Tehnički priručnik sa područja hemije i tehnologije prva je publikacija iz serije koju će tokom idućih godina izdati Savez hemičara i tehnologa Jugoslavije i Izdavačko preduzeće „Tehnika“, sa ciljem da se širokim krugovima naše stručne javnosti učini pristupačnom sve raznovrsnija i informativnija literatura.

Dok će pojedinačne publikacije ove serije biti tako koncipirane da svojim sadržajem obuhvate specifična područja hemije i hemijske tehnologije, ovaj Tehnički priručnik predstavlja uži izbor podataka iz više osnovnih oblasti, koji se najčešće i svakodnevno koriste. Podatke za kojima se ređe pojavljuje potreba, treba potražiti u odgovarajućim priručnicima, koji su obimniji i šire koncipirani.

Budući da su slični priručnici, priređeni i objavljeni na drugim jezicima, odavno našli svoje mesto u odgovarajućoj literaturi, verujemo da će i ovaj Tehnički priručnik naići na dobar prijem i poslužiti svrsi kojoj je namenjen.

N. R.

Sadržaj

Predgovor
INFORMATIVNI DEO
1. Matematika
2. Osnovi elektrotehnike sa osnovima elektronike
3. Jedinice za merenje fizičkih i hemijskih veličina
4. Analitička hemija
5. Fizičko-hemijske tablice
Gustina
Rastvorljivost
Napon pare
Viskozitet
Površinski napon
Elektrohemijske tablice
Hemijsko-termodinamičke tablice
Razne fizičko-hemijske tablice
6. Osobine tehničkih materijala
7. Opšti, vulgarni i trgovački nazivi materijala i hemikalija
8. Standardizacija u oblasti hemijske industrije Jugoslavije
9. Zaštita od opasnosti pri radu u hemijskoj i radiohemijskoj laboratoriji i industriji. Pružanje prve pomoći

Pregled opštih komercijalnih naziva materijala i hemikalija

Naziv i hemijski naziv
Abelite
Trinitrotoluol + amonijum-nitrat
Abrazit
Elektrokorund-aluminijum-oksid
ACE-smeša
Alkohol + etar + hloroform
Adrenalin
3,4-dihidroksi-( me til-aminometil)-benzil-alkohol
Aerosil
Silicijum-dioksid
Akvamarin
Berilijum-aluminijum-silikat
Alabaster
Kalcijum-sulfat žareni
Alanin
a-aminopropionska kiselina
Alaun (Alum)
Kalijum-aluminij um-sulf at
Alginati
Natrijumove, magnezijumove, kalcijumove i amonijumove soli alginske kiseline
Alizarin
1,2-dihidroksi-antrahinon
Alpaka
Legura aluminijuma
Alumina
Aluminijum-oksid
Amalgami Ambaloy
Legure žive s drugim metalima Legura postojana prema koroziji
Amilum
Skrob-polisaharid
Amonal
Smeša amonijum-nitrata, aluminijuma i uglja u prahu
Anhidron
Magnezijum-perhlorat
Antifebrin
Acetanilid
Aritipirin
1,5-dimetil-2-f -enil-3-pirozolon
Askarit
Natrijum-hidroksid na inertnom nosaču (azbestu, infuz. zemlji)
Aspirin
Acetil-salicilna kiselina
Atebrin Alkaloid
Atropin
Alkalo d-estar tropina
Babit-metali
Ležajne legure

BAL

2,3-ditionropanol
Bengalska vatra
Smeša hlorata, nitrata, uglja i sumpora u prahu uz dodatak soli K, Na, Sr, Ba, Cu
Bentonit
Koloidni aluminosilikat
Berlinsko plavo
Feriferocijanid
BHC
Heksahlor-cikloheksan
Bimštajn
Alkalni alumosilikat
Blanc fixe
Barijum-sulfat taložni
Btankofor
Derivat diaminostilben-sulfokiseline
Boraks
Natrijum-tetraborat
Bronza
Legura Cu i Sn
Burbva voda
Vodeni rastvor aluminijum-acetata
Carska voda
Smeša sone i azotne kiseline
Ciklon B
Cijanovodonična kiselina
Cistin
3-sulfhidril-a-aminopropianska kiselina
Crni barut
Čiv-it
Smeša kalijum-nitrata, uglja i sumpora indigo
Čilska-šalitra
Natrijum-nitrat prirodni
Ćezap
Azotna kiselina
Ćilibar

DDT

vidi jantar
Dihlordifenil-trihioretan
Devardova leg.
Legura Cu, A1 i Zn
DFP
Diizopropil-fluorofosfat
Dibenol p-dihlor-benzol
Dmamit
Dinas
Disugas
Drvni alkohol
Glicerin-trinitrat sa infuzorijskom zemljom Silicijum-dioksid pečen sa krečom
Smeša acetilena i acetona (300:1 vol)
Metil alkohol
Drvni gas
Smeša ugljen-monok-sida,
Drvni kreč
dioksida, metana i etilena i azota
Kalcijum-acetat
Drvini ocat
Drvno ulje Dunit
Smeša metil-alkohola, serćetne kiseline i dr. proizvoda suve destilacije drveta
Ulje kinesko-g drveta (tung)
Amonijum-pikrat
Duraluminijum
Legura Al
Ebonlt
Tvrda guma sa oko 32% S
Elektron
Legura Mg
Emerald zeleno
Bakar-acetoarsenit
Epihlorhidrin
1, hlor-2,3-epoksipropan
Eritrit Butan-tetrol
Eugenol
4, alilbrenckatehin-2, metil-etar
Eulan
4, hlor-o-krezotinska kjselina
Faktis
Ferohrom Feromangan Feromolibden Ferosilicijum Ferotitan Ferovanadijum Ferovolfram Fibrolit Fiksativ
Sulfurirana biljna ulja sa 15—20% sumpora
Legura gvožđa sa 30—60% Cr
Legura gvožđa sa 60—90% Mn
Legura gvožđa sa 55—75% Mo Legura gvožđa sa do 30% Si Legura gvožđa sa 20—25%
Ti Legura gvožđa sa 25—50%
V Legura gvcžđa sa 70—80%
W Ksilolit sa drvnim strugotinama
Natrijumtiosulfat
Firnis
Formin
Laneno ulje sa silikativom Heksametil-entetramin
Fosgen
Karbonil-hlorid
Freon 12
Difluor-dihlormetan
Frigen 12
Difluor-dihlormetan
Fulminati
Soli fulminsike kiseline
Fuzlovo ulje
Amii-alkohol
Galica modra
Bakar-sulfat
Galica zelena
Fero-sulfat
Gameksan
Heksahlor-cikloheksan
Generatorski
Smeša ugljen-monoksida, gas
dioksida, vodonika, metana i azota
Gips
Hidratisan kalcijum-sulfat
Glauberova so
Natrijum-sulfat
Gleđ
Olovo-oksid
Glina
Hidratisani alumosilikat
Glmica
Aluminij um-oksid
Gloverova kiselina
78%-na sumpoma kiselina
Gorka so
Magnezi jum-sulf at
Gorko ulje
Benzaldehid sintetski
Gudron
Veštački asfalt, ostatak iza destilacije nafte i tera
Gumi arabika
Ca, Mg, K-so arabinske kiseline
Gurdinamit
Vidi dinamit
Halovaks
Heksahlor-naftalin
Heksogen
Trimetil-entrinitramin
Hidantoin
Glikol-ilkarbamid
Hidrazin
Diamin (Diamid)
Hidron
Legura olova i natrijuma
Hiperit
Kalcijum-hipohlorit
Hloramin T
Na-toluol-sulfonhloramid
Hlomi kreč
Kalcijum-hloridhipohlorit
Hopkalit
Smeša oksida Mn i Cu (eventualno Co i Ag)
Hromno crveno
Olovo-oksidhromat
Hromno zeleno
Hromioksid
Hromno žuto
Olovo-hromat
Hrom-kalijum
Kalijum-dihromat
Hrorn-sumporna
Zasićen rastvor kalijum-kiselina-dihromata u konc. H2SO4
Igepon
Kondenzacioni proizvodi hlorida masnih kiselina i oksietil kiselina (sulfuriran)
Ilmenit
Dvogubi oksid titana i gvožđa
Indigo
Indigotin
Inosil
Heksahidroksicikloheksan
Invar
Legura nikla i gvožđa
Iperit
Dihlor-dietilsulfid
Jantar
Fosilna smola-smeša ćilibarne i oksidisanih smolnih kiselina
Japanski kamfor i alkohola d-2-kamfanon
Jod tinktura
Rastvor joda u alkoholu
Kadaverin
1,5-diaminopentan
Kadmijumovo žuto
Kadmijum-sulfid
Kakodilna kis.
Dimetil-arsinsika kiselina
Kalamin Cink-silikat
Kalaverit
Zlatotelurid
Kalcedon
Amorfni silicijum-dioksid hidratisani
Kalcinirana soda
Natrijum-karbonat bezvodni
Kalgon
Natrijum-heksametafosfat
Kalignost
Tetraf enil-bornatri j um
Kalomel
Mekurohlorid
Kamena soda
Natrijum-hidroksid
Kanada balzam
Smeša organskih jedinjenja
Kantal (kanadinske, ai P-kanadinolne kiseline, kanado smole)
Legura Fe, Cr, A1 i Co
Kaporit
Kalcijum-hipohlorit
Karbid
Kalcij um-karbid
Kat binol
Metanol
Karboanimalis
Krvni ugalj
Karbogel
Granulat aktivnog uglja
Karbonados
Dijamant neproziran
Karborundum
Silicijum-karbid
Karlsbadska so
Smeša mineralnih soli
Karneol
Silicijum-dioksid
Kamauba
Kauri kopal
Kaustična soda
Prirodni biljni vosak sastava: kerotinska kiselina, miristil estar viših masnih kiselina, ceril-alkohol, ugljovodonici
Smeša kaurol i kaurinol kiseline i dr.
Natrijum-hidr oksid
Kelteks
Natrijum-alginat
Kerozin (petrolej)
Smeša ugljovodonika (zasićenih alifatsk:h)
Kinesko crveno
Bazni olovo-hromat
K-kisclina
1-amino-8-naftol-4,6-disulfonska kiselina
Klop
Trihlor-nitrometan
Kobalt crno
Kobalt-oksid
Kobalt plavo
Dvogubi oksid Co i A1
Kobalt zeleno
Kobalt-cinkat
Kofein
Metil-teobromin-trimetilksantin
Kokain
Eritroksilin
Kolargol
Srebro koloidno
Kolidin Kolodijum
Trimetilpiridin
Rastvor nitroceluloze u smeši alkohola i etra
Kongo crveno
Natrijumova so benzidind azo-bis-linaftilamin sulfo kiseline
Konstantan
Legura Cu, Ni i Mn
Korund
Aluminijum-oksid
Kreatin
N-metilgvanidin sirćetna kiselina
Krezot (drvni Smeša uglavnom ugljovodonika ter) i fenola
Krvna žuta so
Kalijum-ferocijanid
Ksilolit
Smeša magnezijum-oksida i hlorida
Kupron
a-benzoinoksim
Kupferon
N itrozof enil-hidroksilamin
Labarakova voda
Vidi Žavelova voda
Lapis
Srebro-nitrat
Lautal
Legura Al, Cu i Si
Leucin
a-amino-izo-kapronska kiselina
Leucit
Kalijum-aluminijum-silikat
Ležajne legure
Vidi Babit-metali
Leukotrop
Benzil-dimetilfenilamonijum-hlorid
Ligron(e)
Vidi White spirit
Lindan
Heksahlor-cikloheksan
Linotip Legura Pb, Sb i Sn
Lizol
Vodena emulzija krezola sa sapunom
Luizit
Hlorvinilarsin-dihlorid
Luminal
Fenil-etil-barbituma kiselina
Lutin
Dimtrokrezol
Magnetit
Gvožđe dii trioksid
Magneton
Legura Fe, Ni i Cu
Malahit zeleno
p-dimetilamino-fukson-dimetil-limonijumova so
Manganin
Legura Mn, Cu i Ni
Melamin
2,4,6-triaminol-1,3,5-triazin
Melit
Aluminijumova so benzilheksa-karbonske kiseline
Mentol
Heksahidrotimol
Mešani gas
Smeša ugljen-mono i dioksida, vodonika i azota
Metilen plavo
Tetrametil-tioninhlorid
Metol
p-metil-aminofenolsulfat
Mikrobin
Mikrokosmička
Na-so p-hlor-benzoeve kiseline so
Natrijum-amonijurn-hidrofosfat
Milonova baza
Kompleksni amid žive
Milori zeleno
Vidi hromno zeleno
Milori plavo
Vidi Berlinsko plavo
Mišomor
Arsen-trioksid
M-kiselina
1 -amino-5-naf tol-7-sulf onska kiselina
Molibdenit
Molibden-disulfid prirodni
Molikot
Mazivo na bazi molibdenita
Monel metali
Legura Cu, Ni, Fe i Mn
Morin
3,5,7,2’,4′-pentahidroksiflavon
Morova so
Feroamonijum-sulfat
Morska pena
Magnezijum-hidrosilikat
Morska so
Smeša hlorida i sulfata natrijuma, kalcijuma i magnezijuma
Mureksid
Amonijum-purpurat
Muskon
1-metil-ciklopentadekanon-3
Mustard gas
vidi iperit
Napalm
Aluminijumov sapun naftenske, palmitinske, oleinske, laurinske i dr. masnih kiselina
Natron kreč
Smeša kalcijum-oksida i natrijum-hidroksida
Nekal
Natrijumova so
a-izopropil-naftalin-3-sulfonske kiseline
Neurin
Viniltrimetilamonijum-hidroksid
Nihrom
Legura Fe, Ni, Cr i Mn
Nišador
Amonijum-hlorid
Novo srebro
vidi alpaka
Oker
Glina s primesama oksida gvožđa
Oksalit
Gvožđeoksalat-fosilna smola
Oksilit
Hlorni kreč s primesama Cu i Ni soli
Oieum
Pušljiva sumpoma kiselina (pirosumpoma)
Olovni šećer
Olovo-acetat
Olovno belo
Bazni karbonat olova
Opijum
Smeša alkaloida
Organsko plavo
Estri polimetakrilne kiseline
Parisko plavo
vidi Berlinsko plavo
PAS
p-aminosalicilna kiselina
Patoka
Smeša alkohola uglavnom nižih (etil, propil, butil, amil i dr.)
Patronit
Vanadijum-sulfid
Piktini
Perhidrol
Permanentno belo
Perrnaks
Peru balzam
Piperidin Piramidon
Visokomolekulami ugljeni hidrati
Vodonik-peroksid (30%-tni vodeni rastvor)
Barijurmsulfat
Legura Ni, Mn, Si i Fe
Smeša oimetne kiseline, njenih estara i drugih smola
Heksahidropiridin
Dimetilaminofenil-dimetilpirazolon
Pireks staklo
Smeša oksida Si, B, Al, Na, K, Ca i As
Pirogalol
1,2,3-trihidroksibenzol
Platinit
Čelik sa 0,15% C i 46% Ni
Plavi kamen
Hidratisani bakar-sulfat
Potaša
Kalijum-karbonat
Praskava kiselina
Praskavi gas Purpurin
Izocijanska kiselina (fulminatska) Smeša vodonika i kiseonika 1,2,4-trihidroksiantrahinon
Remanit
Rezistin
Rongalit (C)
Rošelova so
Rozeova legura
R-ubeanska kis.
Sadra
Saharin Legura Cr, Ni i Fe
Legura Cu i Mn
F ormaldehidnatri jum-sulfoksilat
vidi Senjetova so
Legura Bi, Pb i Sn
Ditiooksamid vidi gips
Sulfamid benzoeve kiseline
Salicin
Saligenin
Salmijak Salvarzan
Glukozid grožđanog šećera i salicil-alkohola o-oksibenzil-alkohol (salicil-alkohol) vidi nišador
4,4 ’-dih ‘dr ok si-3,3 ’-diaminoarsenobenzol
Santohlor
vidi dibenol
Sarin
Izopropilestar metilfluorofosfome kiseline
Sedormid
Alil-izopropil-acetil-akarbamid
Senjetova so
Kali j um-natri j um-tartarat
Siena
Glina s primesama oksida Fe i Mn
Sikativi
Linoleati, rezinati i naftenati Co, Mn, Zn i dr. teških metala
Silikagel
Dehidratisana silicijumova kiselina
Silumin
Legura Al i Si
Silvanit
Zlato-srebrotelurid
Skrob
Polisaharid
Soda
Natrijum-karbonat
Soda voda
Zasićen vodeni rastvor ugljen-dioksida
Soman
Pinakolilestar metilfluoro-fosforne kiseline
Sorelov cement
Magnezijum-oksihlorid
Staklarski kit
Smeša lanenog ulja i krede (eventualno dodatak sikativa)
Stanjol
Folije kalaja 0,01 mm debljine
Stelit
Legura Co, W, Fe i C
Stilben
Trans-1,2-dif eniletilen
Stipsa
Kalijum-aluminijum-sulfat
Stiva
vidi morska pena
Streptazol
p-aminobenzol-sulfonamid
Sukaril
Natrijum-cikloheksil-sulfamat
Sulfatiazol
2-sulfanilamido-4-tiazol
Sulfonal
Dietil-sulfondimetilmetan
Suozan
N(p-nitrofenil) -N'(p-karboksietil l-karbam i d
Supremaks
Smeša oksida Mg, Ca, B, Si,
staklo
Al, Na i K
Svetleći gas
Smeša gorivih gasova iz kamenog uglja
Šalitra čilska
Natrijum-nitrat prirodni
Šifove baze
Kondenzacioni proizvodi aldehida i primamih amina
Štand ulje
Zgusnuto laneno ulje
Tabun
Etilestar dimet laminocijanofosforne kiseline
Tenarovo plavo
vidi kobaltno plavo
Tera di Siena
vidi Siena
Termaloj
Legura Cr, Ni, Si, Mn i Fe
Termit
Tetril
T-gas
Smeša Al-praha i fero-feri oksida Tet r ani tromet ilanil.n
Etilen-oksid
Titanit
Titanovo belo
TNT
Tombak Triloni
Trotil Tung ulje
Turbinsko plavo Tursko crveno ulje Umbra Urea
Urotropin
VA-čelici
Tvrda legura titan i molibden karbida povezani niklom (14%) Titan-dioksid vidi trotil
Legura bakra i cinka
Derivati metilfluoro-fosfome kiseline
Trinitrotoluol vidi drvno ulje vidi berlinsko plavo
Sulfurirano ricinusovo ulje
Glina s primesama MnO Diamid ugljene kiseline vidi heksamin (heksametilen-tetramin)
Vajt spirit
Smeša zasićenih alifatskih
(White spirit) ugljovodonika, Tk. 135—200°C
Valin
Venecijansko
a-amino-izo-valerij. kis.
crveno
Crveni oksid gvožđa
Veronal
Dietil-barbituma kiselina
Veseli gas
Azot-suboksid
Vevelit Kalcijum-oksalat prirodni
Vitriol
Sumporna kisel na
Vodeni gas
Smeša vodonika, ugljen-monoi dioksida, azota
Vudova legura
Legura Bi, Pb, Sn i Cd
Zamak
Legura Al, Cu, Mg i Zn
Zeleni kreč
Kalcijum-sulfid tehnički
Zlatna so
Natrijum-hloraurat
Žavelova voda
Vodeni rastvor natrijum-hipohlorita

Sadržaj

Standardizacija u oblasti hemijske industrije Jugoslavije Bazna i elektrohemijska industrija
Industrija boja, lakova i mirnisa
Industrija eksploziva i pirotehničkog materijala
Industrija prerade masti, ulja i voskova
Komprimovani, tečni i rastvoreni gasovi
Industrija hemijski čistih elemenata i jedinjenja
Industrija tutkala, lepaka i drugih lepljivih masa
Proizvodi hemijske prerade drveta
Pomoćna sredstva za tekstil, kožu, gumu i sl.
Plastične mase i proizvodi prerade plastičnih masa
Papir, karton i proizvodi od papira i kartona
Industrija nafte
Zaštita od korozije
Fotografija

Standardizacija u oblasti hemijske industrije Jugoslavije

Prvi jugoslovenski standardi iz oblasti heterogene hemijske grane pojavili su se 1952. godine sa ciljem da tek obnovljeni 1 rekonstruisanoj hemijskoj industriji obezbede kvalitet proizvoda, sankcionišući time nivo dostignute tehnologije i tehnike.

Izgradnjom novih fabrika i proširenjem asortimana proizvoda, radovi su usmeravani ka standardizaciji baznih hemijskih proizvoda — da bi se time potpomogao razvoj prerađivačke industrije radi zadovoljenja potreba široke potrošnje.

U sadašnjoj fazi razvoja jugoslovenske privrede standardizacija — pored ostalog — ima poseban zadatak da potpomogne da se kvalitet što više približi svetskom i time naši hemijski proizvodi postanu konkurentni na međunarodnom tržištu. Da bi se u tome uspelo, najveći deo jugoslovenskih hemijskih standarda su obavezni za preduzeća, ustanove i institucije i služe kao obavezni regulativi za proizvode i sirovine.

Prema ustaljenoj praksi i formi, jugoslovenski standardi iz oblasti hemijske industrije sadrže sledeće:

• predmet standarda u kome se ukazuje na obuhvatnpst standarda i postupak po kome se dobija standardizovani proizvod;
• definiciju i glavna područja primene;
• fizičko-hemijske karakteristike sa podacima o kvalitetu proizvoda i dozvoljenom sadržaju nečistoća;
• proveravanje kvaliteta proizvoda, koje obuhvata: postupak za uzimanje i pripremu uzoraka i metode ispitivanja fizičko-hemijskih karakteristika navedenih u prethodnoj tački;
• pakovanje, označavanje i transport proizvoda;
• skladištenje i čuvanje proizvoda.

Jugoslovenski standardi svojim optimalnim rešenjima predstavljaju važan faktor kojim se neprestano utiče na poboljšanje i modifikaciju postupaka i postrojenja da bi se dostigao i održao propisani kvalitet proizvoda.

Radi uvida u dosadašnje stanje standardizacije na području hemijske industrije, u okviru navedenih grupa dat je pregled objavljenih standarda.

I — Bazna i elektrohemijska industrija

JUS H.Bl.010 Sumporna kiselina, tehnička (6O°Be)
JUS H.Bl.Oll Sumporna kiselina, koncentrovana, tehnička (66°Be)
JUS H.Bl.012 Azotna kiselina, koncentrovana, tehnička
JUS H.Bl.013 Sumporna kiselina za akumulatore (koncentrovana 66°Be i razblažena 22 do 32°Be)
JUS H.Bl.014 Hlor-sulfonska kiselina, tehnička
JUS H.Bl.015 Hlorovodonična kiselina, tehnička
JUS H.Bl.016 Oleum (sumporna kiselina, pušljiva)
JUS H.Bl.017 Fosforna kiselina, tehnička
JUS H.B 1.020 Barijum-hlorid, tehnički (BaCL>-2H2O)
JUS H.Bl.021 Barijum-karbonat, tehnički
JUS H.B1.022 Vodonik-peroksid
jUS H.B1.030 Natrijum-hidroksid, tehnički (kaustična soda, živa soda)
Natrijum-hidroksid elektrolitički, tehnički (u rastvoru)
JUS H.B 1.031
JUS H.B 1.032 Natrijum-hidroksid elektrolitički, tehnički
JUS H.B1.035 Natrijum-karbonat, tehnički (amonijačna soda, kalcinisana soda)
JUS H.B 1.038 Natrijum-bikarbonat, tehnički (soda bikarbona, tehnička)
JUS H.B1.039 Natrijum-tiosulfat, tehnički (Na2S2O3-3H2O)
JUS H.B1.040 Natrijum-sulfat, kalcinisani, tehnički
JUS H.Bl.041 Natrijum-hidrosulfit, tehnički (90%)
JUS H.B1.042 Natrijum-sulfit, bezvodni, tehnički
JUS H.B 1.043 Natrijum-sulfit, kristalni, tehnički
JUS H.B1.044 Natrijum-sulfat, kristalni, tehnički (Glauberova so)
JUS H.B1.045 Magnezijum-sulfat kristalni, tehnički (gorka so)
JUS H.B 1.047 Natrijum-sulfid, tehnički
JUS H.B1.048 Ferosulfat, tehnički (zelena galica)
JUS H.B1.050 Hromna stipsa, tehnička
JUS H.B1.052 Natrijum-silikofluorid, tehnički
JUS H.Bl.100 Kalcijum-hlorid, tehnički

JUS H.Bl.102 Kalcijum-karbonat, tehnički (taložena kreda)
JUS H.Bl.103 Aluminijum-sulfat, tehnički
JUS H.Bl.104 Natrijum-perborat, tehnički
JUS H.Bl.105 Natrijum-hipohlorit, tehnički (u rastvoru)
JUS H.Bl.106 Ugljen-disulfid, tehnički
JUS H.Bl.110 Natrijum-tripolifosfat, tehnički
JUS H.B 1.200 Vodeno staklo, natrijumovo, čvrsto
JUS H.Bl.201 Vodeno staklo, natrijumovo, tečno
JUS H.B2.030 Halogenski derivati ugljovodonika. Trihlor-etilen, tehnički, stabilizovan
JUS H.B2.035 Halogenski derivati ugljovodonika. Perhlor-etilen, tehnički
JUS H.B2.050 Tečni hlor, tehnički
JUS H.B2.070 Hlorni kreč, tehnički
JUS H.B2.200 Tehnički rastvor magnezijum-hlorida (za građevinarstvo)
JUS H.B3.010 Amonijum-nitrat, tehnički kristalni
JUS H.B3.046 Amonijum-sulfat, tehnički
JUS H.B4.020 Superfosfat (praškasti)
JUS H.B4.021 Superfosfat (granulovani, sušeni)
JUS H.B4.030 Kalcijum-cijanamid, u prahu
JUS H.B4.031 Krečni amonijum-nitrat
JUS H.B4.032 Kalcijum-cijanamid, u granulama
JUS H.B5.005 Jedinstveni nazivi za pesticide (prva lista)
JUS H.B5.006 Jedinstveni nazivi za pesticide (druga lista)
JUS H.B5.007 Jedinstveni nazivi za pesticide (treća lista)
JUS H.B5.008 Jedinstveni nazivi za pesticide (četvrta lista)
JUS H.B5.010 Plavi kamen. Modra galica (kupri-sulfat kristalni CuSGhSILO)
JUS H.B5.0H Nikotinol
JUS H.B5.015 „Kuprikarb” (bakami karbonat, bazni CUCOS-3CU(OH)2)
JUS H.B5.016 Bakami kreč (na bazi bakarnog oksihloriđa CUC12-3CUO-3H2O)
JUS H.B5.019 Kalcijum-arsenat Cas(AsOs)2
JUS H.B5.020 Kalcijum-cijanid, tehnički (CaCN?)
JUS H.B5.021 Kalijum metabisulfit, tehnički („Vinobran”) KsS’Os
JUS H.B5.028 Dihior-difeniltrihloretan (DDT-tehnički)
JUS H.B5.035 Natrijum-hlorat — rastvor, elektrolitički, tehnički Ispitivanje tehničkog natrijum-karbonata.
JUS H.B8.020 Određivanje ukupne alkalnosti (izražene kao Na2CO3)
JUS H.B8.021 Određivanje sadržaja natrijum-bikarbonata
JUS H.B8.022 Određivanje sadržaja hlorida
JUS H.B8.023 Određivanje sadržaja sulfata
JUS H.B8.024 Određivanje sadržaja gvožđa
JUS H.B8.025 Određivanje gubitka mase i neisparljivih materija
JUS H.B8.026 Određivanje sadržaja materija nerastvorljivih u vodi
JUS H.B8.030 Određivanje relativne gustoće tečnih organskih jedinjenja
JUS H.B8.031 Određivanje ostatka posle isparavanja tečnih organskih jedinjenja
JUS H.B8.032 Određivanje vode u hemijskim proizvodima po metodi Karl Fischera

Ispitivanje organskih jedinjenja.

JUS H.B8.033 Određivanje bromnog broja
JUS H.B8.040 Određivanje krive destilacije tečnih organskih jedinjenja

Ispitivanje tehničke fosforne kiseline.

JUS H.B8.066 Određivanje sadržaja fosforne kiseline (kao P2O5)
JUS H.B8.067 Određivanje sadržaja sulfata
JUS H.B8.068 Određivanje sadržaja kalcijuma
JUS H.B8.069 Određivanje sadržaja gvožđa

Ispitivanje tehničkog natrijum-tripolifosfata.

JUS H.B8.070 Određivanje sadržaja ukupnih fosfata (izraženih kao P2O5)
JUS H.B8.071 Određivanje sadržaja gvožđa (izraženog kao Fe)
JUS H.B8.072 Određivanje gubitka žarenjem
JUS H.B8.073 Merenje pH-vrednosti
JUS H.B8.074 Određivanje sadržaja materija nerastvorljivih u

Ispitivanje tehničkog kalijum-hidroksida.

JUS H.B8.075 Priprema uzoraka za ispitivanje
JUS H.B8.076 Priprema rastvora za ispitivanje
JUS H.B8.077 Određivanje alkalnosti (kao KOH)
JUS H.B8.078 Određivanje sadržaja kalijum-karbonata
JUS H.B8.079 Određivanje sadržaja hlorida
JUS H.B8.080 Određivanje sadržaja sulfata
JUS H.B8.081 Određivanje sadržaja gvožđa
JUS H.B8.082 Određivanje sadržaja silicijuma. Gravimetrijska metoda na bazi nerastvorljivosti
JUS H.B8.083 Određivanje sadržaja silicijuma. Gravimetrijska metoda taloženjem kompleksa hinolinsilikomolibdena
JUS H.B8.084 Određivanje sadržaja kalcijuma
JUS H.B8.085 Određivanje sadržaja materija nerastvorljivih u vodi

Konzervisanje drveta.

JUS H.B8.510 Ispitivanje hemijskog sastava soli za impregnaciju stubova za vodove
JUS H.B8.511 Metoda ispitivanja isparljivosti soli za impregnaciju drvenih stubova za vodove
JUS H.B8.520 Ispitivanje sadržaja fluora u sredstvima za naknadnu zaštitu drvenih stubova za vodove. Veštačka đubriva.
JUS H.B4.035 Mešavina đubriva, granulovana

Ispitivanje tehničke sumporne kiseline i oleuma.

JUS H.B8.010 Određivanje ukupne kiselosti i izračunavanje sadržaja slobodnog SOs u oleumu
JUS H.B8.0H Određivanje sadržaja sumpor-dioksida (SO2)
JUS H.B8.012 Određivanje ostatka posle žarenja
JUS H.B8.013 Određivanje sadržaja ukupnog azota
JUS H.B8.014 Određivanje sadržaja gvožđa (kao Fe)
JUS H.B8.015 Ispitivanje tehničke sumporne kiseline merenjem gustoće

Ispitivanje tehničkog aluminijum-oksida.

JUS H.B8.056 Priprema i čuvanje uzoraka za ispitivanje
JUS H.B8.057 Priprema rastvora uzorka za ispitivanje
JUS H.B8.059 Određivanje sadržaja gvožđa
JUS H.B8.060 Određivanje gubitka mase na temperaturi 1000 i 1200°C

Ispitivanje tehničkog kriolita (prirodnog i sintetičkog).

JUS H.B8.090 Priprema i čuvanje uzoraka za ispitivanje
JUS H.B8.091 Određivanje sadržaja silicijuma
JUS H.B8.092 Određivanje sadržaja fluora
JUS H.B8.093 Određivanje sadržaja gvožđa

Ispitivanje tehničkog kalijum-sulfata.

JUS H.B8.300 Određivanje sadržaja kalijuma (metoda sa plamenim fotometrom)
JUS H.B8.303 Određivanje sadržaja kalijuma (gravimetrijska metoda)

Ispitivanje tehničkog kalijum-hlorida.

JUS H.B8.301 Određivanje sadržaja kalijuma (metoda sa plamenim fotometrom)
JUS H.B8.304 Određivanje sadržaja kalijuma (gravimetrijska metoda). Ispitivanje tehničkog kalijum-hlorida i kalijum-sulfata.
JUS H.B8.302 Određivanje sadržaja kalijuma (volumetrijska metoda)
JUS H.B9.010 Barijum-sulfid, tehnički
JUS H.B9.020 Kalcijum-karbid

II — Industrija boja, lakova i mirisa

JUS H.C0.002 Boje, lakovi, njima slični proizvodi i njihove sirovine. Terminologija na pet jezika. I lista.
JUS H.Cl.001 Pigmenti. Terminologija i definicije.
JUS H.C1.002 Boje, lakovi, njima slični proizvodi i njihove sirovine. Ulja. Terminologija i definicije.

Anorganski pigmenti.

JUS H.Cl.010 Klasifikacija mineralnih pigmenata
JUS H.C1.020 Cink-oksid, tehnički (cinkovo belilo)
JUS H.Cl.021 Litopon
JUS H.C1.022 Olovna gleđ
JUS H.C 1.023 Olovni minijum
JUS H.C1.025 Parisko plavo
JUS H.C1.027 Ultramarin, plavi
JUS H.C1.030 Hromovo zeleno
JUS H.C1.032 Hromovo žuto i hromovo narandžasto
JUS H.C1.033 Cinkovo žuto
JUS H.C1.034 Olovno belo

Aluminijumski pigmenti.

JUS H.C1.300 Tehnički uslovi za izradu i isporuku Premazna sredstva.
JUS H.C5.020 Fimis lanenog ulja
JUS H.C6.050 Staklarski kitovi
JUS H.C7.050 Terpentinsko ulje i terpentinska ulja iz drveta.
Boje, lakovi, njima slični proizvodi i njihove sirovine.
JUS H.C8.020 Opšte metode ispitivanja pigmenata
JUS H.C8.030 Uzimanje uzoraka sirovina za boje i lakove
JUS H.C8.050 Metode ispitivanja premaznih sredstava za železnička vozila i čelične konstrukcije
JUS H.C8.200 Određivanje suvog ostatka
JUS H.C8.202 Određivanje pepela.

III — Industrija eksploziva i pirotehničkog materijala

Eksplozivi za rudarske i druge potrebe.

JUS H.D1.020 Opšti propisi
JUS H.D1.030 Plastični eksplozivi — želatini
JUS H.Dl.031 Amonijum-nitratni praškasti eksplozivi sa nitroglicerinom
JUS H.D1.032 Amonijum-nitratni plastični eksplozivi sa nitroglicerinom
JUS H.D1.035 Amonijum-nitratni praškasti eksplozivi bez nitroglicerina
JUS H.D2.020 Trinitrotoluen (Trotil)
JUS H.D2.025 Dinitrotoluen (DNT), tehnički
JUS H.D2.026 Dinitrotoluen (DNT-30), tehnički
JUS H.D3.045 Crni lovački barut

IV — Industrija prerade masti, ulja i voskova

JUS H.E2.015 Kalijumov maziv sapun
JUS H.E2.020 Sapun za pranje
JUS H.E2.021 Sapun za pranje sa dodacima
JUS H.E2.022 Zeleni marsejski sapun
JUS H.E2.023 Toaletni sapun
JUS H.E2.024 Toaletni glicerin-sapun
JUS H.E2.025 Laki sapun
JUS H.E2.028 Tečni sapun
JUS H.E2.029 Sapun za brijanje II
JUS H.E2.030 Sapun za brijanje I
JUS H.E2.032 Medicinski sapuni
JUS H.E2.033 Sapunski prašak za pranje
JUS H.E2.081 Deterdžent za pranje finog rublja
JUS H.E2.082 Deterdžent za pranje belog i šarenog rublja
JUS H.E2.083 Univerzalni deterdžent za pranje
JUS H.E2.084 Tečni neutralni deterdžent
JUS H.E2.085 Deterdžent za mašinsko pranje rublja
JUS H.E2.086 Deterdžent za pretpranje
JL’S H.E4.020 Glicerin (glicerol)
JUS H.E4.022 Sirovi glicerin (iz sapunske podlužine)
JUS H.E4.024 Sirovi glicerin (saponifikat — sirovi glicerin)
JUS H.E4.026 Sapunska podlužina (sapunski preostali ceđ)
JUS H.E4.028 Glicerinska voda
JUS H.E8.020 Uzimanje uzoraka i metode ispitivanja sapuna i sapunskih praškova
JUS H.E8.025 Deterdženti. Uzimanje uzoraka i metode ispitivanja
JUS H.E8.101 Glicerin i glicerinske sirovine. Uzimanje uzoraka i metode ispitivanja.

V — Komprimovani, tečni i rastvoreni gasovi

JUS H.Fl.010 Kiseonik komprimovani
JUS H.Fl.015 Azot komprimovani
JUS H.Fl.016 Ugljen-dioksid komprimovan

Inertni gasovi.

JUS H.Fl.018 Argon komprimovan
JUS H.F1.020 Amonijak komprimovan tečni
JUS H.F2.022 Sumpor-dioksid, tečan, tehnički
JUS H.F3.0H Acetilen C2H2 (Acetilen rastvoren u acetonu — disugas)

Ispitivanje inertnih gasova.

JUS H.F8.050 Određivanje sadržaja azota
JUS H.F8.051 Određivanje sadržaja kiseonika
JUS H.F8.052 Određivanje sadržaja ugljovodonika
JUS H.F8.053 Određivanje sadržaja ugljen-dioksida (Spektrofotometrijska metoda)
JUS H.F8.054 Određivanje sadržaja ugljen-dioksida (Metoda električne provodljivosti)
JUS H.F8.055 Određivanje sadržaja vlage (vode)
JUS H.F8.056 Određivanje sadržaja vodonika

VI — Industrija hemijski čistih elemenata i jedinjenja

Čiste hemikalije

JUS H.G2.015 Natrijum-acetat kristalni
JUS H.G2.016 Olovo-acetat
JUS H.G2.020 Hlorovodonična kiselina, sintetska
JUS H.G2.030 Bakarsulfat, kristalni
JUS H.G2.031 Gvožđe(H)-amonijum-sulfat (Morova so)
JUS H.G2.032 Gvožđe (III) -amoni jum-sulf at.
JUS H.G2.051 Kalijum-jodid
JUS H.G2.052 Natrijum-karbonat, bezvodni
JUS H.G2.053 Natrijum-tiosulfat, kristalni
JUS H.G2.054 Amoni j um-hlorid
JUS H.G2.060 Barijum-hlorid
JUS H.G2.064 Fosforna kiselina (orto)
JUS H.G2.065 Sumporna kiselina pro analysi
JUS H.G2.066 Azotna kiselina
JUS H.G2.067 Srebronitrat
JUS H.G2.070 Vodonik-peroksid pro analysi
JUS H.G2.080 Kalaj(II)-hlorid (Stanohlorid)
JUS H.G2.081 Natrijum-hlorid
JUS H.G2.085 Cink-hlorid, sušeni
JUS H.G2.090 Aluminijum-sulfat, kristalni
JUS H.G2.092 Kalijum-permanganat
JUS H.G2.094 Aluminijum-hlorid, bezvodni
JUS H.G3.011 Vinska kiselina
JUS H.G3.101 Etanol, apsolutni
JUS H.G3.102 Aceton
JUS H.G3.H2 Ledena sirćetna kiselina
JUS H.G3.115 Mravlja kiselina
JUS H.G3.120 Oksalna kiselina
JUS H.G3.122 Limunska kiselina
JUS H.G4.050 Benzen

VII — Industrija tutkala, lepaka i drugih lepljivih masa

JUS H.KL040 Knjigovezački skrob Lepkovi za drvo.
JUS H.Kl.041 Glutinski lepak
JUS H.K 1.042 Tehnički krvni albumin
JUS H.K 1.045 Kazeinski lepak
JUS H.KL050 Ćiriš
JUS H.K2.021 Polivinil-acetat disperzioni lepak
JUS H.K2.023 Karbamidni lepak
JUS H.K2.024 Fenolni lepak
Lepak za obuću.
JUS H.K2.101 Jednokomponentni neoprenski (polihloroprenski) lepak
JUS H.K2.102 Dvokomponentni neoprenski (polihloroprenski) lepak

Metode ispitivanja lepkova za drvo.

JUS H.K8.020 Uzimanje uzoraka
JUS H.K8.021 Pripremanje uzoraka za ispitivanje
JUS H.K8.022 Određivanje organoleptičkih i fizikalnih osobina
JUS H.K8.023 Određivanje hemijskih karakteristika
JUS H.K8.024 Određivanje smicajne čvrstoće
JUS H.K8.025 Vreme pripreme lepka za upotrebu, radno vreme i rok upotrebe
JUS H.K8.026 Ispitivanje dopunskih karakteristika

Metode ispitivanja lepkova za obuću.

JUS H.K8.101 Otpornost prema smicanju i razdvajanju

Metode ispitivanja lepkova na bazi elastomera.

JUS H.K8.102 Određivanje hemijskog sastava i fizikalno-hemijskih osobina lepkova

VIII — Proizvodi hemijske prerade drveta

JUS H.LL020 Sirćetna kiselina
JUS H.L2.020 Borova smola

Metode ispitivanja proizvoda hemijske prerade drveta.

JUS H.L8.020 Ispitivanje sirćetne kiseline.

IX — Pomoćna sredstva za tekstil, kožu, gumu i slično

JUS H.M2.021 Kožarska so Pomoćna sredstva za kožu i tekstil.
JUS H.M2.030 Sulfatirano ricinusovo ulje („tursko crveno ulje”) Pomoćna sredstva za kožu.
JUS H.M2.101 Preparat za. nagrizanje (bajcanje) kože
JUS H.M2.102 Kazeinske pokrivne boje za kožarstvo

Pomoćna sredstva za gumu.

JUS H.M3.101 Smeđi faktis
JUS H.M3.102 Cink-stearat
1US H.M3.1O3 Tetrametil-tiuram-disulfid
.TUS H.M3.104 Fenil-naftilamin
JUS H-M3-105 Destilisana stearinska kiselina, tehnička (Stearin)
JUS H.M3.106 Bitumenski omekšivač za kaučuk
JUS H.M8.051 Uzimanje uzoraka i metode ispitivanja sulfatira-nih ulja
JUS H.M8.101 Metode određivanja tragova bakra, mangana i gvožđa (Cu, Mn i Fe) u pomoćnim sredstvima za proizvodnju gume
JUS H.M8.111 Uzimanje uzoraka čađi iz pakovanih isporuka
JUS H.M8.H5 Određivanje jod-adsorpcionog broja čađi

Ispitivanje pomoćnih sredstava za gumu.

JUS H.M8.102 Određivanje nasipne mase u rastresitom stanju
JUS H.M8.112 Određivanje gubitaka pri sušenju čađi
JUS H.M8.113 Određivanje pepela u čađi
JUS H.M8.114 Određivanje nasipne mase čađi u obliku zrna

X — Plastične mase i proizvodi prerade plastičnih masa

Plastične mase.

JUS G.CO.Oll Skraćene oznake za nazive plastičnih masa
JUS G.C1.300 Polietilenska masa niske gustoće za izradu cevi
JUS G.C1.320 Polivinil-hlorid (PVC)
JUS G.C6.511 Cevi i fazonski komadi od tvrdog polivinil-hlorida za kanalizaciju. Uslovi kvaliteta
JUS G.C6.512 Prave cevi. Oblik i mere
JUS G.C6.513 Revizije. Oblik i mere
JUS G.C6.514 Dvostruki naglavci. Oblik i mere
JUS G.C6.515 Lukovi. Oblik i mere
JUS G.C6.516 Redukcije. Oblik i mere
JUS G.C6.517 Račve jednokrake. Oblik i mere
JUS G.C6.518 Račve dvokrake. Oblik i mere
JUS G.C6.519 Dilatacione spojnice. Oblik i mere
JUS G.C6.520 Vodni zatvarači. Oblik i mere
JUS G.C6.521 Ventilacione glave. Oblik i mere
JUS G.C6.600 JUS G.C6.610 Savitljive polietilenske cevi za hladnu vodu. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja Oblik, mere i način isporuke

Metode ispitivanja plastičnih masa.

JUS G.Sl.501 Određivanje pH-vrednosti vodenog ekstrakta poli-vinil-hlorida (PVC)
JUS G.S1.502 Određivanje sadržaja pepela i sulfatnog pepela u polivinil-hloridu (PVC)
JUS G.S1.503 Određivanje sadržaja isparljivih materija u poli-vinil-hloridu (PVC)
JUS G.S1.504 Određivanje električne provodljivosti vodenog ek-strakta polivinil-hlorida (PVC)
JUS G.S2.505 Određivanje termičke stabilnosti polivinil-hlorida, srodnih kopolimera kao i njihovih smesa
JUS.G.S2.515 Određivanje viskozitetnog broja rastvora polivinil–hlorida (PVC)
JUS G.S2.601 Utvrđivanje indeksa fluidnosti polietilena i poli-etilenskih masa
JUS G.S2.611 Terminologija, definicije i oznake za mehanička ispitivanja plastičnih masa statičkim dejstvom sile
JUS G.S2.612 Ispitivanje zatezanjem
JUS G.S2.613 Ispitivanje pritiskivanjem termoreaktivnih plasti-čnih masa
JUS G.S2.614 Ispitivanje savijanjem
JUS G.S2.615 Postupak određivanja promena mehaničkih svoj-stava posle dejstva hemijskih supstanci
JUS G.S2.620 Određivanje upijanja vode
JUS G.S2.621 Određivanje upijanja u ključaloj vodi
JUS G.S2.622 Određivanje otpornosti prema hemijskim supstan-cama
JUS G.S2.661 Određivanje migracije omekšivača
JUS G.S2.662 Određivanje migracije boje
JUS G.S2.702 Ispitivanje veštačke kože. Određivanje mase po jedinici površine
JUS G.S2.703 Ispitivanje veštačke kože. Određivanje debljine
JUS G.S2.704 Ispitivanje veštačke kože sa podlogom. Određiva-nje prekidne sile i izduženja
JUS G.S2.709 Ispitivanje veštačke kože. Određivanje otpornosti prema razdvajanju nanosa od podloge
JUS G.S2.721 Uticaj pokretnog plamena na jednu stranu folije ili veštačke kože
JUS G.S2.722 Određivanje zapaljivosti i brzine gorenja plastič-nih masa u obliku folija ili tankih ploča

XI — Papir, karton i proizvodi od papira i kartona

JUS H.N0.300 Klasifikacija papira,’ kartona ‘ i lepenke prema vlaknastom sastavu
JUS H.N0.310 Papir, karton i lepenka. Gramatura (masa 1 m2)
JUS H.NO.311 Formati papira, kartona i lepenke
JUS H.N3.200 Sirovi krovni karton
JUS H.N4.101 Celuloza za proizvodnju viskoznih prediva i ce-lofana

Papir, karton i lepenka.

JUS H.N5.100 Fluting za izradu valovitog kartona
JUS H.N5.101 Kraftlajnei za izradu valovitog kartona
JUS H.N5.105 Normalni bezdrvni pisaći papir

Celuloza.

JUS H.N8.130 Uzimanje uzoraka
JUS H.N8.131 Određivanje alfa, beta i gama celuloze
JUS H.N8.132 Određivanje bakrovog broja
JUS H.N8.133 Određivanje viskoznosti celuloze u rastvoru kupritetramin-hidroksida
JUS H.N8.134 Određivanje sadržaja materija rastvorljivih u smesi metanol-benzena
JUS H.N8.135 Određivanje sadržaja suve materije
JUS H.N8.136 Određivanje sadržaja pepela
JUS H.N8.137 Određivanje sadržaja SiO» i CaO
JUS H.N8.138 Određivanje stepena beline
JUS H.N8.139 Određivanje reakcione sposobnosti za obrazovanje viskoze

Ispitivanje papira i kartona.

JUS H.N8.205 Odrcđivanje debljine, zapreminske mase i specifične zapremine
JUS H.N8.206 Određivanje sadržaja vlage (Metoda sušenja)
JUS H.N8.207 Klimatizacija uzoraka na standardne uslove (20/65)
JUS H.N8.209 Određivanje otpornosti prema prskanju
JUS H.N.8.210 Određivanje otpornosti prema prskanju po Mu-lenu
JUS H.N8.212 Uzimanje uzoraka
JUS H.N8.214 Određivanje otpornosti prema kidanju i izduže-nja pri kidanju
JUS H.N8.222 Određivanje površinske apsorpcije vode (Metoda Kob)
JUS H.N8.223 Određivanje kapilarnog upijanja tečnosti (Meto-da Klem)
JUS H.N8.224 Određivanje otpornosti papira za valovit sloj (flu-ting) prema pritisku (CTM-metoda)
JUS H.N8.225 Određivanje gramature
JUS H.N9.020 Razni papirni proizvodi. Zubarski valjčići.
JUS B.H2.263 Specijalni benzin 80/120 (Benzin za gumu)
JUS B.H2.267 Specijalni benzin 35/105 (Benzin za benoid-aparate)
JUS B.H2.268 Specijalni benzin 75/130 (Benzin za rudarske svetiljke)
JUS B.H2.271 Specijalni benzin 140/200 (Benzin za lakove)
JUS B.H2.331 Gorivo za mlazne motore.
JUS B.H2.334 Tip I(GM-I) Tip 4(GM-4)
JUS B.H2.311 Tečna goriva. Petroleum za osvetljenje
JUS B.H2.312 Petroleum za osvetljenje, specijalni
JUS B.H2.320 Petroleum za motore
JUS B.H2.410 Dizel-gorivo, vrlo lako (Dl)
JUS B.H2.4H Dizel-gorivo, lako (D2)
JUS B.H2.412 Dizel-gorivo, srednje (D3)
JUS B.H2.420 Dizel-gorivo, teško (D4)
JUS B.H2.430 (LD—ELj Ulje za loženje. Ulje za loženje specijalno
JUS B.H2.432 Ulje za loženje za domaćinstva, ekstra lako
JUS B.H2.440 Ulje za loženje, lako
JUS B.H2.441 Ulje za loženje, srednje (L6B)
JUS B.H2.442 Ulje za loženje, teško
JUS B.H3.030 Specijalna maziva ulja za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Motomo ulje, vrlo lako (M10)
JUS B.H3.031 Motorno ulje, lako (M20Z)
JUS B.H3.032 Motorno ulje, lako (M20)
JUS B.H3.033 Motorno ulje, srednje (M30)
JUS B.H3.034 Motorno ulje, teško (M50)
JUS B.H3.040 Motorno ulje inhibirano, vrlo lako (MI10)
JUS B.H3.041 Motorno ulje inhibirano, lako (MI20Z)
JUS B.H3.042 Motorno ulje inhibirano, lako (MI20)
JUS B.H3.043 Motorno ulje inhibirano, srednje (MI30)
JUS B.H3.044 Motorno ulje inhibirano, teško (MI40)
JUS B.H3.045 Motorno ulje inhibirano, vrlo teško (MI50)
JUS B.H3.050 Motorno ulje inhibirano, blago detergentno, vrlo lako (MBDIO)
JUŠ B.H3.05U Motorno ulje inhibirano, blago detergentno, lako (MBD20Z)
JUS B.H3.052 Motorno ulje inhibirano, blago detergentno, lako (MBD20)
JUS B.H3.053 Motorno ulje inhibirano, blago detergentno, sred-nje (MBD30)
JUS B.H3.054 Motorno ulje inhibirano, blago detergentno, teš-ko (MBD40)
JUS B.H3.055 Motorno ulje inhibirano, blago detergentno, vrlo teško (MBD50)
JUS B.H3.060 Motorno ulje sa detergentima, vrlo lako (MDIO)
JUS B.H3.061 Motorno ulje sa detergentima, lako (MD20Z)
JUS B.H3.062 Motorno ulje sa detergentima, lako (MD 20)
JUS B.H3.063 Motorno ulje sa detergentima, srednje (MD 30)
JUS B.H3.064 Motorno ulje sa detergentima, teško (MD40)
JUS B.H3.065 Motorno ulje sa detergentima, vrlo teško (MD50)
JUS B.H3.070 Motorno ulje naročito detergentno, vrlo lako (MND10)
JUS B.H3.071 Motorno ulje naročito detergentno, lako (MND 20Z)
JUS B.H3.072 Motorno ulje naročito detergentno, lako (MND20)
JUS B.H3.073 Motorno ulje naročito detergentno, srednje (MND30)
JUS B.H3.074 Motorno ulje naročito detergentno, teško (MND40)
JUS B.H3.075 Motomo ulje naročito detergentno, vrlo teško (MND50)
JUS B.H3.100 Turbinsko ulje inhibirano, vrlo lako (ITU-VL)
JUS B.H3.101 Turbinsko ulje inhibirano, lako'(ITU-L)
JUS B.H3.102 Turbinsko ulje inhibirano, srednje (ITU-S)
JUS B.H3.103 Turbinsko ulje inhibirano, teško (ITU-T)
JUS B.H3.H0 Turbinsko ulje, vrlo lako (TU-VL)
JUS B.H3.111 Turbinsko ulje, lako (TU-L)
JUS B.H3.H2 Turbinsko ulje, srednje (TU-S)
JUS B.H3.113 Turbinsko ulje, teško (TU-T)
JUS B.H3.114 Turbinsko ulje, vrlo teško (TU-VT)
JUS B.H3.120 Hidraulično ulje, ekstra-ekstra lako (HU-EEL)
JUS B.H3.121 Hidraulično ulje ekstra-ekstra lako (HU-EL)
JUS B.H3.123 Hidraulično ulje, vrlo lako (HU-VL)
JUS B.H3.124 Hidraulično ulje lako (HU-L)
JUS B.H3.125 Hidraulično ulje, srednje (HU-S)
JUS B.H3.126 Hidraulično ulje, teško (HU-T)
JUS B.H.3.127 Hidraulično ulje, vrlo teško (HU-VT)
JUS B.H3.128 Hidraulično ulje, naročito teško (HU-NT)
JUS B.H3.130 Cirkulaciono ulje, ekstra-ekstra lako (CP-EEL)
JUS B.H3.131 Cirkulaciono ulje, ekstra lako (CP-EL)
JUS B.H3.132 Cirkulaciono ulje, naročito lako (CP-NL)
JUS B.H3.133 Cirkulaciono ulje, vrlo lako (CP-VL)
JUS B.H3.134 Cirkulaciono ulje, lako (CP-L)
JUS B.H3.135 Cirkulaciono ulje, srednje (CP-S)
JUS B.H3.136 Cirkulaciono ulje, teško (CP-T)
JUS B.H3.137 Cirkulaciono ulje, vrlo teško (CP-VT)
JUS B.H3.138 Cirkulaciono ulje, naročito teško (CP-NT)
JUS B.H3.141 Ulje za kompresore za hlađenje, vrlo lako (KH-VL)
JUS B.H3.142 Ulje za kompresore za hlađenje, lako (KH-L)
JUS B.H3.143 Ulje za kompresore za hlađenje, srednje (KH-S)
JUS B.H3.144 Ulje za kompresore za hlađenje, teško (KH-T)
JUS B.H3.151 Kompresorsko ulje, lako (KU-L)
JUS B.H3.152 Kompresorsko ulje, srednje (KU-S)
JUS B.H3.153 Kompresorsko ulje, teško (KU-T)
JUS B.H3.154 Kompresorsko ulje, vrlo teško (KU-VT)
JUS B.H3.155 Kompresorsko ulje, naročito teško (KU-NT)
JUS B.H3.156 Kompresorsko ulje, ekstra teško (KU-ET)
JUS B.H3.160 Vazelinsko ulje, tehničko, vrlo lako (VZT-VL)
JUS B.H3.161 Vazelinsko ulje, tehničko, lako (VZT-L)
JUS B.H3.162 Vazelinsko ulje, tehničko, srednje (VZT-S)
JUS B.H3.163 Vazelinsko ulje, tehničko, teško (VZT-T)
JUS B.H3.202 Hipoidno ulje, lako (HIP-80)
JUS B.H3.203 Hipoidno ulje, srednje (HIP-90)
JUS B.H3.204 Hipoidno ulje, teško (HIP-140)
JUS B.H3.2H Ulje za visoke pritiske, vrlo lako (UVP-75)
JUS B.H3.212 Ulje za visoke pritiske, laiko (UVP-80)
JUS B.H3.213 Ulje za visoke pritiske, srednje (UVP-90)
JUS B.H3.214 Ulje za visoke pritiske, teško (UVP-140)
JUS B.H3.215 Ulje za visoke pritiske, vrlo teško (UVP-250)

Ulje za podmazivanje sa povećanim adhezivnim svojstvima na bazi derivata nafte

JUS B.H3.270 Mazivo za otvorene zupčanike, tečno, vrlo lako
JUS B.H3.271 Mazivo za otvorene zupčanike, tečno, lako
JUS B.H3.272 Mazivo za otvorene zupčanike, tečno, srednje
JUS B.H3.273 Mazivo za otvorene zupčanike, polutečno, teško
JUS B.H3.274 Mazivo za otvorene zupčanike, polutečno, vrlo teško
JUS B.H3.571 Kolomast crna
JUS B.H3.622 Mast za visoke pritiske, meka (MVP-2)
JUS B.H3.623 Mast za visoke pritiske, srednja (MVP-3)
JUS B.H3.631 Višenamenska mast, vrlo mcka (VM-1)
JUS B.H3.632 Višenamenska mast, meka (VM-2)
JUS B.H3.633 Višenamenska mast, srednja (VM-3)
JUS B.H3.642 Mast za kotrljajne ležaje, meka (MKL-2)
JUS B.H3.643 Mast za kotrljajne ležaje, srednja (MKL-3)
JUS B.H3.644 Mast za visoke temperature, tvrda (MVT-4)
JUS B.H3.648 Mast za visoke temperature, briketna (MVT-B) Metode ispitivanja bitumena.
JUS B.H4.050 Bitumen za industrijske svrhe
JUS B.H4.301 Parafin, tvrdi kristalni, I vrste, tip A
JUS B.H4.302 Parafin, tvrdi kristalni, I vrste, tip B
JUS B.H4.303 Parafin, tvrdi kristalni, II vrste, tip A
JUS B.H4.304 Parafin, tvrdi kristalni, II vrste, tip B
JUS B.H4.305 Parafin, tvrdi mikrokristalni, I vrste
JUS B.H4.306 Parafin, tvrdi mikrokristalni, II vrste
JUS B.H4.310 Parafin, tvrdi kristalni, medicinski, tip A
JUS B.H4.3H Parafin, tvrdi kristalni, medicinski, tip B

Metode ispitivanja nafte i naftnih proizvoda. Tečna goriva i specijalni benzin.

JUŠ B’H8.010 Uzimanje uzoraka i metode ispitivanja
JUS B.H8.0H Uzimanje uzoraka nafte i naftnih proizvoda
JUS B.H8.020 Metode ispitivanja goriva za mlazne motore
JUS B.H8.021 Određivanje viskoziteta po Engleru
JUS B.H8.022 Određivanje viskoznosti Kanon-Fenskeovim visko-zimetrom
JUS B.H8.023 Određivanje viskoznosti Fogel-Osagovim viskozi-metrom
JUS B.H8.024 Izračunavanje indeksa viskoznosti
JUS B.H8.025 Određivanje neutralizacionog broja i slobodnih mineralnih kiselina i baza
JUS B.H8.027 Određivanje sadržaja suspendovanih čvrstih ne-čistoća
JUS B.H8.028 Određivanje destilacije naftnih proizvoda
JUS B.H8.030 Određivanje pritiska pare po Reidu
JUS B.H8.033 Određivanje sadržaja ulja u parafinu
JUS B.H8.034 Određivanje tačke zamućenja i tačke stinjavanja
JUS B.H8.035 Ispitivanje parafina. Određivanje tačke očvršćavanja
JUS B.H8.036 Određivanje tačke očvršćavanja na rotirajućem termometru parafina
JUS B.H8.037 Određivanje stalnosti boje parafina
JUS B.H8.038 Ispitivanje tečnih goriva. Određivanje postojeće smole
JUS B.H8.039 Određivanje sadržaja vode destilacijom
JUS B.H8.040 Određivanje pepela u mastima za podmazivanje
JUS B.H8.041 Određivanje pepela u uljima poreklom iz nafte
JUS B.H8.042 Određivanje korozivnosti naftinih derivata pomoću bakarne trake
JUS B.H8.043 Određivanje hemijske stabilnosti inhibiranih turbinskih ulja
JUS B.H8.044 Određivanje antikorozivnih osobina turbinskih ulja u prisustvu vode
JUS B.H8.045 Određivanje olova u etiliziranim benzinima
JUS B.H8.047 Određivanje tačke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom
JUS B.H8.048 Određivanje tačke paljenja u zatvorenom sudu (Penski-Mar tens)
JUS B.H8.101 Sredstva za površinsku zaštitu kalupa i jezgra. Metode ispitivanja
JUS B.H8.115 Ispitivanje tečnih naftnih gasova. Uzimanje uzoraka
JUS B.H8.116 Određivanje relativne gustoće areometrom
JUS B.H8.117 Ogled otparavanja propan-butan smeše
JUS B.H8.118 Određivanje sadržaja ulja i smole i kvalitativno ispitivanje prisustva amonijaka, vode i alkalija
JUS B.H8.119 Određivanje korozivnosti
JUS B.H8.120 Određivanje hemijskog sastava
JUS B.H8.121 Određivanje pritiska para
JUS B.H8.122 Određivanje ukupnog sumpora
JUS B.H8.150 Ispitivanje vazelinskih ulja i grafitiranih masti
JUS B.H8.160 Ispitivanje parafina

Specijalna maziva ulja iz nafte za motore sa unu-trašnjim sagorevanjem. Metode ispitivanja.

JUS B.H8.210 Uzimanje uzoraka i metode ispitivanja
JUS B.H8.220 Ispitivanje cirkulacionih i turbinskih ulja
JUS B.H8.230 Ispitivanje izolacionih ulja za transformatore i električne prekidače
JUS B.H8.235 Ispitivanje kompresorskih ulja i ulja za kompre-sore za hlađenje
JUS B.H8.237 Ispitivanje ležišnih masti
JUS B.H8.238 Metode ispitivanja hidrauličnih ulja
JUS B.H8.239 Metode ispitivanja masti za podmazivanje
JUS B.H8.240 Ispitivanje vretenskih, ležišnih, osovinskih ulja i cilindarskog ulja za zasićenu paru
JUS B.H8.250 Ispitivanje hipoidnih ulja i ulja za visoke pritiske
JUS B.H8.270 Određivanje dimnog broja pri sagorevanju ulja za loženje

XIII — Zaštita od korozije

JUS C.T7.320 Osnovno premazno sredstvo na bazi kalijum-plum-bata
JUS C.T7.363 Emulzija na bazi bitumena sa puniocem. II po-krivni premaz
JUS C.T7.364 Premazno sredstvo na bazi bitumena i aluminiju-ma u prahu. II pokrivni premaz, tip B
JUS C.T7.365 Premazno sredstvo na bazi tera sa puniocem. I pokrivni premaz
JUS C.T7.366 Emulzija na bazi tera sa puniocem. II pokrivni premaza
JUS C.T7.394 Premazno sredstvo, belo, za natpise, na bazi stiro-lizirane alkidne smole
JUS C.T7.395 Premazno sredstvo, žuto, za natpise, na bazi sti-rolizirane alkidne smole
JUS C.T7.396 Premazno sredstvo, crveno, za natpise, na bazi sti-rolizirane aikidne smole
JUS C.T7.397 Premazno sredstvo, zeleno, za natpise, na bazi sti-rolizirane alkidne smole
JUS C.T7.421 Premazivanje novih željezničkih teretnih kola
JUS C.T7.430 Premazivanje novih željezničkih kola hladnjača srednje i jake izolacije

XIV — Fotografija

JUS Z.E0.010 Fotografija. Fotografska senzitometrija. Terminologija na pet jezika. I lista
JUS Z.EO.Oll Fotografija. Fotografska senzitometnja. Terminologija na pet jezika. II lista.

10. Zaštita od opasnosti pri radu u hemijskoj i radiohemijskoj laboratoriji i industriji pružanja prve pomoći

SADRŽAJ

Zaštita na radu
Opšta zaštita na radu
Lična zaštita na radu
Dejstvo prašine na organizam i zaštitne mere
Pneumokonioze
Maksimalno dopuštene koncentracije prašine u vazduhu
Delovanje toksičnih materija na organizam i prva pomoć
Ulazna vrata i putevi prodiranja otrova u organizam
Prva pomoć pri najčešćim akutnim trovanjima
Dejstvo radioaktivnog zračenja na organizam i zaštitne mere
Zaštita od jonizujućeg zračenja
Norme sigurnosti pri radu sa izvorima jonizujućeg zračenja
Medicinska kontrola i zaštita
Metode oživljavanja
Sandučić za prvu pomoć

Razvoj hemijske industrije i primena hemijskih metoda u tehnološkim procesima ostalih privrednih grana (rudarstvo, metalna industrija, poljoprivreda, itd.) znatno su uticali na pojavu sve većeg broja i vrsta profesionalnih trovanja. Toksične materije, tj. profesionalni otrovi koji se sreću u proizvodnji (u sirovinama, polufabrikatima, definitivnim proizvodima ili otpadnim materijama) postaju iz dana u dan mnogobrojniji i češći. Široka proizvodnja i primena insekticidnih, herbicidnih i fungicidnih sredstava u poljoprivredi, zatim nagli razvitak proizvodnje plastičnih masa itd., naročito su uslovili izloženost velikog broja osoba štetnom dejstvu organskih otrova koji se koriste kao solvensi, stabilizatori i plastifikatori (plastične mase, najlon, perlon, polivinil, viskoza, veštački kaučuk, guma, lepci itd.). Mada su automatizacija i mehanizacija tehnoloških i radnih procesa, kao i zaštita na radu, znatno napredovali, ipak još dolazi do zagađenja radne atmosfere industrijskim gasovima, parama, prašinom, dimovima ili do direktnog kontakta sa raznim otrovnim materijama. Sve ovo utiče na pojavu sve većeg broja ugroženih radnih mesta i profesionalnih trovanja.

Zaštita na radu

Zaštita na radu je, u stvari, zaštita zdravlja radnika, koja se odnosi na preduzimanje niza aktivnosti usmerenih ka sprečavanju i suzbijanju delovanja štetnih faktora kojima je radnik izložen u toku rada.

Pod merama za zaštitu na radu podrazumevamo zahteve usmerene na uslove rada, zahteve u pogledu zdravstvenih, fizičkih, psihičkih i drugih sposobnosti radnih Ijudi, zahtev u pogledu tehnološkog postupka, organizacije rada, radnih prostorija, radnog mesta itd.

Mere zaštite na radu u hemijskoj proizvodnji naročito su važne pošto se ovde radi sa mnogobrojnim opasnim materijamai Delovanje nekih materija na organizam nije dovoljno, ili nije uopšte poznato. Osim toga, u ovoj proizvodnji postoje i takve materije koje ne izazivaju nikakve prirodne reakcije, pošto, na primer, nemaju nikakav neugodan miris ili nadražujuće dejstvo, te su ovde zaštitne mere neophodne i neizbežne.

Zaštita na radu može biti opšta i lična.

Opšta zaštita na radu

Opšta zaštita na radu obuhvata uopšte radnu okolinu — građevinske objekte, radno mesto, oruđa za rad, transport, ventilaciju, buku, vibraciju, osvetljenost, mere za sprečavanje štetnog dejstva otrova, prašine, zračenja, struje, požara, eksplozije itd.

Ovde će biti opisane samo neke opšte mere zaštite kojima se mora dati prioritet u hemijskoj proizvodnji.

Ventilacija. — Najvažnija mera za sprečavanje štetenog delovanja atmosferskih onečišćenja je ventilacija. Upotrebljavamo opštu i lokalnu ventilaciju. Efikasnost ventilacije zavisi od dva glavna faktora: 1. od količine onečišćenja, odnosno od brzine kojom se vazduh radne prostorije onečišćuje i 2. od brzine ventilacije, tj. od brzine dovoda svežeg vazduha u prostoriju.

Opšta ventilacija se teško može upotrebiti kao efikasna metoda prilikom stvaranja gasova, para i prašine, jer je brzina stvaranja tih onečišćenja vrlo velika, a toksičnost im je visoka.

Lokalna ventilacija je, sigurno, najvažnija metoda za sprečavanje ekspozicije otrovnim gasovima, parama i prašinom u industriji. Zadatak lokalne ventilacije jeste da na samom izvoru onečišćenja odstranjuje zagađeni vazduh tako da on ne može dopreti u zonu disanja radnika.

U hemijskoj industriji, prilikom izvođenja hemijskih procesa, stvaraju se određene količine štetenih gasova i para te ih je potrebno odstraniti ventilacijom.

Ventilacija laboratorija. — U prostorijama laboratorija, u industriji kao i u institutima, oslobađaju se štetni gasovi i pare, nastali prilikom raznih eksperimenata, kontrole proizvoda itd.

Radovi kod kojih se stvaraju štetni gasovi i pare vrše se na posebnim radnim mestima, u tzv. digestorima, tj. specijalnim odsisnim uređajima koji oavlače plinove i pare sa samog mesta njihovog stvaranja i tako onemogućavaju svako prodiranje štetnih gasova i para u radno područje zaposlenog osoblja.

Međutim, i na radnim stolovima u laboratoriji takođe se vrše razne hemijske analize, ispitivanja reakcije i sl., te je, osim lokalnog odsisavanja digestorima potrebno vršiti i opštu ventilaciju same prostorije.

Broj izmena vazduha u laboratorijama kreće se od 8 do 15 p/h (promena u jednom satu), no broj izmena vazduha u digestoru iznosi i 600 promena u satu. lako broj izmena vazduha u digestorima izgleda veliki, količina odsisanog vazduha relativno je mala i zavisi od volumena samog digestora.

Budući da se u digestorima prilikom rada oslobađaju gasovi i pare, lakši i teži od vazduha, odsisavanje se vrši kod dna, i ispod krova digestora. Pomoćni otvor digestora, koji se prilikom rada giba u vertikalnom smeru, nikada se ne zatvara potpuno, nego se ostavlja jedan procep (oko 5 cm) radi ulaska vazduha.

Ponekad se dešava da odsisavane produkte ne smemo izbacivati u atmosferu (bakteriološka laboratorija, izotopska laboratorija i sl.) već taj vazduh moramo pre izbacivanja u atmosferu očistiti filtriranjem. Filtriranje vazduha vrši se u višestepenim filtrima.

Opšta ventilacija laboratorija. — Prostoriju laboratorije takođe je potrebno ventilirati i to opštom ventilacijom, s tim da jedan deo vazduha bude odsisavan putem lokalnog odsisnog sistema u digestoru. U vreme kada je uključena u rad opšta ventilacija, u laboratorijskim prostorijama mora vladati potpritisak u odnosu na susedne prostorije. Time se onemogućava prodiranje bilo kakvih mirisa i štetenih primesa u susedne prostorije. Potpritisak u prostoriji stvaramo tako što odsisamo oko 10% više vazduha nego što ga u prostoriju ubacujemo.

Tehnički najispravnija ventilacija laboratorija je kada se odsisavanje vrši sa strane i ispod radnih stolova, a ubacivanje vazduha (zimi zagrejanog) kod tavanice. Ventilacija se može vršiti i drugim sistemima, takođe efikasnim.

S obzirom na to da se u digestorima, kao i u laboratorijama, upotrebljavaju razne hemijske materije gde se oslobađaju štetni sastojci koji imaju određena hemijska delovanja na cevi za transport vazduha, to se mora voditi računa o primenljivosti pojedinih materijala, zavisno od hemijskih materija.

Buka. — Problemom buke bavi se ogroman broj naučnih institucija u svetu, kako u pogledu njenog sprečavanja, tako i u pogledu njenog dejstva na organizam.

Intenzitet buke izražava se obično decibelima (db). Praktično iskustvo je pokazalo da dolazi do trajnih oštećenja organizma prilikom duže izloženosti, kada intenzitet buke iznosi najmanje 80—90 db. Po američkim autorima, granične vrednosti kreću se oko 85 db za sva područja frekvencija osim niskih, za koja su više.

Mehanizam dejstva buke na organizam verovatno se sastoji i u tome što dolazi do sužavanja krvnih sudova, otežanijeg snabdevanja krvlju određeriih regiona i konzekutivnog oštećenja usled smanjenja koncentracije kiseonika. Pored već dobro poznatog oštećenja sluha i psihičkih reakcija dolazi do oštećenja centralnog nervnog sistema (E. C. Galinjina), srca (B. Kylin), želuca (S. Maugeri), a može takođe dovesti i do oštećenja celog organizma (žlezda sa unutrašnjim lučenjem, krvnih sudova itd.).

Zaštitne mere protiv štetnog delovanja buke mogu biti opšte i individualne.U opšte mere zaštite prvenstveno dolazi u obzir vođenje računa o tome da se pri građenju tvornica i tvorničkih postrojenja omogući prigušivanje buke, što se može postići odgovarajućim tehničko-građevinskim i konstrukcionim merama. Postoje tri grupe individualnih zaštitnih sredstava: antifoni (kuglice koje se stavljaju u spoljni ušni kanal), štitnici (plastične školjke koje prekrivaju obe ušne školjke), i kacige. Ove potpuno prekrivaju oba uha sa konveksitetom lobanje.

Osvetljenost. — U nizu zdravstveno-tehničkih mera koje štite zdravlje radnika treba spomenuti i dobro osvetljenje u preduzećima. Idealno osvetljenje radnog mesta trebalo bi da osigura potpuno iskorišćenje čovekovih vizuelnih kapaciteta, zaštitu od umora, sprečavanje oštećenja očiju, kao i prevenciju od povreda. Prednosti dobre rasvete su: veća tačnost i sigurnost pri radu, veća produktivnost, bolji kvalitet, olakšano održavanje čistoće radnih mesta i prostorija.

Osvetljenost se obično meri fotoelektričnim meračima a izražava se u luxima (Zx). Zavisno od preciznosti poslova koji se obavljaju, osvetljenost u luxima treba da iznosi od 30 do 1.000 lx (po JUS-u).

Dobra rasveta treba da ispunjava sledeće uslove:

— Treba upotrebljavati uglavnom opštu rasvetu, a u posebnim slučajevima lokalnu. Jačina opšte rasvete obično iznosi 1/10 lokalne.
— S obzirom na to da se direktna rasveta vrlo često upotrebljava, jer je efikasna, treba nastojati da se izbegne bleštanje.
— Fluorescentna rasveta se upotrebljava sve vise, jer je slična dnevnom svetlu, daje difuznu i jaku svetlost, proizvodi malo toplote iako ima nekih nedostataka: bleštanje, ekonomski faktor, treperenje itd. Takođe se upotrebljavaju sijalice sa užarenom niti.
— Za bojenje zidova i strojeva treba upotrebiti boje sa visokim koeficijentom refleksije. Ako se upotrebljavaju različite boje za pokretne i nepokretne delove strojeva, opasnost od nesreća se smanjuje.
— Treba posvetiti veliku pažnju održavanju čistoće rasvetnih tela.
— Dnevna rasveta je dobra i treba je upotrebljavati gde je god to moguće. Površina prozora treba da iznosi bar 20—30% površine poda.

Radne prostorije. — Veličina radnih prostorija zavisi od vrste rada. Pod potpuno normalnim uslovima treba svakako osigurati bar 10 m3 slobodnog prostora, odnosno 2 m3 slobodne površine poda po radniku. Najmanja visina radne prostorije treba da bude 3 m. Radna prostorija ne sme biti u podrumu ili suturenu.

Podovi radnih prostorija moraju biti ravni, čisti i otporni prema oštećenju, ne smeju stvarati prašinu, moraju se lako čistiti, prati, eventualno i dezinficirati. U prostorijama gde se proliva tečnost podovi moraju biti nepropusni i otporni na delovanje otrovnih materija, tj. ne smeju ih upijati; takođe treba da imaju dovoljno nagiba prema slivniku.

Zidovi i tavanice moraju biti od materijala koji se može krečiti, bojiti, lako čistiti, prati i eventualno dezinfikovati. Takođe moraju dobro izolovati od vlage, toplote i buke. Ne smeju imati pukotina i rupa kroz koje bi mogli prolaziti gasovi, pare i aerosoli.

Krovovi se moraju toplotno izolovati — da preko leta ne izazovu prejako zagrevanje ili preko zime rashlađivanje.

U radnim prostorijama u kojima može doći do eksplozije krovna konstrukcija i pokrov moraju biti laki.

Površina prozora prema površini poda treba da je 1:6. Najbolja rasveta postiže se pcozorima na dve suprotne strane. Poželjna orijentacija prema stranama sveta je JZ, JI i S. Udaljenost radnog mesta od prozora ne sme biti veća od trostruke visine merene od poda do gornjeg ruba prozora, ali ne preko 12 metara. Prozori moraju biti uređeni za otvaranje i zatvaranje na takav način da osoba koja to čini stoji na podu radne prostorije.

Vrata se moraju pestaviti tako da omogućuju lak prilaz i prenos robe, a u slučaju nesreće i panike — lako bežanje. Zbog toga se sva vrata moraju otvarati prema spolja i u pravcu najbližeg izlaza. Udaljenost izlaza od radnog mesta ne sme biti veća od 25 metara.

Stepeništa moraju biti jednostavna, sa laganim usponom, pravilno odabranim podestima, dovoljno široka i dobro osvetljena. Za penjanje na više od tri sprata potrebne su pored stepeništa i dizalice (liftovi).

Hodnici i prolazi moraju biti lako pristupačni. Glavni hodnici i prolazi moraju biti najmanje 1,5 metar široki, a sporedni 1 metar.

Lična zaštita na radu

Lična zaštitna sredstva služe za ličnu zaštitu na radu i njih svaki radnik za sebe koristi, za razliku od kolektivnih (opštih) zaštitnih sredstava i mera, koja se koriste u cilju zaštite od opasnog rada mašina, aparata, uređaja, od raznih štetnosti pri radnim procesima kao i od dejstva škodljivih materija.

Lična zaštitna sredstva upotrebljavaju se u slučajevima ako se opasnosti i štetnosti kojima su izložena lica na radu ne mogu otkloniti na drugi način. Ovakav stav bazira se na tome što svako lično zaštitno sredstvo, bez obzira koliko je prikladno, stvara smetnje i neprijatnosti pri radu. Zaštita lica na radu je mnogo efikasnija ako se opasnosti otklone na samom izvoru njihovog nastajanja.

Među najglavnija lična zaštitna sredstva potrebna za rad ubrajaju se: zaštitni šlemovi za glavu, zaštitne naočari i štitnici za oči i lice, respiratori i gasne maske, cevne maske i izolacioni aparati, zaštitne rukavice i štitnici za ruke, zaštitno radno odelo i pregače, zaštitna obuča, antifoni i školjke za uši.

Gasna maska. — Gasna maska se sastoji od cedila — filtra i obrazine sa ventilima. Namenjena je zištiti organa za disanje od dejstva škodljivih gasova, para i aerosola. Po našem jugoslovenskom standardu postoji 12 cedila za razne gasove i pare koja su obeležena slovima i različito obojena (vidi tabelu). Prema tome, pre upotrebe gasne maske mora se analizom identifikovati vrsta škodljivog gasa i približno odrediti njegova koncentracija u vazduhu radne sredine. Po JUS-normama otpor cedila u struji vazduha od 30 1/m ne sme biti veći od 20 mm vodenog stuba.

Respirator. — Respirator — namenjen zaštiti organa za disanje protiv industrijske prošine, dimova i magle (aerosola) — sastoji se od poluobrazine sa ventilima i od filtra. Disanje sa respiratorom je mnogo lakše nego sa gasnom maskom, jer je otpor pri disanju između 8 i 12 mm vodenog stuba.

Prema JUS-u mogu se koristiti respiratori sa sledećim vrstama filtera: FF, F i Fa. Filter FF upotrebljava se za zaštitu organa za disanje od najfinije industrijske prašine, dimova i magle (aerosola), koji mogu sadržavati i slobodan silicijum-dioksid (SiO2) i radioaktivne čestice. Filter M upotrebljava se za zaštitu od dejstva umerenih koncentracija fine industrijske prašine. Filter FA služi za zaštitu od dejstva umerenih koncentracija fine industrijske prašine i manjih koncentracija škodljivih gasova i isparenja.

Oznaka cedila: slovom bojom natpisom

Cedilo štiti protiv

A smeđa
Cedilo protiv organskih para i razređivača
Acetona, akroelina, alkohola, anilina, benzola, benzina, estera, etilenoksida, etil-alkohola, etera, formaldehida, hloroforma, metil-alkohola, mravlje kiseline, nitro-jedinjenja, sirćetne kiseline, razređivača, ugljen-disulfida, tetraetilolova, tetrahlor-ugljenika, toluola, trihlor-etilena, ugljovodonika i njihovih homologa.

B crvena
Cedilo protiv kiselih gasova
Broma, azotne kiseline, fosgena, halogenovodonične kiseline, joda, kiselih gasova ili para, hlora, nitroznih gasova, nitro-jedinjenja, sumporhlorida.

BB crvena sa crnom trakom
Cedilo protiv kiselih gasova sa ugrađenim cedilom protiv aerosola
Isto kao za cedilo B, i od metalnih dimova.

CO crna
Cedilo protiv ugljen-monoksida i požarnih gasova.

E žuta
Cedilo protiv sumpor-dioksida i sumporne kiseline.

G plava
Cedilo protiv cijanvodonika i cijanvodonične kiseline.

Hg siva sa crnom traikom
Cedilo protiv živinih para.

J crvena sa plavom trakom
Cedilo protiv ciklona i hlorovodonične kiseline.

K zelena
Cedilo protiv amonijaka.

L žuta sa crvenom trakom
Cedilo protiv sumpor-vodonika.

M žuta sa zelenom trakom
Cedilo protiv sumporvodonika i amonijaka sumporvodonika.

O siva sa crvenom trakom
Cedilo protiv arsen-vodonika i fosfor-vodonika.

Jako je važno znati da se gasne maske i respiratori mogu koristiti ako u radnoj atmosferi ima kiseonika preko 16% po volumenu i ako koncentracija zagađenja ne prelazi 2% za gasove i pare, odnosno pri umerenim koncentracijama industrijske prašine.

Izolirajuće maske i aparati upotrebljavaju se pri velikim koncentracijama aero-zagađenja i ako u vazduhu nema dovoljno kiseonika. Među ove spadaju: cevne maske sa dovodom čistog vazduha iz nezagađene atmosfere i izolirajući aparati sa kiseonikom, sa kojima se diše pomoću komprimiranog čistog kiseonika iz boce.

Zaštitne rukavice. — Gumene rukavice se koriste za zaštitu ruku od štetnog uticaja: vode, materija slabije koncentracije koje nagrizaju, otrova, zaraznih materija, etra. i alkohola. Rukavice izrađene od specijalnog PVC (polivinil-hlorida) materijala otporne su na dejstvo koncentrovanih minearlnih i organskih kiselina i alkalija, kao na benzin i proizvode nafte. Rukavice od sintetičke gume (neoprena) otporne su na organske rastvarače itd.

Zaštitno radno odelo. — Protiv otrovnih materija u gasovitom i tečnom stanju treba upotrebljavati potpuno zatvorena odela izrađena od nepropusno impregniranih tkanina. Zaštitno odelo protiv nagrizanja od kiselina, alkalija i sličnih hemijskih jedinjenja izrađuju se od specijalnih plastičnih masa (PVC, najlon i dr.), ali se u nedostatku ovih materija protiv kiselina koriste odela od vune, a protiv alkalija odela od pamuka. Za zaštitu od nafte, naftinih derivata i organskih rastvarača koriste se tkanine izrađene od specijalnih sintetičkih vlakana i plastičnih masa kao i tkanine impregnirane gustim uljima.

Zaštitna obuća. — Danas se u hemijskoj industriji sve više koristi obuća izrađena od sintetičkih materija i gume (vulkanizirane, butil-gume itd.).

Dejstvo prašine na organizam i zaštitne mere

Pod prašinom podrazumevamo najfinije čestice neke materije, koje se duže ili kraće vreme mogu održati lebdeći u vazduhu. Čestice prašine lebde u vazduhu usled svoje neznatne veličine; po zdravlje su najopasnije čestice prašine prečnika manjeg od 0,005 mm. Čestice takve veličine mogu da prodru duboko u organe za disanje i, što je naročito važno, ne mogu se videti golim okom. Ova činjenica uslovljava veliku teškoću, jer se zbog ovoga opasnost od prašine ne može primetiti. Važno je za hemijsku industriju napomenuti da čestice prašine mogu prodreti i u organe za varenje. U ovu poslednju grupu spadaju naročito toksične prašine, kao što su: prašine olova i jedinjenja, razne vrste vanadijum-dioksida, arsenik, mangan-dioksid, rastvorIjivi oksidi hroma, kadmijum-dioksid, jedinjenja berilijuma itd. Kod ovih materija veličine čestica prašine imaju podređen značaj u odnosu na toksično dejstvo, mada se i njihova rastvorljivost u organima za varenje (a time i toksičnost) povećava sa finoćom čestica prašine.

U mnogim tehničkim oblastima stvaranje prašine u radnim prostorijama i na pojedinim radnim mestima stalno se povećava. Svako povećanje finoće ili količine proizvoda u obliku prašine — kao što je to slučaj u hemijskoj industriji — povećava i teškoće da se spreči širenje prašine u vazduhu. To naročito dolazi do izražaja sa uvođenjem mehanizacije i povećanjem opsega automatizacije u industriji. Međutim, primena savremenih tehničkih sredstava je neophodna da bi se povećala produktivnost proizvodnje i zadovoljili veći zahtevi za kvalitetom proizvoda.

Neophodno je da upravo u današnjem dobu tehnike radni čovek bude u prvom planu posmatranja i zbivanja. Konstruktor ima zadatak da pri svakom planiranju i novim konstrukcijskim rešenjima, pre svega, predvidi mere zaštite koje će omogućiti da se održi radna sposobnost i sprovede zaštita od svih štetnih uticaja na čoveka.

Pneumokonioze

Pneumokonioza je oboljenje pluća koje je nastalo usled udisanja prašine, pri čemu se pod prašinom podrazumevaju sve čvrste čestice.

Udahnuta prašina ima trojaku sudbinu: jedan deo prašnih čestica zadrži se _u nosnom filtru ili na zidovima krupnijih disajnih puteva; drugi deo izbaci izdahnuta struja vazduha; treći deo prodire u sitne i najsitnije disajne puteve (bronhiole). Sa gledišta patogeneze svih pneumokonioza, sem azbestoze, značajne su najsitnije čestice, koje su u stanju da prodru u plućne mehuriće (alveole), a iz njih dalje u tkiva, menjajući na tom putu svoj fizičko-hemijski karakter i izazivajući razne biohemijske promene na ćelijama i tkivima.

Kad prođe kroz nos i grlo, udahnuti vazduh dospeva u dušnik. Iz dušnika — u levu i desnu dušnicu (bronhusi) a dalje, grananjem dušnica, prodire do najsitnijih dušnica (bronhiola) i na kraju u plućne mehuriće koji, u stvari, i sačinjavaju plućno tkivo. Plućni mehurići (alveole) imaju u svojim zidovima arterijske i venozne kapilare, kao i limfne sudove.

Svi delovi organa za disanje snabdeveni su odbrambenim sistemom koji treba da zadrži udahnutu prašinu. Za velike čestice (veće od 10 mikrona) postoje svi izgledi da će se zadržati u nosu ili grlu. Veće čestice zadržavaju se na sluzi koju luči dušnik i bronhije. Pod dejstvom bezbrojnih dlačica koje trepere, sluz

— zajedno sa prašinom koju je upila — stalno se izbacuje (1 cm u minuti), sve dok se ne izbaci iz dušnika. Čestice koje se ne zadrže na taj način i čije su dimenzije manje od 5 mikrona, mogu da dospeju do mehurića; tu je odbrana organizma osigurana pokretnim ćelijama — fagocitima, koje pošto unesu u sebe te čestice odlaze do bronhija, odakle ih organizam izbacuje treperavim dlačicama. Ali te čestice ipak mogu da prođu kroz zid mehurića, bilo samostalno ili u fagocitima i da ostanu u plućnom tkivu, sem ako ih fagociti ne upiju i ne odnesu u limfni sistem i dalje u limfne žlezde. Veiiki deo prašine zadržava se u žlezdama koje funkcionišu kao filtri. Zavisno od vrste i količine prašine, tkivo u kome se nagomilava prašina — reaguje stvaranjem vlaknastog
— vezivnog tkiva. Fagociti ili same prašne čestice se na svom putu zadržavaju i u omotačima dušnica i krvnih sudova gde takođe dovode do stvaranja vezivnog tkiva. Ovi omotači predstavIjaju, u stvari, „kostur” pluća, koji se u normalnim uslovima, zahvaljujući svom elasticitetu, pri disajnim pokretima rasteže i skuplja. Međutim, usled dejstva prašine, tj. bujanja veziva, ova funkcija omotača postaje sve manja, te nastaju smetnje u disanju. Pored ovoga, smetnje nastaju i u dušnicama, jer prašina izaziva otok sluzokože, pojačano lučenje sluzi i grčenje mišića dušnica, a sve ovo dovodi do sužavanja lumena disajnih cevastih organa. Zbog ovih promena ventilacija pluća je sve slabija i disanje otežanije.

Od pneumokoniotičnih oboljenja najopasnije su silikoza i azbestoza.

Silikoza. — Silikoza se javlja usled udisanja prašine u kojoj se nalazi slobodan silicijum-dioksid. Poznato je da je silicijum-dioksid najopasnija supstanca koja ulazi u sastav štetne prašine, čak toliko opasna da predstavlja jedan od glavnih uzroka oboIjenja pluća prouzrokovanog udisanjem prašine. Povredu pluća izaziva silicijumska kiselina, koja se stvara rastvaranjem silicijum-dioksida u tečnostima organizma. Smatra se da ona svojim toksičnim dejstvom izaziva dugotrajno suženje plućnih i dušničkih krvnih sudova (arteriola), te dolazi do slabe ishranjenosti plućnog tkiva. Ova prašina takođe deluje na pluća, stvaranjem čvorića u tkivu, što kasnije može da dovede do orožavanja.plućnog tkiva. Na taj način dolazi do sprečavanja krvotoka i uništavanja plućnog tkiva, što negativno utiče na funkciju disanja, srca i ostalih organa Ijudskog organizma. Silikoza se često kombinuje sa tuberkulozom i nastaje silikotuberkuloza sa vrlo lošom prognozom.

Azbestoza. — Za razliku od silikoze, kod koje se najveća važnost pripisuje hemijskoj teoriji, smatra se da azbestoza nastaje prvenstveno zbog mehaničkog dejstva oštrih i dugih azbestnih iglica koje se zabadaju u plućno tkivo ili kožu stvarajući sitnije ili krupnije izrasline.

Maksimalno dopuštene koncentracije prašine u vazduhu

Do profesionalnih oboljenja može doći kad koncentracija prašine u vazduhu pređe određenu granicu. Zbog toga su sanitarnim normama određene maksimalno dopuštene koncentracije (MDK) u radnoj zoni industrijskih postrojenja. Dopuštene koncentracije prašine najčešćih materija pokazuje tabela

• Prašina od materija
• MDK mg/m3
  Prašina koja sadrži više od 7O% slobodnog
  SiO2 u kristalnoj modifikaciji 1,0
  Prašina sa 10—70% slobodnog SiO2 2,0
  Prašina staklenog i mineralnog vlakna 3,0
  Prašina barita, cementa i fosforita sa
  manje od 10% slobodnog SiO2 5,0
  Prašina cementa, gline, minerala i
  njihovih smesa, bez slobodnog SiO2 6,0
  Ugljena prašina:
  sa manje od 10% slobodnog SiO2 4,0
  bez slobodnog SiO2 10,0
  Prašina aluminija i al. oksida 2,0
  Olovo i njegovi spojevi 0,01

Dijagnoza pneumokonioze. — Na žalost, sigurnu dijagnozu moguće je ustanoviti rendgenskim snimkom pluća i to tek kada bolest dostigne takav stadijum da se medicinskim sredstvima ne može uticati na nju.

Lečenje pneumokonioza. — Lečenje nije moguće; ono se uglavnom sastoji samo u terapiji pojedinih simptoma (kašlja, iskašljavanja, krvavljenja iz pluća, bolova, srčanih smetnji, malaksalosti itd.). Prognoza je uvek loša.

Zaštita na radu. — Jedino efikasne metode u borbi protiv pneumokonioza su preventivne mere za suzbijanje prašine na samom izvoru nastajanja i primena ličnih zaštitnih sredstava. Mere zaštite na radu sastoje se iz tehničke i medicinske zaštite.

Tehnička zaštita obuhvata:

Organizaciju tehnološkog i radnog procesa u smislu mehanizacije, automatizacije i hermetizacije. Ventilaciju na radnom mestu (odsisavanje prašine na izvoru stvaranja) i u radnoj prostoriji. Zamenu štetnih sirovina, manje opasnim. Smeštanje strojeva koji stvaraju prašinu u posebne prostorije. Redovno čišćenje prostorija mokrim načinom ili primenom usisivača za prašinu. Primenu ličnih zaštitnih sredstava (maske, respiratori, odela), naročito u uslovima velike koncentracije prašine. Tekuću kontrolu prašine u radnoj okolini (impindžerom, koniometrom, Ovvensovim brojačem i sl.). Korišćenje prostorija i oruđa koji se lako čiste od prašine (glatke površine).

Medicinska zaštita obuhvata:

Preglede pre zaposlenja i periodične kontrolne preglede — dispanzerska kontrola i lečenje svih hronično obolelih, skraćenje radnog vremena, zdravstveno prosvećivanje.

Delovanje toksičnih materija na organizam i prva pomoć

Načini manifestacije delovanja škodljivih sastojaka veoma su različiti. Najbezopasniji su oni koji se izražavaju u vidu zadaha ili u vidu osećanja štetnih materija (nadraživanja). Ove osobine deluju na radnika kao opomena da se štetne materije uklone ili da se primene odgovarajuće zaštitne mere (sumpor-dioksid i hlor). Materije koje imaju miris, ali koji nije neugodan (hlorni rastvarači, nitrobenzol i benzol), imaju podmuklije dejstvo. Konačno, među otrovnim materijama postoje i one sa podmuklim dejstvom. Ovi otrovi se ne osećaju po mirisu, ne deluju nadražujuće na disajne organe i opasnost se može osetiti tek kada bude prekasno. Najbolji primeri su ugljen-monoksid i nitrozni gasovi. Pored određenih mera zaštite, moraju se ugraditi i alarmni uređaji. Ovo isto važi i u pogledu materija koje prouzrokuju oštećenje kože. Pored veoma agresivnih materija koje stvaraju očigledne promene (kiseline, baze, organski rastvarači, ulja, smole, nafta i dr.), postoje i one čije se dejstvo ispoljava tek docnije u vidu ekcema, alergija i oštećenja unutrašnjih organa.

Povrede koje radniku mogu biti nanete veoma su različite. Neke materije oštećuju krv i krvotvorne organe (olovo, benzol, trinitrotoluol, arsen-vodonik, fenil-hidrazin itd.). Druge oštećuju jetru (kadmijum, olovo, ugljen-disulfid, hlorirani ugljen-vodonici, fenol i dr.), bubrege (živa, olovo, arsen, vodonik, ugljen-disulfid itd.), nervni sistem (ugljen-disulfid, benzol, tetraetil-olovo, acetilen, sumpor-vodonik, hlorirani ugljovodonici itd.), kosti (fluor, fosfor).

Stepen otrovnosti hemijskim materijama veoma je različit. Neke u neznatnim količinama deluju smrtonosno, dok druge duži period vremena ne izazivaju posledice. Reakcija Ijudi je takođe različita; neki su preosetljivi (alergije itd.), dok drugi nisu.

Ulazna vrata i putevi prodiranja otrova u organizam

Otrovi mogu prodirati u organizam na razne načine. Najčešće je prodiranje profesionalnih otrova (mada i trovanja kroz digestivni trakt takođe igraju važnu ulogu) kroz pluća, sluzokože i kožu. Kroz pluća i sluzokožu respiratornih puteva prodire najveći broj otrova prilikom radova u industriji i rudarstvu. Površina pluća je veoma velika, pa otrovi uneti vazduhom brzo dospevaju u krvotok i mogu, mimoilazeći jetru (koja detoksicira ili znatno slabi veći broj otrova), izazvati teška akutna i hronična trovanja. Kroz nepovređenu kožu prodiru najčešće tečne supstancije koje rastvaraju masti kože (organski rastvarači, živa), a preko folikula dlaka prodiru u krv cijan-vodonična kiselina i mnoge druge supstance koje se rastvaraju u mastima.

Kroz povređenu kožu može prodreti u organizam veliki broj industrijskih otrova. Ova činjenica je od većeg praktičnog značaja no što se obično misli. Kroz digestivni trakt prodire najmanje industrijskih trova; ovaj način je srazmerno najređi put nastanka profesionalnih trovanja. U organe za varenje otrovi prodiru na dva načina: gutanjem supstanci koje su se pri disanju iz vazduha zadržale na sluzokoži respiratornih puteva ili preko usta — rukama umazanim toksičnim supstancama, hranom, pićem i pušenjem pri radu ili posle rada.

Mnoge supstance, poznate kao otrovi, veoma slabo se resorbuju iz želuca i creva, te bivaju sa fecesom izbačene napolje. Ukoliko sa portalnom krvlju dospeju u jetru, bivaju u njoj manje ili više detoksicirane. Ovo nesumnjivo još više doprinosi da su trovanja u proizvodnji preko digestivnog trakta ređa.

Prva pomoć pri najčešćim akutnim trovanjima

Pri trovanju otrovnim hemijskim materijama prva pomoć se često ne može u potpunosti pružiti na mestu udesa. Ako je sredina u kojoj se povređeni nalazi zagađena (kontaminirana), na mestu nesreće pružiće se samo pomoć kojom se neposredno spasava život i omogućava da se povređeni evakuiše na manje ugroženo mesto gde će mu se pružiti ostala pomoć.

Osnovno u prvoj pomoći — pri dejstvu tečnih otrovnih hemijskih supstanci na kožu — jeste primarno otklanjanje otrova (dekontaminacija). Ako je otrov pao na golu kožu, najpre ga treba ukloniti upijanjem vatom, filter-papirom ili čistom krpom, pa se tek posle toga to mesto pere i čisti. Zagađenu odeću treba odmah ukloniti. Ukoliko je otrov dospeo u organizam, treba odmah preduzeti sledeće: ustanoviti vrstu trovanja, eliminisati otrov iz tela i neutralizirati otrov. Kod trovanja preko usta, a kada je bolesnik pri svesti, prvih šest sati forsirano povećavanje (draženjem ždrela prstima ruke, po mogućnosti navući gumene rukavice, ili pijenjem slane vode — tri čajne kašike kuhinjske soli na čašu vode). Mnogo je bolje isprati želudac, ali nikako kod trovanja jakim kiselinama ili bazama. Ispiranje želuca može se vršiti i na sledeći način: povređenom se da da popije 5—7 čaša mlake vode, a zatim se izazove povraćanje i to zavlačenjem prsta duboko u grlo. Ovo ispiranje se ponavlja nekoliko puta (vodi se može dodati kuhinjska so ili antidot).

Pružanju prve pomoći treba pristupiti odmah, bez ikakvih odlaganja, ako je potrebno i bez ikakvih prethodnih dijagnostičkih postupaka. Ako je otrovani pri svesti treba da leži sa podignutim uzglavljem. Utopljavanjem treba osigurati normalnu telesnu temperaturu ali ni u kom slučaju pregrejavati bolesnika.

U daljem tekstu biće opisana prva pomoć pri najčešćim trovanjima u hemijskoj industriji.

Alkalije — (natrijum-, kalijum-hidroksid i dr.): Treba odmah ispiti razređeno sirće ili limunov sok ili bar mleko sa sirovim jajetom. Pri povredi kože — ispirati sa mnogo vode; obloge sa odgovarajućim antidotom; tretirati kao hemijske opekotine. Prilikom povrede oka — ispirati sa mnogo vode. Uputiti očnom lekaru.

Alkaloidi — (fizostigmin, nikoitin, strihnin, morfin, atropin itd.): Ispirati želudac uz dodatak medicinskog uglja. Kod smetnji disanja davati kiseonik — pulmotorom.

Amonijak — MDK — 35 mg/m3: Svež vazduh. Po mogućnosti kiseonik. Ne primenjivati veštačko disanje. Udisanje vodenih para.

Anilin — MDK — 20 mg/m3: Poprskanu odeću i obuću odmah skinuti, kožu i sluzokožu ispirati >sa ronogo vode; po mogućnosti kiseonik. Pri prestanku disanja — veštačko disanje. Ne davati alkoholna pića, mleko ni ricinus. Ispirati želudac.

Arsen — MDK — 0,5 mg/m!: Ako otrovani nije u nesvesti — izazvati povraćanje i ispiranje želuca. Hitna lekarska pomoć.

Arsen-vodonik — MDK — 0,2 mg/m3: Suzbijanje šoka. Mirovanje i davanje kiseonika.

Anlimon —: Kao arsen.

Antimon-vodonik — : Kao arsen-vodonik.

Aromatična amino i nitro-jedinjenja — : Kao anilin.

Bakar — MDK za dim — 0,1 mg/m3, za prašinu — 1 mg/m3: Posle dovoljno povraćanja dati sluzavu kašu i medicinski ugalj.

Benzin — MDK — 500 mg/m3: Kao organski rastvarači.

Benzol — MDK — 50 mg/m3 (ksilol, toluol): Svež vazduh, buđenje spoljnim nadražajima; kiseonik; veštačko disanje.

Brom — MDK — 0,7 mg/m3: Kao hlor.

Bromovodonik — MDK — 10 mg/m3: Kao hlor.

Cijanovodonik — MDK — 11 mg/m3: Udisanje amil-nitrita. Poprskanu odeću odmah svući. Kožu ispirati sa mnogo vode. Pri trovanju gutanjem — izazvati povraćanje, dati medicinski ugalj. Kod poremećaja disanja — veštačko disanje. Brza lekarska pomoć.

Cink — MDK — 5 mg/m3: Kožu i oči — ispirati sa mnogo vode. Ispiranje želuca; medicinski ugalj.

Fenol — MDK — 19 mg/m3 (krezol, lizol): Dati odmah bilo koje biljno ulje (maslinovo). Ispiranje želuca; medicinski ugalj. Pri prestanku disanja — veštačko disanje; kiseonik. Odmah skinuti poprskanu odeću. Ispiranje kože takođe biljnim uljem.

Fosfor — MDK — 0,1 mg/m3 (beli fosfor je otrovan): Nikada ne davati mleko, ulje i jaje. Kožu odmah isprati sa mnogo vode, još je uolje stavljati vlažne obloge od 2% bakar-sulfata.

Fozgen — MDK 0,4 mg/m3: Strogo mirovanje. Nikako veštačko disanje, samo kiseonik. Transport u bolnicu.

Hlor — MDK — 2 m mg/m3: Poprskanu odeću odmah skinuti, kožu ispirati sa mnogo vode. Najstrože mirovanje. Svež vazduh, udisanje kiseonika.

Hlorirani ugljovodonici: Svež vazduh; veštačko disanje; kiseonik. Promena odela. Prati kožu vodom i sapunom. Brza lekarska pomoć.

Kiseline: Neutralizacija kiseline — smesta dati suspenziju magnezijeva oksida ili bar mleko, belance od jajeta pa čak i sapunicu. Ispiranje kontraindikovano. Istovremeno treba sprečavati šok. Kod opekotina kože — vlažni oblozi sa odgovarajućim antidotom.

Metil-alkohoi — MDK — 260 mg/m3: Pri poremećaju disanja

— veštačko disanje; kiseonik. Ukoliko nije u besvesnom stanju
— provocirati povraćanje; medicinski ugalj; crna kafa.

Metil-hlorid — MDK — 105 mg/m3: Svež vazduh; kiseonik; veštačko disanje. Mir. Presvući odelo.

Nitrozni gasovi: Svež vazduh; kiseonik; najstrože mirovanje. Pokrivanje. Uputiti lekaru.

Olovo — MDK — 0,15 mg/m3: Izazvati povraćanje. Medicinski ugalj. Antidot je Mosatil.

Organski rastvarači: Svež vazduh. Veštačko disanje; kiseonik. Zatrovanom davati velike količine tople vode; ispirati želudac. Crna kafa.

Sumpor-vodonik — MDK — 10 mg/m3: Svež vazduh; veštačko disanje; kiseonik. Mirovanje.

Tetraetilolovo: Zabranjen je za upotrebu, treba ga zameniti drugim materijama; inače pri radu koristiti lična zaštitna sredstva.

Ugljen-dioksid — MDK — 900 mg/m3: Svež vazduh, veštačko dianje i kiseonik.

Ugljen-disulfid — MDK — 30 mg/ms: Svež vazduh; veštačko disanje; kiseonik. Obavezno korišćenje ličnih zaštitnih sredstava. Velika opreznost pri radu.

Ugljen-monoksid — MDK — 58 mg/ms: Zatrovanog smesta izneti na svež vazduh; davati kiseonik ili veštačko disanje. Mir. Ako nije u nesvesti — crna kafa.

Ugljen-tetrahlorid — MDK — 65 mg/m3: Čist vazduh, kiseonik ili veštačko disanje. Ako otrovani nije u nesvesti — izazvati povraćanje. Dati crnu kafu. Odmor.

Živa —MDK — 0,1 mg/m3: Ako je uneta u organizam — dati mleko i belance od jajeta. Izazvati povraćanje. Ispiranje želuca vršiti vrlo oprezno mešavinom mleka i medicinskog uglja.

MDK za napad navedene hemijske materije izražena je miligramima na kubni metar vazduha. MDK su maksimalno dopuštene koncentracije škodljivih materija u atmosferi radnih prostorija, koje ne bi smele da prouzrokuju oštećenje zdravlja pri svakodnevnom osmočasovnom radu.

Kod svih trovanja posle ukazivanja prve pomoći obavezno je zatrovanog uputiti u bolnicu ili zatražiti lekarsku pomoć.

Dejstvo radioaktivnog zračenja na organizam i zaštitne mere

Dejstvo na organizam

Primarni efekat jonizujućeg zračenja na živu materiju još nije sa sigurnošću ustanovljen. Smatra se da se sastoji u blokadi sinteze nukleinskih kiselina prvenstveno dezoksiribonukleinske kiseline. Značajnu ulogu u štetnom dejstvu jonizujućeg zračenja igraju i prođukti jonizacije vode, verovatne toksične materije koje se stvaraju u krvi ozračenih organizama, povećana propustIjivost ćelijskih opni itd.

Razlikujemo spoljašnje i unutrašnje ozračenje organizma.

Spoljašnje ozračenje organizma je manje štetno od unutrašnjeg, jer se dejstvo alfa i beta zrakova može donekle i zanemariti, dok kod unutrašnjeg ozračenja dolazi do punog izražaja dejstvo svih radioaktivnih zrakova. Radioaktivne materije mogu da prodru u organizam udisanjem, unošenjem preko usta, preko sluzokože ili kroz povrede na koži.

Dozimetrija zračenja

Instrumenti za dozimetriju se dele na instrumente za individualnu dozimetriju i instnumente za određivanje zračenja u radnim prostorijama. Za određivanje pojedinačne doze zračenja koriste se: džepni elektroskop ili džepna jonizaciona komora i film. Džepna komora je napravljena u obliku naliv-pera. Nosi se na spoljnoj strani mantila. To je mali električni instrument koji u svojoj unutrašnjosti ima skalu podeljenu na milirendgene sa pokaznom iglom. Prilikom prolaska radioaktivnog zračenja, električni napon komore se smanjuje i tu vrednost igla pokazuje kao dozu u milirendgenima, koja je do momenta očitavanja primljena. Služi za kontrolisanje dnevnih doza. Veoma je praktičan, jer se očitavanje vrši direktnim gledanjem tako da se rad može obustaviti u momentu kada dozimetar pokaže vrednosti dopustIjivih doza.

Za merenje nedeljne doze najčešće se koristi film. Mali zubarski film, čija je jedna polovina pokrivena tankim slojem olova, zakači se za spoljnu stranu mantila. Slobodna površina filma će registrovati zajedno beta i gama-emanaciju, dok će kroz površinu pokrivenu olovom preći samo gama zraci. Posle nedelju dana, ili više, film se razvija a stepen zamračenja filma čita na fotodenzitometru. Upoređenje vrednosti zračenja i određivanje doze vrši se prema prethodno napravljenim etalonima.

Za merenje doze zračenja na nekom radnom mestu ili kod izvora zračenja koriste se jonizacione komore, čija je skala napravljena u milirendgenima, a prema potrebi u rendgenima. To su male, lako nosive, praktične komore za direktno očitavanje doze. Ispitivanje zagađenosti na radnom mestu, i radnih prostorija uopšte, vrši se tzv. monitorima. To su instrumenti sa Gajger-Milerovom cevi, osetljivi na male vrednosti zračenja. Registrovanje vrednosti zračenja vrši se preko mikrofona (žvučni efekat) ili preko skale.

Određivanje kontaminacije u vazduhu, otpadnim vodama itd., vrši se posebno adaptiranim instrumentima.

Dekontaminacija ljudi (prva pomoć)

Ruke treba prati čistim neutralnim sapunom i mekom četkom u mlakoj vodi najviše 2—3 minuta. Počinje se od palca, zatim se pređe na deo između palca i kažiprsta, itd. Naročitu pažnju treba obratiti na površine ispod nokta, između prstiju i na vrhove prstiju — jabučica. Nokti treba da su kratko podrezani. Treba izbegavati alkalne sapune i one koji imaju u svom sastavu čvrstih delića (peščani sapuni). Posle pranja ruke treba sušiti po mogućstvu na toplom vazduhu ili mekim papirom koji se posle toga baci. Ukoliko uslovi dozvoljavaju, treba ih prokontrolisati na brojčanom uređaju. Najsigurnije je prati ruke 3 puta po 2 minuta, jer kratko ponavljanje jednog dekontaminacionog postupka (svaki put oko 2 minuta) korisnije je od jednog produženog postupka.

U slučaju da nam obično pranje nije dalo zadovoljavajuće rezultate — pokušati sa nekim od ovih postupaka:

Premazati zagađeno mesto na koži pastom od titan-dioksida koja je pripremljena sa lanolinom. Ovaj premaz zadržati na koži najviše 2—3 minuta, pazeći da pasta ne dođe do usta. Posle skidanja paste oprati ruke sapunom, četkom i mlakom vodom.

Ako je potrebna mnogo brižljivija dekontaminacija kože, treba prvo prati toplom vodom i sapunom, isprati blagim rastvorom limunske kiseline, a da bi bilo još efikasnije treba trljati u toku od 2 do 3 minuta izotoničnim rastvorom, koji sadrži 3% natrijum-citrata. 0.4% sapuna; rastvor ima pH 7.0, a temperatura treba da bude 35°C. Posle ovoga telo treba isprati mlakom vodom.

Usta, nos i uši se ispiraju rastvorom Na(HCO3)2 (sodom bikarbonom) ili rastvorom KMnO4.

Dekontaminacija povreda

Lake rane i ogrebotine.

U slučaju zagađivanja lakih rana i ogrebotina stečenih kontaktom sa radioaktivnim materijalom, treba se pridržavati sledećeg:

Pustiti da voda obilato teče na ranu, neposredno (15 sekundi posle incidenta). Trljati povređeno mesto sapunom i velikom količinom vode, izvršiti blag pritisak iznad rane tako da krv što je moguće više iscuri i sve vreme ispirati povređeno mesto vodom. Ovo stezanje iznad rane ima za cilj da zaustavi venoznu cirkulaciju krvi, a da ne ometa artersku.

Sačuvati predmet koji je izazvao povredu da bi mu se izmerila aktivnost, Ispitati ranu i okolinu površine rane, brojačem posle ispiranja. Ako zagađenje ostaje, ispirati ranu brzo, u toku jednog minuta rastvorom kalijuim-permanganata, a zatim isprati vodom. Zaviti ranu.

Teže povrede

Pustiti puno vode da teče na ranu neposredno posle incidenta; odmah se obratiti lekaru.

Čekajući na dolazak lekara, podvezati ranu (kao kod ujeda^ zmije). Venozna cirkulacija mora da bude zaustavljena u svim slučajevima, ali arterijska treba da bude zaustavljena samo u teškim slučajevima krvavljenja.

U izvesnim slučajevima treba ranu tretirati kao kod zmijskog ujeda, odstraniti malo tkiva da ne bi došlo do apsorpcije i asimilacije radioizotopa.

Udisanje

Sve osobe koje su udisale pare, dimove i radioaktivnu prašinu treba da budu tretirane tako da im se ubrza cirkulacija vazduha kroz pluća (veštačko disanje, duže trčanje na otvorenom prostoru).

Unošenje radioizotopa u organizam

U slučaju unošenja radioaktivnih izotopa u želudac, treba ubrzati njihovo izbacivanje upotrebom sredstava za povraćanje i ispiranjem želuca. Obratiti se lekaru.

Zaštita od jonizujućeg zračenja

Pri zaštiti od zračenja važe tri osnovna pravila: raditi što je moguće brže; do maksimuma povećati rastojanje od izvora zračenja i, kao najvažnije, koristiti zaštitu ekrana i ostalih zaštitnih sredstava (olovni zid, odela, kecelje i dr.).

U zaštiti oko rendgenskih uređaja najvažnija je tehnička zaštita aparature. To se postiže oblaganjem zaštitnim materijalom, kabinama i sl. Za svaku instalaciju potreban je poseban proračun zaštitnog ekrana i zidova. Od velikog značaja je pravilna lična zaštita (korišćenje kecelja, rukavica, eventualno štita za glavu i dr.).

Na radu koji pruža mogućnost za radioaktivnu kontaminaciju najvažnije je raditi čisto i sprečiti unošenje radioaktivnog materijala u organizam. Za rad u radiohemijskim laboratorijama predviđena je upotreba posebne obuće, odeće i rukavica. Prelivanje radioaktivnog materijala vrši se mehaničkim sredstvima, pipetiranje se nikako ne vrši ustima, već posebnim mehaničkim pipetama. Za odvajanje taloga primenjuje se centrifugiranje pre nego filtriranje. Uparavanje se vrši ispod infracrvenog svetla (lampom) ili u kvarcnim kaletama i u vodenom kupatilu, a nikada zagrevanjem na plamenu i rešou. Kad god je moguće, operacije se izvode na većim poslužavnicima koji su pokriveni polivinilom ili filter-papirom zbog lakog uklanjanja pri kontaminaciji. Stolovi su od materijala koji se lako čiste. Stakleni sudovi su dvostruki zbog eventualnog prskanja jednog suda i koriste se samo za jedne iste izotope. Nepotrebni radioaktivni otpaci se bacaju u posebne kante: u jednu za sagorivi a u drugu za nesagorivi materijal.

U laboratorijama se ne sme jesti, pušiti ili piti, niti upotrebljavati kozmetička sredstva. Izbegava se dodir bez rukavica. Zaštitna odeća kontroliše se na radioaktivnu kontaminaciju.

Prema stepenu opasnosti, razlikuju se tri tipa radiolaboratorija: prvi, gde se koriste treiserske doze (mikrokiri), drugi, gde se radi sa srednjim jačinama aktiviteta (od 1 mikrokirija do milikirija) i treći, gde se radi sa aktivnošću većom od 1 milikirija do 1 kirija, a to su tzv. „vruće” laboratorije. U prvim, problem je, praktično, u pažljivom i čistom radu kao i u smeštaju materijala i otpadaka; u drugom su već nužni specijalni uređaji prema vrsti i količini radioaktivnosti, kao i zaštitni ekrani. Treći tip predstavljaju specijalne ćelije, u kojima je izvor hermetički odvojen od čoveka (rad sa manipulatorima, telekomande i dr.). Organizacija zaštite oko nuklearnih reaktora podleže posebnim propisima.

Norme sigurnosti pri radu sa izvorima jonizujućeg zračenja

Za profesionalno izložena lica u zonama jonizujućih zračenja primenjuju se posebne norme sigurnosti. Međunarodna komisija za radiološku zaštitu predložila je svojim preporukama od 1954, 1958. i 1959. godine maksimalno dozvoljene doze (MDD) za profesionalno izložena lica.

Maksimalno dozvoljena doza ozračivanja određuje se prema usvojenoj formuli D=5 (N—18). D — doza, N — godine starosti, 5 = 5 rema godišnje, 18=broj godina do kojih se ne sme primati ozračivanje. Prema tome, za ozračenje čitavog tela MDD iznosi 5 rema godišnje ili 100 milirema nedeljno. U granicama gornje formule može se odobriti za jedan period od 13 konzekutivnih nedelja doza do veličine od 3 rema, izbegavajući da ova doza bude aplikovana odjednom. U toku života akcidentalno se dopušta jednokratno izlaganje profesionalnog lica jonizujućim zračenjima od 25 rema, ali se ova doza mora uključiti u ukupnu životnu dozu koju dopušta formula. Ako je posredi parcijalno ozračivanje samo pojedinih organa, MDD su potpuno drugačije. Za unutrašnje organe (jetra, bubrezi i dr.) MDD za godinu dana iznosi 15 rema, nedeljno 300 milirema.

Za kožu godišnja MDD iznosi 30 rema, nedeljno 600 milirema. Za šake, stopala, prste, godišnja doza je 75 rema ili 1500 milirema nedeljno.

Posebne grupe radnika koji se povremeno izlažu jonizujućim zračenjima mogu biti izložene u veličini od 1/3 do 1/10 doze za profesionalna lica, dok za stanovništvo ova doza iznosi 5 rema za 30 godina. Sa aspekta zaštite populacije, Međunarodna komisija za radiološku zaštitu preporučuje da broj profesionalnog zaposlenog Ijudstva u zonama jonizujućih zračenja jedne zemlje ne prelazi 1,7% stanovništva.

Maksimalno dozvoljena koncentracija ozračenosti odela, obuće, ruku, kože i ostalih delova tela

• Lično odelo i obuća
  Alfa-emiteri
  10-5/uc/cm2
  Beta-emiteri 10-4/uc/cm2
• Zaštitno odeka, obuća, rukavice i štitovi
  Alfa-emiteri
  10-4/uc/cm2
  Beta-emiteri
  10-3/uc/cm2
• Ruke
  Alfa-emiteni
  10-3/uc/cm2
  Beta-emiteri 3×10-2/uc/cm2 (posle pranja fon)
• Koža i ostali delovi tela
  Alfa-emiteri
  3 × 10-5/uc/cm2
  Beta-emiteri 10-4/uc/crm (posle pranja fon)

Medicinska kontrola i zaštita

Medicinska kontrola i zaštita obuhvata, pre svega, prve preglede Ijudi pre stupanja na rad sa radioaktivnim materijama i izvorima zračenja, a zatim periodične i kontrolne preglede.

Pri prvim pregledima posebno se vodi računa o ranijim izloženostima zračenju, pri čemu se uzimaju podaci o prirodi, intenzitetu zračenja i primljenoj dozi. Vrši se pregled krvotvornih organa i krvi, grla, pluća, srca i krvnih sudova, očiju, limfnih žlezda. Pri periodičnim pregledima naročita se pažnja obraća promenama u krvi, eventualno oštećenju kože, grla, pluća, limfnih žlezda, kostiju i drugih organa. Pojedini nalazi, naročito hematološki, ponavljaju se više puta. Tek tako imaju dijagnostičku i prognostičku vrednost. Analize krvi obuhvataju: hemogram, leukocitnu formulu, trombocite, retikulocite, vreme koagulacije krvi i krvavljenja. Pri morfološkim ispitivanjima, glavna pažnja se posvećuje veličini i obliku eritrocita, degenerativnim pojavama na limfocitima i neutrofilima, citolizi. Neophodan je najmanje jedan pregled godišnje, kod jače eksponiranih osoba i češće.

Za rad sa radioaktivnim materijama ili izvorima zračenja smatraju se nepoželjnim osobe sa izraženom malokrvnošću i drugim oštećenjima krvi ili štitne žlezde, tuberkulozni bolesnici, osobe sa oštećenjima kože, iznurene osobe i rekonvalescenti. Posebna se pažnja poklanja trudnicama, njih već od početka trudnoće treba udaljiti od izvora zračenja.

Metode oživljavanja

Postupke kojima uspostavljamo normalne funkcije disanja i rada srca nazivamo oživljavanjem. Metode oživljavanja, bilo da se radi o veštačkom disanju ili spoljnoj masaži srca, daju različite rezultate. Ovde je izvršen izbor zasada najefikasnijih metoda.

Veštačko disanje

Veštačkim disanjem, u stvari, imitiramo prirodno disanje, koje se sastoji od uvlačenja vazduha u pluća i njegovog izbacivanja (istiskivanja) iz pluća.

Kao prethodna radnja veštačkom disanju je oslobađanje gornjih disajnih puteva i otklanjanje svih mehaničkih prepreka (sadržaj u ustima, zapadnuti jezik, oslobađanje vrata ili grudnog koša od stezanja).

Usta na usta. — Do sada je ovo najuspešniji način veštačkog disanja. Povređeni se položi na leđa, ili se ostavi u nađenom položaju, a onaj koji ukazuje prvu pomoć klekne pored glave povređenog. Jednom rukom mu podigne donju vilicu i zabaci glavu tako što mu sa četiri prsta jjoduhvati podbradak, a palac stavi u udubljenje između brade i donje usne povređenog. Usta mu treba otvoriti, a nozdrve stegnuti prstima druge ruke (još je sigurnije ako se palac zavuče u usta i njime potiskuje jezik). Lice koje ukazuje pomoć udahne, što je moguće više, vazduh, prisloni tačno svoja usta na usta povređenog i snažno izdahne. Zatim onaj koji vrši veštačko disanje podigne svoju glavu, čime omogućava izlaženje vazduha, tj. izdisaj, koji može kontrolisati osluškivanjem ili praćenjem pokreta grudnog koša. Ovu radnju treba ponavljati 15 do, najviše, 20 puta u minutu (sl. 1).

Metoda usta na nos je slična prethodnoj, s tom razlikom što se usta povređenog zatvore, a vazduh uduvava kroz nos.

Utiskivanje vazduha u pluća može se vršiti i ručnim mehom — reanimatorom (koji se sastoji iz gumenog meha sa pomoćnim ventilom i maske koja pokriva usta i nos). Otrovani se stavi na leđa. Jezik povređenog se kleštima za hvatanje jezika nešto malo izvuče. Zatim se odabere odgovarajući tubus, nakvasi, pa se krivinom okrenutom prema jeziku stavi preko jezika. Na taj način je onemogućeno zapadanje korena jezika u ždrelo. Vilice povređenog treba stegnuti tako da štitasti deo tubusa leži spolja na usnama. Maska se stavlja povređenom tako da dobro prianja na usta i nos, pa se zatim čvrsto pridržava levom rukom, zajedno sa donjom vilicom. Desnom rukom vrše se ritmički pokreti rastezanja i skupljanja meha. I ovde se izdisanje i udisanje ponavlja 15 do 20 puta u minutu (sl. 2).

Holger — Nielsenova metoda je najpogodnija kod trovanja hemijskim materijama. Zatrovani se položi da leži potrbuške. Povređenom se saviju ruke u laktovima i šake podmetnu pod čelo, glava mu se nakrene u stranu. Onaj ko ukazuje pomoć, klekne iznad glave povređenog i izvodi disajne pokrete. Udisaj izvodi na taj način što zatrovanom podigne laktove nagore i prema sebi (sl. 3), a izdisaj pritiskom obema rukama na leđa u visini vrhova plećki — lopatica (sl. 3a).

Spoljna masaža srca

Povređeni se položi na leđa, zatim se klekne sa strane povređenog; dlan jedne ruke se postavi poprečno na donji deo grudne kosti, a na gornji deo ove šake postavi se dlan ili pesnica druge ruke. Zatim se vrši naizmenično pritiskivanje i popuštanje grudne kosti u pravcu prema kičmi. Ovi pokreti se u određenom ritmu ponavljaju 70—80 puta u minutu. Pritiskivanje ne sme biti prejako, jer može izazvati prelom grudne kosti ili rebara (sl. 4).

Šok

Šok je složena reakcija organizma na razne vrste povrede gde dolazi do poremećaja važnih životnih funkcija.

Šok može dovesti do smrti, te se moraju preduzeti odgovarajuće hitne mere — da se uzrok koji ga izaziva što pre otkloni. Uzroci mogu biti: gubitak krvi, jak bol, bakterijski toksini, produkti raspadanja tkiva, štetni nervni nadražaji iz rane itd.

Znaci šoka su: opšta slabost, bledilo, poremećaj pulsa i krvnog pritiska, uznemirenost ili apatičnost, sa bolovima ili bez bolova. Manifestni znaci su: pepeljasta boja, hladna lepljiva koža, jedva opipljiv puls i nizak pritisak.

Mere za sprečavanje šoka sastoje se u otklanjaniu uzroka šoka. Ako se radi o krvavljenju, treba ga zaustaviti (spoljna krvavljenja se zaustavljaju zavojima jače stegnutim ili poveskama — koje se moraju postavljati iznad same rane). Bol takođe treba ublažiti i svaku povredu pravilno tretirati. Povređeni treba da miruje — leži, sa lako uzdignutim nogama, sem kod povreda grudi i glave. Povređenog treba pokriti, ali se nikako ne sme zagrevati. Korisni su topli napici — čajevi. Alkoholna pića ne treba davati. Bolesnika najbržim sredstvom treba transportovati u bolnicu.

Opekotine

Opekotine nastaju kao posledica dejstva na živo tkivo jednog ili više agenasa: visoke temperature, hemijskih sredstava, električne struje i zračenja. Opekotine se manifestuju lokalnim i opštim promenama.

Prva pomoć. — Opekotina je otvorena rana (u stvari rana) i ona mora da se sačuva suvom i hladnom, kako bi se prirodnim putem što pre stvorila kora od tečnosti koja se gubi kroz opečenu površinu, kao i sprečio prodor bakterija i infekcija. Opečenu površinu treba previti sterilnim apsorptivnim zavojem — kako bi što bolje upijao tečnost. Zavoj nikako ne treba stezati. Postoje specijalni zavoji načinjeni od sloja gaze i vate sa spoljnim izolacionim materijalom. Međutim, mogu se primeniti i obični sterilni zavoji sa všie slojeva gaze ili vate. Ne upotrebljavaju se nikakve masti, ispiranja, praškovi, ulje i slično. Bolje ostaviti opekotinu otvorenu, nego je loše tretirati. Odelo sa opečenih površina ne treba skidati, kako se ne bi skinula već obrazovana kora, dok sve predmete koji vrše stezanje treba skinuti (kaiš, sat, cipele, okovratnik itd.).

Opekotine očiju treba ispirati fiziološkim rastvorom NaCl, a zatim ukapati 1%-ni rastvor atropina. Uput očnom lekaru.

Hemijske opekotine. — Opekotine izazvane hemijskim agensima moraju se što pre isprati mlazom vode (izuzev kod kiselina), a zatim staviti odgovarajući antidot u vidu obloga koje treba menjati na pola časa, da bi se neutralisao uzročnik. Opekotine zadobijene delovanjem fosfora treba što hitnije prekriti mokrom oblogom, koja će održavati vlažnost i sprečavati dejstvo fosfora. Najbolje stavljati obloge 2% rastvora bakarnog sulfata.

Pošto povređeni gubi dosta tečnosti, treba mu dati sledeći napitak, što češće i u manjim količinama: na 1 litar vode doda se 3 g kuhinjske soli i 11/2 g sode bikarbone.

Sandučić za prvu pomoć

Sandučić za prvu pomoć treba da sadrži:

1. Sterilni zavojni materijal, zavoje raznih veličina, paketiće vate i gaze, sterilni apsorptivni zavoj za opekotine, zavojni materijal impregniran dvoprocentnim bakarnim sulfatom i flastere raznih veličina.
2. Bočice sa 75% alkoholom, 5% rastvorom octene kiseline, 2,25% natr.-hydrocarbonata, 3% acidi-borici, bočicu sa suspenzijom magnezijum-oksida, rastvor limunske kiseline.
3. Fiole sa tabletama Carbo-medicinalis (medicinski ugalj), tuba 5% borvazelina.
4. Pincete, makaze, Esmarchove poveske, termometar, kapaljke za oči i par gumenih rukavica.

Pored sandučića za prvu pomoć, korisno je imati reanimator (ranije opisan) i pulmotor — aparat za davanje kiseonika. Efikasnost ovih aparata je velika, a način upotrebe vrlo jednostavan.

Toksikološki informacioni centar (Toxikologisches Informationszentrum) Ziirich, Švajcarska, telefon (danju i npću) 32-6666 poseduje kartoteku opasnih i otrovnih materija i lekova.

Pri trovanju može dati podatke o delovanju otrova i merama koje treba preduzeti.