Reklama

Na samom početku realizacije ideje da napišem ovu knjigu, imala sam nameru da se tematski ograničim na apiterapiju kao medicinsku disciplinu u domenu preventive i lečenja. Međutim, u tom formatu bio bi to samo još jedan priručnik o upotrebi pčelinjih proizvoda, kako u ishrani tako i u lečenju. Moja observacija tog celog područja je mnogo šira i obuhvata sve one komponente, faktore i preduslove koji su povezani u celoviti milje u kome je moguće uspostaviti život i odbraniti zdravlje. Osim toga, apiterapija se već nalazi na usluzi i medicini i ljudima uopšte, jer su potpuno definisani i usvojeni svi bitni kvaliteti pčelinjih proizvoda koji su primarno projektovani da u pčelinjem društvu budu faktori njihove biologije, reprodukcije i održanja života i zdravlja. Kada sam spoznala harmoniju koju ostvaruju pčele u svojoj zajednici, koju prezentuju i u svojoj ciljnoj komunikaciji sa biljkama, bez agresije i povrede integriteta, shvatila sam da je prirodan pravac za proširenje tematike u knjizi – ekologija. Spajanjem ovih tema, koje su inače kompatibilne, želim da istaknem svu važnost celine za održanje i pojedinaca i vrsta i njihovih međusobnih odnosa, te ostvarivanje univerzalne premise postojanja, opstanka i trajanja.

Ne mogu da izaberem bolji način da sveto spojim i iskažem, kao poruku i kao savet, o onome što svi žele, a nemaju svi, i zato u knjizi stavljam pčele u prvi plan kao simbol i porodice i zdravlja i beskraja. Zato što oduvek jesu i što uvek mogu da utiču na nas povoljno i pozitivno dajući nam kvalitet u ishrani – za zdravlje i za naš život. Zato mi moramo da pazimo koliko ćemo uticati na njihov život! Zato je ovu knjigu o pčelama, i svemu ostalom, bilo lako započeti, ali je teško završiti, kao što je i razgovor o njima uvek nezavršena priča. Iako je plan bio vrlo izazovan, bilo je i dilema, i na početku i usput oko toga koliko obuhvatiti, šta potencirati i gde završiti. Posle mnogo decenija vrlo plodnog čitanja i učenja, knjiga iz struke i nauke, svetske i naše beletristike, a usput i nešto manje pisanja, presudila je odvažnost. Prevagnula je želja da sve to što nosim i mogu da ostavim ne razveje dah vremena i zato ispisujem ove stranice kao lekar i humanista, kao istraživač i veliki poštovalac prirode. U stvaralaštvu se kao i u životu oslanjam na učenje, istrajnost, radoznalost i predviđanje, analizu i zaključivanje,mudrost i još mnogo prideva i procena, a kao romantičar biram lepršavost i lirske tonove. Tragam za konkretnim i preciznim faktima u neprestanoj žudnji za skladom i sveopštim balansom. Osećam brigu i strepnju za mnogo stvari i prizivam pomirenja i ljubav kao što se klonim iskazivanja moći i večitih utakmica. Bez obzira na to, nikad neću propustiti da, kao iskusna osoba i stručnjak, kompetentno ukažem na put i rešenje i biću uvek dovoljno odvažna da se suprotstavim pogrešnim i lošim izborima i kvaziumeću umišljenih i nekompetentnih, ali beskrajno snalažljivih.

Knjiga je završena i odlazi od mene u izabranom obimu a kazivanja o pčelama, bilo da je reč o njihovom životu, radu ili produktima njihovog rada i biologije,su neiscrpna i uvek zanimljiva. Iskazuju se na mnogo načina usmeno, pismeno, crtežom, reportažom ili filmom. Priče o pčelama su neprestane i jednako privlačne i za poslenike i zaljubljenike, i večna su asocijacija na predan, vredan rad, pamet i mudrost. Naslov knjige sam pozajmila od Plinija Starijeg, rimskog istoričara, koji je opisujući pčele ostavio citat: „Ubi apis, ibi salus” – u prevodu „Gde su pčele, tu je zdravlje” – i tako ukazao ne samo na biološku vezu čoveka i pčela, nego i na nesumnjiv sudbinski značaj te funkcionalne veze i interakcije. U toj kratkoj rečenici zdravlje se povezuje sa ekobiološkim uslovima pretpostavljenim kao optimalnim za zdrav život u kojima je značaj pčela nesumnjivo vanvremenski esencijalan. Prepoznajući svu posvećenost Plinija Starijeg (23-79) , njegov entuzijazam i glad za učenjem, bila sam još više motivisana u svojoj radoznalosti za oblast koja me je već potpuno pokorila. Način na koji je opisao pčele postao je moja snažna inspiracija i vodilja u daljem razvojnom istraživačkom radu. Sledeći njegovu misao i sagledavajući svu blagodet koju pčele ostvaruju, kao tek jedna vrsta na planeti, upotrebila sam svoj trud da sve naučeno iz istraživanja mnogih starih i savremenih dostupnih izvora integrišem u format koji oslikava njihov celokupan eko biomedicinski značaj. Spajajući sve te činjenice i navodeći izuzetne vrednosti svih pčelinjih proizvoda za ljude, istakla sam njihovu bazičnu sirovinsku vezu sa biljkama i celokupnim ekosistemom. To su jedinstvene relacije u prirodnim tokovima koje imaju kodirano značenje u biološkom konceptu sveukupnog održanja zdravlja i života na planeti. Historia Naturalis predstavlja temelj istorije prirodnih nauka, istorije društva i nezamenljiva je kao osnova za mnoge humanističike, a ne samo prirodne nauke, kao što su antropologija, arheologija, sociologija, etnologija itd. Neki citati Plinija ne oslikavaju samo senzibilitet velikog naučnika nego iskazuju u nekoliko reči svu esenciju divljenja, poštovanje i ljubav za ono što je najvrednije.

„O Prirodo,
majko svih stvaranja!
Ukaži mi milost,
jer sam te ja, više od svih Rimljana,
slavio u svim tvojim vidovima…”

U sumiranju mog dosadašnjeg angažmana, sve što sam saznala i iskusila iz oblasti pčelarstva i praktične primene pčelinjih proizvoda u apiterapiji doživljavam kao najlepšu nadgradnju mog profesionalnog puta. Upoznala sam osobine pčela, njihovu kreativnost i timski rad, disciplinu i posvećenost, nesebičnost i zajedništvo, borbenost i nikad prekinutu vezu sa prirodom. To su ideali koji bi dobro išli i uz našu vrstu koja ima dosta problema da uz svoje ime stavi celu listu pomenutih atributa. Sa svim tim osobinama, čovek i ljudska zajednica bi nesumnjivo imali dobro trasiran scenario, bez rizika i neuspeha, za ostvarenje pravednijeg društva, lagodnijeg života, kao i osiguranog krajnjeg cilja – opstanka.

Spoznajući sve navedeno i prateći kroz vreme povezivanje čoveka sa pčelama i njihovim proizvodima, nastavila sam aktivno učenje, istraživanje i praktikovanje apiterapije i još uvek aktivno radim. Impresionirana sam poznavanjem i uvažavanjem pčelinjih proizvoda od strane antičkih autoriteta koje se pod teretom vremena nije ni malo urušilo. Zadovoljna sam što živim u vreme kada su naučno potvrđene vrednosti apiterapije, a pozitivna iskustva u savremenim uslovima oživljavaju tradicionalne discipline koje imaju sve kompetencije da se integrišu u oficijelnu medicinsku nauku. Zahvalna sam za osećaj koji me je vodio u izazove povezivanja svih novih tema sa dosadašnjim profesionalnim iskustvom, kao i spremnost da realizujem nameru da se kao lekar orijentišem u apiterapiji.

Odluka da o toj oblasti napišem i knjigu proizvod je nekoliko faktora, ali je cilj jedinstven. Na ovaj način želim da aktuelizujem i da upozorim na dimenziju pčelinjih proizvoda i pčela, što je sastavni deo naslova, kao podsećanje za čitaoce, stručnjake i laike: gde su pčele, tu je zdravlje! U tom kontekstu, sa ovih stranica moguće je spoznati domete i realne potencijale pčelinjih proizvoda, mogućnosti apiterapije u preventivi i kurativi, ali je još važnije da se razvije svest o sopstvenom zdravlju. Neophodno je upoznati karakteristike i dimenzije zdravlja, sve dobre načine kako da se neguje, održava i čuva na ličnom i opštem planu. Na taj način može da se realizuje zdrav život sa zdravim navikama u zdravoj sredini, sa dobrom hranom i vazduhom, pozitivnim zdravim mislima, sadržajima i slično tome. Uz to, kao potpuno neodvojivo od života i zdravlja, neophodno je imati svest o prirodnom okruženju. U tom pravcu je neophodno da ljudi imaju svest da prirodno okruženje dele sa svim biljnim i životinjskim vrstama, vrstama koje su susedi, i da je očuvanje biodiverziteta sudbinsko za sve što živi u prirodi. Upoznavanje pčela može pomoći da ih svi bolje čuvamo, jer su koristi koje zbog toga možemo imati neograničene i zbog pčelinjih proizvoda i zbog eko uslova koje treba da štitimo.

Sadržaj

UVOD

PČELINJA ZAJEDNICA – MODEL ORGANIZOVANOG ŽIVOTA

Karakteristike pčelinje homeostaze
Adaptacija pčela
Organizacija rada i života pčela
Matica – simbol rađanja i čuvanja zajedništva
Pripreme za zimu
Sakupljanje nektara

MEDONOSNA PČELA

Istorijat
Razvoj pčelarstva kroz vekove
Savremeno pčelarstvo
Fiziološke karakteristike pčela
Pčele – oprašivači biljaka
Razvoj košnice
Uticaj pčela na kulturu
Razvoj pčelarstva
Biologija medonosne pčele
Vrste medonosne pčele
Matica
Pčele radilice
Trut
Pčelinje saće – izgradnja i funkcija
Ishrana pčela
Polen u ishrani pčela
Uloga vode u životu pčela

PČELINJI PROIZVODI – HRANA I LEK

Med
Biohemijski sastav meda
Vrste meda
Medljikovac
Manuka med
Kontrola kvaliteta meda
Nutritivna vrednost meda
Biološka aktivnost meda
Primena meda u apiterapiji
Polen
Biohemijski sastav polena
Vrste polena
Upotreba polena
Bioaktivni efekti polena
Perga
Proces fermentacije polena
Perga u ishrani pčela i ljudi
Biohemijski sastav i nutritivna vrednost perge
Terapijska upotreba perge
Matični mleč
Fizičko-hemijske osobine matičnog mleča
Biohemijski sastav matičnog mleča
Nove metodologije u istraživanju matičnog mleča
Savremeni argumenti tradicionalnih vrednosti matičnog mleča
Utvrđivanje i vrednovanje kvaliteta matičnog mleča
Adaptogeni u funkciji održavanja zdravlja
Adaptogeni – antistresni faktor
Biljni adaptogeni
Matični mleč kao adaptogen
Matični mleč između afirmacije i skepse
Apilarnil
Propolis – prirodni odbrambeni sistem
Fizičko-hemijske osobine propolisa
Hemijski sastav propolisa
Uspon propolisa
Biološka aktivnost flavonoida u propolisu
Tipizacija propolisa
Era antibiotika
Razvoj antimikrobne rezistencije bakterija
Osobine antibiotika
Biološke aktivnosti propolisa
Antimikrobni potencijal propolisa i kvantifikacija flavonoida
Primena propolisa u apiterapiji
Apitoksin – pčelinji otrov
Fizičko-hemijske osobine pčelinjeg otrova
Istorijat pčelinjeg otrova i razvoj apitoksinterapije
Mesto apitoksinterapije u apiterapiji
Apitoksinterapija u XX veku
Apipunktura
Apitoksinterapija – iskustva i mogućnosti
Apitoksinterapija kod autoimunih bolesti
Nanotehnologija u apitoksinterapiji
Planiranje i izvođenje apitoksinterapije
Novi argumenti za primenu apitoksinterapije
Mere opreza u apitoksinterapiji
Perspektive apitoksinterapije
Vosak

APITERAPIJA

Istorijski aspekt
Apiterapija – od tradicionalne do naučne discipline
Savremena apiterapija
Tradicionalna iskustva apiterapije u ogledalu nauke
Klinička apiterapija
Sadašnjost apiterapije i perspektive razvoja
Značaj kontrole pčelinjih proizvoda i njihove standardizacije
Apiterapija u sistemu integrativne medicine
Ekološki aspekt apiterapije
Značaj prirodnih lekova i preventive
Apiterapija – preventivni sistem
Apiterapija respiratornih infekcija i bolesti
Mogućnosti apiterapije u prevenciji i lečenju respiratornih bolesti
Specifičnosti virusnih infekcija
Apiterapija digestivnog trakta
Fiziologija digestivnog trakta
Funkcionalni poremećaji digestivnog trakta
Zapaljenski procesi gastrointestinalnog trakta
Ulkusna bolest – rizici, komplikacije i mogućnosti lečenja
Lečenje ulkusne bolesti
Recepti domaćih fitoterapeuta
Uloga i značaj jetre u očuvanju zdravlja
Virusni hepatitisi – simptomi, dijagnoza, mogućnosti lečenja i prevencije
Apiterapija kardiovaskularnog sistema
Apiterapija urogenitalnog trakta
Apiterapija u prevenciji i terapiji anemija
Apiterapija metaboličkih bolesti
Apiterapija kožnih bolesti

GDE SU PČELE, TU JE ZDRAVLJE

Život
Zdravlje
Disanje – vitalna funkcija života i zdravlja
Značaj vode u održanju života i zdravlja
Značaj hrane i ishrane u održanju života i zdravlja
Značaj zemljišta za život biljaka i kvalitet hrane
Hrana kao morbogeni faktor
Principi pravilne ishrane
Model funkcionalne hrane
Ljudski organizam je ekosistem
Normalna mikroflora ljudskog organizma
Dugovečnost
Starost
Čovek i ekosistem
Ekološki rizici
Urbani ekoistem
Urbana ekologija
Ekologija kroz istoriju
Teorija noosfere
Ekološki pokret
Pčele i ekosistem
Nestajanje pčela
Zaštita pčela
Nove uloge pčela
Urbano pčelarstvo
Fenomen odbeglih rojeva pčela
Ekološka etika
Ekološka svest
Gde su pčele tu je zdravlje!

BIBLIOGRAFIJA

BELEŠKA O AUTORU

Savremena apiterapija

Apiterapija je prošla dug put od daleke prošlosti, kao primenjena narodna medicina, do skorijih vremena u XIX i XX veku kada se vrednuje i praktikuje kao disciplina tradicinalne medicine. Budući da je savremena medicinska nauka sve više zainteresovana za pčelinje proizvode, njihova ekspanzivnija upotreba u terapijske svrhe postaje realnost. Apiterapija se u mnogim zemljama nalazi na listi legitimnih medicinskih metoda, pa je i kod nas došla zakonskom uredbom 2007. godine zajedno sa još 29 disciplina tradicionane medicine. To je prirodan ishod uvažavanja svih kvaliteta pčelinjih proizvoda i svih dosadašnjih iskustava.
Mnogobrojna i učestala istraživanja savremenika su se nametnula i zbog tesnaca u kome se našla antibioterapija i zbog izuzetnog porasta hroničnih degenerativnih bolesti koje su, pored teškog toka i neizlečivog karaktera, poprimile i epidemijske razmere širom planete. Apiterapiju je aktuelizovao i sve šire prihvaćen prodor prirodnih lekova i metoda, kao i ozbiljnije planiranje preventive. Od prvih dokumenata o apiterapiji koji su deo istorije tradicionalne meicine, religijskih knjiga i narodne medicine pčelinji proizvodi su ostali u upotrebi do epohe koja se evidentira kao savremena apiterapija.

Današnja apiterapija dobija veću dimeziju od tradicionalnih iskustava, iz kojih je ostao nezaboravan entuzijazam apiterapeuta s kraja XIX i celog XX veka, koji je impresivan ne samo zbog prakse koju su sprovodili, nego i zbog literature koju su ostavili, kao i mnoge inovacija u pčelarstvu i naučna istraživanja koja su započeli. Takvi okviri su podstakli stručno povezivanje, osnivanje asocijacija i udruženja koja su postala sedište rada, planiranja, edukacije i napredovanja, što naučne ustanove podržavaju svojim učešćem u istraživanjima. Naučni pristup u apiterapiji kreće sa Istoka gde se od pedesetih do sedamdesetih godina XX veka stvara više žarišta istraživačkih delovanja. Glavni inicijatori suruski, bugarski i rumunski stručnjaci. Prof. dr Naum Petrovič Jojriš i prof dr Stojmir Mladenov i njihovih sledbenici su ostavili neizbrisiv trag, ne samo u svom delovanju kao praktičari, nego i kao inovatori i teoretičari koji su ispoljili veliko razumevanje za mehanizme delovanja pčelinjih proizvoda i posebno pčelinjeg otrova. Njihova tumačenja i uputstva za primenu apitoksina još uvek su aktuelna, kao i knjige koje su napisali o apiterapiji. Naum Petrovič Jojriš je u svojoj kjizi Pčele i medicina prvi upotrebio izraz „medicinsko pčelarstvo”. Zbog toga je izazvao oštre reakcije i neslaganja nekih lekara i biologa koji su se pobunili protiv takvog preuveličavanja značaja pčelarstva. Bilo je osporeno i štampanje knjige, dok naučni medicinski savet Ministarstva zdravlja SSSR nije dao odobrenje za termin „medicinsko pčelarstvo” sa obrazloženjem da je taj ogranak nauke veoma interesantan i perspektivan za čovečanstvo.

Rezultat takvih aktivnosti ruske apiterapeutske škole je bilo otvaranje institucija koje sprovode lečenje pčelinjim otrovom i drugim pčelinjim proizvodima štoje regulisano uredbom ruskog ministarstva zdravlja iz 1953. Instituti za apiterapiju su osnovani u Čeljabinsku, Vladivostoku i Moskvi. Po ugledu na njih centri za apiterapiju su osnovani u mnogim zemljama širom sveta, a sve je to pratio novi entuzijazam i intenzivan istraživački rad tako da je u poslednje dve decenije publikovan ogroman broj referata u istraživanjima bioloških aktivnosti svih pčelinjih proizvoda. Ostalo je zabeleženo da je prvi rad indeksiran od strane Chemical Abstracts-a 1903. godine, a prvi patent je opisan 1904. godine. Sto devet godina nakon objavljivanja u Chemical Abstracts-u broj publikacija o propolisu dostigao je 3880 u časopisima i 2884 u patentima.

Iako je tok savremene apiterapije obeležen uspesima koji su postignuti primenom apitoksina u lečenju, XX vek je obeležila istraživačka aktivnost u Evropi i SAD koja je bila posvećena propolisu. Sa dobijanjem dokaza o njegovom antimikrobnom delovanju i početnim radovima koji su otkili njegov sastav osamdesetih godina, propolis postaje pokretačka sila apiterapije. Savremenici koji obeležavaju aktuelni interval u apiterapiji su praktičari i istraživači iz Evrope, Azije, Afrike, Bliskog istoka, Australije, Južne Amerike, Novog Zelanda i Japana. U našoj tradicionalnoj medicini promoteri apiterapije su bili uglavnom pčelari, ali je sada značajno učešće i lekara, čijim zalaganjem i aktivnošću je osnovano prvo srpsko društvo za apiterapiju 2007. godine, kada je doneta odluka MZ da se apiterapija prizna kao metoda rehabilitacije. 2011. godine je osnovana sekcija tradicinalne medicine u SLD koja obuhva sve tradicionalne metode lečenja.

Globalni uspon apiterapije rezultirao je u njenoj promociji širom plenete koja se odvijala u različitim aktivnostima. Poznavaoci metodologije i bioaktivnih dejstava pčelinjih proizvoda definišu je kao holističku medicinu koja ima utvrđene principe po kojima je treba sprovoditi, pa se i u širem opisu apiterapija definiše kao holistička medicina, jer je u čvrstoj i harmoničnoj vezi sa svim prirodnim procesima, a koristi se znanjima iz drugih holističkih prirodnih načina lečenja, kao što su fitoterapija, aromaterapija, dijetoterapija, akupunktura, akupresura i ajurveda.

Apiterapija kao metod u svom delovanju ostvaruje učinak na neurohumoralni sistem čoveka, a uticaj na nervni i cirkularni sistem se prenosi na ceo organizam i emocionalno stanje. Dijagnoza treba da se postavi pre početka lečenja i treba da bude holistička, klasična, alopatska, strukturalna, koju sprovodi ajurveda, ili informaciona, koju koristi homeopatija itd. Pre početka apiterapije, pacijent treba prođe proceduru čišćenja organizma, koristeći neku od metoda – posebne dijete, post i pražnjenje debelog creva ako je potrebno. Savremeni koncept korektnog i kvalitetnog sprovođenja apiterapije upućuje na neophodno poznavanje i sprovođenje principa Apiterapije.

Apiterapija, kao i druge metode lečenja, do skora poznate kao alternativne metode, ima holističku dimenziju, a njena dejstva su nutritivna, energetska i farmakološka.Njeno neprihvatanje označava i nerazumevanje terapijskog dejstva koje deluje na svim opisanim nivoima proizvodeći energetske, antioksidativne, antibiotske, stimlativne i mnoge druge efekte. Zbog toga savremena apiterapija ne treba da funkcioniše kao neka univerzalna egzotika i da se zbog toga komercijalizuje, nego da po ugledu na pčelinju zajednicu, bude pokret altruizma. Platforma znanja i stručno povezivanje su neophodni kao osnov zajedništva u kome može da se kreira dimenzija apiterapije kao PREVENTIVNI SISTEM kao projekat koji bi ušao u Nacionalni program apiterapije, sa planom da postane sastavni deo svakodnevnog života populacije. Takav koncept je suština sveobuhvatnog razvoja u kome je svima potrebna sredina sa manje problema i više dobrih vibracija, sa prijatnim sadržajima u opuštenoj atmosferi kreativnosti i rekreacije. Najveći efekat takvog pozicioniranja Apiterapije može da pokrene i druge inicijative kao začetak promena u pogledu očuvanja životne sredine, jer je osnovna karakterisitika Apiterapije ekološka. Sa potpunim razumevanjem uloge pčela u prirodi, kod ljudi će početi da jača svest o međusobnoj povezanosti svih entiteta biosistema do nivoa međuzavisnosti kojom su i sami obuhvaćeni i o suživotu koji obezbeđuje život, trajanje i opstanak. Uostalom, ako znamo da pčele zajedno sa biljkama uspešno generišu život u prirodi, onda treba dopustiti apiterapiji da zajedno sa biljkama generiše zdravlje ljudi, kao preventivi sistem! Zbog sveg iskustva u struci, a uz to i u apiterapiji, ima dana kada se zapitam u ovom opštem metežu i pretnji od stradanja od bolesti, nije li apiterapija ta dragocenost prirode, tajbiser mudrosti koji se stapa sa esencijom života u beskrajnoj moći stvaranja, taj dašakblagosti i dodir milosti u neprestanoj i lelujavoj igri zdravlja koje beži od bolesti?

Jer apiterapija nije samo proizvod kojim se razgoni bolest, nego energija, duh i život pčele, njena dobrota i sva njena dela za kojima čovek poseže, posežući najzad i za njenim životom, kako bi sačuvao svoj.

Povezanost čoveka sa njegovim okruženjem je utkana u njegovo biće kao elementarni kod postojanja koji određuje njegovu zavisnost od vode, vazduha i hrane iz prirode. Promene koje su dolazile vremenom, realizovale su razvoj civilizovanog društva, sa modernizacijom koju su pratila mnoga otkrića, razvoj nauke i tehnologije koji su dali mnoge podobnosti, ali koje nažalost imaju i svoje naličje. Sve je to vremenom dovelo do transformacije ekosistema u antropogenu formu što je ostavilo duboke posledice u ekosistemu, jer se u ekološke zakonitosti umešao značajan faktor čovekovog delovanja, što je uspostavilo liniju stalnih uticaja, najpre diskretnih, pa sve direktnijih. Tako se ustalio model u kome čovek direktno utiče na kvalitet života svih učesnika u biosistemu, istovremeno podrivajući temelje biotopa, na način koji ruši prirodne standarde čime se drastično izneverava njihova originalnost.
Ako se zdravlje ljudi postavi u središte svega onoga što treba da ga održava,ispostaviće se da baš tu ima najviše elemenata koji ga u dobroj meri ugrožavaju i podrivaju i koje je moguće i detektovati i izmeriti.

Kratke recenzije

1. U spektru mnogobrojnih publikacija posvećenih ljudskom zdravlju, a fokusiranih na široku čitalačku publiku, ovom knjigom dobijamo specifično i pre svega korisno štivo koje odgovara na pitanje kako podsticati, razvijati i očuvati zdravlje čoveka uz korišćenje pčelinjih proizvoda. Knjiga je sublimat širokog i sveobuhvatnog naučnog i praktičnog iskustva iz istraživanja starih i savremenih dostupnih izvora. Ovaj značajni istorijski bilans podataka je bogato dopunjen sa tridesetogodišnjim aktivnim iskustvom dr Mirjane Jovanović i u jednom interesantnom formatu oslikava ekobiomedicinski značaj postojanja pčela i korišćenje pčelinjih proizvoda u sveopštem integritetu čoveka sa prirodom. Pod parolom „Gde su pčele, tu je zdravlje” cenjena doktorica, humanista, istraživač i zaljubljenik u prirodu na jednostavan i širokoj publici dostupan jezik prenosi konkretne i precizne fakte, naučne dokaze za apiterapiju kao medicinsku disciplinu u preventivi i lečenju. Autorica je uspela da dotakne najvažnije aspekte bioloških, medicinskih i ekoloških potencijala na temu pčela i pčelinjih proizvoda na način dostupan i interesantan, često sa beletrističkim i zabavnim nijansama u jeziku tako da je knjiga prihvatljiva profesionalcima, ali podjednako i svim zainteresiranim čitaocima.

Prim. dr Spasenija Jovanović, spec. školske medicine

2. Knjiga Gde su pčele, tu je zdravlje bi mogla postati osnovni udžbenik svima koji hoće da se bave pčelarstvom i posebno apiterapijom. U njoj je dato tako mnogo dobrih misli i podataka o pčeli i njenim proizvodima da bi se moralo pročitati bezbroj knjiga i naučnih saopštenja da se do tih informacija dođe. Ova knjiga nije klasična pčelarska literatura koja se bavi tehnologijom pčelarenja, čime se bavi većina literature o pčelarstvu. Naprotiv, tehnologija pčelarenja je samo u napomenama, a knjiga se bavi fundamentalno drugim aspektima kao što su: biologija pčele, odnos prirode i pčele, čoveka i pčele, značaj pčele za diverzitet biljnog sveta, pčele i ekologija, organizacija pčelinje zajednice, prošlost, sadašnjost i budućnost pčele, pčelinji proizvodi i mnogim drugim temama. Knjiga je tako komponovana da se mogu čitati pojedinačna poglavlja kao zaokružena celina o nekoj temi, dok su sva poglavlja zajedno opet jedna velika celina. Prvenstveno je namenjena pčelarima, apiterapeutima i korisnicima pčelinjih proizvoda, ali ne samo njima nego svima koji žele saznati nešto novo o pčeli i pčelarstvu. U njoj ima dosta zanimljivosti, a pisana je jasnim razumljivim stilom. Značajno је što ova knjigа dolazi u vreme kad kod nas nema dovoljno ozbiljne literature iz oblasti apiterapije i kad počinje da raste interesovanje za tu značajnu oblast alternativne medicine.

Prim. Dr Vidoje Kulić, Pneumoftiziolog i pčelar

3. Nemoguće je ne osetiti plimu energije i ljubavi pri čitanju Mirjaninih redova. Ona nije u stanju da ravnodušno priča o pčelama. Ona živi sa njima, leti sa njima, pravi saće, polaže majušna jajašca, nutka antenicama maticu da jede mleč i proizvodi ta nova zrnca života, sleće na cvetove, nosi polen na nogicama, ušuškava košnicu propolisom, čuva apitoksin brižljivo i ne može da se uzdrži kada vidi da se apiterapija ne vrednuje dostojno. Ovo delo je oda prirodi, oda svetu, oda pčelama i onome što nam one daruju – malene zujalice koje itekako imaju svoju i kolektivnu svest o prirodi i svetu i onome što mi, koristeći pčelinje proizvode dobijamo. Čitajući knjigu Gde su pčele, tu je zdravlje niko neće ostati ravnodušan. Pisana je lično, iz dubine duše, u jednom dahu, kao vrcanje meda iz stotine košnica. Decenije ličnog iskustva, kao i proučavanje nebrojene stručne literature najeminentnijih naučnika koji se bave ovom tematikom, izlivene su u ovu knjigu, pisanu tako da je razumeju svi ljubitelji pčela i njihovih proizvoda – za čitanje, uživanje, učenje i primenu u životu, za održavanje zdravlja u skladu sa prirodom.

Dr sci. Nataša Đorđević, apiterapeut

Autor

Dr Mirjana Jovanović

Mirjana Jovanović je rođena 5. aprila 1947. u Rekovcu. Osnovnu školu, te srednju medicinsku školu završila je u Valjevu 1965. godine. Studirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu do 1971. godine. Nakon studija, radi kao doktor opšte prakse u Domu zdravlja „Perlez”. 1978. godine završava specijalizaciju iz mikrobiologije i parazitologije. Do 1983.godine šef je mikrobiološke laboratorije u Zavodu za plućne bolesti u Zrenjaninu. Od te godine radi u laboratoriji za mikrobiologiju i parazitologiju KBC „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu. Praksu završava 2001. godine kao šef Odseka za mikrobiologiju i parazitologiju. Mirjana Jovanović 1999. godine postaje član i saradnik na projektu „Zlatna pčela”, zatim konsultant i predavač pri poslovima propagande i edukacije. Radila je na studiji o antimikrobnom dejstvu propolisa koja je kao rad prezentovana na 10. Jugoslovenskom Kongresu o ishrani u Beogradu 2002. godine i na mikrobiološkoj sekciji Srpskog lekarskog društva 2003.

Održala je više od tri stotine predavanja u okviru edukativnog programa preduzeća Protehna o primeni pčelinjih proizvoda u preventivi i apiterapiji, te objavila veliki broj stručnih članaka. Brojne prezentacije i seminare u oblasti ishrane, preventive i najfrekventnijih oboljenja održala je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Valjevu, Somboru, Boru, Kruševcu, Knjaževcu, Vrnjačkoj Banji, Užicu, Rumi,Sremskoj Mitrovici, Gornjem Milanovcu i Skoplju.

2014. godine je uspešno završila kurs iz apiterapije. Živi u Beogradu sa suprugom. Ima kćerku, sina i dva unuka.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">