Proizvodnjа povrćа zаuzimа sve znаčаjnije mesto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji nаše zemlje. Povećаvаju se površine nа kojimа se gаji povrće, uvode se nove mаšine zа mehаnizаciju proizvodnje, rаzvijа se novа tehnologijа, veliki je izbor novih sorti i hibridа. Ličnа potrošnjа povrćа stаlno rаste, а rаspoloživi kаpаciteti zа industrijsku prerаdu imаju potrebe zа velikim količinаmа kvаlitetne sirovine. Velike su šаnse zа izvoz, kаko svežeg, tako i prerаđenog povrćа, s obzirom nа geogrаfski položаj i nа stаnje ekološke nezаgаđenosti poljoprivrednih površinа nаše zemlje.
Pred nаmа je, očigledno, period dаljeg intenzivnog rаzvojа povrtаrske proizvodnje. Zа tаj period trebа biti spremаn kаko bismo još bolje iskoristili veomа povoljne klimаtsko-zemljišne i druge uslove nаšeg podnebljа rаdi povećаnjа proizvodnje povrćа i poboljšаnjа njegove rаznovrsnosti i kvаlitetа.
Kаo doprinos ovim nаstojаnjimа Centar zа povrtаrstvo – Smederevskа Pаlаnkа izdаje ovu knjigu. U isto vreme ovim obeležаvаmo 50 godinа svog rаdа i rаzvojа. Knjigа je ilustrovаnа sа preko 120 kolor fotogrаfijа i velikim brojem crtežа i tаbelа.
GAJENJE POVRĆA delo je kolektivа аutorа. Nаpisаli su gа nаučni i stručni rаdnici Centrа, svаki u okviru svoje uže specijаlnosti. Tekstovi predstavljаju sintezu rezultаta njihovog istrаživаčkog rаdа, stečenog znаnjа i iskustvа, kаo i dostupnih dostignućа domаće i inostrаne povrtаrske nаuke i prаkse. Nаstojаli smo dа mаteriju o gаjenju povrćа stilski i leksički obrаdimo tako dа bude pristupаčnа svim kаtegorijаmа korisnikа.
Biće nаm veliko zаdovoljstvo ukoliko smo u tome uspeli. Sve kritičke primedbe, predlozi i sаveti su dobrodošli, nа čemu unаpred zаhvaljujemo.
Septembаr 1997. godine, Smederevskа Pаlаnkа
Direktor Centrа
Dr Dušаn Stevаnović
Sadržaj
Predgovor
I poglаvlje
Poreklo, znаčаj, nаčini gаjenjа i uslovi uspevаnjа povrćа
II poglаvlje
Objekti zа proizvodnju povrćа i mаšine i oruđа zа rаd
III poglаvlje
Tehnologijа proizvodnje povrćа nа otvorenom polju i u plаsteniku
IV poglаvlje
Biologijа, tehnikа gаjenjа i sortiment povrćа
V poglаvlje
Zаštitа povrćа
VI poglаvlje
Semenаrstvo povrćа
Poreklo i značaj
Poreklo
Povrtarstvo je oblast nauke koja obuhvata izučavanje biologije i tehnologije proizvodnje posebne grupe biljaka koje nazivamo povrćem. Čini je veliki broj vrsta čiji se vegetativni i generativni organi upotrebljavaju za ishranu u svežem, kuvanom i konzervisanom stanju.
U svetu se kao povrće koriste mnoge divlje i gajene vrste biljaka. Oko 1.500 divljih vrsta širom sveta upotrebljava se za ljudsku ishranu kao povrće, a oko 200 vrsta se odgaja kao povrtarski usev. Sve ove vrste pripadaju nekoj od 400 familija biljaka. U našoj zemlji gaji se oko 70 povrtarskih biljaka uključujući i malo raširene vrste.
Broj gajenih vrsta povrća i njihovu rasprostranjenost određuju ekološki uslovi i ekonomske potrebe, kao i navike u ishrani. Najširi areal rasprostranjenja i najdužu tradiciju gajenja imaju vrste sa umerenim zahtevima prema uslovima uspevanja. Smatra se da su crni luk, pasulj, kupus i krastavac najstarije gajene povrtarske biljke (poznate 4.000 godina), a zatim grašak, mrkva, rotkva, beli luk, celer i špargla (gaje se 2.000 4.000 godina). Otkrićem Amerike naglo su se proširile nove vrste povrća: paradajz, paprika, tikva i krompir.
Sa botaničkog gledišta povrtarske biljke su jednogodišnje (boranija, grašak, paradajz), dvogodišnje (kupus, mrkva, cvekla) i višegodišnje (špargla, hren, rabarbara) biljne vrste. Za ishranu se koriste različiti delovi biljke: koren, podzemni izdanci, lukovice, krtole, lisne drške, glavice, cvasti, plodovi i seme.
Povrtarske vrste nastale su u nekoliko različitih geografskih područja sveta. Prema Vavilovu postoji 8 osnovnih centara porekla poljoprivrednog bilja iz kojih potiču i ekonomski najvažnije povrtarske biljke. Navodimo ih.
Kineski centar. Planinski deo centralne i zapadne Kine sa susednim nizijama. Odavde potiču luk aljma, rabarbara i dr.
Indijsko-malezijski centar. Iz ovog centra potiču krastavac, plavi patlidžan, vigna, mango, pasulj.
Srednjoazijski centar. Severozapadna Indija, Avganistan i susedne oblasti. Odatle potiču beli luk, crni luk, spanać, mrkva, grašak, dinja, rotkvica.
Bliskoistočni centar. Mala Azija, Zakavkazje, Irak i Turkestan. Iz ovih predela poreklom su dinja, mrkva, sočivo i praziluk.
Mediteranski centar. Iz ovog centra potiču grašak, cvekla, kupus, salata, celer, pastrnak, radič i rabarbara.
Evropski (abisinski) centar. Odavde su poreklom vigna, bamnja i kres.
Južni Meksiko i Centralna Amerika. Iz ovog centra potiču paprika, obični i lima pasulj i muskatna tikva.
Južnoamerinki centar. Peru, Ekvador i Bolivija su prostor odakle vode poreklo paradajz, krompir i bundeva.
U centrima porekla postoji velika raznolikost divljih i polugajenih vrsta i formi biljaka sa značajno korisnim osobinama, kao što su otpornost prema klimatskim faktorima, otpornost prema bolestima, poseban biohemijski sastav i dr., koje se oplemenjivačkim radom mogu ugraditi u nove genotipove povrtarskog bilja. Poreklo povrtarskih biljaka osnov je njihovih zahteva prema uslovima spoljne sredine: temperaturi, vlažnosti zemljišta i vazduha, svetlosti.
Značaj u ishrani
Ljudska ishrana se još od najdavnijih vremena jednim delom zasnivala na korišćenju povrtarskih biljaka. Istorijski izvori ukazuju da su stari narodi veoma cenili prijatan ukus povrća i zapazili njegovu hranljivost i korisna svojstva za ljudski organizam.
Posebna vrednost povrća kao hrane jeste bogatstvo vitaminima i mineralnim materijama. Značaj ovih sastojaka je u njihovom direktnom uticaju na fizičku i mentalnu kondiciju čoveka, pa prema tome i na njegovu radnu sposobnost. Osim toga, većina povrtarskih vrsta ima značajnu energetsku vrednost i druge povoljne prehrambene odlike. Smatra se da čovek svakog dana treba u ishrani da potroši 400-500 g povrća.
Osnovne hranljive materije. Nјihov sadržaj prikazan je u tabeli 1. Sveže povrće u najvećoj meri sadrži vodu. Sadržaj suve materije je relativno nizak (4,8-20%, izuzimajući beli luk). Energetska vrednost povrća takođe je niska i kreće se od 9 do 84 kalorija (beli luk izuzetno 133). Ona zadovoljava oko 12% dnevnog obroka čoveka. Niska je i količina osnovnih hranljivih materija.
Ugljeni hidrati. Predstavljaju najznačajniji deo energetske vrednosti povrća. Najzastupljeniji su skrob i šećeri naročito saharoza, glukoza i fruktoza. U povrću ugljeni hidrati sačinjavaju oko 50% suve materije. Mono i disaharida najviše ima u dinji, lubenici, paradajzu, crnom luku i grašku. Skrob se kao rezervna hranljiva materija nalazi u pastrnku, mrkvi, rotkvi, grašku i drugom povrću.
Povrće sadrži biljna vlakna, veoma značajnu komponentu koja se sastoji od celuloze, hemiceluloze, pektina, lignina i drugih polisaharida. To su nesvarljive materije. Imaju veoma važnu ulogu u varenju hrane jer potpomažu peristaltiku i pražnjenje creva.
| Vrsta | Suva mat. % | Sadržaj u % na svežu materiju | ||||
| Šećer | Belančevine | Masti | Celuloza | Kalorija | ||
| Paradajz | 6,2 | 3,8 | 0,9 | 0,3 | 1,3 | 33 |
| Paprika zelena | 8,5 | 2,8 | 1,4 | 0,9 | 1,5 | 36 |
| Paprika crvena | 10,5 | 5,0 | – | – | 1,7 | – |
| Krastavac | 4,8 | 2,4 | 0,9 | u tragu | 0,7 | 9 |
| Lubenica | 9,5 | 7,5 | 0,8 | u tragu | 0,5 | 35 |
| Dinja | 10,9 | 5,6 | 0,8 | 0,8 | 0,5 | 36 |
| Grašak | 11,0 | 2,7 | 0,7 | 0,1 | 1,1 | 38 |
| Boranija | 20,0 | 6,5 | 5,5 | 0,4 | 1,2 | 72 |
| Kupus | 8,8 | 3,8 | 1,6 | 0,2 | 0,6 | 25 |
| Karfiol | 7,8 | 2,3 | 2,2 | 0,3 | 1,2 | 32 |
| Spanać | 9,8 | 0,6 | 2,5 | 0,2 | 0,5 | 20 |
| Salata | 4,8 | 0,4 | 1,4 | 0,3 | 0,8 | 18 |
| Celer | 11,9 | 2,2 | 1,9 | 0,4 | 1,0 | 45 |
| Mrkva | 13,5 | 4,6 | 1,2 | 0,2 | 1,1 | 45 |
| Crni luk | 17,0 | 11,2 | 1,8 | 0,1 | 0,9 | 84 |
| Beli luk | 38,0 | 21,5 | 6,3 | u tragu | 0,7 | 133 |
| Praziluk | 13,5 | 6,7 | 1,8 | 0,3 | 1,5 | 50 |
* 1 kalorija = 4,137 KJ Murtazov T. 1984.
Belančevine. Povrće sadrži relativno malo proteina. Najviše ih ima u leguminoznom povrću (grašku, boraniji, bobu), zatim u spanaću, karfiolu, kelju pupčaru, lisnatom kupusu i dr. Proteini iz povrća sadrže zamenljive aminokiseline, koje se putem biohemijskih procesa u ljudskom organizmu mogu pretvarati u druge aminokiseline koje se nalaze u namirnicama životinjskog porekla. Organizam čoveka usvaja 50-70% proteina iz svežeg povrća, a 30-60% iz zrelih zrna mahunjača.
Masti. Sveže povrće sadrži veoma malo masti u vidu zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Nešto više masti sadrži boranija i grašak kao i seme lubenice, tikve i paprike. U 100 g svežeg lisnatog povrća ima oko 0,3 g, plodova 0,4 g i korenastog povrća 0,2 g masti.
Vitamini. Sadržaj vitamina u povrću dat je u tabeli 2. Vitamini su organske supstance neophodne za normalno odvijanje funkcija ljudskog organizma. Povrće je pored voća najvažniji izvor vitamina, naročito vitamina A, C, B1 i B2
| Vrsta | Sadržaj u mg% svežeg povrća | Drugi vitamini | |||
| C | A | B1 | B2 | ||
| Paradajz | 28 | 1,40 | 0,10 | 0,04 | D. K. PP |
| Paprika | 252 | 4,60 | 0,06 | 0,01 | P |
| Krastavac | 14 | 0,09 | 0,05 | 0,04 | – |
| Lubenica | 10 | 1,05 | 0,03 | – | – |
| Dinja | 25 | 1,00 | 0,03 | – | – |
| Muskatna tikva | 5 | 8,20 | – | 0,05 | – |
| Tikva pečenka | 4 | 5,0 | – | 0,06 | – |
| Grašak | 26 | 0,45 | 0,14 | – | E, K.P |
| Boranija | 21 | 0,17 | – | – | PP |
| Kupus | 43 | 0,04 | 0,15 | 0,05 | P |
| Karfiol | 59 | 0,05 | 0,15 | 0,05 | P. PP |
| Spanać | 72 | 4,38 | 0,08 | 0,22 | B4, K, PP, P |
| Salata | 10 | 0,90 | 0,08 | 0,06 | D |
| Peršun (list) | 140 | 8,26 | 0,01 | 0,05 | – |
| Celer (koren) | 8 | 0,08 | 0,06 | 0,03 | – |
| Crni luk | 6 | 0,00 | – | 0,02 | – |
| Beli luk | 18 | – | 0,19 | – | – |
Vitamin A. Nalazi se u obliku beta karotina (provitamin A), od kojeg se u organizmu čoveka sintetizuje vitamin A. Beta karotina najviše ima u mrkvi (do 13 mg%), spanaću, listu peršuna i celeru, u muskatnoj tikvi. Dnevna potreba odraslog čoveka je oko 9 mg beta karotina.
Vitamin C (askorbinska kiselina).Zeleno povrće sadrži značajne količine ovog vitamina. Najveći sadržaj vitamina S ima plod paprike, posebno babure (252 mg%). Od lisnatog povrća vitaminom S bogata je salata, kupus, list peršuna i mladi luk. Značajne količine vitamina S sadrži boranija, mlado zrno pasulja i krompir. Dnevna potreba čoveka u vitaminu S iznosi 30-75 mg, što znači da se u ishrani čoveka ova količina može lako obezbediti upotrebom svežeg povrća.
Vitamin B1 (tiamin) i B2 (riboflavin). Vitamin B1 sadrže sve vrste povrća. Nјime su posebno bogate klice semena. Leguminoze sadrže oko 0,5 mg%, beli luk i kupusnjače 0,2 mg% ovog vitamina. Vitamina V2 ima najviše u lisnatom povrću, posebno u spanaću. Takođe i u špargli.
Ostali vitamini. Vitamin PP (niacin) značajnije je prisutan u spanaću i paradajzu. Povrće je, inače, dosta siromašno niacinom. Mnoge povrtarske vrste sadrže i druge vitamine: E1, K1, B6, D i druge. Paradajz sadrži vitamin D, salata vitamin E (i do 35 mg%), a kupusnjače, spanać, grašak i paradajz vitamin K.
Mineralne materije. Povrće je veoma bogato mineralnim materijama (tabela 3). Nјihov sadržaj varira u zavisnosti od vrste, sorte i načina proizvodnje. Povrće je posebno bogato kalcijumom (spanać, boranija, peršun), magnezijumom (boranija, grašak), gvožđem (spanać, hren, kupusnjače), kao i fosforom (grašak, boranija i krastavac). Mikroelementi su takođe značajno prisutni u povrću.
Eterična ulja i druge materije. Neke povrtarske vrste koriste se u ishrani kao začinske biljke. Sadrže sastojke koji deluju stimulativno na organe za varenje čime se podstiče bolje iskorišćavanje hrane. Najvažniji začinski efekti potiču od eteričnih ulja i organskih kiselina.
Eterična ulja. Daju povrću specifičan ukus i miris. U povrću se nalaze eterična ulja sa i bez sumpora. U mrkvi, celeru, peršunu i mirođiji preovlađuju aromatične materije koje ne sadrže sumpor. Specifičan miris i ukus biljaka iz porodice krstašica potiče od gorušičnog ulja. Izrazit ukus i miris ima povrće kod kojeg eterično ulje, pored sumpora, sadrži i azot (beli i crni luk, hren, rotkva, cvekla).
Tabela 3. Sadržaj mineralnih materija u povrću
| Vrsta/Sadržaj | K2O | Na2O | CaO | MgO | Fe2O5 | P2O5 |
| Paradajz | 0,24 | 0,12 | 0,04 | 0,06 | 0,01 | 0,07 |
| Krastavac | 0,22 | 0,01 | 0,03 | 0,01 | 0,01 | 0,42 |
| Lubenica | 0,22 | 0,01 | 0,02 | 0,20 | 0,03 | – |
| Dinja | 0,08 | 0,11 | 0,01 | 0,01 | 0,00 | 0,01 |
| Tikva | 0,13 | 0,14 | 0,05 | 0,02 | 0,01 | 0,22 |
| Grašak (zelen) | 1,09 | 0,09 | 0,10 | 0,22 | – | 0,82 |
| Boranija | 1,28 | – | 0,64 | 0,20 | – | 0,39 |
| Kupus | 0,27 | 0,10 | 0,06 | 0,02 | 0,0 | 0,08 |
| Karfiol | 0,23 | 0,09 | 0,16 | 0,02 | 0,0 | 0,11 |
| Spanać | 0,30 | 0,64 | 0,22 | 0,01 | 0,06 | 0,20 |
| Salata | 0,38 | 0,07 | 0,15 | 0,06 | 0,05 | 0,09 |
| Mrkva | 0,38 | 0,22 | 0,11 | 0,11 | 0,01 | 0,13 |
| Celer (koren) | 0,40 | 0,17 | 0,12 | 0,05 | 0,01 | 0,12 |
| Crni luk (lukovica) | – | 0,01 | 0,12 | – | 0,0 | 0,10 |
Organske kiseline. Deluju osvežavajuće i stimulišu lučenje sokova za varenje hrane. Imaju i jako baktericidno delovanje. Razne vrste povrća sadrže u većoj ili manjoj meri oksalnu, jabučnu i limunsku kiselinu. U turšijama i ukiseljenom kupusu nalazi se i mlečna kiselina.
Fitoncidi. To je grupa jedinjenja koja se odlikuje baktericidnim, fungicidnim i drugim aktivnim materijama. Nјih ima u belom i crnom luku, mrkvi, hrenu, kupusu i rotkvi. Fitoncidna i druga lekovita svojstva povrća ističu njegov značaj i za farmaceutsku industriju.
Neke sorte povrća pored hranljivih i korisnih materija sadrže i štetne sastojke. Radi se o prisustvu oksalata i nitrata (tabela 4). Nitrati se u ljudskom organizmu enzimatskom i mikrobiološkom redukcijom veoma lako transformišu u štetne nitrite.
Prema sadržaju nitrata povrtarske kulture su svrstane u tri grupe.
| Vrsta | Sadržaj nitrata u mg/kg svežeg povrća | |
| Andrjuščenko B. K. i saradnici (1984) | Lazić Branka i saradnici (1990) | |
| Lubenica | 38-96 | – |
| Krastavac | 15-36 | 60 – 270 |
| Tikva | 200 – 280 | – |
| Plavi patlidžan | 55 – 303 | – |
| Paprika | 9-136 | 63 – 316 |
| Paradajz | 9-362 | 60 – 286 |
| Grašak zeleni | 4-112 | – |
| Boranija | 44 – 970 | 139 – 376 |
| Kupus | 30 – 1.520 | – |
| Karfiol | – | 19 -1.289 |
| Salata | 63 – 4.384 | 112 – 579 |
| Spanać | 62 – 6.900 | 110 – 670 |
| Cvekla | 306 – 8.008 | 155 – 1.200 |
| Crni luk (lukovica) | 10 – 200 | 40 – 286 |
| Mrkva | 18 – 606 | 112 – 362 |
| Celer | 220 – 2.860 | – |
| Rotkvica | 350 – 3.620 | – |
Nitrofilno povrće. Pod uticajem ishrane azotom povećavaju prinose, ali akumuliraju nitrate u velikoj količini (spanać, salata, cvekla, rotkva, rotkvica, keleraba).
Srednje nitrofilno povrće. Ovoj grupi pripadaju mrkva, kupus, kelj i krompir.
Povrće slabog akumuliranja nitrata. Ovo svojstvo imaju paradajz, paprika, krastavac, grašak i crni luk.
Sakupljanje nitrata u biljci zavisi od vrste i sorte, količine i vrste đubriva, kao i od klimatskih uslova. Nedostatak svetlosti i nešto niže temperature utiču na povećanje sadržaja nitrata, što je karakteristično za gajenje povrća u zaštićenom prostoru i u zimskom periodu.
Dozvoljene granične količine nitrata u hrani regulisane su zakonskim propisima. Prema FAO dozvoljena dnevna količina nitrata iznosi 5 mg/kg telesne težine.
Privredni značaj
Površine. Na području SR Jugoslavije oranične površine zauzimaju oko 3.700.000 hektara. Povrće (bez krompira) se uz neznatna variranja gaji na oko 200.000 ha (tabela 5), što čini više od 8% ukupnih oraničnih površina. Površine pod povrćem znatno su veće nego u mnogim zemljama sa razvijenom poljoprivredom, i iznose oko 160 m2 po stanovniku.
| Vrsta/Površine u ha | 1980-1986. (X) | 1980-1993. (X) | 1995. |
| Grašak | 10.095 | 9.857 | 11.814 |
| Paradajz | 21.751 | 21.929 | 22.460 |
| Paprika | 20.757 | 21.073 | 21.759 |
| Pasulj | 22.310 | 25.519 | 24.256 |
| Mrkva | 5.620 | 6.386 | – |
| Crni luk | 25.343 | 25.240 | 26.100 |
| Beli luk | 10.334 | 10.651 | 10.080 |
| Kupus i kelj | 22.086 | 22.732 | 25.000 |
| Dinja i lubenice | 24.081 | 21.984 | 19.120 |
| Ostalo povrće | 38.051 | 38.816 | 25.000 |
| Svega: | 200.428 | 204.187 | 185.589 |
Najveći deo površina nalazi se na posedima malih poljoprivrednih gazdinstava, godišnje oko 190.000 hektara. Na ovim gazdinstvima najviše se gaji paradajz (21.700 ha), paprika (20.100 ha), pasulj (24.700 ha), kupusnjače (22.600 ha), lubenica i dinja (21.900 ha), crni luk (24.800 ha), a zatim beli luk, grašak, mrkva i ostalo povrće. Proizvodnja je namenjena potrošnji u svežem stanju i preradi u domaćinstvu.
Velika gazdinstva povrće gaje svega na oko 10.000 ha. Na ovim gazdinstvima najviše je zastupljen grašak (30%), paprika (9%) i pasulj (7%). Proizvodnja je namenjena prvenstveno industrijskoj preradi. Malo učešće velikih gazdinstava u ukupnim površinama pod povrćem posledica je još uvek velikog učešća ljudskog rada, što proizvodnju, naročito nekih kultura (paprike, paradajza, kornišona), čini skupom i nerentabilnom. Nedostatak specijalne tehničke opreme i modernih mašina za mehanizovanu proizvodnju, posebno za berbu plodova, nesigurnost plasmana proizvoda i ograničeno tržište, takođe su razlog tome.
Prinosi. Stanje i kretanje prinosa povrća u našoj zemlji prikazano je za 9 najviše gajenih vrsta u periodu od 1980. do 1993. godine (tabela 6). Za proizvodnju povrća u našoj zemlji karakterističan je nizak prosečan prinos, naročito paradajza (2,18 t/ha), i nekih drugih kultura za čiji uzgoj postoje veoma povoljni uslovi.
| Vrsta/ Prosečni prinos (t/ha) | 1980-1986. | 1980-1993. | 1995. |
| Grašak | 1,39 | 1,70 | 2,04 |
| Paradajz | 2,46 | 2,18 | 9,00 |
| Paprika | 8,68 | 7,76 | 6,77 |
| Pasulj | 1,17 | 1,08 | 1,20 |
| Mrkva | 12,62 | 10,84 | – |
| Crni luk | 8,13 | 7,16 | 7,20 |
| Beli luk | 3,50 | 3,26 | 3,35 |
| Kupus i kelj | 13,31 | 12,60 | 11,50 |
| Dinje i lubenice | 14,74 | 13,20 | 13,90 |
Niski prosečni prinosi održavaju se neprekidno u dugom vremenskom periodu (14 godina). I u poslednjoj, 1995. godini osmatranja, nastavlja se isto kretanje. Izuzetak je prosečan prinos paradajza. U ovoj godini prinos paradajza je za 4,1 puta veći u odnosu na prosek 1980-1993.
Potrošnja. Na potrošnju svežeg i prerađenog povrća utiču opšti pravci kretanja proizvodnje i ekonomsko stanje u kojem se naše društvo nalazi poslednjih godina. Karakteristična je stagnacija i pad potrošnje po članu domaćinstva.
Tako je u 1991. godini potrošnja povrća i krompira iznosila 105,7 kg, u 1992. godini 96,8 kg, a u 1993. svega 89,5 kg. U strukturi potrošnje u 1993. krompir je bio zastupljen sa 36,8%, pasulj sa 20,1% i crni i beli luk sa 14.8%. U energetskoj strukturi potrošnje povrća u 1993. godini krompir, pasulj i luk čine 72,4%, što ukazuje na jednoličnost ishrane i potrebu većeg korišćenja ostalog povrća u ishrani.