Razvoj nauke, tehnologije i tehnike u oblasti stočarstva u našoj zemlji nije praćen i odgovarajućom izdavačkom delatnošću, tako da se nedostatak savremene knjige iz govedarstva oseća već više od 30 godina. Želja nam je, otuda, da ovo monografsko delo upotpuni tu prazninu i pruži čitaocu odgovarajuća naučna saznanja i podatke o stanju, razvijenosti i problemima govedarstva u svetu i u našoj zemlji. U tom smislu u knjizi su iznete ne samo danas važeće teorijske postavke, i od većine naučnika i istraživača priznata objašnjenja, već i brojna tehnološko-tehnička iskustva koja se sa uspehom primenjuju u savremenim, modernim i na industrijskim principima zasnovanim rešenjima proizvodnje mleka i mesa goveda.
Knjiga Govedarstvo (koja se sastoji iz poglavlja: I Ekonomika govedarstva, II Nastanak goveda, III Građa i funkcija organizma goveda, IV Tipovi goveda i sistematika rasa, V Fiziologija reprodukcije i laktacija goveda, VI Ishrana goveda i proizvodnja mleka, VII Proizvodnja i poznavanje mesa, VIII Genetske osnove i izgradnja produktivnih populacija goveda i IX Objekti za smeštaj goveda) ima multidisciplinarni karakter jer, pored zootehnike, ishrane, genetike i reprodukcije, obuhvata i druge naučne oblasti kao što su anatomija, fiziologija, biologija, biohemija, zoohigijena, kao i ekonomske i građevinske probleme govedarske proizvodnje. Stoga, verujemo da će sa uspehom moći, bar u određenoj meri, da je koriste studenti i poslediplomci na poljoprivrednim i veterinarskim fakultetima. Istovremeno, očekujemo da će knjiga koristiti i kao priručnik naučnim radnicima i stručnjacima praktičarima, odnosno svima koji se na bilo koji način bave problemima govedarstva.
U radu na sistematizaciji ogromnog materijala svetske i domaće literature i prakse uložili smo značajan napor i volju kako bismo obuhvatili najveći deo onoga što je do sada publikovano i pružili zadovoljavajući odgovor na teme koje su predviđene programom. Bićemo zahvalni svim čitaocima na primedbama i sugestijama koje će doprineti da ova knjiga posluži svojoj nameni.
Želimo da zahvalimo svojim kolegama, asistentima i stručno-tehničkim saradnicima na zalaganju, ogromnoj pomoći i konkretnom radu na tehničkoj i drugoj pripremi knjige.
Posebnu zahvalnost izražavamo svim organizacijama, institucijama i ustanovama koje su finansijski pomogle izdavanje ovog monografskog dela.
Svesrdnu zahvalnost dugujemo recenzentima ove knjige, prof. dr Ante Raku i prof. dr Miji Nuskernu, koji su svojim sugestijama pomogli da monografija dobije u kvalitetu, a visokom stručnom ocenom obezbedi i njeno publikovanje.
Zahvaljujemo i izdavaču, Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu, na plodnoj saradnji i uloženom trudu tokom pripreme i štampanja ove knjige.
Beograd, 10. mart, 1987. godine
Dr Novica Mitić, dr Jože Ferčej, dr Damjan Zeremenski i dr Ljubomir Lazarević
Sadržaj
Predgovor
I. Ekonomika govedarstva (dr Novica A. Mitić)
PRIVREDNI ZNAČAJ GOVEDARSTVA
GOVEDARSKA PROIZVODNJA U SVETU
GOVEDARSKA PROIZVODNJA U SFR JUGOSLAVIJI
STRATEGIJA GENETSKOG POBOLJŠANJA GOVEDA I ULOGA NAUKE U UNAPREĐENJU GOVEDARSKE PROIZVODNJE
LITERATURA
SISTEMI GOVEDARSKE PROIZVODNJE
Sistemi ekstenzivne govedarske proizvodnje
Sistemi intenzivne govedarske proizvodnje
Literatura
II. Nastanak goveda (dr Novica A. Mitić)
SISTEMATSKO MESTO I DOMESTIKACIJA GOVEDA
SRODNICI GOVEDA:
Bivoli; Bizon; Banteng; Gaur; Gajal; Jak; Zebu
RODONAČELNICI GOVEDA:
Bos primigenius Bojanus; Bos brachyceros Adamec
ZOOLOŠKA KLASIFIKACIJA
Literatura
III. Građa i funkcija organizma goveda (dr Novica A. Mitić)
ANATOMSKO FIZIOLOŠKE OSNOVE PRODUKTIVNOSTI GOVEDA
TELESNA GRAĐA I FUNKCIJE ORGANIZMA
Prednji deo tela
Srednji deo tela
Zadnji deo tela
TIPOVI GOVEDA
RASE GOVEDA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA
Literatura
IV. Tipovi goveda i sistematika rasa goveda (dr Novica A. Mitić)
RADNI TIP GOVEDA
Podolska; Istarska; Kolubarska i Iskarska rasa
Literatura
TIP GOVEDA ZA PROIZVODNJU MESA:
Sorthorn; Hereford; Aberdinangus; Devon; Dželovej; Crveni linkoln; Šarole; Limuzin; Blonde d’Aquitaine; Kianina; Romanjola; Markigijana; Santa gertrudis; Brengas; Čerbrej; Bifmaster; Kazahska beloglava; Kalmickaja i Belgijska plavo-bela rase
Literatura
TIP GOVEDA ZA PROIZVODNJU MLEKA
Grupa crno-belih nizijskih goveda: Holandsko-frizijska; Crno-bela nemačka nizijska; Britansko-frizijska; Francusko-frizijska; Sovjetske crno-bele rase (Holmogorska, Jaroslavska i Tagijska); Holštajnsko- frizijska rasa i Crno-bela nizijska goveda u Jugoslaviji
Grupa crveno-belih nizijskih goveda: Crveno-bela holandska; Nemačka crveno-bela; Švedska crveno-bela i Holštajnsko crveno-bela rasa
Grupa engleskih mlečnih rasa goveda:
Džerzej; Gernzej i Ajšir rasa
Grupa crvenih rasa goveda: Crvena danska; Crvena stepska rasa
Grupa mrkih (smeđih) goveda: Američka braonsvis (Brown Swiss) rasa
Literatura
GOVEDA KOMBINOVANIH PROIZVODNIH OSOBINA (dr JOŽE FERČEJ)
Rase goveda trojnih osobina (rad, meso, mleko): Buša; Belo slovensko; Pomursko; Pincgavska Rase goveda dvojnih osobina (meso — mleko):
Šareno goveče (simentalac); Šareno goveče u Nemačkoj; Šareno goveče u Austriji; Šareno goveče u Italiji; Šareno goveče u Francuskoj; Šareno goveče u zemljama Istočne Evrope; Šareno goveče kao mesnata rasa i Šareno goveče u Jugoslaviji Smeđe švajcarsko goveče; Smeđe goveče u drugim zemljama; Smeđe goveče u Jugoslaviji i Sivo oberintalsko goveče Nemačko žuto goveče
Literatura
TIP GOVEDA ZA BORBU — SPORT Toro de lidia — Brava rasa
V. Fiziologija reprodukcije i laktacije (dr Novica A. Mitić)
A) REPRODUKCIJA
MESTO REPRODUKCIJE GOVEDA U ORGANIZOVANOJ PROIZVODNJI
ANATOMSKE ODLIKE I FIZIOLOŠKE FUNKCIJE ŽENSKIH POLNIH ORGANA I KORIŠĆENJE KRAVA U REPRODUKCIJI
JAJNICI
(Ovogeneza; Ovulacija; Atrezija folikula; Ženska jajna ćelija; Žuto telo)
Jajovodi
Materica
Vrat — grlić materice
Vagina
Polni otvor
NEUROHORMONALNI MEHANIZAM POLNIH FUNKCIJA ŽENSKIH GRLA PUBERTET I UVOĐENJE JUNICA U PRIPLOD
POLNI CIKLUS ŽENSKIH GRLA
Faze estrusnog ciklusa i njihove karakteristike: (Proestrus; Estrus; Postestrus; Diestrus)
Period postpartuma i intenzitet plodnosti krava
Kontrola estrusnog ciklusa i plodnosti:
Indukcija estrusa; Supresija estrusa; Sihronizacija estrusa; Kontrola plodnosti primenom progesteron testa u mleku i mlečnoj masti; Superovulacija
TRANSPLANTACIJA OPLOĐENIH JAJNIH ĆELIJA
Selekcija krava donora;
Priprema grla i sakupljanje oplođenih jajnih ćelija;
Prihvatanje, čuvanje i transport jajne ćelije;
Prenošenje jajnih ćelija i kontrola graviditeta
ANATOMSKE ODLIKE I FIZIOLOŠKE FUNKCIJE MUŠKIH POLNIH ORGANA I KORIŠĆENJE BIKOVA U PRIPLODU
Semenik
(Spermatogeneza)
Pasemenik
Funkcija pasemenika
Transport spermatozoida; Koncentracija spermatozoida: Maturacija spermatozoida; Lagerovanje spermatozoida
Semenovodi
Uretra
Akcesorne polne žlezde (Semene kesice, Prostata, Bulbouretralne žlezde)
Skrotalna vreća — mošnica
Kopulatorni organ mužjaka
Prepucijum
PROIZVODNJA I KVALITET SPERME
Pubertet i spermatogena maturacija; Proizvodnja i kvalitet semena odraslih bikova; Utucaj faktora sredine
EKSPLOATACIJA MUŽJAKA U PROCESU REPRODUKCIJE
MERILA REPRODUKTIVNE VREDNOSTI MUŠKIH GRLA
MORFOLOGIJA I FIZIOLOGIJA SPERME
Struktura sperme
Morfološke i fiziološke odlike spermatozoida
Spermalna plazma
Zrenje spermatozoida
Metabolički procesi u spermi i spermatozoidima
Kretanje spermatozoida
VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE
Istorijat i privredni značaj veštačkog osemenjavanja
Tehnika sakupljanja semena
Ocena kvaliteta sperme
Razređivanje, konzervisanje i čuvanje sperme
Transport sperme
Osemenjavanje krava
Organizacija veštačkog osemenjava
OPLOĐAVANJE JAJNE ĆELIJE
GRAVIDITET KRAVA
Embriogeneza i razvoj fetusa
Prenatalni razvoj teleta
Morfološke i fiziološke promene organizma u toku graviditeta krave
Dužina graviditeta u krava
Hormonalno održavanje graviditeta
POROĐAJ
Simptomi bliskog porođaja
Tok normalnog — spontanog porođaja
Indukcija partusa
DELOVANJE ENDOGENETSKIH I EGZOGENIH FAKTORA NA REPRODUKTIVNE OSOBINE Morfološki oblici steriliteta
Funkcionalni poremećaji polnih organa
Abnormalna fertilizacija, embrionalna i fetalna smrtnost
PROBLEMI TELJENJA I RANO PREŽIVLJAVANJE TELADI
Uticaj endogenih faktora na probleme teljenja
Uticaj ishrane i gajenja na probleme teljenja
B) LAKTACIJA
ANATOMSKA GRAĐA I FIZIOLOŠKE FUNKCIJE MLEČNE ŽLEZDE
Mlečna žlezda — vime
Spoljni izgled mlečne žlezde
Unutrašnja struktura mlečne žlezde
PORAST I RAZVOJ MLEČNE ŽLEZDE
Embrionalni i fetalni period
Postnatalni rast i razvoj mlečne žlezde:
Period od rođenja do puberteta; Period graviditeta; Period laktacije; Suvi period
HORMONALNA KONTROLA RASTA I RAZVOJA MLEČNE ŽLEZDE
HORMONALNA KONTROLA LAKTACIJE
Održavanje laktacije
Veštačka indukcija laktacije
SINTEZA I OSOBINE POJEDINIH KONSTITUENATA MLEKA:
Voda; Mlečna mast; Belančevine mleka: Laktoza; Mineralne materije i vitamini
SASTAV I OSOBINE KOLOSTRUMA I PRELAZ U SEKRECIJU MLEKA
Literatura
VI. Ishrana goveda i proizvodnja mleka (dr Damjan Zeremski)
ANATOMSKE ODLIKE I FIZIOLOŠKE FUNKCIJE DIGESTIVNOG TRAKTA
Građa organa za varenje:
Varenje hrane
Varenje hrane u složenom želucu;
Varenje hrane u crevima
Metabolizam hranljivih materija
HRANA I HRANIVA ZA GOVEDA
Zelena hrana:
ZeIena hrana sa travnjaka
Zelena hrana sa oranica
Konzervisana hrana i hraniva
Slama i druga suva voluminozna hraniva
Sočna i vodenasta voluminozna hraniva
Zrnasta hraniva
Sporedni proizvodi prehrambene industrije; Sporedni proizvodi industrije ulja; Sporedni proizvodi prerade žitarica; Sporedni proizvodi industrije skroba; Sporedni proizvodi alkohola i vrenja: Sporedni proizvodi industrije šećera;
Hraniva životinjskog porekla:
Mleko i sporedni proizvodi prerade mleka
Sporedni proizvodi prerade mesa i ribe
Hraniva mineralnog porekla
Dodaci stočnog hraniva
Industrijski proizvedena stočna hrana
ANTINUTRITIVNI FAKTORI U STOČNOJ HRANI
Supstance koje depresivno deluju na varenje ili metaboličko iskorišćavanje proteina
Supstance koje smanjuju svarljivost ili ometaju iskorišćavanje mineralnih materija
Supstance koje inaktiviraju ili povećavaju potrebe u izvesnim vitaminima
Antivitamini rastvorljivi u mastima
PRINCIPI NORMIRANJA ISHRANE GOVEDA
Potrebe u hranljivim materijama: Energetske potrebe; Potrebe u proteinima; Potrebe u pojedinim elementima; Potrebe u vitaminima — Procena mogućnosti konzumiranja
Potrebe u vodi
NORMATIVI I PRAKSE ISHRANE
ISHRANA KRAVA U PROIZVODNOM CIKLUSU
Rana laktacija
Sredina laktacije
Kraj laktacije
Period zasušenja
NAUČNO PRAKTIČNA REŠENJA ISHRANE KRAVA
Nivo ishrane
Koncentracija obroka
Ishrana zelenom hranom
Ishrana konzervisanom hranom
ISHRANA PRIPLODNOG MATERIJALA
Ishrana teladi
Ishrana junica
Ishrana junica u prvoj godini života
Ishrana junica u drugoj godini života
Ishrana junica u periodu predteljenja
Ishrana bikova
SISTEMI DRŽANJA I TEHNIKA HRANJENJA GOVEDA
Vezani sistem
Poluslobodan sistem
Slobodan sistem
NAČIN ISHRANE (HRANJENJA) GOVEDA
Individualna ishrana; Grupni način ishrane
ORGANIZACIJA ISHRANE
Broj hranjenja
Tehnika hranjenja
FAKTORI KOJI UTIČU NA PRINOS I SASTAV MLEKA
Uticaj rase na prinos i sastav mleka
Uticaj veličine životinje na proizvodnju mleka
Uticaj laktacije na mlečnost krava i sastav mleka
Uticaj dužine života na proizvodnost krava i sastav mleka
Uticaj muže na količinu i sastav
Uticaj estruisa, bremenitosti i zdravstvenog stanja krava na prinos i sastav mleka
Uticaj ishrane u periodu odgajivanja na produkciju mleka
Uticaj ishrane u periodu laktacije na mlečnost
Specifični uticaji hrane na prinos, sastav i osobine mleka
Uticaj uslova sredine na proizvodnost krava i sastav mleka
Muža krava
Ručna (manuelna) muža
Mašinska muža
Sanitacija pribora i kontrola aparata za mužu
Postupak sa mlekom na mestu proizvodnje
Literatura
VII. Proizvodnja i poznavanje mesa (dr Jože Ferčej)
GOVEĐE MESO KAO SIROVINA ZA INDUSTRIJU I KAO NAMIRNICA
PORAST PROIZVODNJE GOVEĐEG MESA U SVETU
PORAST PROIZVODNJE GOVEĐEG MESA U SFR JUGOSLAVIJI
SASTAV I RAST MIŠIĆA
Mišićna vlakna
Masno tkivo
OSNOVE PROIZVODNJE GOVEĐEG MESA
Rast i razvoj goveda
Razmnožavnje i genetsko poboljšanje goveda za meso
Selekcijski programi rasa goveda kombinovanih osobina
Industrijsko ukrštanje značajan metod za proizvodnju goveđeg mesa
SISTEMI PROIZVODNJE GOVEĐEG MESA
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE GOVEDA ZA MESO
Sistemi tova goveda po kategorijama
Odgajivanje teladi
Tov teladi
Tov bikova
Sistemi tova goveda prema vrsti hrane
UTICAJ INTENZIVNOSTI ISHRANE NA RANDMAN I SASTAV GOVEĐIH TRUPOVA
Intenzivan tov bikova u SFR Jugoslaviji
Poluintenzivan tov bikova
Ekstenzivan tov junadi
Tov junica
Gajenje i tov volova
TEHNOLOŠKI KONCEPT KORIŠĆENJA PRVOTELKI ZA MESO
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MESA PO SISTEMU KRAVA-TELE
ORGANIZACIJA OTKUPA I TRANSPORTA GOVEDA ZA KLANJE
OCENJIVANJE KVALITETA GOVEDA ZA KLANJE. TRUPOVA I POLUTKI I RAZVRSTAVANJE GOVEĐEG MESA U KATEGORIJE I KLASE
Značaj sporednih produkata
Literatura
VIII. Genetske osnove za izgradnju produktivnih populacija goveda (dr Ljubomir Lazarević)
GENETSKA OSNOVA POBOLJŠANJA GOVEDA
Kvalitativne osobine goveda
Nasleđivanje boje dlake goveda
Nasleđivanje degenerativnih osobina
Otkrivanje štetnih gena
Kvalitativne promene
Heritabilitet
Metodi izračunavanja heritabiliteta
Genetske korelacije između osobina
Genetsko poboljšanje kvalitativnih osobina
METODI GENETSKOG POBOLJŠANJA GOVEDA
Frekvencija gena i genotipova
Selekcija
Srodstvo jedinki
Genetski inžinjering
OCENJIVANJE PRIPLODNE VREDNOSTI GOVEDA
Ocena priplodne vrednosti po poreklu
Ocenjivanje priplodne vrednosti po fenotipu
Fenotipovi osobina plodnosti
Fenotipovi osobina mlečnosti
Fenotipovi muznih osobina
Fenotipovi tovnih osobina
Fenotipovi prinosa i kvaliteta mesa na grlima i polutkama
Fenotipovi telesne razvijenosti i tipa krava
Fenotipovi obolenja goveda
Standardni fenotipovi
Standardni fenotip prinosa mleka
Standardni fenotip telesne mase i intenziteta prirasta
Ocenjivanje bikova po fenotipu
Ocenjivanje krava po fenotipu
Ocenjivanje krava na osobine plodnosti
Ocenjivanje krava na telesnu građu i razvijenost
Ocenjivanje krava za osobine zdravlja i dugovečnost
SELEKCIJA GOVEDA PO FENOTIPU
SELEKCIJA GOVEDA NA VIŠE OSOBINA
Tandem metod
Metod nezavisnog nivoa selekcije
Metod selekcijskih indeksa
OCENJIVANJE GOVEDA PO POTOMSTVU
METODI PROGENOG TESTA BIKOVA
PROGENI TEST BIKOVA U NAŠOJ ZEMLJI
NAJNOVIJA SAZNANJA O PROGENOM TESTU BIKOVA
METODE ODGAJIVANJA GOVEDA
Odgajivanje u čistoj rasi van srodstva
Teorijska osnova heterozisa
Eksperimentalni rezultati ukrštanja goveda
Odgajivanje goveda melioracijskim ukrštanjem
ORGANIZACIJA GAJENJA GOVEDA NA ODREĐENOJ TERITORIJI
Ekonomsko-ekološki uslovi za razvoj govedarstva
Rasna rejonizacija goveda
Selekcijsko odgajivački programi oplemenjivanja goveda
Programi selekcije i odgajivanja šarenog govečeta
Program selekcije i odgajivanja crno-belih goveda
Bikovi u programima selekcije i odgajivanja goveda
Krave u programima selekcije i odgajivanja goveda
Priplodni podmladak i programirana selekcija
Stanice za performans test mladih bikova
Centri za proizvodnju i plasman semena
Smotre i izložbe priplodnih goveda
Literatura
IX. Objekti za smeštaj goveda
(dr Damjan Zeremski)
Značaj i uloga
Izbor lokacije
Izbor tipa objekta
Izbor građevinskog materijala
Opšti tehnološko-tehnički i higijenskosanitarni uslovi
STAJE ZA KRAVE MUZARE
Vezani sistem držanja
Slobodan sistem držanja krava
STAJA ZA ZASUŠENE KRAVE
PORODILISTE ZA PROFILAKTORIJUMOM
STAJA ZA TELAD
STAJA ZA PRIPLODNE JUNICE
STAJA ZA TOV JUNADI
PRATEĆI OBJEKTI
Objekti za zdravstvenu zaštitu
Objekti za prihvatanje i primarnu obradu leševa
Objekti za smeštaj i čuvanje hrane Objekti za izđubrivanje
OSNOVI TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE RADA NA SAVREMENOJ GOVEDARSKOJ FARMI
Horizontalna povezanost radnih operacija
Vertikalna povezanost radnih procesa
Literatura
INDEKS AUTORA
INDEKS MATERIJE
VII. Proizvodnja i poznavanje mesa
Prof. Dr Jože Krčej
Goveđe meso kao sirovina za industriju i kao životna namirnica
Goveđe meso veoma je značajno kao životna namirnica, poljoprivredni proizvod, sirovina za prerađivačku industriju i roba za međunarodnu j:rgovinu.
Meso u užem smislu predstavljaju skeletni mišići zaklanih životinja, koji se upotrebljavaju za Ijudsku ishranu. U širem smislu u meso se ubrajaju i unutrašnji organi upotrebljivi za ishranu, u kojima su prisutni glatki mišići (probavni organi, jetra, žlezde), i srce, koje grade posebni prugasti mišići.
U komercijalnom smislu meso predstavIjaju trupovi zaklanih životinja, kojima je izdvojena krv, odvojena koža, kao i unutrašnji i polni organi, glava, donji delovi nogu i odstranjene lakoodvojive naslage loja u telesnim šupljinama. Obično se za prodaju i skladištenje goveđi trupovi raspolove po kičmenom stubu, na polutke.
Težina goveđih trupova, odnosno polutki iznosi od 45 do 60% žive mere životinja pred klanje. Randman polutki je najveći od utovljenih bikova, oko 60%, zatim junica i volova, a najmanji u starijih krava, oko 45%.
U trupovima goveda ima od oko 70 do 75% skeletnih mišića zajedno sa tetivama, od 7 do 16% masti, od 14 do 17% kostiju. Taj deo glavnih tkiva u trupovima navodi se u tabeli 124 (Bogner i sar., 1983).
Sveže goveđe meso sadrži vode oko 75%, proteina 21,5%, masti od 2 do 6%, mineralnih materija od 0,8 do 1,8%, ugljenih hidrata (glikogena) oko 0,5%. Sadržaj vode zavisi od sadržaja masti.
Tabela 424. — Udeo glavnih tkiva u trupovima bikova
Izostavljeno iz prikaza
- Masa trupa (kg)
- Mišići i tetive (%)
- Masno tkivo (%)
- Kosti (%)
- Mišići i mast
Tabela 125. — Hranljiva vrednost 100 g nemasnog mesa različitih vrsta životinja (prosečne vrednosti po Cremeru, 1980)
Izostavljeno iz prikaza
- Hranljive materije
- Goveđe meso
- Teleće meso
- Svinjsko meso
- Ovčje meso
- Energija kJ
- Belančevine g
- Mast g
- Ugljeni hidrati g
- Kalcijum mg
- Fostor mg
- Magnezijum mg
- Gvožđe mg
- Vitamin A mg
- Vitamin B1 mg
- Vitamin B2 mg
- Niacin mg
- Vitamin C mg
Hranljiva vrednost goveđeg mesa je velika u pogledu sadržaja kvalitetnih belančevina sa širokim spektrom esencijalnih aminokiselina. Nemasno meso sadrži relativno nisku energetsku vrednost, što je za savremenu ishranu ljudi na višem nivou standarda poželjno (tabela 125 i 126).
Tabela 126. — Udeo pokrića dnevnih potreba hranljivih materija odraslog čoveka sa 200 g mesa (Bogner, 1983)
Izostavljeno iz prikaza
- Hranljive materije Meso goveđe
Energija 10
Belančevine 68
Mast 11
Kalcijum 2
Fosfor 49
Magnezijum 16
Gvožđe 50
Vitamin B1 14
Vitamin B2 20
Niacin 100 - Hranljive materije Meso teleće
Energija 8
Belančevine 70
Mast 4
Kalcijum 4
Fosfor 52
Magnezijum 12
Gvožđe 50
Vitamin B1 23
Vitamin B2 27
Niacin 100
Potrošnja mesa uopšte mnogo je porasla posle drugog svetskog rata. U razvijenim evropskim zemljama potrošnja mesa porasla je od oko 30 đo 35 kg po stanovniku, 1950. godine, na od 70 do 80 kg sedamdesetih godina. Potrošnja goveđeg i telećeg mesa u zapadnoevropskim zemljama stabilizovala se na od 22 do 33 kg po stanovniku godišnje. U Francuskoj je potrošnja goveđeg mesa najveća u Evropi, 33 kg (Bogner, 1983).
U Jugoslaviji potrošnja goveđeg i telećeg mesa po stanovniku porasla je od 5 kg 1950. godine nja 15,0 kg 1983 (Statistički godišnjak SFRJ, 1985). U Sloveniji bila je najveća potrošnja goveđeg mesa 1980. godine — 29 kg po stanovniku.
Porast proizvodnje goveđeg mesa u svetu
Kao poljoprivredni proizvod goveđe meso dobilo je značaj domestikacijom goveda, najpre Samo ža potrebe porodica, a zatim i kao roba za tržište. Potražnja mesa je veoma porasla u doba industrijalizacije, sa porastom griadskog stanovništva i poboljšavanjem životnog standarda. Trend razvoja proizvodnje mesa u industrijsko razvijenoj zemlji pokazuju podaci iz SR Nemačke (Comberg i sar., 1984) dati u tabeli 127.
Porast svih vrsta mesa bio je veliki. U godinama posle drugog svetskog rata smanjila se u mnogim zemljama proizvodnja telećeg mesa, jer se potrošnja i proizvodnja usmerila više na kvalitetno juneće meso. Porasla je proizvodnja svinjskog mesa, jer je jeftinije od goveđeg, pa se i potrošnja povećala. Najviše je od 1950. godine porasla proizvodnja pilećeg mesa, jer su nove tehnologije industrijske proizvodnje sa specijalnim hibridnim pilićima omogućile veliku ponudu relativno jeftinog mesa. Veliki porast proizvodnje svinjskog i pilećeg mesa postignut je uz napredak proizvodnje žita, naročito kukuruza i uz razvoj industrije krmiva.
Podaci u tabeli 128 pokazuju veliki porast proizvodnje goveđeg, svinjskog i živinskog mesa po stanovniku. Ovi podaci približno pokazuju i porast potrošnje mesa. Delimično i povremeno je SR Nemačka uvozila meso za potrebe svoje potrošnje. Sredinom sedamdesetih godina domaćom proizvodnjom uglavnom je pokrivala potrošnju. Godine 1980. prosečna potrošnja goveđeg mesa po stanovniku u SR Nemačkoj iznosila je 24 kg mesa, a proizvodnja ju je pokrivala sa 106%, clok je 1984/85. godine potrošnja iznosila 22 kg, a proizvodnja je iznosila 122% potrošnje (Temisan V. i sar., 1986).
Proizvodnja goveđeg mesa iznosi u Evropskoj ekonomskoj zajednici oko 16% vrednosti finalne poljoprivredne proizvodnje izariranja između zemalja su velika (tabela 130). U Irskoj proizvodnja goveđeg mesa iznosi 33% vrednosti finalne poljoprivreclne proizvodnje, u Nizozemskoj i Italiji samo 11%. U Zapadnoj Evropi je oko 80% mlečnih krava (mlečnih i kombinovanih), pa većina mesa, odnosno teladi iza tov junadi dolazi iz zapata tih krava. Time je proizvodnja goveđeg mesa povezana sa kretanjima proizvodnje mleka, odnosno broja mlečnih krava. iSedamdesetih godina konsum goveđeg mesa se ustalio, dok je proizvodnja još rasla. Godine 1978. Evropska ekonomska zajednica je svojom proizvodnjom pokrivala 94% vlastitih potreba, 1979. godine 98%, a 1983. proizvodnja je iznosila već 103% potreba, a 1984/85. godine već 113%. Sedamdesetih godina proizvodnja mesa povećala se po stopi 2,4% godišnje, dok je porast potrošnje bio 11,7%. Ekonomskom politikom, usmeravanjem otkupnih cena stoke za klanje, kao i intervencijskim otkupljivanjem stoke, stimulacijama za izvoz mesa tržište oko 300 tona mesa. To je velika promena sa dalekosežnim posledicama na razvoj govedarstva, posebno na proizvodnju goveđeg mesa u mnogim zemljama (Haris, Svjinbank, Wilkinson, 1983).
Tabela 127. — Proizvodnja mesa u SR Nemačkoj1 (000 t)
Izostavljeno iz prikaza
Tabela 129. — Promena žive mere zaklanih životinja i težina trupa u SR Nemačkoj (Comberg i sar., 1984)
Izostavljeno iz prikaza
Tabela 130. — Proizvodnja goveđeg mesa u zemljama zapadne Evrope (1981)
Izostavljeno iz prikaza
- Proizvodnja po zemljama ukupno
- Potrošnja po stanovniku (kg)
- Pokriće
- Francuska
- Italija
- Nizozemska
- Belgija i Luksemburg
- Velika Britanija
- Irska
- Danska
- SR Nemačka
- Austrija
- Švajcaraka
U zemljama Evropske ekonomske zajednice proizvodnja goveđeg mesa porasla je od 1960. do 1980. godine za 122%, a u zemljama istočne Evrope (Saveta za zajedničku privredu) za 112%. Po prosečnom stanovniku proizvodnja je porasla u EEZ od 18,25 na 25,99 kg, a u ISEV od 13,81 na 20,60 kg (Schiocirk, 1984).
U celom svetu je proizvodnja goveđeg i telećeg mesa iznosila 1984. godine 45 751 000 tona.
Na osnovu statističkih podataka EAO (Schivark, 1985), broj goveda je u svetu porastao od 1960. do 1980. godine za 48,2%, a proizvodnja goveđeg mesa se u isto doba povećala za 65,8%. Ovom činjenicom pokazano je opšte nastojanje povećavanja proizvodnje unapređivanjem govedarstva.
U tabeli 131 pokazano je da je proizvodnja goveđeg mesa u pojedinim delovima sveta različito razvijena. ;U Severnoj
Americi i Evropi težina goveđih trupova je najveća, jer je na tim kontinentima govedarstvo najrazvijenije. U Aziji i Africi je govedarstvo jako ekstenzivno, zato je težina trupova najlakša, po grlu se proizvodi jako malo.
Tabela 131. — Proizvodnja goveđeg mesa u svetu 1984} godine
Izostavljeno iz prikaza
Porast proizvodnje goveđeg mesa u SFR Jugoslaviji
Pre rata Jugoslavija je bila nerazvijena zemlja, sa skromnom ishranom velikog dela stanovništva, pa je zato imala viškove poljoprivrednih proizvođa, kao i viškove goveđeg mesa, uprkos niskoj proizvodnji.
Proizvodnja goveđeg mesa u Jugoslaviji znatno je porasla od 1950. godine u vezi sa porastom potrošnje r(a domaćem tržištu i u vezi sa stimulisanjem izvoza junećeg mesa i junadi za tov u zapadne zemlje.
Značajan faktor povećanja proizvodnje goveđeg mesa bio je i u Jugoslaviji tov junadi, naročito bikova.
Ukupan broj goveda porastao je približno 100. Za porast proizvodnje mesa značajan je porast broja junadi od 6 meseci do Z godine starosti jer ova kategorija daje najviše mesa u organizovanoj proizvodnji (fabela 132). Intenziviranje poljoprivrede predstavlja smanjenje broja volova. Porast broja krava nije mnogo doprineo porastu proizvodnje mesa, jer se uglavnom povećao broj niskoproduktivnih lakih kraVa u predelima sa skromnom poljoprivredom.
Tabela 132. — Broj goveda u Jugoslaviji po kategorijama (000 grla)
Izostavljeno iz prikaza
- Godina 1953. 1973. 1983.
- Goveda (ukupno)
Telad do 6 meseci
Junad od 6 meseci do 2 godine
Junad preko 2 godine
Krave (ukupno)
Krave za rad
Bikovi
Volovi
Bivoli
1 Statistički godišnjak SFRJ, 1984.
Zvanična statistika pokazuje znatan porast proizvodnje goveđeg mesa od 1953. godine (tabela 133).
Početkom pedesetih godina bio je u govedarstvu još prisutan uticaj minulog svetskog rata, revolucionarnih promena. Iako je broj goveđa bio već na visini, prirast mesa je bio još nizak. Početkom šezdesetih godina na porast proizvodnje goveđeg (mesa utiče veće potraživanje na tržištu (naročito izvoz), uvođenje tova junadi i poboljšavanje genetskog kvaliteta goveda selekcijom. |U predelima gde se uvelo osemenjavanje krava popravlja se kvalitet stoke za meso, jer su se za osemenjavanje odabirali bikovi kombinovanih osobina, u tadašnjem modernom srednjoevropskom jakomesnatom tipu. Taj napredak bio je ograničen na predele zemlje sa šarenim i smeđim govedima.
Po statističkim podacima, proizvodnja goveđeg mesa u Jugoslaviji skromno se povećavala sedamdesetih , godina, pa je đalje stagnirala (tabela 133).
Tabela 133. — Proizvodnja goveđeg mesa u SFRJ
Izostavljeno iz prikaza
Prosečne težine u klanicama zaklanih goveda pokazane su u tabeli 134.
Tabela 134. — Prosečna masa (kg) zaklanih goveda 1976. i 1983J godine
Izostavljeno iz prikaza
- SFRJ
- SR BiH
- SR Crna Gora
- SR Hrvatska
- SR Makedonija
- SR Slovenija
- SR Srbija (bez SAP)
- SAP Kosovo
- SAP Vojvodina
1 Statistički godišnjak SFRJ, 1977, 1984.
Iz podataka u tabeli 134 vidi se razvijenost proizvodnje goveđeg mesa po ,republikama i pokrajinama. Simentalsko govedo u SFRJ daje najviše mesa i gde je ovo govedo rašireno, veća je prosečna težinb zaklanog grla. Teška grla za klanje daju i smeđe i crno-belo govedo jer imaju veliki okvir tela. ( /
Izvoz goveđeg mesa bila je značajna postavka u eksportu u SFRJ. Godišnje se izvozilo od 56 000 do 64 000 tona junećeg mesa. Početkom osamdesetih godina izvoz junećeg mesa ria zapadno tržište je sve više otežan, pa se čak i smanjio.
Sastav i rast mišića
Izvor mesa su skeletni mišići, vezani na kosti, koji direktno ili indirektno utiču na kretanje životinjskog tela, pod kontrolom nervnih centara. Zbog specifične strukture mišićnih vlakana nazivaju se poprečno-prugasti mišići, za razliku od glatkih mišića, koji su prisutni u probavnim organima, krvnim žilama i žlezdama. Prugasti mišići pokreću telo i delove tela hotimično, a glatki mišići izvode svoje pokrete nehotimice.
Skeletnu muskulaturu goveda sastavlja oko 300 mišića (Laivrie, 1985), koji se međusobno mnogo razlikuju po obliku, volumenu, funkciji u telu, snabdevenosti krvnim Sudovima i nervima, vezanosti za kosti. Pojedini mišići razlikuju se i po hemijskom sastavu i njihovo meso se razlikuje po benzornim osobinama.
Svi poprečno-prugasti mišići imaju u osnovi jednaku strukturnu izgradnju.
Svaki mišić obavijen je opnom vezivnog tkiva, nazvanom epimisijum. jOd nje se u unutrašnjost mišića razgranjava lepeza opni, koje razdvajaju i obavijaju pojedine mišićne snopove. Ova ovojnica nosi naziv perimisijum. U njoj su razgranate krvne žile i nervi. Od perimisijuma se dalje širi fina mreža Vezivnih opni koja obavijaju svako mišićno vlakno, nazvana je endomisijum (Hammond, 1932, WaZs, 1960, Lawrie, 1985). Relativni odnos između vezivnog tkiva i mišićnih vlakana u pojedinim mišićima je različit i utiče na sočnost mesa.
Epimisijum, perimisijum i endomisijum se na kraju mišića povezuju u čvrstu formu, tetivu, koja vezuje mišić za kost.
Mišićno vezivno tkivo sadrži strukturne elemente i! amorfnu masu u kojoj su strukturni elementi uloženi. Strukturni elementi su prugasta i kolagen a vlakna, elastinska jvlakna (elastična i razgranata) i retikulin. Retikulin sastavljh finu kolagensku mrežu permisijuma i endomisijuma (Voyle, 1979).
Kolagen u mišićima je protein sa sadržajem veće količine hidroksiprolina. Njegovu primarnu strukturu predstavljaju polipeptidni lanci. Sa starošću životinja njegove osobine se menjaju, prečnici fibrila postaju veći, kolagan postaje čvrstiji (Lawrie, 1985).
Mišićna vlakna
Osnovne strukturne elemente svih mišića čine mišićna vlakna, dugačke i tanke ćelije sa više jedara, koje se rastežu od jednog prema drugom kraju mišića. Dugačka mogu biti do 34 cm, a ju prečniku imaju samo od 10 do 100 i (Wales, 1960). Dimenzije mišićnih vlakana razlikuju se između specijesa životinja, između rasa i polova, između pojedinih mišića istog organizma. Intenzivnost ishrane i vežbe utiču na povećanje i prečnik mišićnih vlakana (Hammond., 1932, Jaubert, 1956).
Svako mišićno vlakno omotava sarkolema, dvoslojna elastična membrana. Sa spoljne strane Vezana je za endomisijum. Unutar sarkoleme nalazi se ćelijska plazma, zvana sarkoplazma. U njoj je veći broj miofibrila, tankih vlakana, koji su nosioci kontraktilne sposobnosti skeletnih mišića. Debljina miofibrila iznosi od 0,2 do 0,3 p. Unutar miofibrila su još tanje niti, zvane filamenti. Oni su sastavljeni od molekula kontraktilnih proteina, miosina i aktina. Svaki miosinski filament okružen je sa 6 aktinskih, koji ,se nalaze u heksagnalnom rasporedu.
U sarkoplazmi su suspendovane različite materije — proteini, minerali glikogen, pigmenti, aenozintrifosfat i dr. Sarkolema snabdeva ,filamente hranljivim materijama. U njoj se nalaze strukturna telašca, mitohondrije, lipidna telašca, sarkotubularni sistem, lizosomi i ribosomi i ćelijski organi. Ćelijska jedra obično se nalaze ispod sarkoleme.
Odnos Sarkoplazme i miofibrila je u pojedinim mišićima različit, kao i sadržaj pigmenta mioglobina.
Neki mišići su tamniji, bogati sarkoplazmom i sa manje miofibrila. To su mišići sporijih i snažnih kontrakcija. Drugi mišići su svetliji, bogati miobrilima, sa manje sakroleme, obavljaju brze kontrakcije.
Posmatrajući dužinu mišićnog vlakna pod mikroskopom, jasno se mogu zapaziti poprečni svetliji i tamni pojasevi. Taman
A pojas ima svetlu centralnu prugu — H zonu. Svetli I pojas ima centralnu tamnu zonu — Z liniju. Udaljenost dvaju uzastopnih Z linijia predstavlja funkcionalnu jedinicu miofibrila, zvanu sarkomera ili mišićni segment. Kontrakcija mišića je zbir istovremenih kontrakcija svih šarkomera (Lawrie, 1985, Karan-Đuričić, 1980).
Glatko mišićno tkivo sastavljaju vretenasta mišićna vla kna, manje ,dužine i debljine, sa jednim jedrom u proširenom ćelijskom delu. Miofibrili nisu poprečno-prugasti, jednakomerno prelamaju svetlost. Glatka musku) atura čini mišićne zidove unutrašnjih organa. Neki delovi glatkih mišića upotrebljavaju se za hranu (burag, jetra).
Vlakna srčanog mišićja razlikuju se od vlakana skeletnih mišića, cilindričnog su oblika, kraća i tanja, sadrže više sarkoleme u odnosu na fibrile, pokazuju uzdužnu i poprečnu prugavost. U miofibrilima su pojasevi malih dužina, sarkoleme su kraće. Muskulatura srca je kompaktnija i zbijenija, tvrđa od škeletne.
Masno tkivo
Masno tkivo predstavlja poseban oblik vezivnog tkiva sa neizđikrenciranim ;ćelijama, u koje se naslažu masne kapljice, koje potiskuju citoplazmu i jedro prema perikriji ćelije. Masn(a ćelija omotana je membranom retikulniskih vlakana. Grupe rnasnih ćelija mogu da se pojave gde bilo u vezivnom tkivu (Karan-Đurđić, 1980).
Osobine mišićnih vlakana bile bi za stočare značajne ukoliko bi se ustanovili čvrsti odnosi između prečnika i broja vlakana, s jedne strane, i potencijala rasta, kvaliteta mesa ili drugih osobinb ekonomskog značaja, s druge strane. Mnogi istraživači bavili su se osobinama mišićnih vlakana i konstatovali sledeće (Osterc, 1974):
- broj mišićnih vlakana u svim mišićima prisutan je već pre rođenja;
- postoje tamnija i svetlija vlakna. Tamnija, crvena imaju više pigmenta, više mitohondrija i hidrogenaza, manje glikogena, manje fosforilaza i manju aktivnost miozin ATP-aze, laganije kontrahiraju. Svetla vlakna su bogatija fosforilazama, imaju veću aktivnost ATP-aze, imaju brže kontrakcije;
- neki istraživači su našli jako debela vlakna, okrugla na poprečnom preseku, sa prečnikom od 120 do 200 p, nazvali ih »giant« vlakna;
u goveda našli su mišićna vlakna prečnika od 13 do 73 u; - prečnik mišićnih vlakana povećava se sa starošću i sa masom životinje. Nešto deblja su mišićna vlakna bikova od mišićnih vlakana junica;
- razlike u prečniku vlakana našli su između pojedinih mišića u svih vrsta životinja;
- genetske uticaje na prečnik mišićnih vlakana. Gravert (1963) našao je u goveda za prečnik mišićnih vlakana heritabilitet 0,20, Staun (1972) u nazimica 0,31, u kastrata 0,17;
- broj mišićnih vlakana na površini jednog mm2 i u proseku mišića izgleda značajniji. Nađene su signifikantne razlike među rasama. Staun (1968) našao je visoke vrednosti heritabiliteta za broj nišićnih vlakana u svinja — u kastrata 0,66, u krmača 0,88. Nađena je i visoka korelacija između broja vlakana na mmL i broja vlakana na prosek celog mišića. Vike autora nalazi da se selekcijom na veću težinu tela i na veći obim mišića
Tabela 135. — Parametri mišićnih vlakana u MLD hikova različitih rasa (Osterc, 1974)
Izostavljeno iz prikaza
- Rasa
- A Šarena regija
- B Šarena regija
- Crno-bela regija
- Šarole regija
- Smeđa regija
- Prečnik vlakana (mikro m.) 52,4
- Broj vlakatna (mm2) 411,5
- Broj vlakana u MLD u 1 000 2 423,6
Povećava broj mišićnih vlakana u mišićima.
U tabeli 135 njhvedene su srednje vredaosti parametara. Na osnovu analize varijanse i F testa, razlike između rasa su idsoko signifikantne (P < 0,01) za srednje vrednosti svih tipova tretiranih parame‘;ara. Najmanji prečnik mišićnih vlakana oronlađen je na mišićima bikova šarene rase iz regije A, signifikantno različit od svih drugih grupa. Najveći prečnik mišićnih vlakana je u šarenih bikova regije B, signifikantno veći od svih drugih grupa (P < 0,05). U regiji A i B šareno govedo nastalo je povratnim ukrštanjem ali na različitoj bazi, što verovatno utiče na različitost. Među prečnicima vlakana bikova šarole, crno-bele i smeđe rase razlike nisu signifikantne.
Najmanji broj vlakana na mm 2 MLD nađen je u šarenih bikova regije B, a najveći u bikova šarene rase regije A. Razlike između ovih grupa su signifikantne, kao i između šarenih bikova regije A i smeđih, dok druge razlike nisu signifikantne.
Najveći broj mišićnih vlakana u MLD nađen je u grupi šarole-bikova, zatim u grupi bikova šarene rase regije A. Ove dve grupe se po broju vlakana u MLD signifikantno razlikuju od ostalih grupa (P < 0,05).
Osterc (1974) navodi i sledeće zaključke:
— broj mišićnih vlakanp na mm2 je signifikantno različit među grupama bikova polubraće po očevi)ma šarene i mrke rase;
— ocena heritabiliteta ima najveću vrednost za broj vlakana na mm2;
— životinje sa tamnijim vlaknima i većim brojem vlakana na mm2 i u MLD na jednakoj težini tela pokazuju veću intenzivnost rasta i veći kapacitet rasta.
Ocenjivanje osobina mišićnih vlakana još nije našlo praktičnu primenu.
Osnove proizvodnje goveđeg mesa
Glavne osnove proizvodnje goveđeg mesa su rast i razvoj mlađih životinja, razmnožavanje i genetsko poboljšavanje osobina goveda, racionalne tehnologije odgajivanjh i tova junadi, razvoj sistema govedarstva na gazdinstvima i u različitim zemljama.
Rast i razvoj goveda
Novo meso nastaje porastom telesne mase mladih životinjh. Prva faza rasta počinje specifičnom deobom oplođene jajne ćelije, brazdanjem, nastajanjem novih jednakih embrionalnih ćelija. U ranom embrionalnom stadijumu sve ćelije imaju jednaku, kompletnu naslednu masu za nov organizam. Na tom dejstvu temeIji se veštačka deoba embriona.
Druga faza rasta nastaje dikrenciranjem ćelija, razvojem telesnih tkiva i organa, porastom broja novih ćelija i rastom obima ćelija. Od početka nastajanja osnova telesnih organa do rođenja je faza rasta i razvojh ktusa.
Razlikuje se rast do rođenja — prenatalni rast organizma i, postnatalni — od rođenja do odraslog stanja životinja.
Rast znači povećavanje biološke mase životinjskog tela. Promene u sastavu tela i promene u funkciji telesnih organa nazivaju se razvoj (Hammond, 1958, Jahne, 1985).
Porast telesne mase životinja od ernbriona do odraslog stanja odvija se u obliku krive koja liči na veliko slovo S. Kriva rasta težine telesne mase slična je za goveda, ovce i svinje (Brody, 1927). Od embrionalnog stanja do šestog meseca steonosti masa tela povećava se vrlo lagano, a posle do rođenja znatno brže. Od rođenja do pribižno 2/3 težine odraslog grla mlada goveda rastu brzo, a dalje se rast usporava do odraslog stanja. Na tom nivou normalno duže vreme stagnira, pa sa visokom starošću postepeno opada. Tok krive rasta može se opisati matematički. Merenjem prirasta težine pojedinih životinja pojavljuju se odstupanja zbog različitih spoljnih uticaja. Izračunavanjem toka krive na pođacima većeg broja grla iste populacije, dobija se opšta kriva, odnosno idealna, koja pokazuje opšta pravila rasta. Opšta kriva rasta može se matematički opisati (Finney, 1987). Jćihne (1985) preporučuje opisivanje krive rasta polin omskom apro’ksimacijom.
Na krivu rasta utiču genetske osnove životinja i specifični uticaji sredine u kojoj rastu. Za proizvodnju mesa veoma je značajno doba u kome životinje brzo rastu povećavanjem mišićne mase.
Za proizvodnju velike količine mesa po grlu povoljni su tipovi goveda velikog okvira i obimnih mišića, kojima se u većoj telesnoj masi smanjuje prirast mesa i povećava nagomilavkinje masti.
U toku rasta nastaju promene u sastavu tela. Dikrencijacijom ćelija i tkiva prelazi embrion u ktus, koji raste do rođenja. Rođenjem završava se dobra prenatalnog i uterinog rasta i nastavlja se postnatalni rast. Pojedina tkiva i organi rastu po zakonitom prioritetnom redu. U vezi sa funkcionalnim potrebama organizma najpre se razviju mozak i centralni nervni sistem i unutrašnji orgtani, zatim kosti, pa mišići i na kraju masno tkivo. Rast pojedinih tkiva se vremenom prekriva, tako da životinja raste i razvija se kao kompleksan organizam (Hammond., 1958).
Za stočara su sa stapovišta proizvodnje mesa značajne sledeće osobine:
— intenzitet rasta, prirast žive mere u određenom vremenskom intervalu,
— promene u telesnim delovima,
— promene u sastavu tela,
— kapacitet rasta.
Intenzitet rasta izražava brzinu prirašćivanja ži;ve mere u određeno vreme. Običnb se prikazuje u prirastima žive rnere u gramima dnevno. Intenzitet rasta izračunava se iz podataka o merenju životinje. Apsolutno povećanje žive mere između dva merenja podeli se brojem dana.
Pd = Pž : cL 1 000
Pd = prosečan prirast žive mere dnevno u gramima,
Pž = prirast žive mere između dva merenja u kg,
d = broj dana između merenja.
U praksi se izračupava intenzitet rasta za vreme od mesec dana ili za duže periode. Merenje goveda u kraćirn periodima od mesec dana često ne pokazuje pravu vrednost intenziteta rasta. U toku dana živa mera najmanje varira u sredini dana ili noći, između dva obroka (,Jahne, 1985).
Intenzitet rasta je promenijiva vrednost, koja zavisi od osobina rase i od individualnih naslednih osobina životinje, od specifičnih uslova okoline, ishrane i drugih spoljnih faktora. Za proizvodnju mesa značajno je doba rasta u kome se povećava mišićna masa životinje. Intenzitet rasta je u to doba najveći i potrošnja energije krme za prirast 1 kg težine tela je manja. Kad rast mišića postaje sve sporiji, više energije hrjane se troši za nagomilavanje masti. Pošto se za jedinicu težine masti troši mnogo više energije nego za rast mišića, to se u to doba intenzitet rasta sve više smanjuje.
U vezi sa rastom tela dolazi do promena u telesnim delovima i u proporcijama tkiva. U ranoj mladosti raste brzo glava, zatim noge, a kasnije delovi tela koji sadrže veće mišiće i daju najbolje meso. Promene proporcije tela prikazane su u tabeli 136 (Spedding, 1983).
Tabela 136. — Masa pojedinih delova tela pri rođenju i odraslog goveda
Izostavljeno iz prikaza
- Deo tela Pri rođenju (kg) (a)
Ukupna masa tela 50
Glava 3
Zadnje noge 7
Srce 0,5
Kosti 16
Mišići 20
Mast 1,5 - Deo tela U odraslog goveda (kg) (b)
Ukupna masa tela 600
Glava 15
Zadnje noge 80
Srce 5
Kosti 66
Mišići 240
Mast 80 - Deo tela (b)/(a)
Ukupna masa tela 12
Glava 5
Zadnje noge 11
Srce 10
Kosti 4
Mišići 12
Mast 53
Intenzivnost rasta pojedinih tkiva javlja se u različitim periodima rasta životinje. Najpre intenzivno raste njervno tkivo, zatim koštano, mišićno, pa masno. Interval intenzivnog povećanja mase tkiva može se skrati ti bogatom ishranom. Za sve primere rasta važi pravilo da se najpre povećaju belančevinasti delovi tela, a zatim dolazi do nagomilavanja masti. Po pravilu, naslage masti nagomilavaju se najpre na abdominalnim organima, na primer na bubrezima, zatim dolazi do naslaga potkožne masti, pa do količine masti oko mišićnih snopova, a na kraju u samirn mišićima (intramuskularna mast, marmorirano meso).
Za proizvodnju mesa značajne su razvojne promene. Glava, probavni organi i noge se ranije intenzivno razvijaju. U teleta je zato veća proporcija delova sa rnanjim količinama 11163® i sa manje kvalitetnim mesom.
U trupovima težih, odraslijih životinja proporcije se menjaju tako što se povećava težina zadnjeg dela tela sa obimnim mišićima i kvalitetnim mesomU prošiom veku i na početku ovog veka cenilo se masno meso odraslih goveda. U drugoj polovini ovog veka menja se način života u privredno razvijenim zemljama i ukus potrošača — traži se posno meso mladih grla.
Na količinu rnesa u trupovima i na proporciju između mesa i masti, pa time i na intenzitet rasta do veće mase utiče i pol životinja. Bikovi imaju obimnije mišiće i brže rastu pod uticajem polnih hormona.
Zbog navedenih činjenica došlo je do velikih promena u proizvodnji mesa, sa usmerenjem na tov junadi, naročito tov bikova. Odraslih utovljenih volova na mnogim tovilištima nema više. Mladi volovi su za proizvodnju mesa interesantni u predelima jeftinog gajenja na paši. Za tov junadi za proizvodnju nemasnog mesa poželjni su naročito tipovi goveda velikog okvirja. Mnoge rase zastupljene u evropskim zemljama sa manjim populacijama prestale su se gajiti uglavnom zato što nisu imale povoljnih osobina za tov junadi, k|ao što su pomursko, plavo i pincgavsko govedo u Sloveniji. Sa povoljnim osobinama za proizvodnju junećeg rnesa pedesetih i šezđesetih godina mnogo je đobila na značaju simentalska rasa i postala brojno najjača moderna rasa kombinovanih osobina. Neke zemlje gaje sirnentalsko govedo za proizvodnju rnesa i upotrebljavaju simentalske bikove za industrijsko ukrštanje u sistemu proizvodnje mesa.
Promene u sastavu tela juneta u porastu prikazane su u tabeli 137.
Tabela 137. — Promene sastava u prirastu mase trupova simentalske junadi
Izostavljeno iz prikaza
- Od rođenja do 7 meseci, 7 — 12, 12 — 18, 18 — 20
Starost — meseci 7 meseci, 7 — 12, 12 — 18, 18 — 20
Voda
Suva materija
Protein
Mast
Pepeo
1 kg prirasta sadrži energije (kcal) 1 1881, 2842, 3928, 4228Kapacitet rasta tela predstavlja okvir odraslog grla, definišan dimenzijama tela, naročito visinom grebena i krsta i masom tela. Za proizvodnju mesa kapacitet rasta je značajan, jer junad rasa velikog okvira rastu duži period vremena, povećavaju mišićnu masu do visoke težine tela sa sporim nagomilavanjem masti. Ako je interes proizvodnje tov junadi do velike mase tela, onda se za industrijsko ukrštanje biraju bikovi velikog okvira simentalske, šarole, blondakviten-rase. Bikovi ovih rasa i njihovi melezi sa mlečnim rasama većeg okvira mogu se toviti do žive mere od 600 kg.
Junad poznatih tovnih rasa (aberdin angus i hereford) završavaju intenzivan rast ranije i obično su utovljeni do žive mere od 400 do 450 kg (tabela 139). U tovu do veće mase nagomilavaju mnogo više masti.
Za proizvodnju mesa u sezonskom nedostatku hrane značajna je sposobnost goveda da kompenzuju rast. Ako skromna ishrana sa malim prirastima žive mere traje dva do tri meseca, junad su sposobna da u narednom periodu sa bogatom ishranom rast nadoknade visokim prirastom dnevno.
Tabela 138. — Masa tela bikova i junica različitih rasa na komercijalnim farmama i bikova u performance-testu u Velikoj Britaniji1
Izostavljeno iz prikaza
- Masa tela pri rođanju muških
Masa tela pri rođanju ženskih
Masa (kg) 400 dana starosti junice
Masa (kg) 400 dana starosti bikovi
Masa 400 dama starosti bikova
Visina tela 12 meseci starosti (cm)
Rasa
Aberdm angus
Hereford
Limuzin2
Simentalska
Šarole
1 MLC (1976) 1974/75). Britisch Beef Caittle MLC, M. Keynes (Performance Test reports for
2 MLC (1980) Bull Performance Test Report 1978/79. 12 Annual Summary.
Razmnožavanje i genetsko poboljsavanje goveda za meso
Biološki potencijal za proizvodnju mesa predstavlja broj i genetski kvalitet rođene ij odgajene teladi, koja se mogu upotrebiti za proizvodnju mesa tovom na određenu komercijalnu težinu. Plodnost u zapatima krava je odlučujući faktor za produkciju teladi, a njihov genetski kvalitet za proizvodnju mesa ohezbeđuje se programom selekcije i privrednim ukrštanjem rasa. Za odgajivanje teladi sa što manjje gubitaka najznačajniji faktor je čovek sa zalaganjem za održavanje higijenskih prilika i sprovođenje za sistem proizvodnje odgovarajuće tehnologije odgajivanja.
U zapatima mlečnih krava redovna plodnost je temelj racionalne proizvodnje mleka, a veći broj rođene teladi značajno doprinosi visini ukupnih prihoda. Telad mlečnih krava kombinovanih osobina predstavlja glavnu bazu za tov junadi u Evropi. Mnogo mesa se proizvodi od teladi mlečnih krava velikog okvira, kao crno-hele, danske crvene, koja se mogu ubrojiti i u kombinovane rase sa visokom mlečnošću. Znatnu vrednost predstavljaju telad izrazito mlečnih krava ako su melezi sa mesnim rasama. U zapatima mlečnih krava stočari nastoje održavati visoku plodnost sa razmakom od 12 meseci između dva uzastopna teljenja. U zapatima krava mesnih rasa, odnosno u zapatima krava za meso rođeno i odgajeno tele predstavlja godišnj i prinos krave. Teljenje u zapatima mlečnih krava većinom je preko cele godine ili je u pojedinjim sezonama frekvencija teljenja veća, zavisno od sistema proizvodnje mleka. Tako, i telad za tov doljazi iz zapata mlečnih krava tokom cele godine, što je povoljno za tovilišta koja tove junad u stajama.
U zapatima mesnih krava teljenje je obično sezonsko, usklađeno sa ispašom zapata da bi se postigao što veći prirast žive mere teladi u vreme paše, sa najjeftinijom ishranom.
Plodnost je od početka gajenja goveda još uvek pod uticajem prirodne selekcije. Životinje koje su plodnije ostavljaju više potomaka, pa time više doprinose genetskoj strukturi budućih generacija. Grla sa manjom plodnošću stočari izlučuju jer su od mtenje koristi. Aditivna genetska varijansa i heritabiliteti imaju za osobine plodnosti nisku vrednost (Gravert, 1979). Veći je udeo n eaditivne genetske varijanse. Poznato je pravilo da je plodnost meleza bolja od plodnosti čistokasnih zapata. I to je jedan od razloga da se u zapatima mesnih goveda mnogo upotrebljavaju krave melezi (Graml, Pirchner, 1984).
Za održavanje i poboljšavanje genetskih osnova osobina za proizvodnju mesa kvantitativna genetika je razvila uspešne rnetode selekcije. Genetska varijabilnost za proizvod.nju mesa značajnih osobina je relativno velika i relativno su visoke vrednosti heritabiliteta za prirast mase za sastav komponenata trupova i za konverziju hrane. Gravert (1979) navodi prosečne vrednosti heritabi-liteta:
- prosečan prirast žive mere dnevno:
- u proizvodnji 0,20;
- u stanicama za testiranje 0,40;
- mišićavost (na jednakoj ishrani jednaka težina) 0,40;
- odnos mast/meso (jednaka
- težina, jednaka ishrana) 0,60.
Anderson (1978) navodi za tov bikova danskih rasa ocenjene vrednosti h2 za veliki broj osobina (tabela 139). Te vrednosti dobijene su na kontrolisanom tovu bikova u stanicama za testiranje. Podaci o disekciji trupova dobijeni su n,a osnovu 2 300 eksperimentalnih bikova, 136 grupa polubraće po očevima, utovljenih do 450 kg žive mere.
U osobinama za prirast najveće vrednosti h2 su za prirast mesa i za prirast kostiju, a dnevni prirast masti pokazuje najveću genetsku varijabilnost (tabela 139).
Podaci o prirastima jasno pokazuju da su dnevni prirasti žive mere znatno veći u doba rasta od 250 do 450 kg ukupne mase nego do 250 kg i da se sa povećavanjem mase tela brže povećava količina masti nego količina mesa (tabela 140).
Iz navedenih podataka Andersen izvlači značajan zaključak da razlike u prosečnom dnevnom prirastu ukupne mase između rasa nastaju isključivo na razlikama u prirastima čistog mesa. Druga značajna konstatacija u ovom radu je da su visoke vrednosti h2 i genetskih koeficijenata varijabilnosti za odnose meso/ /kosti i meso/mast, dok su vrednosti h2 jako niske za distribuciju mesa, masti i kostiju, što se slaže sa konstatacijom mnogih autora da su razlike između rasa u pogledu distribucije mišića male i neznačajne.
Tabela 139. — Vrednosti hosobina značajnih za proizvodnju mesa, u populacijama danskih rasa (B. Andersen, 1978)
Izostavljeno iz prikaza
Osobina
1. Prosečni dnevni prirast: h2
S.E. (h2) i Knotip S. D.
Genetski koeficijenit varijacije (%)
— žive mere
— trupova
— mesa
— masti
— kosti
2. Randman i sastav trupova :
— randman
— meso/kosti
— meso/mast
— postotak mesa
— površina MLD
3. Utrošak hrane (skandinavske
hranljive jedinice za kg):
— ukupne mase
— masa trupova
— mesa
Tabela 140. — Prirast žive mere i komponente prirasta (B. Andersen, 1977)
Izostavljeno iz prikaza
- Konačna masa
- Rasa
- Do 450 kg utovljeni bikovi
- Crvena danska
- Crno-bela
- Crveno-bela
- Prosečni žive mere
- Prosečni trupova
- dnevni prirast (g) čistog mesa
- dnevni prirast (g) masti
- dnevni prirast (g) kostiju
Langholz (1978) na osnovu eksperimentalnog istraživanja konstatuje da postoje razlike između rasa u prirastima i klaničnim osobinama na određenim nivoima ishrane. Razlike postaju očitije pri većoj intenzivnosti tova i kod većih masa životinja; najizrazitije se pokazuju na bikovirna, zatim na kastratima i junicama. Om navodi na osnovu brojnih eksperimenatb da postoje jake indikacije za hipotezu da se razlike među rasama i interakcije sa ishranom uglavnom baziraju na kapacitetu dnevne retencije proteina. Prema tom, treba rase vrednovati u pogledu sposobnpsti proizvodnje čistog mesa u ukupnoj količini i na osnovu proporcija nagomilavanja masti u prilikama proizvodnje. Takvim vrednovanjem moguće je primenjivati kod različitih genetskih tipova goveda odgovarajuću ishranu i bolju genetsku strategiju za proizvodnju kvalitetnog podmlatka za tov.
Shema 5. 1— Kriva rasta mlečne rase
Izostavljeno iz prikaza
Rohelin, Geay, Bonaiti (1978), navode da telad mesne rase velikog okvira, kao što su charolais (sl. 93) i main anjou, imaju veću masu pri rođenju i veći potencijal rasta nego mesne rase malog okvira ili mlečne rase (shema 5). Sve mesne rase imaju veće priraste trupova, mišića i proteina, a i da energetskoj vrednosti je prirast mase mlečnifh rasa veći. Mesne rase su, prema tome, uspešnije samo u potrošnji energije krme za rast mesa, a manje uspešne u nagomilavanju čiste energije u telu. Za ilustraciju navedenih konstatacija pregled podataka o prirastima sastevnih komponenata trupova trijju rasa naveden je; u tabeli 141.
Geay i Robelin (1970) dalje konstatuju da bikovi kontinjentalnih mesnih rasa (šarole i limuzin) kasno sazrevaju. Njihove karakteristike su: 1) rnanje nagomilavaju mast nego mlečne rase, 2) brže im raste koštano tkivo, mišićno i količine proteina.
U prirastima u istoj starosti od 350 do 550 kg i u jednakim dnevnim prirastima žive mere (1 200 g) limuzin i šarole-bikovi proizvođili su dnevno 580 g mišića i 230 g proteina, a bikovi frizijske rase 450 g, odnosno 200 g. Prvi su proizveli 29% više mišića i 15%> više proteina. U dnevnim prirastima prvih bilo je 16% masti, a drugih 20%. Prirast limuzina i šarolea sadržava manje energije (2,54 i 2,44 Mcal) nego frizijskih (2,74 Mcal). Autori zaključuju da postoje goveda različitog potencijala za proizvodnju mesa u odnosu na genotip. Životinje sa visokim potencijalom rasta, visokim kapacitetom retencije proteina i sa sporim nagomilavanjem masti najbolje koriste energiju hrane za prirast žive mere i proizvodnju mesa (shema 6). Za svaki tip goveda i za svaki stepen fiziološke starosti, određena visina energije u obrocima hrane uslovljava optimalnu efikasnost ishrane. N.a toj konstataciji u Francuskoj izradili su posebne normative ishrane za ranozrela goveda (frizijske, holštajn), kasnozrela (šarole, limuzin, blondakviten) i za intermedijarne genotipove (salers, normand, monberard).
Tabela 141. — Sast.av prirasta mase tela bikova u tovu — razlika među rasama (Robelin i sar., 1978)
Izostavljeno iz prikaza
- Rasa
- frizijska
- charoJais
- limousin
- Broj bikova
- Početoa miasa (kg)
- Završna masa (kg) Dnevni prirasti (g)
— ukupne maso
— trupova - Mišića
— lipida
— proteina
— vode
— energije (kcal/d) Sastav prirasta telesne mase (g/kg)
— lipidi
— proteini
— energdija (kcal/kg) - Konsum kj* dnevno
- Prinast maise tela (g na kj)
- Prirast trupa; (g nia kJ)
- Priraist mišića (g na kJ)
- Prfirast pnotelinia (g nia kJ)
* kJ = 1 885 kcai neto energije za prirast i izdržavanje.
Thiessen i sar. (1985) obrađuju podatke eksperimentalnog istraživanja osobina mesnih, kombinovanih i mlečnih rasa. Pri ishrani za visoke priraste od 12 do 72 nedelje starosti ustanovili su najveće dnevne priraste u starosti od 6 do 9 meseci. Konsum krme brzo raste do starosti od 30 nedelja, a dalje sporije. Sa većom starošću i masom smanjuje se efikasnost konverzije hrane.
Shema 6. — Red snabdevanja tkiva hranljivim materijama putem krvi (Hammond, 1958)
Izostavljeno iz prikaza
Legenda
1. Mozak i centralni nervni sistem
2. Mišići
3. Kosti
4. Mast
5. Placenta
6. Ktus
U Velikoj Britaniji izveden je veći broj ogleda za upoređivanje rasa, pajviše u organizaciji MLC (Meat and Livestock Commission). Rezultate objavljuju Kempster i Southgate (1984). Neki su navedeni u tabeli 142. U većini ogleda rase su upoređivane na istom stepenu utovljenosti, na istom udelu subkutane masti. Potomci bikova rasa sa velikim okvirom kasnije sazrevaju, za njihov tov potrebno je više vremena, da bi postigli isti iznos subku-
Tabela 142. — Upoređenje rasa na prirast žive mere i udeo mesa u trupovima*
Izostavljeno iz prikaza
- Dnevni prirast (g)
Meso u trupovima (%)
Rasa očeva
Z L 163 24J
Z L 16 24
Hereford
Aberdin angus
Šarole
Devon
Simentalac
South devon
Britanski frizijac
Z — tov u zimskom periodu,
L — tov u letnjem periodu,
16 — sistem tova 16 meseci (do starosti 18 meseci), trarva/žito,
24 — sistem tova 24 tri meseca, do starosti 2 godine.
* Kempster, A., J. i J. R. Southgate: Beef breed Compatison im the U.K. Livest. Prod. Soi., 11:491—501.
Tabela 143. — Prosečni dnevni neto-prirasti bikova u programu testu u Švajcarskoj (SVBL, 1972—1985)
Izostavljeno iz prikaza
- Smeđa rasa % BS
Simentalska sa % RH
0 + 25, 50, 75
0 + 25, 50, 75
1974/75.
1975/76.
1976/77.
1977/78.
1978/79.
1979/80.
1980/81.
U mnogim evropskim zemljama došlo je do izvesnih promena osobina za proizvodnju mesa oplemenjivanjem crno-belih populacija holštajnskim bikovima iz Kanade i SAD, oplemerijjivanjem populacija smeđe rase sa američkom smeđom i ukrštanjem simentalskih populacija sa crvenim holštajnskim bikovima. Opšti ekonomski pritisak na povećanje produktivnosti i prihoda u proizvodnji mleka takođe masti. Troškovi ishrane za jedinicu prirfista su do 10 Vo manji u velikih grla, ali veći konsum krme utiče na smanjenje ove razlike. Hereford melezi pokazuju u svim ogledima uspešno iskorištavanje hrane. Najveći randman je u meleza sa limuzin bikovima, zatim u meleza sa aberdin angusom i šaroleom, a najmanji u kanadskih holštajna. Melezi sa kontinentalnim rasama pokazuju nešto veći udeo mesa najboljeg kvaliteta tražio je povećavanje proizvodnje po kravi. Stočari su se ođlučivali za uvoz novih genetskih osnova, povećali su mlečnost, okvir — visinu i dužinu goveda, a time su se delimično menjale osobine za proizvodnju mesa, najviše klanične osobine. U tabeli 143 navedeni su podaci o bikovima smeđe i simentalske rase (Kinzi, 1986).
Organizacije stočara naglašavaju da nastoje selekcijskim programima zadi žati kvalitet rasa za proizvodnju rnesa, ukoliko ih je moguće kombinovati sa visokom mlečnošću krava.
Proporcija mišića i kostiju u trupovima smanjuje se sa starošću i povećanjem mase. Visoko signifikantan je uticaj rase i pola na proporcije mesa, kostiju i masti u starostima 24, 48 i 72 nedelje. Mlečne rase imaju manje povoljan odnos mišići/ /kosti u trupovima, a mesne rase uspešnije iskorišćavaju hranu za prirast.
Selekcija u cilju povećanja prirasta žive mere u tovu utiče na promene u genetski koreliranim osobinama. Andersen (1978) navodi da se u kanadskom osmogodišnjem eksperimentu na povećanje mase godinu dana starih grla šarole-rase postigla veća masa za 40 kg, ali istovremeno se povećala i masa teladi pri rođenju za 3,5 kg.
Averdunji i sar. (1981) i neki drugi autori takođe upozoravaju da selekcija na veći prirast bikova u performance-testu vodi do veće mase teladi pri rođenju, što može prouzrokovati teškoće pri teljenju. Jensen i Andersen (1984) na osnovu podataka 2 217 bikova (295 grupa polubraće), konstatuju da se može očekivati od 1,6 do 2,7 puta veći ekonomski napredak ako se selekcioniše po multiplom indeksu za dnevni prirast i površinu mišića nego samo na veći prirast ili samo na površinu preseka dugog lednog mišića. Navode, da multipli indeks ne utiče na povećanje mase teladi pri rođenju.
Selekcijski programi rasa goveda kombinovanih osobina
U selekcijskim programima kombinovanih rasa za osobine proizvodnje mesa bitni su:
- planirano osemenjavanje najboljih krava (bikovskih majki) sa semenom odabranih bikova velike priplodne vrednosti,
- performans test muških grla iz namenskog parenja u stanicama za testiranje.
- selekcija bikova pre uključivanja u osemenjavanje na osnovu rezultata performans-testa,
- progeni test.
Namena performans-testa u stanicama je da se bikovi testiraju u ijstim uslovima, pri jednakoj ishrani, da bi se tačnije ocenie njihove genetske razlike. U stanicama je moguće kontrolisati koliko krme pojedlni bikovi konzumiraju. To se retko izvodi zbog velikih troškova i poteškoća sa dobijanjem tačnih podataka. U zemljama bez jake trađicije odgajivapja pripiodnih bikova na navedeni način n’amenskog parenja rođitelja i odgajivanje njihovih potomaka u stanicama za testiranje siguran je put da se obezbedi dovoljan broj dobro odgajenih mladih priplodnih bikova za potrebe govedarstva.
Performans test bikova šarene rase (sl. 94) počeo se primenjivati u Sloveniji 1963. godine u okviru eksperimentalnog rada (Krčej, 1965). Erjavec i Pogačar (1978) obradili su podatke za 196 bikova šarene rase odgajenih u stanicama za testiranje u Murskoj Soboti. Neke ocene heritabiliteta i korelacije iz njihovog rada date su u tabeli 144.
Po republičkom programu selekcije u Sloveniji stočarska služba prikupi u stanicama za testiranje 100 bičića šarene rase namenskog parenja, a na drugoj 60 bičića smeđe rase, takođe iz namenskog parenja. U osemenjavanju i progeni test uključi se 20 bikova šarene a 16 bikova smeđe rase (Krčej i Pogačar, 1981).
Značajna mera osobine selekcije radi poboljšanja proizvodnje mesa je i progeni test bikova. U SR Nemačkoj obično progeno testiraju na ove osobine samo bikove koji pokazuju pozitivnu priplodnu vrednost za mlečnost (Kiuson, 1984). U Sloveniji progeni test bikova za proizvodnju mesa izvođi se na uzorcima od 10 do 12 sinova između prvih rođenih teladi svakog bika. Selekcijska služba prikupi grupe sinova u određenom komercijalnom tovilištu i tovi ih na način koji se prinienjuje u praksi (Krčej, 1965; Pogačar, 1982).
O progenom testu bikova simentalske i smeđe rase podatke objavljuje Pogačar (1982). Njegov materijal obuhvata 666 bikova, 56 grupa polubraće po očevima simentalske rase, i 372 bika, 35 grupa polubraće po očevima smeđe rase. Parametri iz tog rada navedeni su u tabeli 145.
Za progeni test bikova smeđe rase u Sloveniji Kuder (1983) navodi da za 497 bikova, 47 grupa očinske polubraće, za period tova od 200 do 500 kg žive mere, prosečan dnevni prirast iznosi 1 066 g, SD = 137 g, VC = 13%, , h2 za dnevni prirast je 0,51, a za visinu grebena 0,57.
Tabela 145. — Heritabilitet za osobine tova grupa bikova u progenom testu (Pogačar, 1982)
Izostavljeno iz prikaza
- Osobina h2
Konverzija krme u doba tova:
200—300 kg 0,21
300—400 kg 0,51
200—500 kg
Dnevni prirast mase u toku rasta od 0,42
300 do 400 kg
Genetske korelacije između konverzije i dnevnih prirasta mase u toku rasta 300—400 kg rc,
400—500 kg rG 0,46 - Osobina Sh-
Konverzija krme u doba tova:
200—300 kg 0,25
300—400 kg 0,30
200—500 kg
Dnevni prirast mase u toku rasta od 0,29
300 do 400 kg
Genetske korelacije između konverzije i dnevnih prirasta mase u toku rasta 300—400 kg rc,
400—500 kg kg
0,20 = — 0,46 = — 0,58
Za selekciju u cilju proizvodnje mesa značajne su osobine krava i junica. U odabiranju krava, posebno u odabiranju krava za majke budućih bikova uvažavaja se okvir tela i masa. Ocenjivanje mišićavosti otežano je menjanjem kondicije krava u toku laktacije. U SR Nemačkoj ocenjuju mišićavost krava. Krave izrazito kombinovanih rasa kao šarene i nemačke žute rase razlikuju se po mišićavosti od krava crno-bele ili angler-rase u kojih je više izražen karakter mlečnosti dok krave smeđe rase i crvenonšarene treba da su po mesnatosti između navedenih (Gottsclialk, 1986).
Tabela 146. — Rezultati klanja krava u Svajcarskoj (Kunzi, 1986)
Izostavljeno iz prikaza
- Smeđe % BS1
Simentalske %> RH2
0 50% 75%
0 50% 75%
Živa mera (kg)
Bamdman (%)
Trupovi (kg)
Meso (%)
Mast (%>)
Kosti (%)
Vrediniost: — trupova Fr
— za 1 kg Fr
1 BS = Brown Swiss
2 RH = Red Holstain
U Švajcarskoj istražuju vrednost krava za meso, i to simentalske upoređuju sa melezima simentalska X crveni holštajnski bikovi i originalni švajcarski tip smeđih sa oplemenjenim smeđim (Kinzi, 1986). Rezultati tog istraživanja dati su u tabeli 146. Podaci o masi i vrednosti krava za meso mogu biti ekonomskog značaja za ukupan prihod zapata godišnje.
Prirast junica se može kontrolisati na završetku pašne sezone, u vreme prvog osemenjavanja ili u visokoj steonosti. U Sloveniji bilo je uvedeno premiranje priplodnih junica poznatog porekla, šarene, smeđe i crno-bele rase. Tehničari selekcijske službe registrovali su i merili steone junice. Pogačar (1981) obradio je podatke za 122 102 junice. Parametri izabranih osobina navedeni su u tabeli 147.
Tabela 147. — Parametri o visini i prirastima junica u Sloveniji (Pogačar, 1981)
Izostavljeno iz prikaza
- Rasa n
- Visina grebena (cm)
- Masa (kg)
- Dnevni prirast (g)
- Vi.g.
- h2 masa
- Dnevni prdrast
- Sairena
- Smeđa
- Crno-bela
Visma grebena u šarenih junica počasla je od 1974. godine za 2 cm, smeđih za 2,4 cm, crno-belih za 2,6 cm. Masa tela se u to doba povećala u šarenih junica za 25 kg, srneđih za 17 i crno-belih za 25 kg, a dnevni prirasti za 43 g, za 31 g i za 42 g. U doba prikupljanja tih podataka bikovi šarene rase bili su selekcionirani na veći okvir, smeđa rasa oplemenjivala se američkom smeđom, crveno-bela holštajnskom. Crno-bele junice potiču iz društven.ih gazdinstava, gde su intenzivno odgajivane, a ostale su pretežno iz zemljoradničkih gazdinstava.
Heritabiliteti su najniži za osobine junica šarene rase, a u drugih rasa najniži su za dnevni prirast. Pri uzimanju podataka verovatno su načinjene greške pa su zato toliko niske vrednosti h2.
U nekim zemljama, na primer u Bavarskoj, za progeni test redovno ocenjuju i mere prvotelke, pa u katalozima navode njihove podatke.
Industrijsko ukrštanje
Glavni napredak u poboljšavanju genetskih osnova za proizvodnju goveda nastao je selekcijom čistih rasa. Primenom saznanja kvantitativne genetike u selekcijskim programima još uvek se uzgojni racl u goveđarstvu temelji na rasama. Shvatanje pojma rase nije više kruto, ograničavano spoljašnjim znacima životinja, nego je više usmereno na proizvodne osobine.
Posle drugog svetskog rata đošlo je u privredno razvijenim zemljama do jakog ekonomskog pritiska na povećavanje produktivnosti i u goveđarstvu, a time do povećavanja mlečnosti krava. Imigracijom genetskih oshova visokomlečnih rasa u evropske populacije crno-belih, smeđih delimično i. simentalskih i pincgavskih goveda, povećala se mlečnost krava, povećao se okvir goveda, ali su se nešto smanjile klanične osobine. Zbog toga nije đošlo do smanjenja proizvodnje mesa. Stočari poboljšavaju tehnologije gajenja i tova u saglasnpsti sa promenom osobina goveda, isporučuju na tržište goveda za nemasno meso.
Nastojanja stočara bila su u prošlim đecenijama usmerena na količinu mesa. Kvalitetu mesa nije se poklanjalo dovoljno pažnje (Temisan i sar., 1986).
Delimičan izlaz za dobijanje kvalitetnog podmlatka za meso iz stada mlečnih zapata je ukrštanje od 20 do 30% krava sa odgovarajućim bikovima mesnih rasa.
Industrijsko ukrštanje primenjuje se sa namenom da se tove svi melezi prve generacije. Drugi način upotrebe meleza je tov muških grla i odgajivanje ženskih za zapate mesnih goveda. Takvi melezi moraju imati povoljne osobine za odgajivanje teladi. Za oplođavanje junica meleza uzima se obična druga rasa bikova (terminalna) sa osobinama da su trojni melezi bolji za tov. Takav način je veoma raširen u Velikoj Britaniji i Irskoj (Spedding, 1983; Curran, 1983), u Francuskoj (Mitić, 1985), a u manjem obimu u mnogim drugim zemljama.
Teoretski sve krave iz mlečnih zapata od kojih se neće ostavljati potomstvo za priplod ukrštaju se sa mesnim bikovima. Dok se ne može unapred odrediti pol teleta, ostaje verovatnoća 50 : 50 da se rodi žensko ili muško tele, pa je za održavanje broja mlečnih krava u čistoj rasi potrebno rasplođavati dvaput više krava nego što je potrebno junica za obnovu. U sadašnjoj praksi moglo bi se od 20 do 30% mlečnih kravB ukrštati sa mesnim bikovima, zavisno od izlučivanja krava godišnje. !Na postotak krava za industrijsko ukrštanje utiču i drugi faktori, kao organizovanost osemenjavanja, otkup teladi rneleza, organizovanost tova junadi i razvijenost tržišta.
Poznate tovne rase (hereford, aberdin angus) selekcionisane su još u prvoj polovini 20. veka na manje okvire punih oblikh. Takvi tipovi su se brzo utovili, nagomilali dosta masti i davali ukusno marmorirano meso. Takva proizvodnja mesa je u drugoj polovini 20. veka postala skupa. Tržište je tražilo velike količine nemasnog mesa, zato je selekcija starih tovnih rasa preusmerena na mesne tipove većeg okvira.
Zemlje sa tovnim britanskim rasama sedamdesetih godina počele su uvoziti mesne tipove bikova izrazito kombinovanih evropskih rasa, naročito nemačke žute i simentalske rase. Goveda ovih rasa su velikog okvira i junad u tovu daje velike količine mesa sa relativno malo masti. Bikove ovih rasa upotrebljavaju u mnogim zemljama za industrijsko ukršta-nje mlečnih krava, a u nekim za ukršta-nje mesnih rasa ili za formiranje zapata simentalskih mesnih goveda.
Šezdesetih godina postale su više poznate i upotrebljavane francuske mesne rase, naročito (šarole, limuzin i blondakvi-ten. Poznate mesne rase su još belgijsko plavo i crveno finsko goveče, pa italijanske rase kianina, romanjola i druge.
Uspešnost meleza za različite prilike racionalnog odgaji.vanja podmlatka i relativno jeftinog tova istražuju u mnogim zemljama — u Britaniji (tabela 142), u Irskoj (Cucrran, W., 1983), u Francuskoj (tabela 141) i u drugim zemljama. U Dan-skoj su od 1984. do 1985. godine izučavali performans-testom bikove 8 rasa (NC ĐCH, Sum. of Anual Report, 1985). U ovoj zemlji organizovano se gaje za meso već 12 rasa. To je znak velikog interesovanja za iznjalaženje razlika i za upotrebljava-nje u praksi svrsishodne kombinacije raz-nih rasa i meleza za razne uslove proiz-vodnje.
U Jugoslaviji se industrijsko ukrštanje goveda sa mesnim rasama još uvek malo upotrebljava. U Sloveniji se od početka sedamdesetih godina upotrebljavaju za ukrštanje (primenom osemenjavanja) bi-kovi ^arole i limuzir(-rase (tabela 148). Godišnje se za ukrštanje osemeni od 3 do 5% krava, smeđe, crno-bele, pa i drugih rasa. Da ne bi đošlo do teških teljenja me-leza šarole, preporučuje se semenom ovih bikova osemenjavati samo odrasle krave, a ne junice. Spermom bikova limuzin osemenjavaju se i junice, jer limuzin-me-lezi imaju manju masu pri rođenju (Kr-čej i sar., 1978, 1982; Osterc i sar., 1978).
Tabela 148. — Rezultati tova meleza sa mesnim rasama u Sloveniji, 1977. godine
Izostavljeno iz prikaza
- Rasni tip n
SM x SAR 10
SM x LIM 10
SM 10
SI x LIM 8
SI 10 - Rasni tip Masa bikova (kg) početna završna
SM x SAR 105
SM x LIM 100
SM 106
SI x LIM 105
SI 248 - Rasni tip Masa bikova (kg) završna
SM x SAR 581
SM x LIM 489
SM 513
SI x LIM 521
SI 581 - Rasni tip Prirast (dan/g)
SM x SAR 988
SM x LIM 926
SM 944
SI x LIM 964
SI 971 - Rasni tip Randman (%)
SM x SAR 60,18
SM x LIM 59,52
SM 58,34
SI x LIM 60,80
SI 58.80
I u kasnijim ogledima potvrđuje se da nalezi smeđe r ase sa šarole daju visoke priraste žive mere, jpa je racionalno da se tove ido završne mase od oko 600 kg. Njihov randman je visok. Melezi sa limuzin-rasom u pogledu prirasta žive mere pokazuju prosečne rezultate. Imaju visok procenat randmana. OPovoljni su za tov do srednje mase tela sa visokim randmanom.
Procenat mesa je visok u trupovima bikova svih rasnih itipova, što znači da nisu bili jako utovljeni, da je udeo masti u svih grupa nizak (tabela 149). Razlike u procentu mesa, u prirastu rnesa i u broju mišića na mm2 nisu signifikantne. Pokazuju tendenciju visokog udela mesa u limuzin-meleza, naročito sa simentalskom rasom. Razlike u procentu randmana su signifikantne među rasnim tipovima.
Tabela 149. — Klanične osobine bikova
Izostavljeno iz prikaza
- Rasni tip
Trupovi (kg)
Meso u trupu (kg)
Meso % Prirast mesa dnevno (g)
Broj mišićnih vlakana (mm)
SM x ŠAR
SM x LIM
SM
SI x LIM
SI
Krave melezi smeđe rase sa šarole imaju jako povoljne osobine za odgajivanje teladi. Teljenja su U njih laka. Mleka daju znatno više nego šarole krave i rado primaju na dojenje i |drugu telad (Osterc i sar., 1982, ,1984; Čepon i sar., 1985).
Za oplođavanje mladih junica na paši upotrebljavaju se u Sloveniji u eksperimentalnom radu aberdin angus bikovi, radi lakog teljenja. Masa teladi aberdin angus bika sa prvotelkama različitih rasnih tipova iznosila je za muška grla od 28 do 32 kg, za penska od 27 do 30 kg (Krečej, J., 1985). Melezi sa AA koji su rasli uz majku na paši bez ikakvog prihranjivanja imali su dnevni prirast po 600 g. Odlični su za tov do mase od oko 400 kg (Osterc i sar., 1985).
Sistemi proizvodnje goveđeg mesa
Goveđe meso je toliko značajna namirnica da je njegovu proizvodnju potrebno regulisati, organizovati i stimulisati, a tržište uvek snabdevati dovoljnim količinama kvalitetnog J mesa za potrošnju u svežem stanju i za preradu. Osnovne jedinice za proizvodnju mesa su gazdinstva koja gaje goveda. |Sa svih ovih gazdinstava dolazi stoka za meso za tržište, kao izlučene krave ili telad koja se ne ostavljaju za priplod. Prvi faktori sa značajnim uticajem na odgajivanje i ponudu stoke za klanje (jesu tržište, potraživanje i otkupne cene. Da bi tržište pozitivno uticalo na jstočarstvo i snabdevanje mesom, države su među prvim merama unapređenja izdavale propise o prometu jstokom i mesom. Ovim propisima regulišu se mere za sprečavanje širenja zaraznih bolesti i određuju se mimalne higijenske mere za kvalitet mesa, naročito u sanitarnom vidu. Navode se osnovna pravila o prometu stokom, organizovanju sajmova i o prometu mesom.
Države sa razvijenom privredom unapređuju proizvodnju goveđeg mesa usmeravanjem genetskog poboljšavanja osobina stoke selekcijom unutar rasa, stručnim savetovanjem za poboljšavanje krmne baze i ishrane stoke. Naučnoistraživačkim i stručnim radom realizuju se proverena ukrštanja rasa goveda za dobijanje Jefikasnih meleza i hibrida za primenjen sistem proizvodnje i (tražen kvalitet mesa. Usmeravaju strukturu fonda goveda u zemlji uticanjem tržišta i posebnim materijalnim stimulacijama. Efikasna ,i neophodna mera je redovno otkupljivanje teladi iz zapata mlečnih krava i organizovanje tova teladi i junadi. U zemljama sa visokom mlečnošću krava smanjivanjem broja krava za mleko i smanjivanjem broja gazdinstava nastaju problemi korišćenja manje produktivnog zemljišta sistemima gajenja goveda za meso sa relativno malim investicijama i sa malo živog rada. U zemljama sh opsežnim travnim površinama i sa ,tradicijom gajenja mesnih goveda usavršavaju se sistemi proizvodnje goveđeg mesa da bi se poboljšala njihova ekonomičnost.
Sisteme govedarstva smatramo interakcijom komponenata krmne baze, broja i kvaliteta goveda i mačina gazdovanja u poljoprivrednim organizacijama jjedne zemlje i različitih zemalja (Spedding, 1983). Definisanim sistemima proizvodnje postavlja se efikasan put dugoročnog raz.voja govedarstva.
S obzirom na konačni proizvod, razlikuju se u govedarstvu sistemi kombinovane proizvodnje, sistemi proizvodnje mleka i sistemi proizvodnje mesa. Razvojno dolazi najpre do sistema kombinovane proizvodnje — gazdinstva proizvode za tržište mleko i tove za meso podmladak vlastitog zapata. Drugi razvojni stepen intenziviranja proizvodnje predstavlja usmeravanje gazdinstava na proizvodnju mleka, odgajivanje junica za obnovu stada i jprodaju suvišne teladi. Na ovom stepenu dolazi do sistema tova teladi i tova junadi i odgajivanja podmlatka za tov na specijalizovanim gazdinstvima. ;U vezi sa povećavanjem produktivnosti u zapatima mlečnih krava na zasićenpsti tržišta mlekom, dolazi do smanjivanja broja mlečnih krava i smanjivanja broja gazđinstava sa robnom proizvodnjom mleka, pa se neka gazdinstva spontano usmeravaju na gajenje zapata mesnih goveda, a pojedine zemlje stimulišu uvođenje sistema gazdinstava sa rnesnim govedima.
Za proizvodnju mleka koristi se energija stočne krme dva i po do tri puta efikiasnije nego sa zapatima mesnih goveda (Holms, 1974). Zato u mnogim evropskim zemljama sistemi sa mesnim govedima postaju interesantni tek kad se javlja višak mleka, za korišćenje manje produktivnih Zemljišta ili na gazdinstvima sa nedovoljnom radnorn snagom za drugi oblik govedarstva. Preimućstvo sistema gajenja mesnih goveda su tehnologije sa manje živog rada i sa manje investicija u zgrade i opremu. Zadovoljavajuću krrnnu bazu je lakše obezbediti. Većinom za ishranu mesnih goveda koriste se skromnije travne površine, a u ratarskim predelima proizvodi u vidu kabaste krme.
Svaki sistem proizvodnje, pa i najjednostavniji, mora biti izgrađen i organizovan, racionalan i da zaslužuje podršku. Svaki sistem proizvodnje, pa i sisteme proizvodnje mesa sa zapatima mesnih goveda treba permanentno usavršavati da ne izostaju za razvojem i da zbog premalene produktivnosti ne propadnu.
Sistemi proizvodnje goveđeg mesa mogu se sa stanovišta gazdovanja podeliti na komplemehtarnu i na samostalnu proizvodnju.
U komplementarnu proizvodnju ubrajaju se svi sistemi proizvodnje mesa, koji baziraju na fondu teladi od krava za proizvodnju mleka. U uslovima proizvodnje za tržište proizvodnja mleka postaje značajnija sa stanovišta nacionalne ekonomije, a još više sa stanovišta pojedinih gazdinstava. U evropskim zemljama iznosi novčane vrednosti robnih količina mleka čine od 60 dđo 70% ukupne proizvodnje govedarstva, a na pojedinim gazdinstvima značaj proizvodnje mleka je još veći zavisno od usmerenosti proizvodnje. U predelima sa dosta bogatom krmnom bazom na što više objektivnih kriterijuma za količinu i kvalitet mesa, za odnos meso — kosti — mast — tetive. Iriteresantno je i jpitanje — koliko je moguće klasiranjem mesa na liniji klanja obuhvatiti osobine koje su ekonomski značajne i nasledne, da bi se mogle uključiti u program selekcije.
Slika 100. Obrađeni juneći butevi sa slabin skirn delovn (kremenadlom) domaćeg simentalca tu klanici Beograda. Fot. A. Otenhajmer
Izostavljeno iz prikaza
Meso od pojedinih mišića razlikuje se po kvalitetu za konzumaciju. Ovo područje već prelazi okvir ovog rada, pa se upućuje na knjigu Sonje Karan-Đurđić !»Poznavanje i obrada mesa«, Beograd, 1980, Poljoprivredni fakultet Zemun.
Značaj sporednih produkata
Od goveda za klanje dobijaju se osim mesa znatne količine drugih produkata, koje se mogu podeliti u dve grupe: 1) unutrašnji organi i žlezde i 2) koža i spoljni delovi. tela.
Unutrašnji organi — srce, jetra, pluća, bubrezi i slezina, kao i mišići buraga i ostalih delova složenog želuca upotrebljavaju se za ljudsku ishranu u svežem stanju ili konzervirani. Creva se upotrebljavaju u kobasičarskoj industriji.
Žlezde se upotrebljavaju za izradu brojnih medicinskih i farmaceutskih preparata. Iz nekih žlezda dobijaju se ekstrakti hormona za medicinske svrhe. Iz jetre i žuči dobijaju se različite supstancije za medicinske I farmaceutske preparate i za hemijsku industriju. Iz žlezde slinavke (gušterače) dobija se insulin. Iz telećeg želuca (sirišta) dobija se sirilo, preparat ža sirenje mleka.
Koža goveda ima veliki značaj kao sirovina za kožarsku industriju, za dobijanje želatina i lepkova. Odsečene noge upotrebijavaju se u kožarskoj industriji, za mesno ili koštano mesno brašno. Papci se mogu upotrebiti za dobijanje posebnog ulja za sapune i kozmetiku. Dlake ušiju i repa upotrebljavaju se za izradu različitih četki i tepiha. Rogovi se upotrebljavaju za izradu suvenira i za gnojivo.
Krv goveda se može upotrebiti kao belančevinasta komponenta u krmivima za svinje i perad. Upotrebljavaju je i za različite svrhe u industriji (Schiuark, 1985).
Iz kostiju se dobija mast za raznovrsnu industrijsku upotrebu. Po ekstrakciji masti kosti se upotrebljavaju za koštano brašno, kao krmivo ili za mineralno đubrivo. Iz kostiju se izrađuju i lepak i koštano ulje. i
Od goveda za klanje upotrebljivi su svi delovi tela. Sadržaj buraga i creva može se upotrebljavati kao đubrivo ili za dobijanje biogasa.