Svakim danom se kod nas povećavaju površine pod povrtarskim mahunicama. Među njima se posebno ističu vrste: grašak, bob, boranija i pasulj.
Proizvodi ovih biljnih vrsta, mahuna i zrno, predstavljaju veoma važne komponenete ljudske ishrane. Ti proizvodi sadrže visok procenat proteina, ugljenih hidrata, a i drugih korisnih materija i vitamina koji su neophodni za ljudski organizam.
Njihovi pak sporedni proizvodi (stablo i list) predstavljaju veoma kvalitetnu hranu za ishranu stoke.
Ove biljne vrste imaju i veliki agrotehnički značaj, jer iza sebe zemljište obogaćuju azotom, zahvaljujući azotobakterijama, koje žive u simbiozi sa korenima ovih biljaka vezujući slobodan azot iz atmosfere, te čine odlične preduseve za veliki broj gajenih povrtarskih i drugih vrsta biljaka.
Kada se ima sve to u vidu, onda je razumljivo što se tim gajenim biljnim vrstama poklanja tako velika pažnja, jer one to i zaslužuju.
Povrtarske mahunjače biće obrađene tako da se o njima detaljnije dobije predstava, i to
- o poreklu, gajenim površinama i značaju,
- morfološko-biološkim osobinama i uslovima uspevanja,
- novijem sortimentu i
- savremenoj tehnologiji proizvodnje.
Ova publikacija namenjena je u prvom redu studentima Agroekonomskog fakulteta u Čačku, a može poslužiti i studentima drugih poljoprivrednih fakulteta, kao pomoćna udžbenička literatura za predviđeno gradivo za predmet povrtarstvo. Razumljivo, ona može dobro doći i svima baštovanima koji se bave ili se nameravaju baviti proizvodnjom ovih korisnih biljnih vrsta.
Materija ove knjižice sastavljena je od četiri pojedinačne celine, jer ce toliko i obrađuje povrtarskih mahunača. Prvo su date važnije zajedničke tehnološke mere: plodored, đubrenje, zemljišne štetočine, a onda se obrađuje grašak, zatim bob i na kraju boranija i pasulj. Radosled biljaka nije dat po značaju, već je to učinjeno prema njihovim zahtevima prem.a toploti, odnosno po redosledu setve, ali to ničim ne umanjuje njihov pojedinačan značaj, odnosno vrednost proizvodnje.
Svakako treba podsetiti da je proizvodnja ovih povrtarskih vrsta inače oduvek zahtevala dosta znanja proizvođača, kao i odgovarajuću opremljenost sredstvima za proizvodnju. Danas su ovi zahtevi još i veći pošto je tehnologija proizvodnje usavršena u toj meri da zahteva strogo poštovanje određenih postupaka, a svako odstupanje povlači za sobom smanjenje prinosa. Zato je potrebno operativne stručnjake (agronome, tehničare), a i proizvođače stalno obaveštavati o usavršavanju procesa proizvodnje, o novinama koje se ostvaruju, ali i podsećati ih na već davno utvrđene korisne mere. Ova publikacija ima tu nameru da pomogne svima koji se bave ovom proizvodnjom, a koliko je autor u tome uspeo na čitaocima je da prosude.
Ovom prilikom želim da zahvalim svima koji su mi pomogli da ova publikacija dođe do njenih korisnika.
Beograd, 05. maj 2004. godine
Prof. dr Petar S. Maksimović
Porodica leguminoza (Fabaceae Lindl.) objedinjuje više hiljada zeljastih, žbunastih i drvenastih vrsta. Jedan mali broj vrsta leguminoza nalazi se u proizvodnji. Najviše se gaje u okviru ratarske proizvod-nje i proizvodnje krmnog bilja, a samo nekoliko u okviru povrtarstva, a to su:
- Grašak – Pisum sativum L.
- Bob – Vicia faba L.
- Boranija, pasulj
- Phaseolus vulgaris L.
Sve te, kao i ostale vrste koje pripadaju fami-liji FABACEAE LINDL. imaju dosta zajedničkih osobina a to su:
Imaju granat koren koji može prodreti u zemljište i preko jednog metra. Pored primarnog korena, korenov sistem leguminoza čini više spratova sekundarnih korenova velike usisne moći. Pozitivno deluje na produbljavanje oranice. Može da rastvara i apsorbuje mineralna hraniva iz teže rastvorljivih je-dinjenja u zemljištu (na primer fosfora).
Na korenu ovih vrsta žive bakterije iz roda Rhizobium u kolonijama u obliku kvržica, tj. kvržišne bakterije (Bacterium radicicola). Te bakterije žive u simbiozi sa korenom biljaka pomenutih vrsta i služe im kao biljke hraniteljke. Njima za uslugu kvržišne bakterije vrše fiksiranje (vezivanje) atmosferskog azota i stavljaju ga na raspolaganje za ishranu korena. Osim što ga koriste za sopstvenu ishranu ove biljake iza sebe ostavljaju za naredni usev od 80 do 120 kg azota po hektaru.
Smatra se da se na taj način zemljište obogati azotom kao da je u njega uneto od 15 do 20 t/ha stajnjaka. Zato leguminoze čine odlične preduseve za ostale gajene vrste.
Stablo i list ovih leguminoza više se razlikuju, ali građa cveta im je skoro istovetna. Cvet je složen u cvast od nekoliko leptirastih cvetova, koji se sastoje od pet čašičnih listića zelene boje, pet kruničnih listića, razne boje, od kojih su dva donja sra¬sla čineći „čun“, tj. „lađicu“, dva bočna „krilca“, a jedan gornji „zastavicu“. U sredini cveta nalazi se plodnik (tučak) sa izduženim stubićem i manje razvijenim žigovima i 10 prašnika, od kojih je 9 sraslo u trubu, a jedan je slobodan.
Plod je mahuna, po čemu su i dobile ime „mahunarke“, „mahunice“. Mahune formiraju od 2 do 15 zrna, raznog oblika, boje, veličine i različitog hemijskog sastava, a po Vavilovu (1979) sva semena u proseku sadrže 37,5% proteina, 35,3% skroba, 16,8% ulja, 7,6% celuloze i 4,4% mineralnih materija.
Jestivi delovi ovih biljaka sadrže razne vitamine (A, B, B2, C, D. E i K).
Izuzetno su značajni navodi dr Jovanovića (1998), te ih ovde citiramo: „Mahunarke sadrže folnu kiselinu ili folat. Značajne su u zaštiti od raka pluća. Manjak ovog vitamina B izaziva veći broj hromozonskih oštećenja u ćelijama, pa ih tako čini osetljivijima na pretvaranje u ćelije tumora. Mehanizam je sledeći: nedostatak folne kiseline izaziva to da hromozomi imaju veće izglede da se lome na slabim mestima, što dozvoljava da se ubaci u zdrav ćelijski genski materijal, izazivajući tako početne promene koje najavljuju kancer. Mahunarke sadrže inhibitore proteaze“.
Sadržaj
I. UVOD
II. ZAJEDNIČKE TEHNOLOŠKE MERE MAHUNJAČA
1. Mesto u plodoredu
2. Obrada zemljišta
3. Utvrđivanje i suzbijanje zemljišnih štetočina
GRAŠAK (Osobine i proizvodnja)
POREKLO, RASPROSTRANJENOST I ZNAČAJ
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
SORTE
1. Domaće i odomaćene sorte
2. Domaće priznate sorte
3. Važnije strane sorte
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE GRAŠKA
1. Izbor parcele i preduseva
2. Obrada zemljišta
3. Đubrenje
SETVA
NEGA USEVA
a) Nega pre nicanja
b) Nega psole nicanja biljaka
ŽETVA-BERBA
ŠTETOČINE I BOLESTI GRAŠKA I NJIHOVO SUZBIJANJE
A ŠTETOČINE
1. Graškova zelena vaš
2. Graškov žižak
3. Graškov savijač
4. Graškova pipa
B. BOLESTI
1. Plamenjača graška
2. Antraknoza graška
3. Rđa graška
4. Pepelnica graška
V. VIRUSNE BOLESTI GRAŠKA
1. Virus enacijskog mozaika graška
2. Virus običnog mozaika graška
BOB (osobine i proizvodnja)
POREKLO, RASPROSTRANJENOST I ZNAČAJ
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
SORTE
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
1. Izibor preduseva, obrada zemljišta, đubrenje i setva
2. Nega useva
3. Berba-žetva
3. BORANIJA
PORESKLO, RASPROSTRANJENOST I ZNAČAJ
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
SORTE
1. Domaće niske ksorte
2. Važnije inostrane sorte
3. Visoke sorte
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BORANIJE
1. Izibor preduseva, obrada zemljišta, đubrenje, setva
2. Suzbijanje korova u pasulju i boraniji
3. Nega useva
4. Berba-Žetva
ŠTETOČINE I BOELSTI BORANIJE I PASULJA
A. Štetočine
B. Bolesti
B. Virusne bolesti
PASULJ (Osobine i proizvodnja)
POREKLO, RASPROSTRANJENOST I ZNAČAJ
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
SORTE
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
1. Izbor preduseva, obrada zemljišta, đubrenje i setva
2. Uništavanje korova
3. Nega useva
4. Žetva-berba
Literatura
I. Uvod
Porodica leguminoza (Fabaceae Lindl.) objedinjuje više hiljada zeljastih, žbunastih i drvenastih vrsta. Jedan mali broj vrsta leguminoza nalazi se u proizvodnji. Najviše se gaje u okviru ratarske proizvodnje i proizvodnje krmnog bilja, a samo nekoliko u okviru povrtarstva, a to su:
- Grašak Pisum sativum L.
- Bob Vicia faba L.
- Boranija, pasulj Phaseolus vulgaris L.
Sve te, kao i ostale vrste koje pripadaju familiji FABACEAE LINDL. imaju dosta zajedničkih osobina a to su:
Imaju granat koren koji može prodreti u zemljište i preko jednog metra. Pored primarnog korena, korenov sistem leguminoza čini više spratova sekundarnih korenova velike usisne moći. Pozitivno deluje na produbljavanje oranice. Može da rastvara i apsorbuje mineralna hraniva iz teže rastvorljivih jedinjenja u zemljištu (na primer fosfora).
Na korenu ovih vrsta žive bakterije iz roda Rhizobium u kolonijama u obliku kvržica, tj. kvržišne bakterije (Bacterium radicicola). Te bakterije žive u simbiozi sa korenom biljaka pomenutih vrsta i služe im kao biljke hraniteljke. Nјima za uslugu kvržišne bakterije vrše fiksiranje (vezivanje) atmosferskog azota i stavljaju ga na raspolaganje za ishranu korena. Osim što ga koriste za sopstvenu ishranu ove biljake iza sebe ostavljaju za naredni usev od 80 do 120 kg azota po hektaru.
Smatra se da se na taj način zemljište obogati azotom kao da je u njega uneto od 15 do 20 t/ha stajnjaka. Zato leguminoze čine odlične preduseve za ostale gajene vrste.
Stablo i list ovih leguminoza više se razlikuju, ali građa cveta im je skoro istovetna. Cvet je složen u cvast od nekoliko leptirastih cvetova, koji se sastoje od pet čašičnih listića zelene boje, pet kruničnih listića, razne boje, od kojih su dva donja srasla čineći „čun“, tj. „lađicu“, dva bočna „krilca“, a jedan gornji „zastavicu“. U sredini cveta nalazi se plodnik (tučak) sa izduženim stubićem i manje razvijenim žigovima i 10 prašnika, od kojih je 9 sraslo u trubu, a jedan je slobodan.
Plod je mahuna, po čemu su i dobile ime „mahunarke“, „mahunice“. Mahune formiraju od 2 do 15 zrna, raznog oblika, boje, veličine i različitog hemijskog sastava, a po Vavilovu (1979) sva semena u proseku sadrže 37,5% proteina, 35,3% skroba, 16,8% ulja, 7,6% celuloze i 4,4% mineralnih materija.
Jestivi delovi ovih biljaka sadrže razne vitamine (A, B1, B2, C, D. E i K).
Izuzetno su značajni navodi dr Jovanovića (1998), te ih ovde citiramo: “Mahunarke sadrže folnu kiselinu ili folat. Značajne su u zaštiti od raka pluća. Manjak ovog vitamina B izaziva veći broj hromozonskih oštećenja u ćelijama, pa ih tako čini osetljivijima na pretvaranje u ćelije tumora. Mehanizam je sledeći: nedostatak folne kiseline izaziva to da hromozomi imaju veće izglede da se lome na slabim mestima, što dozvoljava da se ubaci u zdrav ćelijski genski materijal, izazivajući tako početne promene koje najavljuju kancer. Mahunarke sadrže inhibitore proteaze”.