od poznih prolećnih mrazeva, na plodovima koji leže na zemlji, na trulom lišću ili truloj slami upotrebljenoj za mulčiranje. Mehanički povređeni plodovi ili plodovi oštećeni od insekata vrlo su pogodni za razvoj ove bolesti. Na mestu gde je nastala zaraza prvo se pojavi tačka svetlo-braon boje s omekšanim tkivom ploda. Ova tačka se prilično brzo širi na zdravi deo ploda. Zaraženi plodovi brzo trule, dobijaju braon boju i postaju neupotrebljivi. Na istrulelim delovima ploda ili celim plodovima javlja se siva prašnjava prevlaka iz koje se oslobađaju sporonosni orgni – koje vetar, voda, insekti i ptice raznose dalje i šire ovu bolest. U kišnim godinama siva trulež plodova javlja se u velikom stepenu, brzo se širi i nanosi velike štete proizvodnji jagoda. Posledice su daleko veće kod gustih, bujnih ili zakorovlјenih zasada, a naročito kod onih koji su podignuti na terenima s lošom vazdušnom drenažom. Kod ovakvih zasada siva trulež pojedinih godina može smanjiti berbu za jednu polovinu.

Od preventivnih mera borbe treba primeniti sledeće:

1. Ne podizati jagodnjake u uvalama, dubodolinama i svim onim položajima gde nije obezbeđeno normalno kretanje vazduha;
2. Izbegavati pregustu sadnju bujnih sorta na plodnom zemljištu. Pravilno đubrenje i to naročito azotnim đubrivima u proleće i redovna borba protiv široko-lisnih korova pokazala se kao uspešna mera protiv sive truleži ploda;
3. Mulčiranje pravilno obavljeno smanjuje uslove za razvoj bolesti.

Za direktnu borbu protiv sive truleži plodova preporučuje se prskanje kaptanom i cinebom i to u dozama preporučenim od strane fabrike. Prskanje treba početi već s pojavom cvetnih pupoljaka i ponavljati ga svake dve nedelje dok se plodovi ne razviju za jednu trećinu normalne krupnoće. Posle toga prskati samo ako je vreme izuzetno kišno i prohladno ili ako se bolest primeti na plodovima.

Nematode

Postoji veći broj vrsta nematoda. To su mala glistolika i slobodnim okom nevidljiva živa bića, koja imaju veliku moć razmnožavanja i postaju sve veći problem u biljnoj proizvodnji. Raširene su širom celog sveta, gde nanose ogromne štete biljkama. Jagodi posebnu veliku štetu pričinjavaju dve vrste nematoda, od kojih jedna oštećuje koren, a druga nadzemni deo biljke.

Korenova nematoda (Meloidogyne Halpa Chitwood). Pored jagode napada i veliki broj drugih biljnih vrsta. Larva prodire u biljku i to najčešće u blizini vrha korenovih žilica. U jednoj žilici na različitim mestima mogu se jednovremeno naći više larvi nematode. Ulaskom u biljku larve luče sekret koji izaziva hipertrofiju tkiva i stvaranje guka. Jako napadnute biljke imaju ogroman broj sitnih guka poređanih duž žila celog korenovog sistema. Pri povećanoj temperaturi i povoljnoj vlaženosti. Kod nas je takođe ima, ali ne u takvoj meri da bi gajenje jagode bilo dovedeno u pitanje. Mnogo veći problem predstavlja za staklare i tople leje.

Najčešće se nalazi u samoj bokvici biljke i to još u ne otvorenim pupoljcima. Najviše ih ima u proleće kada se u jednom pupoljku može naći i više hiljada glistića. U pazuhu začetih listova ili cvetova nalaze najpogodniju sredinu za hranjenje i razmnožavanje. Hrane se ćelijama nežnog tkiva lišća i cvetova i na taj način izazivaju deformacije. Lisne peteljke takvih biljaka su zadebljale i kraće, a samo lišće dobije deformisani oblik, jer se na njemu javljaju izvesna ispupčenja koja donekle podsećaju na ispupčenja koja izazivaju preglјevi. Listovi su obično nešto suženi, a ponekad duž glavnog nerva mogu se zapaziti tamnija mesta – pege. Napadnuti cvetni pupoljci najčešće ostanu bez plodnika i ne daju plodove. Mere borbe su slične kao i za korenovu nematodu.

Najčešće štetočine jagode

Jagodin cvetojed – surlaš (Anthonomus signatus Say)

Česta je štetočina svih jagodnjaka u zemlji i izvesnih godina može prepoloviti berbu. U rejonima Grocke i Smedereva ova štetočina javlja se u manjoj ili većoj meri svake godine. Njeno prisustvo se vrlo lako otkriva po uvelom mladom lišću i nagriženim cvetnim peteljkama.

Odrastao insekt dug je 2-3 mm, crne je boje s nešto svetlijim sitnim prugama duž krilaca. Glava mu je produžena u surlu. Zimu provodi u zemlji ili ispod sasušenog lišća. Svoje zimsko sklonište napušta rano u proleće i hrani se zelenim delovima jagode i drugih biljaka. Kada se pojave cvetni pupoljci ženka cvetojeda ubušuje po jedno jaje, zatim nagrize peteljku usled čega se cvet savije i osuši i ostane da visi ili otpadne na zemlju. Iz jaja se izleže larva koja se hrani sadržajem osušenog pupoljka. Larva ostane unutra dok se potpuno ne razvije, a kada završi razvoj učauri se. Iz čaure izlazi odrastao insekt koji se izvesno vreme hrani zelenim delovima pa onda odlazi u sklonište gde će provesti zimu. Daje samo jednu generaciju, tako da su stalno rađajuće i pozno cvetajuće sorte pošteđene ove štetočine. Najveću štetu nanosi rano cvetajućim sortama i sortama čiji cvetni pupoljci imaju dobro razvijene prašnike. Najveće štete nanosi cvetovima koji se prvi pojavljuju.

Borba protiv ove štetočine prilično je jednostavna. Neposredno pred pojavu cvetnih pupoljaka treba izvršiti zaprašivanje ili prskanje jagodnjaka preparatima na bazi BVT-a. Ukoliko se primenjuje zaprašivanje, najbolje je to činiti rano izjutra.

Bela štitasta vaš na jagodama (Coroputa pilosella Šulc)

Ovo je štetočina novijeg datuma i prilično je raširena na području Grocke i Smedereva. U ovom rejonu poznata je pod imenom bela voštana vaš jagode. Nanosi veliku štetu, naročito u nedovoljno negovanim i zakorovlјenim jagodnjacima. U prvom redu napada lišće i lisne peteljke, a po neki put se može videti i na cvetnim pupoljcima i čašičnim listićima. Živi na naličju lišća gde se hrani sokovima, a ako se previše namnoži prelazi i na lice lista. Prvenstveno napada najstarije lišće, zbog čega ono zadeblja, postane kruto i suši se. Sa suvih listova vaš prelazi na mlađe zelene listove i onda se ceo bokor osuši. Sa osušenih bokora vaš prelazi na zdrave, susedne bokore i tako se širi krug izumrlih biljaka. Ukoliko su uslovi nepovoljni za gajenje jagoda, a primenjena agrotehnika ne obezbeđuje bujan porast biljaka, utoliko su posledice napada bele štitaste vaši veće. U takvim slučajevima jagodnjaci se brzo proređuju, a prinosi i kvalitet plodova se naglo smanjuje. Napadnute biljke poznaju se po velikoj količini medne rose, koju vaši luče u prisustvu mrava. Odrasle larve pokrivene su voštanim izlučevinama bele boje, po čemu se lako mogu uočiti. Mužjaci imaju žućkastu, a ženke crvenosmeđu boju, koja se uočava samo kod sasvim mladih larvi. U ovom stadijumu one se najlakše uništavaju hemijskim sredstvima. Larve su u svim stadijumima razvoja pokretne. Provode zimu na starom i sasušenom lišću, odakle u proleće prelaze na novo lišće. U toku vegetacije razmnožavaju se vrlo brzo, ali najveću štetu nanose u julu i avgustu.

Suzbijanje štitaste vaši na jagodama je dosta teško, pošto se najveći broj vaši nalazi na najnižem lišću u bokoru, koje je neposredno do zemlje ili leži na zemlji.

Kao preventivna mera preporučuje se upotreba zdravog sadnog materijala, a u starim zasadima skidanje i spaljivanje suvog i starog lišća posle berbe ili rano u proleće.

Od hemijskih sredstava pokazali su se efikasnim: parationski preparati i etiol. Prvo prskanje treba obaviti pre cvetanja, a drugo pre početka zrenja samih plodova. Kod jače zaraženih jagodnjaka od završetka berbe pa do kraja avgusta treba obaviti 2-3 prskanja. Pri tretiranju posebnu pažnju treba obratiti na to, da bude dobro isprskano donje lišće jagode.

Gundelј (Melolontha vulgaris L.)

Larva gundelјa u pojedinim uslovima može biti vrlo opasna štetočina jagodnjaka. Ovo se u prvom redu odnosi na mlade i tek zasađene jagodnjake. Novopodignuti zasadi na jako zaraženim zemljištima brzo mogu biti proređeni do te mere da se njihovo dalje držanje ne isplati. Larve gundelјa nanose veliku štetu i starijim zasadima. Napadaju najčešće korenov vrat i od stepena njegovog oštećenja zavisi da li će biljka odmah uginuti ili će kržlјaviti. Jedna larva može uništiti čitave bokore. Od broja larvi zavisi i stepen proređenosti jagodnjaka. Napadnute biljke lako se čupaju. Ako se malo odgrne zemlja, na mestu gde je oštećena biljka može se naći larva, koja tu živi 3-4 godine, i dok ‘je m:ala hrani se sitnim žilicama, pa «e nanosi posebno veliku štetu. Najveću štetu nanose odrasle larve, koje pored žila napadaju i vrat korena.

Mere borbe protiv ove štetočine su prilično otežane, jer larve žive u zemlji. Najbolje je pre podizanje jagodnjaka ispitati zemljište i ukoliko je ono zaraženo larvama gundelјa onda ne podizati jagodnjake na njemu ili ga prethodno tretirati hemijski-m sredstvima. Za ovo se najčešće upotrebljava geolin.

Treba izbegavati podizanje jagodnjaka na zemljištima koja su neposredno pre toga korišćena kao livade ili su bila više godina zakorovlјena.

Pored larve gundelјa postoji još niz drugih insekata koji žive u zemlji i oštećuju ili uništavaju koren jagode.

U toku zime miševi mogu naneti prilično veliku štetu jagodnjacima. Njih treba suzbijati još u toku jeseni pomoću zatrovanih mamaca ili prskanjem odgovarajućim hemijskim sredstvima.

Od momenta zametanja plodova pa do berbe, a naročito u toku zrenja, jagode postanu predmet napada izvesnog broja insekata, puževa, ptica i životinja, koje se normalno ne ubrajaju u štetočine jagode. Zaštita plodova neposredno pred berbu može imati priličnog uticaja na visinu prinosa i na procenat kvalitetnih plodova, pa to ne treba zanemariti.

Da bi se što efikasnije i sa što manje sredstava mogla voditi borba protiv svih bolesti i štetočina na jagodi – treba u prvom redu koristiti preventivne mere.

Berba jagoda

Jagoda se bere kada su plodovi potpuno zreli. Plodovi jagode imaju tu osobinu da ne mogu naknadno sazrevati posle berbe, kao što je to slučaj kod nekih vrsta vučaka. U ovakvim situacijama momenat berbe se određuje na osnovu stepena zrelosti plodova. Plodovi su najukusniji, s najboljom aromom i najlepšim spoljnim izgledom kada su u punoj zrelosti. Ranije obrani plodovi nemaju privlačnu boju i prilično su kiseli. Prezreli plodovi su bljutavog i neprijatnog ukusa. Plodovi koji će se transportovati na veću daljinu treba brati dan ranije nego što se to čini kada plodovi stižu na tržište u toku istog dana. Plodovi namenjeni preradi treba da su potpuno zreli, ali ne smeju biti prezreli.

Plodovi se beru na taj način što im se peteljka obuhvati palcem i kažiprstom pa se prekine noktom. Tako ubran plod drži se za ostatak peteljke i stavlja u posudu za branje, pri čemu se ne dodiruje rukom. Plodovi namenjeni potrošnji u svežem stanju beru se s peteljkom dugom oko 1 cm i čašicom. Kada su plodovi namenjeni preradi ili dubokom smrzavanju, mogu se brati po želji kupca i bez peteljke i bez čašice. Berbu treba obavljati izjutra, posle opadanja ro-se, i predveče, kada prestane žeta i plodovi se rashlade. Treba izbegavati berbu za vreme najtoplijih časova, jer su zagrejani plodovi mnogo mekši i lakše se kvare.

Obrane plodove treba držati do transportovanja u hladovini ili u za to određenim prostorijama.

Zrenje plodova traje 2-3 dana, pa se berba mora ponavljati u tom intervalu. Toplo i vlažno vreme utiču da plodovi sazrevaju brže. Neobrani plodovi vrlo brzo prezrevaju i postaju neupotrebljivi. Dužina trajanja berbe zavisi od sorte i najčešće iznosi 3-4 nedelje.

Jagode se beru isključivo rukom. Količina plodova koju jedan radnik može da ubere zavisi od sorte, krupnoće plodova, količine zrelih plodova po kvadratnom metru i dr. Ta količina se kreće od 30 do 150 kg. Najbolji efekat se postiže kada se berba organizuje tako da se plaća po kilogramu ubranih plodova. Ovako organizovana berba zahteva kontrolisanje kvaliteta berbe, naročito u pogledu zrelosti plodova i da se ne ostavljaju neobrani zreli plodovi. Takvi plodovi će do naredne berbe potpuno istruleti.

Berba jagoda odnosi 70-75% od ukupno uloženog ljudskog rada u proizvodnji jagoda. U zemljama gde je razvijena -proizvodnja jagoda, a radna snaga skupa čine se prilično veliki napori da bi se berba olakšala i pojeftinila. U SAD i Italiji pravljeni su pokušaji s pokretnim platformama gde radnik u ležećem stavu s platforme vrši berbu. U Holandiji konstruisana su naročita pokretna kolica na tri točka, gde radnik udobno sedi i bere plodove. Prazne gajbice se smeštaju iza beračevih leđa, a one u kojima se tog momenta stavljaju plodovi su ispred berača. Napunjene gajbice se ostavljaju između redova i njih iznosi drugi radnik. Da se pri prolazu kolica biljke ne bi povređivale, potrebno je da se prilagodi međuredno rastojanje. Međuredni razmak kod pojedinačnih redova mora biti najmanje 80 cm. Za korišćenje ovih kolica pri berbi najpogodniji su udvojeni redovi. Berba na ovaj način mnogo manje je zamorna za berača, učinak se povećava za 15%, a ukupni troškovi berbe se smanjuju za 13%.

Najveću količinu plodova uberu oni berači koji to čine s obe ruke. Da bi se beraču oslobodile obe ruke za berbu, u SAD se upotrebljavaju specijalna kolica s jednim točkom i njih berač gura ispred sebe. Na kolicima se nalaze gajbice postavljene malo u zakošenom položaju, kako bi berač lakše ostavljao plodove. Kolica se kreću po međurednom prostoru i ne povređuju biljke. Pri radu berač odgurne kolica ispred sebe i stavi ih na domašaj ruke. Berući plodove sa obe ruke berač se kreće napred dok je dođe do kolica, a onda ih ponovo gurne napred. Kada napuni gajbice odveze ih izvan jagodnjaka, gde punu ambalažu ostavlja a uzima praznu. Na ovaj način se znatno ubrzava berbu i ne prlja ambalaža na zemlji pri berbi kako se to obično čini.

Ambalaža

Da bi plodovi jagode, koji su vrlo nežni, mogli da stignu na tržište neoštećeni, moraju se brati i pakovati u posebnu ambalažu. Ambalaža treba da je male zapremine i male težine i da je jevtina i pogodna za rukovanje. Plodovi se pri branju stavljaju u istu ambalažu u kojoj će se izneti na tržište. Preručivanje plodova iz jedne posude u drugu ne praktikuje se, jer se plodovi gnječe. Nagnječeni plodovi nisu pogodni ni za prodaju ni za preradu, pošto se pokvare za vrlo kratko vreme.

I pri dužem transportovanju plodovi se malo gnječe ako se pakuju u ambalažu u koju staje pola do 1 kg plodova. Ona može biti izrađena od perforirane plastične materije, od parafinisanog kartona i od oljuštenog drveta. Da bi se ovako malim posudama moglo manipulisati za vreme berbe i transporta, one se stavljaju u jednu veću gajbicu, sličnu onoj u kojoj se transportuje grožđe, samo što je jača i malo dublja. Gajbica je takve dužine i širine da se u nju može u tri reda u jednom sloju staviti 4 ili 5 (ukupno 12-15) posudica. Ove gajbice se mogu upotrebljavati za nošenje posudica pri berbi i za transportovanje. U prvom slučaju na gajbicama se izrađuju posebni držači koji olakšavaju nošenje za vreme berbe. Obrane plodove berač stavlja u posudice, a kada se sve one u jednu gajbicu slože, radnik nosi gajbicu na mesto za pakovanje, gde se posudice vade i ređaju u gajbice za transportovanje.

Gajbice s punim posudicama ređaju se jedna iznad druge u kamionu, traktorskoj prikolici ili nekom drugom prevđznom sredstvu i tako se transportuju do tržišta ili fabrike za preradu. |Plodovi se mogu prodavati sa posudicama ili bez njih. Posudice se mogu koristiti samo za vreme jedne sezone. Ako se upotrebljavana ambalaža ponovo koristi za berbu ili transport, mora biti potpuno čista i suva.

Jugoslovenski standard za jagodu (JUS)

Kvalitet ekstra. — Plodovi jagode ovog kvaliteta moraju biti iste sorte, zdravi, sveži, zreli ali ne prezreli, brižljivo brani, bez zemlje i ostalih stranih primesa; moraju biti približno jednakog oblika, krupnoće, boje i zrelosti, neoštećeni od bolesti, štetočina i mehaničkih povreda, i ne smeju biti vlažni. Standard zahteva da plodovi ovog kvaliteta moraju imati čašice i skraćene peteljke. Prečnik plodova mora biti iznad 30 mm kod krupnih i srednjih, a preko 20 mm kod sitnih sorti.

Kvalitet I. — Plodovi jagoda ovog kvaliteta moraju biti iste sorte, zdravi, brižljivo brani, zreli, čvrsti i sposobni za transport; čisti i bez zemlje i drugih primesa, približno jednakog oblika, krupnoće i boje. Plodovi moraju imati čašice sa skraćenim peteljkama. Promer ploda kod sorti sa krupnim i srednjim plodom mora biti najmanje 25 mm, a kod sorti sa sitnim plodom najmanje 15 mm.

Kvalitet II. — Plodovi jagoda ovog kvaliteta moraju biti zdravi, zreli, sposobni za transport, čisti, razvijeni. Treba da imaju čašicu i peteljku, ali do 20% plodova može da bude bez čašica i peteljki. Plodovi ne smeju biti izgriženi, natruli ili vlažni. Standard dozvoljava do 10% prezrelih plodova.

Transportovanje plodova

Za transportovanje plodova mogu se koristiti razna prevozna sredstva. Koje će se sredstvo upotrebiti zavisi od toga čime se raspolaže, zatim od količine plodova i od udaljenosti tržišta. Kada je tržište blizu a putna mreža dobra, mogu se koristiti kamioni, traktorske prikolice i zaprežni špediteri. Na udaljena tržišta plodove treba transportovati vagonima ili kamionima u kojima su ugrađeni uređaji za rashlađivanje.

Pri transportovanju jagoda mora se voditi računa da se plodovi što manje gruvaju, da stignu do tržišta za što kraće vreme i da se ne uprašnjave.

Najbolje je da se obrani plodovi iznose na tržište u toku istog dana kada su obrani. Jedino plodovi brani uveče mogu da prenoće da bi sutradan rano stigli na tržište.