U poslednje dve Decenije širom Evrope i u nas došlo je do vrlo značajnih promena u karakteru voćarske proizvodnje. One se ogledaju pre svega u primeni guste sadnje jabuke ali isto tako i kruške, breskve i drugih voćnih vrsta.

Gajenjem u gustom sklopu proizvodnja se intenzivira — postiže se maksimalan prijem sunčeve energije, što omogućava velike i ekonomski opravdane prinose. Intenziviranje proizvodnje voća uslovljeno je sve skupljom i deficitarnom radnom snagom, hiperprodukcijom kod mnogih voćnih vrsta i ograničenim zemljišnim površinama.

Komercijalni gusti zasadi na kržljavim podlogama prihvaćeni su zbog rane i velike rodnosti, bržeg vraćanja uloženih sredstava, vrlo Visoke produktivnosti rada i redukcije troškova živog rada, većeg udela desertnih plodova, lakše rezidbe, proređivanja, zaštite i berbe.

Najveći nedostatak guste sadnje, veliki investicioni troškovi, pokušava se rešiti gajenjem kržljavih stabala bez potpore, gajenjem voćaka na sopstvenon korenu, primenom retardanata i sl.

Izložena materija odnos se u najvećoj meri na tehnologiju gajenja jabuke u gustoj sadnji. Pored tehnološkog dela, u osnovnim crtama obrađeni su fiziologija voćnih stabala i ekološki uslovi za gajenje, kao i ekonomičnost proizvodnje jabuke.

Posebna pažnja poklonjena je izboru sorti, podloga, uzgojnih oblika, sistema sadnje i sadnog materijala za gustu sadnju.

Knjiga je napisana tako da je može koristiti širi krug zainteresovanih za ovu materiju, stručnjaci specijalisti, studenti i šira praksa. U nju su ugrađena i lična iskustva autora, a gde god je to bilo moguće, uključena je i savremena naučna misao koja se odnosi na problematiku gustih zasada.

Pri pisanju ove knjige naišli smo na razumevanje i saradnju RO „Boško Palkovljević-Pinki“ u Sr. Mitrovici, RO ,,Peščara“ u Subotici, OOUR ,,Petrovaradin“ u Petrovaradinu, PD ,,Bačka“ u Horgošu, dr M. Ubavića (N. Sad), D. Radojkovića, dipl. inž. (Sr. Mitrovica), prof. dr A. Bošnjakovića (N. Sad), mr K. Slavića (Subotica), M. Boškovića (Sr. Karlovci), mr Z. Mitreskog (Skopje), mr V. Janjića (N. Sad), P. Paunovića, dipl. inž. (Leskovac) i M. Kedića, dipl. inž. (Sr. Mitrovica).

Posebnu zahvalnost dugujemo Institutu za vinogradarstvo, voćarstvo i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, istraživačkim stanicama u Ist Molingu i Long Aštonu u V. Britaniji i Wilhelminadorpu u Holandiji, koji su omogućili da se prikupi bogata originalna fotodokumentacija.

Novi Sad, aprila 1981.
Dr Dušan Gvozdenović
dipl. inž. Kata Dulić

Sadržaj

Predgovor
Uvod
Činici i metodi kojima se kontroliše rast i rodnost

Građa i fiziologija voćnih stabala
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod

Ekološki uslovi
Toplota
Svetlost
Voda i vlažnost
Vetar
Zemljište
Podizanje gustih zasada jabuke

Izbor sorti
Vrlo rane letnje sorte jabuka
Srednje rane letnje i jesenje sorte jabuka
Zimske sorte jabuka

Oprašivanje

Podloge za gustu sadnju
3426
M 27
M 20
M 9
M 26
MM 106
Uzgojni oblici
Vretenast žbun
Vitko vreteno
Pilar

Sistemi sadnje
Jednoredi
Dvoredi — višeredi
Višeredi sa podlogom M 27
Sistem punih polja
Voćnjaci-livade
Voćni zidovi
Rastojanja
Sadni materijal
Sadnja gustih zasada jabuke

Priprema zemljišta
Sadnja
Potpora

Zaštita od nepovoljnih klimatskih činilaca
Prolećni mrazevi
Zaštita od mraza
Zaštita od grada
Zaštita od vetra
Nega gustih zasada jabuke

Rezidba
Opšte napomene za rezidbu jabuke u gustoj sadnji
Letnja rezidba
Zimska rezidba
Proređivanje plodova

Održavanje zemljišta
Jesenja obrada
Jalovi ugar
Travni pokrivači
Mulčiranje
Održavanje zemljišta herbicidima
Ishrana voćaka sa aspekta guste sadnje

Navodnjavanje
Zalivni režim, vreme i norme zalivanja
Kvalitet vode za navodnjavanje
Načini navodnjavanja
Površinski—pomoću prelivnih leja
Subirigacija
Veštačka kiša
Kap po kap

Zaštita gustih zasada jabuke
Bolesti i štetočine jabuke
Gljivične bolesti jabuke
Bakterijalne bolesti
Štetočine jabuke
Zaštitna sredstva
Mehanizacija gustih zasada

Berba

Ekonomičnost guste sadnje

Literatura

Izbor sorti

U savremenim, gustim zasadima jabuke sorte značajno utiču na početak rađanja, produktivnost rada i ekonomičnost.

Pri izboru sorti za gustu sadnju jabuke treba voditi računa pre svega o zahtevima tržišta, rodnom potencijalu, karakteristikama rasta i biološko-fiziološkim osobinama. Izbor sorti treba uskladiti sa izborom podloge.

Presudan uticaj na gustinu sadnje ima bujnost odabrane kombinacije sorta — podloga, karakteristike rađanja, pa tek onda primena odgovarajućeg uzgojnog oblika i sistema gajenja.

Pravilan izbor sorti jabuka za gustu sadnju je vrlo značajan problem, koji je još više potenciran uvođenjem u proizvodnju većeg broja sorti čije su biološko-fiziološke karakteristike u našim uslovima nedovoljno ispitane.

Značajan doprinos u tom pravcu predstavlja donošenje Jugoslovenske liste sorti jabuka za proizvodne zasade, (Aranđelovac, 1974). U periodu od narednih šest godina po usvajanju ove sortne liste uvedene su u proizvodnju i mnoge druge sorte koje se nisu nalazile u pomenutoj listi.

Sorte koje se sreću u današnjim gustim zasadima ili se smatraju perspektivnim za primenu biće ovde obrađene prema redosledu sazrevanja.

Zimske sorte jabuka

Džonagold, (Jonagold)

Poreklom je iz SAD. Dobijena je ukrštanjem zlatnog delišesa i jonatana. U nas je počela masovnije da se širi u Sloveniji, a poslednjih godina i u drugim delovima zemlje. U Evropi se često sreće u Holandiji i Belgiji.

Stablo ove triploidne sorte je bujno. Grane rastu pod otvorenim uglom i dobro se granaju te na slabo bujnim podlogama rano prorodi. Na vitim rodnim grančicama daje dobar rod. Ovom sortom se mogu obezbediti visoki početni prinosi i kasnije obilno rađanje.

Srednje je osetljiva prema pepelnici (Podosphera leucotricha) i čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis).

U punom rodu stabla imaju grane koje vise te zasenjuju donji deo krune, a to se eliminiše skraćivanjem takvih grana.

Prema Mišiću (1978) džonagold je sklon naizmeničnom rađanju, pa ga ne treba preopteretiti. Oprašuje se glosterom 69, ajdaredom, džems grivom, ružičastim delišesom i dr.

Plod je krupan do vrlo krupan, okruglastog do koničnog oblika. Pokožica je zelenožute boje pokrivena crvenim prugama i do 90% površine ploda. Zasenjeni plodovi obično ostaju bez dopunske boje. Zrenjem i stajanjem u skladištu pokožica postaje ,,masna“ od nastale voštane prevlake. Meso je svetložute boje, u tehnološkoj zrelosti dosta čvrsto, sočno, slatkonakiselo do slatko, fine arome. Pri kraju skladištenja plodovi naglo gube čvrstinu te ih posle otvaranja komora treba brzo realizovati.

Sazreva 8—10 dana pre zlatnog delišesa. Prerano obrani plodovi u skladištu dobijaju ožegotine pokožice. Džonagold se može čuvati u hladnjači sa normalnom atmosferom (NA) do početka februara a sa regulisanom atmosferom (CA) i do aprila. Preporučuje se da se bere u dva navrata.

Pogodna je za gajenje u gustim zasadima.

Red, jonatan (Red Jonathan)

Poreklom je iz SAD. Ova sorta je mutant jonatana i odlikuje se intenzivnijom crvenom bojom koja pokriva 80—100% površine ploda.

Stablo je umereno bujno. Grane rastu pod širokim uglom i dobro su obrasle mnoštvom tankih grančica i letorasta. Rađa na kratkom rodnom drvetu, ali često i na vitim i dužim jednogodišnjim grančicama. Listovi, pupoljci i letorasti su pokriveni sivim maljama. Osetljiva je prema pepelnici (Podosphera leucotricha), a dosta otporna prema čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis).

Plod je srednje krupan, kad prerodi sitan. Pokožica je zelenožute boje, pokrivena živocrvenom bojom. Meso je žućkastobele boje, polučvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, odličnog kvaliteta. Plodovi su dobre transportabilnosti.

Sazreva u prvoj polovini septembra. Posebnu pažnju treba posvetiti vremenu berbe jer se kod prezrelih plodova javljaju jonatanove pege i starosni slom. U hladnjači se može čuvati u NA do marta a u CA do maja. Ova sorta je vanrednog kvaliteta, vrlo pogodna za gajenje u gustim zasadima.

Zlatni delišes (Golden Delicious)

Zlatni delišes je sorta koja u svetskoj proizvodnji jabuke zauzima vodeće mesto. U našim plantažnim zasadima je takođe među vodećim sortama sa zastupljenošću oko 30%.

Stablo je umerene bujnosti. Brzo prorodi i bujnost se još više smanjuje. Grane u početku rastu pod srednje otvorenim uglom, da bi kasnije dobile znatno širi ugao. Prema Lespinasse (1977) oko 70% rodnih grančica čine vite i naborite grančice na dvogodišnjem drvetu pa stoga kod ove sorte treba vršiti redovnu obnovu drveta. Osetljiva je prema čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis).

Plod je srednje krupan do krupan, koničnog oblika. Pokožica je u punoj zrelosti zlatnožuta. Meso je čvrsto, svetložute boje, blagonakiselo u vreme berbe, a slatko u punoj zrelosti. Karaktrističnu aromu dobija tek u punoj zrelosti. Plodovi su zbog izgleda i ukusa vrlo cenjeni i od naših potrošača. Nedostatak ove sorte je česta pojava rđaste prevlake na pokožici ploda i osetljivost na pritisak.

Sazreva u drugoj polovini septembra. U hladnjači sa NA može se čuvati 6—7 meseci a u CA i duže. Posebnu pažnju treba posvetiti vremenu berbe. Nedovoljno zreli plodovi su skloni smežuravanju, pa valja voditi računa da se u skladištu održava visoka relativna vlažnost vazduha.

Zlatni delišes je jedna od najpogodnijih sorti za gustu sadnju.

U početnoj fazi podizanja gustih zasada kod nas u Sloveniji krenulo se sa primenom sper-tipova zlatnog delišesa. Ovi tipovi se karakterišu slabijim rastom i ranijim početkom rađanja, ali i intenzivnijom rđastom prevlakom, naizmeničnim rađanjem i reverzibilnošću (povratna mutacija) na osnovnu sortu. Zbog ovih negativnih osobina sper-tipovi zlatnog delišesa trenutno ne nalaze šire mesto u novijim gustim zasadima. U nas se najčešće sreću Goldspur, Yellowspur Delicious i dr.

Poslednjih godina se sve više šire mutanti zlatnog delišesa kod kojih je pojava rđaste prevlake ređa: Belgoleden, Smoothee, holandski klonovi zlatnog delišesa A i B i dr.

Gloster 69

Stvorena je u SR Nemačkoj, u oglednoj stanici Jork, ukrštanjem sorte Glockenapfel x Richared. Stablo je bujno, a grane rastu pod oštrim uglom i imaju slabu sklonost ka grananju. Stoga u gustoj sadnji ovoj sorti treba posvetiti dosta pažnje. Da bismo prinudili voćku da rađa i obuzdali njenu bujnost, prinuđeni smo da povijamo većinu letorasta i da izbegavamo rezidbu. Osetljiva je prema čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis), a u vlažnijim uslovima i na rak grana.

Smatra se dosta otpornom na niske temperature. Cvetanje traje prilično dugo tako da je rizik od poznih prolećnih mrazeva znatno manji nego kod grupe ružičastog delišesa.

Oprašuje se zlatnim delišesom, delišesom, melrozeom, jonatanom, greni smitom, akaneom i džems grivom.

Plod je krupan do vrlo krupan, zarubljeno koničnog oblika sa blago izraženim rebrima. Po obliku podseća na ričared. Pokožica ploda je svetložuta, pokrivena crvenom do tamnocrvenom dopunskom bojom i do 100% površine ploda. Meso ploda je svetlozeleno do svetložute boje, sočno, slatkonakiselo, prijatnog ukusa. U uporednoj degustaciji glostera, ajdareda, mutsua, džonagolda i zlatnog delišesa u kasno proleće najvišu ocenu za ukus i izgled dobio je gloster 69.

Plodovi su dobre transportabilnosti.

Sazreva u drugoj polovini septembra. U hladnjači se može čuvati u NA do marta a u CA do maja. Plodovi su podložni pojavi Bitter pita (gorke pege) i posmeđivanja semene kućice.

I pored pomenutih mana ova sorta zaslužuje pažnju pre svega zbog kvaliteta plodova.

U gustoj sadnji na podlozi M 9 ova sorta može dati odlične rezultate

Ajdared (Idared)

Ajdared je stvorena ukrštanjem sorte Jonathan x Vagener. Ona danas ima najizrazitiji trend širenja u gustim zasadima naše zemlje.

Stablo ajdareda je po bujnosti slično stablu jonatana, mada nešto bujnije, sa debljim letorastima. Grane rastu malo uspravnije nego kod jonatana, ali pod teretom roda vrlo brzo padaju. Osetljiva je prema pepelnici (Podosphera leucotricha), ali znatno manje od jonatana, dok je prema čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis) dosta otporna.

Prorodi rano, a potom rađa redovno i dobro.

Oprašuje se zlatnim delišesom, ričaredom, melrozeom i dr.

Plod je krupan do vrlo krupan, okruglastog oblika, nešto spljošten. Pokožica je bledozelene do bledožute boje sa svetlocrvenom dopunskom bojom i diskretnim crvenim prugama. Zasenjeni plodovi ostaju bez karakteristične dopunske boje i lošeg su kvaliteta, podložni ožegotinama pokožice (scald).

Meso ploda je čvrsto, beličaste boje, umereno sočno, vinasto nakiselo, bez posebne arome. Plodovi su odlične transportabilnosti i pogodni za skladištenje i u najprimitivnijim uslovima.

Sazreva krajem septembra i početkom oktobra, a u hladnjači se može čuvati do juna. Kada se kasnije beru, na plodovima se pojavljuju jonatanove pege, dok se u slučaju rane berbe javljaju ožegotine pokožice (scald).

Ova sorta je u pogledu svih karakteristika rasta i rađanja, kao i kvaliteta ploda, pogodna za gustu sadnju.

Melroz

Stvorena je ukrštanjem sorte Jonathan x Delicious.

Stablo je bujno. Grane u početku rastu pod oštrim uglom. U gustim zasadima ih od početka moramo povijati da bismo indukovali raniju rodnost i sprečili delimično ogoljavanje osnove grana. Ovu sortu treba kalemiti isključivo na slabo bujne podloge.

Nije osetljiva prema čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis) i pepelnici (Podosphera leucotricha).

Oprašuje se zlatnim delišesom, ajdaredom, koks oranžom i dr.

Plod je krupan, okruglastog oblika, širi nego viši i sa izraženim širokim rebrima oko čašičnog udubljenja. Pokožica je srednje debljine, glatka ili blago hrapava zbog rđaste prevlake koja se povremeno javlja ili izraženih krupnih lenticela, svetložute boje, sa svetlocrvenom do živocrvenom dopunskom bojom.

Meso ploda je čvrsto, svetložute boje, slatkonakiselo i sa blagom aromom u odmaklijoj zrelosti. Ukus ploda je osrednji. Dobre je transportabilnosti.

Sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Plodovi se u hladnjači mogu čuvati u NA do marta a u CA do maja. Pogodni su i za čuvanje u običnim skladištima. Osetljivi su na pojavu posmeđivanja pokožice (scald).

Melroze je sorta koja bi pored ajdareda mogla naći više mesta u gustim zasadima individualnih proizvođača koji ne mogu da obezbede optimalne uslove za čuvanje plodova jabuke. U ograničenom obimu se može širiti i na društvenim gazdinstvima.

Greni smit (Granny Smith)

Ova sorta je poreklom iz Australije. Karakteristična je po svojoj intenzivno zelenoj boji pokožice. U nas se počela gajiti pre desetak godina.

Stablo je srednje bujno do bujno. Granerastu pod oštrijim uglom i imaju tendenciju ogoljavanja u donjem delu. Ogoljavanje i udaljavanje rodne površine sprečavaju se blagovremenim povijanjem i odgovarajućom rezidbom. Zaražena je mnogobrojnim virusima te se preporučuje korišćenje bezvirusnog sadnog materijala.

Dobri oprašivači za njega su grupe zlatnog delišesa i ružičasti delišes i jonatan.

Greni smit (foto D. Radojković)
Izostavljeno iz prikaza

Plod je krupan do vrlo krupan, zarubljenog koničnog oblika, velike specifične težine. Pokožica je debela, čvrsta, intenzivno zelene boje sa izraženim krupnim, belim lenticelama. Na sunčanoj strani se često javlja bledo rumenilo, što se smatra nedostatkom. Stoga se ova sorta često sadi u dvoredima ili se vrši rana zelena rezidba u blizini plodova. Meso je čvrsto, grube teksture, svetlozelene do belozelene boje, sa vidnim vaskularnim snopićima, kiselo i bez posebne arome. Ukus zrelijih plodova je puniji, a suviše zelenih travast. Podložna je ožegotinama pokožice i unutrašnjem slomu plodova. Sazreva krajem oktobra i početkom novembra. Ova sorta ima dugu vegetaciju te većina autora navodi da joj prosečno treba oko 200 dana od punog cvetanja do berbe. U hladnjači se može čuvati do maja.

Greni smit je sorta koja i pored naglašene sklonosti uspravnom rastu može da na podlozi M 9 u gustoj sadnji da odlične rezultate.

Mutsu

Poreklom je iz Japana. Dobijena je ukrštanjem sorte Golden Delicious x Indo.

Stablo je bujno. Grane rastu pod oštrijim uglom nego kod zlatnog delišesa i znatno su bujnije. Grananje je kao kod zlatnog delišesa, ali su letorasti i grane deblji nego u zlatnog delišesa. Rano prorodi i daje visoke i redovne prinose. Sklonost ka naizmeničnom rađanju je manja nego kod zlatnog delišesa. Osetljivost prema bolestima je ista kao kod zlatnog delišesa.

Oprašuje se ružičastim delišesom, glosterom 69, ajdaredom, jonatanom i dr.

Plod je krupan do vrlo krupan, tupokoničnog oblika, sličan plodu zlatnog delišesa. Pokožica je u vreme berbe svetlozelena, a u punoj zrelosti prelazi u zlatnožutu. Rđasta prevlaka se retko pojavljuje. Pokožica je suva i nešto hrapavija nego kod zlatnog delišesa.

Meso ploda je u punoj zrelosti žute boje, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, sa blagom aromom koja je nešto drugačija nego u zlatnog delišesa. Plodovi su čvršći i bolje transportabilnosti od plodova zlatnog delišesa.

Sazreva oko dve nedelje kasnije od zlatnog delišesa. U hladnjači se može čuvati u NA do maja a u CA do kraja juna.

Pogodna je za primenu u gustoj sadnji na slabo bujnoj podlozi M 9, a čini se da bi u kombinaciji s podlogom M 27 takođe mogla dati dobre rezultate.

Sper-tipovi

Krajem šezdesetih godina u nas su počeli da se koriste sper-tipovi, sorte kompaktnog rasta. Uvođenje ovih sorti bilo je pre svega posledica prelaska na gušću sadnju jabuke.

Šta su, u stvari, sper-tipovi?

Sper-tipovi su sorte koje su dobijene mutacijom pupoljaka standardnih sorti, a mogu se dobiti i zračenjem gama-zracima. Prvi sper-tipovi zapaženi su još 1920. godine u SAD, ali tada nisu smatrani privredno značajnim.

U nas su najpoznatiji sper-tipovi dobijeni od zlatnog delišesa i starkinga. Pored ovih u svetu su nađeni i sper-tipovi mnogih drugih sorti (greni smit, stark erli blejz, jonatan, koks oranž i dr).

Osnovne karakteristike ovih tipova su vrlo rano prorođavanje (čak u prvoj godini), znatno manja bujnost od standardne sorte, slabije bočno grananje, kraće internodije na letorastima, rađanje uglavnom na kratkim rodnim grančicama, veća debljina listova, veća fotosintetička aktivnost listova, bolja obojenost i nešto kasnije sazrevanje plodova u odnosu na standardne sorte. Osnovni nedostaci sper-tipova su sklonost remutaciji, jača pojava rđaste prevlake u nekih sorti, sklonost ka naizmeničnom rađanju, nedovoljan izbor sorti i dr.

Primena ovih tipova u gustoj sadnji vezuje se za korišćenje podloga slabe (M26) i srednje bujnosti (M 7, MM 106, MM 111 i dr). Zbog kompaktne i male krune na ovim podlogama sper-tipovi su upravo i pogodni za primenu u gustoj sadnji.

U novijim gustim zasadima najčešće korišćene kombinacije su sper-tipovi zlatnog delišesa na podlozi MM 106 i sper-tipovi starkinga na podlogama M 26 i MM 106.

I između sper-tipova, kao i između standardnih sorti, postoje značajne razlike u pogledu karakteristika rasta i rađanja. Prema Lespinasse (1977) oni po karakteristikama rađanja pripadaju tipu I ili ,,spur-tipu“. U okviru ovoga tipa nalaze se sorte sa značajnim razlikama u pogledu karakteristika rasta (sperovi zlatnog delišesa na jednoj i starkinga na drugoj strani).

Upravo zahvaljujući pripadnosti ovom tipu rađanja oni su i pored pomenutih razlika našli svoje mesto u gustim zasadima.