Njivsku proizvodnju povrća, preciznije proizvodnju na otvorenom polju u Srbiji, karakteriše velika heterogenost, kako po osnovu primenjene tehnologije, načina i obima proizvodnje, namene dobijenih produkata, tako i prema ostvarenim rezultatima.

Sa prosečnim površinama od 150.000 hektara bez krompira, odnosno 250.000 sa krompirom, to iznosi 345 m2 po glavi stanovnika po čemu se Srbija svrstava u sam evropski vrh, ali prema ostvarenim prinosima kod mnogih vrsta to je znatno ispod evropskog proseka. To sa jedne strane ukazuje na postojanje tradicije u ovoj oblasti biljne proizvodnje, kao i povoljnih ekoloških činilaca (klima, zemljište), a sa druge strane na značajne nedostatke u primeni intenzivnih tehnologija. Zapravo, postoji mali broj vrhunskih, profesionalnih proizvođača povrća, nasuprot kojih je veliki broj onih, koji povrće gaje ekstenzivno, bilo na okućnicama ili na njivi.

Značajan nedostatak predstavlja neorganizovanost proizvođača, tako da pri hiperprodukciji, upravo zbog velikog šarenila u sortimentu, kvalitetu, vremenu prispevanja, teško je biti konkurentan na evropskom tržištu. Rešenje je u organizovanju, bilo posredstvom zadruga ili udruženja, odnosno grupacija, čime bi se postigla kontrolisana proizvodnja, visoki prinosi, ujednačen kvalitet i plasman.

Imajući u vidu sve iznete činjenice, tekstovi u knjizi, koja je pred vama, sastavljeni su u nameri da predoče značaj i zahteve prema uslovima uspevanja pojedinih vrsta povrća, mogućnosti i načine proizvodnje i kao krajnji cilj dobijanje zdravstveno-bezbednog povrća.

Prikaz svake vrste počinje sa značajem u ishrani i rasprostranjenošću, zatim je data biologija, agrotehnika i berba, i na kraju čuvanje. U okviru agrotehničkih mera, oblast zaštite od korova, bolesti i štetočina obrađena je u formi tabelarnog pregleda ( prof.dr Dušanka Inđić) sa preporukom preparata, koji se koriste u integralnoj ili biološkoj proizvodnji. Saveti za zaštitu pojedinih vrsta protiv bolesti i štetočina dati su uz poštovanje naše zakonske regulative, što ispunjava zahtev za dobijanje zdravstveno-bezbedne hrane. U slučajevima, gde nema registrovanih preparata za primenu preporučeni su preparati, koji se koriste u zemljama Evropske unije u integralnoj proizvodnji povrća.

U vezi sa za izborom sorte, svesno je izbegnuto predlaganje konkretnih sorti ( zbog velikog broja), ali je dat prikaz sortotipa u smislu pogodnosti za određeni način proizvodnje, vreme i namenu. Kada je reč o prikazu agrotehničkih mera, preporuka o đubrenju ( kod vodećih vrsta) sadrži, osim primene organskih i konvencionalnih mineralnih đubriva i iskustva i na osnovu toga preporuku o korišćenju lako rastvorljivih (vodotopivih) đubriva nove generacije, koja pored makroelemenata, sadrže i potrebne mikroelemente ( metalni u helatnom obliku).

Deo koji se odnosi na čuvanje preuzet je iz knjige „Čuvanje povrća“ i prof. dr Zoran Ilić, a delovi teksta u okviru plodovitog povrća iz monografije „Proizvodnja paprike“ (prof.dr Vladan Marković).

Saveti za zaštitu pojedinih vrsta protiv bolesti i štetočina dati su uz poštovanje naše zakonske regulative, što ispunjava zahtev za dobijanje zdravstveno-bezbedne hrane. U slučajevima, gde nema registrovanih preparata za primenu preporučeni su preparati koji se koriste u zemljama Evropske unije u integralnoj proizvodnji povrća.

U pisanju ove knjige korišćena je novija naučna i stručna literatura, kao i rezultati savremene proizvodne prakse. Ipak, najvećim delom, ovi tekstovi imaju osnovu u mnogobrojnim izdanjima akad. prof. Branke Lazič, doajena i tvorca našeg savremenog povrtarstva.

Prof. dr Mihal Đurovka

Sadržaj

UVOD

KLASIFIKACIJA POVRTARSKIH VRSTA POVRĆA

KARAKTERISTIKE NJIVSKE PROIZVODNJE POVRĆA

KORENASTO POVRĆE

Familija Apiaceae
MRKVA (šargarepa) – (Daucus carota L.)
PERŠUN (Petroselinum hortense L.)
PAŠTRNAK (Pastinaca sativa L.)
CELER (Apium graveolens L.)
MIROĐIJA (Anethum graveolens L.)
CVEKLA (Beta vulgaris L. subsp. esculenta Salisb)

Familija Brassicaceae
ROTKVA (Raphanus sativus L. var. major A. Voss)
REPA UGARNJAČA (Brassicarapavar. rapiferaL.)
BROSKVA (Brassica napus var. napobrassica L.)

Familija Asteraceae
CRNI KOREN (Scorzonerahispanica)
BELI KOREN (Tragopogon porrifolius L.)

LUKOVIČASTO POVRĆE

Familija Alliaceae
CRNI LUK (AlliumcepaL.syn.var.cepa)
BELI LUK(AlliumsativumL.)
PRAZILUK (poriluk,prasa) -Alliumampeloprasumssp. porrum, L
Malo rašireni lukovi
LjUTIKA (vlašac, šalot, kozjak) – Allium cepa var. ascalonicum L
MEDVEĐI LUK Allium ursinum L
ALJMA (zimski luk) – Allium fistulosum L
VLASAC, ŠNIT LUK – Allium shoenoprassum
VIŠEREDNI LUK – Allium scorodoprasum, L

KRTOLASTO POVRĆE

Familija Solanaceae
KROMPIR (Solanum tuberosum L)

Familija Convolvulaceae
SLATKI KROMPIR(Ipomeabatatas)
ČIČOKA (Helianthustuberosus)

LISNATO POVRĆE

Familija Asterace
SALATA (Lactuca sativa L.)
ENDIVIJA (Cichorium endivia, L)
RADIČ (Cichorium intybus, L.)
KARDA (španska artičoka, jerusalimska artičoka) (Cynara cardunculus, L)
MASLAČAK (Taraxacum officinalis)

Familija Valerianaceae
MOTOVILAC (Valerianella locusta, L) (poljska salata, matovilac)

Familija Brassicaceae
RUKOLA (Erucasativa,Mill. syn. Erucavesicatoria) (rikola)
FAMILIJA CHENOPODIACEAE
SPANAĆ (Spinacea oleracea, L)
BLITVA (Beta vulgaris ssp. cicla, L)
LOBODA (Atriplex hortensis, L)
NOVOZELANDSKI SPANAĆ (Tetragonia tetragonoides, L)

Familija Apiaceae
KOMORAČ(Foeniculumvulgare,L)

Familija Amaranthaceae
ŠTIR (lisičji rep) (Amaranthus lividus var. oleraceus)
Kupusnjače Fam. Brassicaceae
GLAVIČASTI KUPUS (Brassicaoleraceavar. capitata)
LISNATI KUPUS (Brassicaoleracea L. var. acephala)
KELJ (Brassicaoleracea L. var. sabauda)
KELERABA (Brassicaoleracea L. var. gongylodes)
KARFIOL (Brassicaoleracea L. var. botrytis)
BROKOLA (Brassicaoleraceavar. italicailisyn. var. cymosa)
KELJ PUPČAR (Brassicaoleraceavar. gemmifera)
KINESKI KUPUS – BrassicarapaL. ssp. Kinensis
PEKINŠKI KUPUS – Brassicarapa L. ssp. Pekinensis
PLODOVITO POVRĆE

Familija Solanaceae
PARADAJZ (Lycopersicon esculentum, Mill., syn. L. Lycopersicum, L.)
PAPRIKA (Capsicum annuum, L.)
PLAVI PATLIDŽAN (Solanum melongena L.)
FIZALIS (Phyzalis sp.)

Familija Cucurbitaceae, Juss
LUBENICA (Citrulus vulgaris L.) I DINJA (Cucumis melon)
KRASTAVAC (Cucumis sativusL.)
MEKSIČKI KRASTAVAC (Sechiumedule Schwartz)
TIKVE (Cucurbitasp.)
MUSKATNA TIKVA (Cucurbita moschata Poir.)
BUNDEVA (Cucurbita maxima Duch.)
SMOKVOLISNA (DIVLJA) TIKVA (Cucurbita ficifolia Bouche)
VRG, tikva sudovnjača (Lageneria vulgaris Stendl., siceraria Mol.)
LUFA (Luffa Sp.)

Familija Fahaceae
GRAŠAK (Pisum sativum L.)
BORANIJA (Phaseolus vulgaris L.)
MNOGOCVETNI PASULJ (Phaseolus multiflorus L.)
VIGNJA (Vigna sesquipedalis Walpers)
BOB (Vicia faba L.)
VIGNA (Vigna unguiculata L.)

Familija Poaceae
KUKURUZ ŠEĆERAC (Zea mays var. sascharatum)
MALO GAJENE VRSTE
BAMIJA (Hibiscus esculentus L.) fam. Malvaceae

VIŠEGODIŠNJE VRSTE POVRĆA

ŠPARGLA (Asparagus officinalis L.)
REN (Armoratia rusticana Scherb)
ARTIČOKA (Cynara scolymus L.)
RABARBARA (Rheum rhabarbarum L. syn. Undulatum)
ZELJE (ŠTAVELJ) (RumexpatientiaL.)
KISELJAK (Rumexrugosus Campdsyn. Rumexacetosa L. var. hortensis Dierb.)

LITERAURA

Klasifikacija povrtarskih vrsta

Povrće

Bogatstvo biljnog sveta karakteriše veliki broj različitih vrsta. Od toga, kao povrće gaji se i koristi blizu 1.200 vrsta svrstanih u 78 familija, ali mnoge od ovih vrsta imaju lokalni značaj.

U našoj zemlji u proizvodnji je zastupljeno oko 50 vrsta (bašta), a u široj proizvodnji (njiva) taj broj je manji, oko 25 vrsta, ali je značajan broj onih koje se gaje na pojedinim lokalitetima.

Povrće je velika grupa biljaka kod kojih se za ishranu koriste različiti biljni organi od korena do semena, u svežem stanju, u vidu jela ili industrijski pripremljenih proizvoda.

Povrtarstvo je nauka i intenzivna grana biljne proizvodnje (po prinosu i ekonomskom efektu). Odlikuje se raznolikošću povrtarskih vrsta i načina proizvodnje, kao i velikim učešćem ljudske radne snage. Neophodna primena organskih đubriva zahteva usklađenost sa stočarskom proizvodnjom. U uslovima navodnjavanja, što je osnova intenzivne povrtarske proizvodnje, bez upotrebe organskih đubriva, pre svega, stajnjaka (zbog visokog sadržaja svežih ili poluzgorelih organskih materija slame i sl.) dolazi do brzog narušavanja strukture zemljišta i smanjivanja plodnosti. Zato se i računa da je za jedan hektar pod povrćem potrebno 1-2 uslovna grla krupne stoke. Istovremeno, značajna zelena masa povrća odlična je stočna hrana. Posle ubiranja graška ostaje 15-20t/ha, a posle kupusa 13-15t/ha zelene mase visoke energetske vrednosti.

Poznato je da neodgovarajuća ishrana doprinosi smanjenju otpornosti čoveka i dovodi do pojave mnogih oboljenja. Jedan od bitnijih činilaca u ishrani je povrće. Još je Hipokrat, otac medicine, smatrao povrće ne samo hranom, nego i prirodnim lekom. Povrće predstavlja osnovni i nezamenljiv izvor svih materija koje su neophodne u racionalnoj ishrani čoveka. Mnoga istraživanja potvrdila su značaj optimalnog korišćenja povrća u ishrani (400g. dnevno), i to pre svega u svežem stanju. Zato povrće mora biti dobrog kvaliteta, bez ostataka štetnih pesticida, teških metala, radionukleida i drugih zagađivača.

Značaj povrća u ishrani daju hranljive i biološki aktivne (zaštitne) materije. Od energetskih materija povrće sadrži ugljene hidrate, pre svega, skrob (krompir, mrkva, paštmak, zrno graška), šećere (dinja, lubenica, paradajz, cmi luk) i nesvarljive balastne materije (celuloza, hemiceluloza i pektin), koje su značajne jer podstiču pražnjenje creva i ubrzavaju izbacivanje štetnih materija. Ove materije nalaze se u boraniji, kupusu, plavom patlidžanu, brokoli, spanaću, salati, paprici. Istovremeno, lignin u povrću (krompir, salata, brokola, plavi patlidžan) sa kiselinama obrazuje nerastvorljiv kompleks koji potpomaže smanjenju holesterola u krvi. Povrće sadrži relativno malo proteina, s izuzetkom mahunjača, karfiola, kelja pupčara, brokole i belog luka, ali su proteini značajni zbog sadržaja esencijalnih amino kiselina, te, pri dobro odabranim kombinacijama hrane, mogu uspešno da zamene proteine životinjskog porekla.

Poseban značaj imaju dijetetičke komponente povrća, gde je najznačajniji sadržaj (3-karotena (provitamina A), vitamina C, grupe B vitamina, mineralnih materija, dijetetičkih vlakana i tzv. sekundarnih materija koje nekim vrstama povrća daju lekovita svojstva.

Značaj β-karotena (za čoveka izvor vitamina A), pored već poznatog delovanja na vid i kožu je u poboljšanju otpornosti organizma i u prevenciji malignih oboljenja. Mnogo (3-karotena (najbolje se usvaja uz dodatak ulja) ima grupa žuto-zelenih vrsta povrća. Vitamin C ima veliki značaj za čoveka i neophodan je u svakodnevnoj ishrani. On učestvuje u svim redukcionim procesima, poboljšava disanje ćelija, razmenu materija, održava normalan rast i funkciju organizma. Pored voća, povrće je najznačajniji izvor vitamina C, a najbolje se iskorišćava kada se povrće jede kao salata (bez kuvanja).

Od mineralnih materija ističe se sadržaj kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, natrijuma, kobalta, fosfora, mangana, cinka, a zatim bora, stroncijuma, joda.

Poseban značaj imaju jedinjenja koja smanjuju rizik od malignih oboljenja, oboljenja krvnih sudova, srca i dr., zbog čega je povrće značajno kao lek, odnosno, lekovito sredstvo. U okviru toga značaj imaju „sekundarne materije“, odnosno bioaktivne materije, antimikrobne i citostatičke (saponin, fitostearini, flavonoidi, senf ulje, terpen derivati), koje se kod biljaka javljaju kao materije odbrane. Poznato je da materije koje povrće sadrži u značajnoj količini, kao što su, na primer, askorbinska kiselina,α-tokoferol, cistein, tanin inaktiviraju nitrozamine ili nitrozamide u namirnicama i organizmu, te imaju antikancerogeno dejstvo.Osim toga, antikancerogeni efekat imaju i aromatični izocijanati, fenolski antioksidanti, pojedini indoli, kumarin, flavoni, retinoidi, β-karoten, betalain.Danas su poznate alternativne terapije (ishrana svežim povrćem i voćem) u lečenju nekih malignih oboljenja.

Privlačnost povrću daje spoljni izgled, oblik i boja koja je rezultat sadržaja hlorofila, karotinoida, antocijana, flavonoida. Ukus i miris zavise od spektra aromatičnih materija i konzistencije povrća. Naša istraživanja su potvrdila da samo u kontrolisanoj proizvodnji povrće ima svoj prirodni miris i ukus uz smanjenje sadržaja nitrata, te i štetnih ostataka pesticida i teških metala.

Podela povrtarskih vrsta je prema botaničkoj klasifikaciji, zatim na osnovu organa koji se koriste u ishrani, i prema dužini životnog ciklusa biljke.

Botanička klasifikacija. Sve povrtarske vrste svrstane su u rodove i familije.

Najraširenije povrtarske vrste spadaju u odeljak Spermatophitae (semenice, odnosno biljke sa semenom), pododeljak Magnoliophitae (fmgiospermae, skrivenosemenice), koji se deli na dve klase.

A. (Monocotyledoneae) monokotile

• fam. Alliaceae lukovi (cmi luk, beli luk, praziluk, vlasac, špargla…)
• fam. Poaceae trave (kukumz šećerac)

B. Magnoliatae (dicotyledoneae) dikotile

• fam. Amaranthaceae štirovi
• fam. Apiaceae (Umbelliferae) štitonoše (mrkva, peršun, paštmak, celer, mirođija, komorač…)
• fam. Asteraceae (Compositae) glavočike (salata, radič, endivija, artičoka…)
• fam. Brassicaceae krstašice (kupus, karfiol, brokola, keleraba, kelj, kelj pupčar, ren….)
• fam. Convolvulaceae (slatki krompir)
• fam. Cucurbitaceae tikve (krastavac, lubenica, dinja, tikva….)
• fam. Fabaceae (Leguminoseae) leptirnjače (grašak, boranija, pasulj, bob, vigna…)
• fam. Chenopodiaceae pepeljuge (cvekla, spanać, blitva…) fam. Malvaceae slezovi (bamija)
• fam. Poligonaceae troskoti (kiseljak, zelje, rabarbara …)
• fam. Solanaceae pomoćnica (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir, fizalis)
• fam. Valerianaceae motovilac

C. Gljive šampinjoni, bukovača, šitake …

Životni ciklus biljke obuhvata period od početka rasta (prorastanja) do potpunog formiranja i sazrevanja reproduktivnih organa ili u širem smislu reči, od semena do semena. Životni ciklus uvek nije identičan sa dostizanjem tzv. tehnološke zrelosti kada se pojedini organi povrća koriste za ishranu. U zavisnosti od dužine životnog ciklusa povrtarske vrste su podeljene u dve, a prema dužini gajenja u tri grupe.

Jednogodišnje biljke završavaju životni ciklus (od nicanja do sazrevanja semena) u toku jednog vegetacionog perioda. Kod različitih vrsta ovaj period odlikuje se različitom dužinom, a zavisi i od sorte i načina proizvodnje. U našim agroekološkim uslovima uspeva veliki broj jednogodišnjih povrtarskih vrsta, kao što su vrste iz familije pomoćnica (paradajz, paprika, plavi patlidžan), tikava (krastavac, lubenica, dinja, tikve), leguminoza (grašak, boranija), glavočika (salata, endivija, radič) i lobodnjača (spanać).

Dvogodišnje biljke u prvoj godini obrazuju vegetativne delove, odnosno biljne organe koji se koriste za ishranu, dok u drugoj godini obrazuju cvetno stablo, cvet, plod i seme. Takve su vrste iz familije kupusnjača, korenasto povrće (mrkva, paštmak, celer, cvekla) i lukovi. Kod ovih vrsta životni ciklus traje dve godine, ali je prekinut periodom mirovanja, na prelazu od vegetativne ka generativnoj fazi.

Višegodišnje biljke (su botanički jedno ili dvogodišnje), ali ostaju na jednom mestu do 20 godina. To su npr. ren, špargla, rabarbara, cmi i beli koren. Sposobnost višegodišnjeg života ove vrste imaju zahvaljujući tome što u korenu ili podzemnom stablu akumuliraju značajne količine hranljivih materija, što uslovljava i bolju sposobnost za prezimljavanje. Dužina životnog ciklusa kod ovih biljaka zavisi od ekoloških uslova i primenjene agrotehnike.

Kod povrtarskih vrsta za ishranu se koriste različiti biljni organi od korena do cveta i semena. U zavisnosti od toga koji se biljni deo koristi kao hrana, povrtarske vrste pripadaju korenastom, krtolastom, lukovičastom, lisantom, plodovitom povrću, a kod pojedinih vrsta za ishranu se koristi lažno stablo, zadebljalo stablo, stoloni, odnosno i više biljnih organa.

U zavisnosti od ekoloških uslova i tradicije u ishrani različita je zastupljenost pojedinih vrsta povrća u proizvodnji. U Srbiji, dominantno je plodovito (posebno paprika), lukovičasto povrće (posebno cmi luk), a od lisnatog glavičasti kupus, ali je izražena tendencija širenja lisnatog povrća (salate), zatim grupe gde se za ishranu koristi cvast (karfiol, brokola). Za industrijsku proizvodnju i preradu veoma je značajno pored navedenog plodovitog povrća i grašak i boranija.