Reforma u nastavi, izjednačavajući vaspitne i obrazovne funkcije, ima za cilj, posebno u zanimanjima zdravstvene i prosvetne struke, da mladi Ijudi nauče za sebe, a takođe i za druge, sve što je značajno za unapređenje higijenskih uslova zivota i zaštitu i očuvanje zdravlja stanovništva. Priprema kadra za zanimanja u zdravstvenoj delatnosti, sa orijentacijom na savremenipristup zdravstvene zaštite, u kome je prednost data preventivnim merama i zdravstveno-vaspitnim aktivnostima, omogućiće da se u našim uslovima brže ostvare zahtevi za razvoj sopstvenog potencijala u smislu očuvanja zdravlja stanovništva. Autori su se trudili da poglavlja obrađena u udžbeniku budu maksimalno prilagođena nastavnom planu i programu, kao i uzrastu i prethodnim predznanjima učenika.

Poglavlja o mentalnoj higijeni, komunalnoj higijeni i higijeni radne sredine obradio je prof. dr Mihailo Nikolič. Prof. dr Radojka Kocijančič je obradila poglavlja iz lične higijene i školske higijene. Higijenu ishrane u vanrednim stanjima napisala je prof. dr Marija Pecelj-Gec, dok je uvod u zdravstveno vaspitanje napisala primarijus dr Vida Parezanovič.

Sadržaji o higijeni i zdravstvenom vaspitanju, namenjeni budučim zdravstvenim radnicima, imaju za cilj da ih upoznaju sa složenom zdravstvenom problematikom učenika i metodologijom zdravstveno-vaspitnog rada, kako bi prihvatili sadržaje higijene i zdravstvenog vaspitanja kao sastavne delove svojih svakodnevnih uticaja na učenike, roditelje i zajednicu.

Autori
Dr Mihailo Nikolić
Dr Radojka Kocijančić
Dr Marija Pecelj Gec
Dr Vidosava Parezanović

Sadržaj

PREDGOVOR

UVOD

Predmet izučavanja, zadaci i značaj higijene u savremenim uslovima života
Higijena i zdravstvena kultura
Pojam i definicija zdravlja

LIČNA HIGIJENA

Zdravstveni i estetski značaj sprovođenja lične higijene
Principi održavanja higijene kože i njenih adneksa i vidljivih sluzokoža
Poremećaji i bolesti koje nastaju usled nedovoljne lične higijene i nepravilnog održavanja lične higijene
Parazitarna oboljenja
Higijena usne duplje u funkciji zaštite zdravlja – prevencija karijesa i drugih zdravstvenih i estetskih poremećaja
Vrste, odlike i higijenski zahtevi sredstava za održavanje lične higijene
Specifični zahtevi u sprovođenju higijene polnih organa
Zdravstveni aspekti kontracepcije, kontraceptivnih sredstava i polnih odnosa
Najčešće polne bolesti i bolesti koje se prenose polnim putem
Higijena odevanja
Uloga sunčevog zračenja, vode, vazduha i sportskih aktivnosti u unapređivanju psihosomatskog zdravlja
Fiziološki aspekti i higijena rada, odmora. rekreacije i sna u zavisnosti od starosne dobi, vrste aktivnosti i uslova života
Zadaci zdravstvenih radnika na unapređivanju lične higijene u radu sa pojedincima i grupom

MENTALNA HIGIJENA

Odnos duševnog i telesnog zdravlja
Higijenski aspekti prevencije od duševnih poremečaja u raznim starosnim dobima
Mentalno-higijenski aspekti toksikomanija i bolesti zavisnosti
Pušenje i zdravlje, dejstvo nikotina na funkcije vitalnih organa i sistema
Alkoholizam kao mentalno-higijenski i društveni problem
Dejstvo alkohola na funkciju pojedinih organa i sistema
Medicinski tretman alkoholičara
Zadaci zdravstvenih radnika u sprovođenju prevencije od alkoholizma
Mentalno-higijenski aspekti narkomanija
Narkomani i njihovo psihičko zdravlje
Vrste narkomanija, etiologija i epidemiologija pojava, pojavni oblici i odlike narkomanije
Načini prevencije mentalno-higijenskih poremećaja
Mentalna higijena u braku i porodici
Mentalna higijena u predškolskim i školskim ustanovama i radnoj sredini

HIGIJENA ISHRANE

Životni procesi u vezi sa ishranom – rast, regeneracija i rad
Principi pravilne ishrane i potrebe organizma za energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama
Energetski bilans ishrane
Značaj pojedinih energetskih, gradivnih i zaštitnih materija
Važnije životne namirnice
Neke posledice nepravilne ishrane
Bolesti izazvane neispravnom hranom
Kontrola zdravstvene ispravnosti životnih namirnica

KOMUNALNA HIGIJENA

Uticaj prirodnih faktora spoljne sredine na zdravlje ljudi
Pozitivni i negativni ekološki faktori – prevencija negativnih uticaja
Higijena stanovanja. Higijenski zahtevi naselja – selo, grad i prigradska sredina
Epidemiološki značaj vode i higijenski zahtevi u odnosu na vodu za piće
Higijenski zahtevi pri dispoziciji otpadnih materija različitih svojstava
Normalan sastav vazduha – vlaga, pritisak, temperatura i kretanje vazduha
Aerozagađenje
Sastav zemljišta i njegova uloga u kruženju materije

ŠKOLSKA HIGIJENA

Školska sredina kao bitan faktor u procesu zaštite i unapređivanja zdravlja dece i omladine
Higijena školskih objekata
Higijena školskog nameštaja
Rekreativni objekti
Higijena predškolskih objekata
Stvaranje higijenskih navika kod dece školskog i predškolskog uzrasta
Najčešće malformacije koje nastaju usled neodgovarajucih higijenskih uslova u školskoj sredini

HIGIJENA RADNE SREDINE

Fiziološki aspekti rada. Higijena rada i odmora
Pojava umora, zamora i premora pri pojedinim vrstama rada i higijenske metode za obnavljanje radne sposobnosti
Štetne nokse u radnoj sredini
Osnovni principi i mere zaštite na radu
Buka i vibracije
Radijacije
Štetne materije u radnoj sredini
Higijenski aspekti života i rada – mere sprečavanja epidemijskih bolesti u vanrednim, u ratnim uslovima i u slučaju prirodnih i drugih nepogoda
Procena higijenske situacije
Higijenske mere zaštite

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Ciljevi i principi zdravstveno-vaspitnog rada
Osnovni cilj i zadaci u okviru specifične zdravstvene problematike
Programiranje zdravstveno-vaspitnog rada
Metode i oblici zdravstveno-vaspitnog rada
Očigledna sredstva u zdravstveno-vaspitnom radu
Zdravstveno vaspitanje – obavezan vid zdravstvene zaštite
Zdravstveno vaspitanje u domu zdravlja
Zdravstveno vaspitanje u bolnici
Zdravstveno vaspitanje u programima zajednice
Zdravstveno vaspitanje u predškolskim organizacijama
Program zdravstveno-vaspitnog rada u školama

LITERATURA

Higijena ishrane

Životni procesi u vezi sa ishranom – rast, regeneracija i rad

Hrana je neophodna svim živim bićima i ima višestruku ulogu. Treba da obezbedi energiju koja služi održavanju života, omogućava disanje, cirkulaciju i rad srca i ostalih organa u telu. Energija je, takođe, potrebna za kretanje tela i mehanički rad koji čovek obavlja.

Dalje, hranom organizam dobija potreban gradivni materijal za izgradnju novih tkiva u toku rasta i razvoja ploda, kao i u toku rasta i razvoja dece od detinjstva, puberteta do odraslog doba. Gradivni materijal se koristi i za stalnu obnovu tkiva u organizmu. Sve ove funkcije obavljaju se uz stalno prisustvo tzv. zaštitnih materija, koje se moraju obezbediti iz hrane, a čija je uloga da regulišu i omogućavaju mnoge vitalne procese u organizmu čoveka.

Prema tome, nepotpuna i nepravilna ishrana u pogledu energetskih, gradivnih i zaštitnih materija neće obezbediti pravilan rast, harmoničan razvoj i dobru fizičku i psihičku funkciju organizma. Posledice će nepovoljno uticati na zdravstveno stanje, odnosno na opštu otpornost organizma na bolesti. Sve ovo dovodi do opadanja radne i vitalne sposobnosti.

Oštećenja organizma kao posledica nepravilne ishrane ne javljaju se samo kod pojedinaca već često imaju masovan karakter, pa stoga utiču na opštu vitalnu sposobnost i radni potencijal čitavih naroda. Sve ovo ima negativne posledice, jer zbog smanjene radne sposobnosti manje se radi i javljaju se ekonomski gubici. Usled lošije ishrane dolazi do pojave zarazne bolesti tuberkuloze.

Mogućnost oštećenja zdravlja postoji i kada je ishrana preobilna, kada se kao posledica javlja prekomerno nagomilavanje energetskih rezervi i gojaznost. Gojaznost je praćena mnogim štetnim posledicama, koje smanjuju radnu sposobnost i skraćuju životni vek ljudi.

Bolesti i poremećaji mogu nastati zbog upotrebe hrane koja je zagađena biološkim (mikroorganizmi i paraziti), hemijskim i radioaktivnim činiocima, a što je posledica nehigijenskog rukovanja životnim namirnicama.

Često nepoznavanje vrednosti hrane i njenih sastojaka, loše i pogrešne navike, predrasude, lični ukus i sl., dovode do takvog izbora hrane koji ne može da obezbedi sve neophodne materije.

Upoznavanje bitnih svojstava hranljivih i drugih potrebnih materija od kojih zavisi ne samo naše zdravlje, dobro raspoloženje, radna sposobnost već i zdravlje potomaka, dužnost je svih nas i prema sebi i prema društvu u celini.

Principi pravilne ishrane i potrebe organizma za energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama

Jedno od najvažnijih pitanja na koje stručnjaci koji se bave ishranom treba da daju odgovor jeste pitanje koliko je hrane potrebno ljudima. Podaci pokazuju da broj Ijudi u svetu koji ne dobija dovoljno hrane počinje sa 400 miliona, a predviđa se da će u budućnosti uslovi biti sve teži, budući da se broj stanovnika stalno povećava. Raspoložive količine hrane, međutim, velike su u razvijenom svetu, gde je gojaznost česta pojava, a posledica je unošenja većih količina hrane nego što je potrebno. Danas se, zahvaljujući razvoju nauke o ishrani, potreba za hranom pouzdano može iskazati u optimalnim količinama, i to kao potreba za energijom i kao potreba za mnogim hemijskim materijama organskog i neorganskog porekla, koje se obavezno moraju obezbediti svakodnevnom ishranom. Na ovom planu stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije čine stalni napor da daju precizne preporuke za ishranu ljudi, koje su prilagođene individualnim potrebama, a odgovaraju uslovima života i rada u različitim sredinama.

Energetski bilans ishrane

Potreba za energetskim materijama zdrave osobe jeste ona količina koja održava dobro zdravlje, obezbeđuje rast i odgovarajuću fizičku aktivnost. Unošenje hrane treba da odgovara energetskoj potrošnji, odnosno treba da obezbedi energetsku ravnotežu.

Ukupne energetske potrebe zavise od toga koliko je energije potrebno za: bazalni metabolizam, za obavljanje fizičkog rada i za metabolično dejstvo hrane.

Bazalni metabolizam predstavlja osnovni promet energije potreban za održavanje najvažnijih funkcija u organizmu, tj. on predstavlja onu minimalnu energiju potrebnu za održavanje života.

Energetske potrebe za bazalni metabolizam zavise od pola (manje su kod žena), od godina starosti (mladi imaju veće potrebe) i od telesne težine.

Fizička aktivnost. Da bi se odredile ukupne energetske potrebe, vrednosti bazalnog metabolizma treba dodati energiju potrebnu za obavljanje fizičkog rada i aktivnosti vezane za zanimanje koje čovek obavlja u radno vreme. Tradicionalno, rad se deli na lak, srednji i težak. Takođe se mora računati na energiju potrebnu za ostale aktivnosti u toku dana (kućni poslovi, druge aktivnosti, rekreaciju i sl).

Metaboličko dejstvo hrane il tzv. specifično dinamičko dejstvo hrane ogleda se u povećanoj potrošnji energije posle uzimanja obroka, a praćeno je osećajem prijatne topline posle jela. Ta energija se troši za varenje, apsorpciju i razlaganje hranljivih materija, tako da sastav obroka utiče na količinu potrebne energije, ali i količina hrane.

Ukratko, da bi se izračunale ukupne potrebe za energijom, prvo se odredi energetska potreba za bazalni metabolizam (računski iz specijalnih tablica, a prema polu, godinama starosti i telesnoj težini). U drugoj etapi, vrednost bazalnog metabolizma se množi faktorom koji odgovara energetskim potrebama za svaku fizičku aktivnost u toku 24 časa i za specifično dejstvo hrane. Kada su u pitanju mala deca, mladi ili trudnice i majke koje doje decu, u određivanju potreba uzimaju se u obzir i zahtevi za rast i razvoj novih tkiva, odnosno za sekreciju mleka kod dojilja.

Značaj pojedinih energetskih, gradivnih i zaštitnih materija

Razne vrste šećera, skrob, celuloza i slične materije pripadaju grupi ugljenih hidrata. Oni koji se u organizmu koriste su:

• prosti šećeriglukoza, fruktoza, galaktoza i
• složeni: disaharidi laktoza, maltoza, saharoza, i polisaharidi -skrob, glikogen, dekstrin.

Ugljeni hidrati koji se u organizmu ne iskorišćavaju (celuloza, hemiceluloza i sl.), kao balastne materije imaju izvesnu zaštitnu ulogu u sprečavanju nastajanja nekih oboljenja a i dobro regulišu pražnjenje creva, pa je njihovo prisustvo u hrani značajno. Ugljeni hidrati su dobri izvori brzo iskoristive energije (prosti šećeri), a mogu služiti i kao rezerva energije (glikogen). Utvrđeno je da je sadržaj ugljenih hidrata u ishrani naroda zavistan od stepena ekonomskog razvoja. Visoki razvoj ide uz veliku potrošnju prostih šećera, dok je potrošnja skroba iz žitarica karakteristika slabijeg razvoja, mada i navike stanovništva imaju značajnu ulogu.

U pravilnoj ishrani, od ukupne količine hrane unete u organizam, 50 do 60% treba da čine ugljeni hidrati. Potrebe se povećavaju srazmerno težini fizičkog rada koji osoba obavlja, jer tad ugljeni hidrati imaju isključivu ulogu energetskog izvora.

Masti

Glavni zadatak masti u ishrani jeste da organizam snabdeva potrebnom energijom, kojom su vrlo bogate. Pri sagorevanju jednog grama masti oslobađa se 39 KJ (9,3 kalorije), što je oko dva puta više energije nego kada su u pitanju belančevine ili ugljeni hidrati. Međutim, masti su značajni izvori vitamina (A, D, E i K), a zahvaljujući njima organizam dobija i neke masne kiseline, koje se, inače, u telu čoveka ne stvaraju (linolna, arahidonska) i koje nose naziv bitnih ili nezamenljivih. Masti čine i 2% građe svake ćelije.

U ishrani se masti dodaju pri spravljanju jela, što poboljšava ukus i daje duže osećaj sitosti, jer se masti dugo zadržavaju u želucu.

Prema poreklu, masti se dele naživotinjske i biljne. Masti pojedinih životinjskih vrsta (goveđi i ovčiji loj, svinjska i guščija mast, rnaslac, riblje masti i sl.) razlikuju se međusobno po vrsti i odnosu masnih kiselina koje ulaze u njihov sastav. Budući da pretežno sadrže zasićene masne kiseline, životinjske masti imaju višu tačku topljenja, pa su čvrste na običnoj temperaturi. Izuzetak je riblje ulje, koje je uvek tečno jer sadrži više nezasićenih masnih kiselina.

Masti biljnog porekla su bogate nezasićenim masnim kiselinama i tečne su (ulja). Dobijaju se iz plodova biljaka (maslina) ili iz semena suncokreta, bundeve, lana, soje i nekih žitarica (kukuruz). Ove masti imaju poseban značaj u ishrani ljudi jer se dobro iskorišćavaju i lakše vare nego masti životinjskog porekla. Mnoge su odlični izvori nezamenljivih masnih kiselina (linolne), što im daje posebnu ulogu u sprečavanju nastajanja nekih oboljenja srca i krvnih sudova.

Masti treba da podmire 25 do najviše 30% ukupnih energetskih potreba čoveka, s tim da oko jedne polovine do najmanje jedne trećine budu masti biljnog porekla.

Belančevine

Belančevine su potrebne da zamene gubitak koji nastaje kao posledica trošenja belančevina tkiva: da obezbede stvaranje novih belančevina u toku rasta i razvoja, u toku trudnoce i kod dece i sintezu mleka u toku dojenja. Belančevine su nosioci odbrambenih moći organizma na infekcije, a mogu služiti i kao izvor energije kada nema dovoljno ugljenih hidrata i masti u ishrani.

U toku varenja belančevine bivaju razložene do osnovnih sastojaka, amino-kiselina. One se transformišu ili sintetišu sve do odgovarajuće forme koju tkiva koriste. Međutim, organizam nije u stanju da stvori tzv. 10 nezamenljivih amino-kiselina, od ukupno 20 poznatih. To znači da se te amino-kiseline moraju obezbediti hranom. Najbolji izvori su namirnice životinjskog porekla (jaja, mleko, meso). Inače belančevine, prema poreklu, mogu biti biljne i životinjske.

Dnevne potrebe zavise od godina starosti, ali i od količine mišićne mase u telu. Tako su potrebe mladih i mršavih osoba veće, odnosno računa se da će 1 g po kilogramu telesne težine zadovoljiti potrebe odraslih osoba.

To znači da će od ukupnih energetskih potreba belančevine podmiriti 10 do 15%. Da bi se obezbedilo unošenje nezamenljivih amino-kiselina, neophodno je da polovina belančevina bude životinjskog porekla.

Mineralne materije

Mineralne materije učestvuju u izgradnji ćelija i tkiva ili regulišu mnogobrojne funkcije tkiva. One ulaze u sastav kostiju i zuba, nekih hormona i enzima. Održavaju stalan sastav krvi i drugih telesnih tečnosti. Funkcija nervnog i mišićnog tkiva direktno zavisi od nekih mineralnih materija.

Po količini u telu najviše ima kalcijuma, pa fosfora, kalijuma, sumpora, hlora, natrijuma, magnezijuma, dok se ostale mineralne materije nalaze u neznatnim količinama. Sve se moraju unositi hranom, a količine koje se nalaze u životnim namirnicama su vrlo promenljive i zavise od mnogih činilaca, kao, na primer, od vrste tla i drugih činilaca, načina pripreme i sl.

KALCIJUM. Kalcijum je osnovni gradivni materijal kostiju i zuba. Neophodan je za zaustavljanje krvarenja i dobru funkciju mišića i nervnog tkiva.

Da bi se kalcijum iz hrane pravilno iskoristio u organizmu, neophodan je vitamin D, koji pomaže ugrađivanje kalcijuma u kosti i zube.

Najbolji izvor kalcijuma je mleko. Veće količine sadrže i fermentirani sir, razno povrće (kelj, kupus, salate, celer, peršun), kao i pasulj i soja.

Sve potrebe organizma za kalcijumom biće zadovoljene ako se obezbedi 500 do 700 mg dnevno za odrasle osobe, a 1000 do 1500 mg za decu, trudnice i dojilje.

FOSFOR. Fosfor se nalazi u svim ćelijama tela, a neophodan je za izgradnju kostiju i zuba.

Dobri izvori fosfora su namirnice životinjskog porekla, i to mleko i mlečni proizvodi, iznutrice, meso, jaja, riba, školjke i rakovi. Ima ga u pasulju, soji, bademu, kikirikiju i u nekim žitaricama. Dnevne potrebe organizma za fosforom u potpunosti odgovaraju količini potrebnog kalcijuma.

GVOŽĐE. Gvožđe ulazi u sastav krvnih ćelija (crvena krvna zrnca), mišića i nekih enzima. Nalazi se kao rezerva u jetri i slezini, odakle se u slučaju potrebe može koristiti. Neophodno je za tkivno disanje.

Gvožđa najviše ima u mesu, iznutricama, jajima, kao i pasulju, zelenom lisnatom povrću i u nekom voću.

Dnevna potreba organizma za gvožđem je od 1 do 2 mg. Kako se sve količine gvožđa iz hrane ne iskoriste u crevima, neophodno je obezbediti i deset puta više, odnosno između 15 i 20 mg. Potrebe u trudnoći su veće, kao i potrebe odojčadi i male dece.

Vitamini

Vitamini rastvorljivi u mastima

VITAMIN A. Ovaj vitamin je neophodan za dobru funkciju oka i vida; za zaštitu i obnavljanje kože i sluzokože; povećava otpornost organizma na infekcije. Posebno je važna njegova uloga u razvoju kostiju.

Odlični izvori ovog vitamina su: riblje ulje, jetra, buter, masni sirevi, jaja. Kao provitamin (forma iz koje se u organizmu stvara vitamin) nalazi se u šargarepi, paradajzu, kelju, spanaću, zelenoj salati, kajsijama, žutoj breskvi.

Potrebe za vitaminom A zavise od mnogih činilaca, i to: uzrasta, stepena razvoja, pola, sposobnosti korišćenja u tkivima. Ako se obezbedi unošenje 750 mg na dan, neće se javiti neželjene posledice.

Potrebe su veće u trudnoći i u periodu dojenja. Pošto se mogu stvarati rezerve u jetri, periodično malo unošenje hranom može se nadoknaditi periodično velikim unošenjem. Opasnost postoji ako se duže vreme unose velike količine, jer postoji mogućnost javljanja hipervitaminoze.

VITAMIN D. Neophodan je za pravilan razvoj kostiju i zuba i za dobar rad mišića i nervnog tkiva.

Kako se vitamin D može stvarati u koži pri sunčanju, potrebe za dodatnim količinama iz hrane zavisiće od dužine izlaganja suncu. Smatra se da su odrasloj osobi te količine sasvim dovoljne (ako se uopšte izlaže suncu), a da jedino odojčad i mala deca imaju potrebe za unošenjem ovog vitamina. Dobri izvori su: riblje ulje, morska riba, buter, jaja.

Opasnost od pojave hipervitaminoze postoji pri unošenju većih količina duže vreme.

VITAMIN E. Iako je prošlo 50 godina kako je otkriven vitamin E, dosada nije utvrđeno da se kod ljudi može pojaviti nedostatak, odnosno da može doći do poremećaja zbog nedostatka ovog vitamina. Značajnu ulogu ima u toku trudnoće, mada još uvek funkcija vitamina E nije sasvim jasna. Često se koristi kao lek u mnogim bolestima, a danas mu se pridaje veliki značaj u zaštiti od zloćudnih tumora.

Pretpostavlja se da je 10 mg dovoljno da podmiri dnevne potrebe odraslog čoveka.

Glavni izvori ovog vitamina su biljna ulja i klice žitarica.

VITAMIN K. Ovaj vitamin učestvuje u procesu zgrušavanja krvi, odnosno ako ga nema dovoljno, krvarenja duže traju i lakše nastupaju.

Široko je rasprostranjen u zelenom lisnatom povrću i u jetri. Potrebe organizma se lako zadovolje u normalnim okolnostima ishrane i iznose 70 do 140 mg dnevno.

Vitamini rastvorljivi u vodi

VITAMIN C. Funkcija ovog vitamina u organizmu čoveka je višestruka. Značajan je za stvaranje i održavanje tzv. potpornog tkiva: za dobro iskorišćavanje gvožđa i podizanje opšte otpornosti organizma prema infekcijama. Od njega, takođe, zavisi dobra čvrstina kostiju i zuba. Pripisuju mu se još mnoga blagotvorna svojstva, pa je upotreba velikih količina vitamina C vrlo česta pojava. Nije dokazano da je to uvek i potrebno. Treba ga dodavati jedino u slučajevima kada ga u ishrani nema dovoljno, a to je onda kada se sveže voće i povrće veoma malo koristi. Naime, ove namirnice su odlični izvori ovog vitamina, a naročito limunsko voće.

Stručnjaci su saglasni da količina od 75 do 100 mg zadovoljava dnevne potrebe organizma. Pri tome, bitno je imati na umu da je vrlo osetljiv i da ga toplota, tj. dugo

kuvanje razara. Takođe, dugo čuvanje namirnica na vazduhu smanjuje količine, kao i dejstvo nekih hemijskih materija koje imaju baznu reakciju.

VITAMINI B1, B2 i NIACIN. Ovi vitamini su u sastavu izvesnih enzima koji učestvuju u procesima disanja tkiva i oksidacije, pa su, prema tome, direktno uključeni u procese iskorišćavanja energije u tćlu. Otuda se i njihove potrebe izražavaju u odnosu na energetske potrebe, a prema sledećoj preporuci:

• 0,1 mg/1000 KJ
• 0,14 mg/1000 KJ
• 5 mg/1000 KJ (kao niacin ekvivalent).

Vitamina B1 ima dosta u žitaricama, ali njegova zastupljenost zavisi od čistoće brašna. Tako ga u belom hlebu skoro nema, jer se nalazi u omotaču zrnevlja koje se pri mlevenju brašna odstranjuje.

Vitamin B2 se nalazi u jajima, mleku, jetri i iznutricama.

Niacina ima u žitaricama, ali se u organizmu može stvarati iz jedne amino-kiseline (triptofan), tako da se uvek kada se izračunava unošenje niacina (niacin ekvivalent) mora uzeti u obzir i unošenje belančevina životinjskog porekla.

Specifični uslovi u kojim se može javiti nedostatak ovih vitamina su pri ekstremno visokom korišćenju šećera, masti, a posebno alkoholnih pića.

Ostali vitamini iz grupe B (vitamin B6, B12, folna kiselina i drugi) široko su rasprostranjeni u hrani, tako da pri raznovrsnoj ishrani retko nedostaju kada je reč o zdravim osobama.

Važnije životne namirnice

Veruje se da su potrebe zdravih ljudi zadovoljene ako su u ishrani zastupljenc različite vrste namirnica, pri čemu svaka od njih treba da ima određenu hranljivu i energetsku vrednost. U higijeni ishrane prihvata se podela namirnica na sedam grupa, u odnosu na njihovu biološku vrednost, kako bi se u praksi i svakodnevnom životu mogao sprovesti navedeni princip pravilne ishrane zdravih ljudi. Namirnice se u okviru jedne grupe mogu međusobno zamenjivati, tj, biološka vrednost ishrane neće biti umanjena ako se upotrebljava bar jedna namirnica iz svake grupe. Na osnovu tih kriterijuma, podela na sedam grupa je sledeća:

1. Žitarice, hleb i testa nosioci su energije, vitamina B1 i niacina, kao i nekih mineralnih materija i belančevina.

HLEB i PECIVA se dobijaju iz brašna i vode, uz dodavanje kvasca.

Ako se pravi od belog brašna, mogu mu se dodati kalcijum, gvožđe i vitamini radi „obogaćivanja“.

• vitamin B1
• vimin B2
• niacin

2. Meso, riba i jaja nosioci su vrednih amino-kiselina, manjih količina gvožđa, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i fosfora i nekih vitamina.

MESO SISARA I PTICA lako zasiti zbog belančevina, ali se one uvek ne koriste podjednako dobro. Meso predstavlja pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama i parazita i gljivica i može biti razlog oštečenja zdravlja.

MESO RIBA manje zasiti i kraće se zadržava u želucu, jer nema grube opne. Ima istu vrednost kao meso toplokrvnih životinja, a neke vrste i veću, jer sadrže više mineralnih materija i vitamina.

JAJA sadrže belančevine i masti najveće biološke vrednosti, a obiluju i drugim hranljivim materijama koje se vrlo dobro iskorišćavaju u organizmu. Jaja predstavljaju vrlo pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama i treba biti obazriv ako su promenila tipična svojstva svežih jaja.

3. Mleko i mlečni proizvodi nosioci su, pre svega, kalcijuma i fosfora i biološki najvrednijih belančevina, kao i nekih vitamina.

MLEKO, najčešće se podrazumeva kravlje mleko, skoro da predstavlja idealnu namirnicu, jer je to prva hrana za novorođeno dete. Međutim, ne sadrži dovoljno gvožđa i vitamina C, Bh A i D.

KISELO MLEKO i JOGURT proizvodi su nakiselog ukusa i mirisa. Povoljno deluju u nekim slučajevima poremećaja varenja i deluju osvežavajuće.

4. Vidljive masti izvori su energije i vitamina rastvorljivih u mastima.

ULJA su masti biljnog porekla, a dobijaju se presovanjem semenki suncokreta i kukuruza, zatim iz maslina i dr.

BUTER I MARGARIN su masti koje su po izgledu vrlo slične. Buter se dobija iz mleka i sadrži znatne količine vitamina A i D. Margarin je zamena za buter, ima istu energetsku vrednost, a sadrži znatno više vitamina i drugih sastojaka, koji mu se dodaju u toku proizvodnje.

5. Povrće grupa namirnica vrlo bogata vodom, mineralnim materijama i vitaminima, izuzev mahunastog, koje ima veliku energetsku vrednost, a sadrži i belančevine. Sva povrća su bogata celulozom i hemicelulozom.

LISNATO I ZELJASTO POVRĆE su salata, spanać, zelje, kupus, kelj i sl.

PLODOVITO I KORENASTO POVRĆE su paradajz, paprika, šargarepa, cvekla, rotkva i sl.

KRTOLASTO I MAHUNASTO POVRĆE su krompir, pasulj, grašak, soja i dr.

6. Voće u svom sastavu ima dosta vode, mineralnih materija i vitamina, a koštunjavo (orah, lešnik, badem i sl.) izvor je i energije zbog veće količine biljnih masti.

7. Šećer i šećerni koncentrati nosioci su energije. Mogu biti prirodni i veštački, a prednost ima med, jer, osim energetskih, ima i drugih hranljivih vrednosti.

Osim što treba zadovoljiti potrebe organizma, dnevni obrok treba da zadovolji i neke druge zahteve, i to:

• hrana treba da ima odgovarajući izgled, prijatan ukus i miris i da deluje privlačno,
• pripremljene namirnice treba rasporediti u više obroka, a najmanje u tri,
• namirnice moraju biti dobrog kvaliteta, ne smeju sadržavati strane primese i biti zagađene,
• odabiranje namirnica treba da bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima, mada treba poštovati i navike i želje u ishrani.

Sve u svemu, preporuke mnogih stručnjaka za pravilnu ishranu mogu se iskazati jednom rečenicom: ,,Ne jesti ni previše ni malo, odnosno jesti dovoljno“. „Dovoljno“ je vrlo individualno, jer se i potrebe ljudi razlikuju. Ipak, „previše“ svakako vodi u gojaznost i izaziva niz posledica štetnih po zdravlje i radnu sposobnost, dok „malo“ uzrokuje mnoge nedostatke i poremećaje koji ugrožavaju zdravlje.

Neke posledice nepravilne ishrane pothranjenost

Pothranjenost, kao posledica gladovanja, nastaje kada se u organizam ne unosi dovoljno hrane, bilo zato što je nema dovoljno (ratovi i dr.), bilo zato što se ona ne iskorišćava u organizmu (bolesti organa za varenje hrane), bilo zato što postoje poremećaji aptetita (izvesna teška oboljenja). U svim ovim slučajevima organizmu se ne obezbeđuje dovoljno energetskih materija. Zato se troše sopstvene rezerve masti. Kad se one utroše, razgrađuju se sopstvene belančevine, pre svega, iz mišića. Razgradnja svih tkiva je posledica gladovanja koje duže traje. Vrlo dugo se čuva plemenito tkivo mozga.

Smanjenje i pad telesne mase je prvi znak gladovanja. U samom početku gubitak je veći. To je tzv. početni pad, koji se kasnije usporava, pa i zaustavlja. Razlozi za ovu pojavu su u prilagođavanju organizma, koji tada manje troši energiju (biološko prilagođavanje), a smanjuje se i fizička aktivnost, mentalni napori se izbegavaju, vi5e se spava (sociološko prilagođavanje).

Dugotrajno gladovanje je praćeno malaksalošću, zamaranjem pri radu, nesvesticom zbog pada krvnog pritiska, preosetljivošću na hladnoću. Mogu se javiti i otoci zbog nakupljanja vode u organizmu. Intelektualne funkcije ostaju očuvane, ali ličnost može biti ozbiljno izmenjena, naročito u poslednjoj fazi gladovanja (na primer, majka krade od svog deteta). Osobe koje su pothranjene često obolevaju i sklone su mnogim infekcijama, koje još više iscrpljuju organizam, pa je prognoza loša.

Na nedostatak hrane najosetljivije su kategorije male dece do 5 godina, trudnice i dojilje, kao i starije osobe, preko 65 godina. Bez opasnosti po život može se izgubiti i do 25% od početne telesne mase. Svaki dalji pad ima sve lošiju prognozu, tj. posledice su teže.

Kada se govori o pothranjenosti koja je izazvana nedostatkom energetskih materija teško se može izdvojiti čist oblik. Gladovanje je uslovljeno i nedovoljnim unošenjem belančevina, mineralnih materija i vitamina, sa svim posledicama koje prate i njihove pojedinačne nedostatke u hrani. Otuda je vrlo teško govoriti samo o jednom poremećaju, jer su u praksi mnogo češće susrećemo sa vrlo složenom slikom, koju čine više ili manje izraženi znaci svakog pojedinog nedostatka.

Gojaznost. Problemi nedovoljne ishrane, o kojima je bilo reči, uglavnom se tiču zemalja u razvoju, gde postoje socijalno-ekonomski problemi i gde je proizvodnja hrane mala. Nasuprot ovome, u zemljama razvijenog sveta javljaju se problemi preobilne ishrane. Karakteristična je pojava sve većeg unošenja hrane, uz sve manju zastupljenost fizičkog rada, a time i manju energetsku potrošnju. Tako se stvara višak energije, koji u organizmu formira rezerve masti i povećava telesnu masu, odnosno vodi u gojaznost.

U mnogim industrijski razvijenim sredinama sve je više gojaznih osoba, mada i podaci iz manje razvijenih zemalja pokazuju da je gojaznost sve prisutnija, ali u bogatijim slojevima društva. Nekoliko napomena u vezi sa nastajanjem gojaznosti vrlo je značajno:

• Gojaznost nastaje kao posledica poremećene ravnoteže između unošenja energije i energetske potrošnje. To znači ili obilno korišćenje hrane ili mala fizička aktivnost, ili pak obe ove pojave mogu biti razlog poremećene energetske ravnoteže i stvaranja rezervi.
• Gojaznost se često javlja kao porodična pojava. Nije uvek reč o naslednoj gojaznosti, već o negovanju kulta prema „dobrom zalogaju“ i stvaranju navike da se dobro jede.
• Navika da se više jede razvija se još u ranom detinjstvu, što može biti preduslov javljanja gojaznosti u odraslom dobu.
  Razlog da se više jede može biti zabrinutost, neraspoloženje, usamljenost, dosada i slično.
• Kod vrlo malog broja gojaznih osoba reč je o poremećajima funkcija žlezda sa unutrašnjim lučenjem, odnosno regulacije apetita i drugim. Osim estetskih problema, gojaznost je praćena zdravstvenim posledicama, i to mehaničkim deformacijama zglobova i stopala zbog opterećenja. Gojaznost stvara predispoziciju za pojavu oštećenja srca i krvnih sudova zbog nagomilavanja masti. Često dovodi do povišenog krvnog pritiska i do obolevanja jetre i žučne kese.

Kada se imaju u vidu sve mnogobrojne komplikacije, ne iznenađuje podatak da gojazne osobe češće boluju i ranije umiru, odnosno da im je životni vek kraći u odnosu na osobe koje su normalno uhranjene.

Bolesti izazvane neispravnom hranom

Izostavljeno iz prikaza

Kontrola zdravstvene ispravnosti životnih namirnica

U toku proizvodnje, prerade, transporta, čuvanja i prometa namirnice su izložene fizičkim, hemijskim i biološkim uticajima, pa se u nepovoljnim prilikama mogu kvariti i postajati štetne po zdravlje. Radi zaštite namirnica, a preko njih i zdravlja ljudi, vrši se sistematska kontrola namirnica od proizvodnje pa do potrošača.

Kontrola se vrši prema Zakonu o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama, a obavljaju ga sanitarni inspektori. Prema ovom Zakonu, namirnice se smatraju higijenski ispravnim ako ispunjavaju sledeće uslove:

• ako imaju odgovarajući izgled, miris, boju i ukus;
• ako nisu mehanički zagađene primesama koje mogu štetno uticati na zdravlje;
• ako ne sadrže mikroorganizme i parazite;
• ako su količine otrovnih materija u okviru propisanih normi;
• ako nisu radioaktivne;
• ako materijal za pakovanje ne utiče na svojstva;
• ako proizvodu nije istekao rok upotrebe.

Da bi se namirnice zaštitile u potpunosti, vrši se i kontrola objekata i prostorija u kojima se hrana proizvodi i čuva i u kojima se priprema i obrađuje (restorani društvene ishrane i drugi objekti). Kontroliše se i pribor za jelo, proces pranja i čuvanja posuđa.

Vrlo važno mesto u zaštiti predstavlja i kontrola lične higijene osoblja, njihove radne odeće i njihovog zdravlja.

Navedene mere zaštite imaju za cilj da se na vreme uoče svi nedostaci i sve mogućnosti za eventualno zagađivanje hrane, kako bi se sprečila pojava trovanja hranom i druga oštećenja i očuvalo dobro zdravlje ljudi.