Značaj i zadatak higijene. U nauci o čoveku proučava se građa čovečjeg tela kao celine i građa i oblik pojedinih delova čovečjeg tela kao i radnje koje vrše pojedini delovi. Upoznavajući pojedine delove našeg tela i organizam kao celinu, mi istovremeno upoznajemo i razne faktore sredine koji utiču na naše telo, a koji mogu biti korisni ili štetni. Ukoliko budemo bolјe upoznali te faktore, utoliko ćemo bolјe znati da sačuvamo naše zdravlјe od štetnih uticaja iz spolјašnje sredine. Nauka koja nas uči kako ćemo sačuvati i zaštiti telo od raznih nepovolјnih uticaja zove se higijena. (Higijena je grčka reč — Higienia — što znači zdravlјe.) Zadatak higijene je da nam daje uputstva kako ćemo sačuvati i ojačati zdravlјe. Ona se brine ne samo o čuvanju već i o unapređenju narodnog zdravlјa, o otkrivanju i suzbijanju zaraznih bolesti, o zdravstvenom prosvećivanju širokih narodnih masa. Higijena vodi računa o zdravlјu odojčadi, male dece i posebno školske dece, a higijena rada vodi računa kakvi su uslovi rada kod pojedinih profesija i kako oni utiču na zdravlјe radnika. Jednom rečju, ona obuhvata sve pojave lјudskog života, i to kako pojedinca tako i društva. Ona ispituje život čovekov od rođenja do smrti i pronalazi sredstva da mu sačuva zdravlјe i radnu sposobnost. U tome se sastoji ogroman značaj higijene kao nauke.

Sadržaj

Uvod
Značaj i zadatak higijene
Higijena i zdravlje

I. Higijena vazduha

Atmosfera i njen sastav
Sunčeva radijacija
Štetno dejstvo sunca na naše telo
Jonizacija vazduha
Temperatura vazduha i njen značaj za zdravlje
Atmosferski pritisak, kretanje vazduha (vetrovi) i značaj tog kretanja za zdravlje
Vlažnost vazduha
Mikroorganizmi u vazduhu
Klima u našoj zemlji

II. Higijena zemljišta

Fizičke osobine zemljišta
Satav tla, njegova svojstva
Voda i zemljište
Toplota zemljišta
Uticaj zemljišta na infektivna oboljenja
Čišćenje tela

III. Higijena vode

Normalan i patološki sastav vode
Fizičke, hemijske, biološke i bakteriološke osobine vode
Značaj pravilnog zahvatanja vode sa izvora i bunara
Pregled vode i higijensko ocenjivanje vode za piće
Snabdevanje naselja vodom
Prečišćavanje i obrada vode
Obezbeđivanje vodom manjih kolektiva

IV. Higijena naselja

Značaj sanitarno-higijenskog uređenja naselja
Uklanjanje otpadaka
Uklanjanje ljudskih fekalija
Prečišćavanje otpadnih voda
Opasnost od nesanitarnih odnosa prema otpacima
Naselje i industrija
Buka i njen uticaj
Stan i higijenski značaj
Izračunavanje zapremine vazduha

V. Lična higijena

Čuvanje i negovanje tela
Rublje
Negovanje usta i zubi
Negovanje nosa
Negovanje očiju
Negovanje uha
Značaj sapuna
Dejstvo vode na kožu i celokupni organizam
Kupanje

VI. Higijena odeće

Fiziološki značaj odeće
Obuća i higijena
Krevet i higijena

VII. Higijena ishrane

Osnovni sastojci hrane
Vitamini
Mineralne soli
Voda
Kalorična vrednost hrane
Namirnice potrebne za ishranu
Pića
Začini
Trovanje hranom
Konzerviranje hrane
Čuvanje i magacioniranje hrane
Pregled hrane u laboratorijama

VIII. Školska higijena

Fizički razvitak školskog deteta
Poboljevanje školske dece
Osnovna pravila lične higijene
Higijena knjiga
Značaj vazduha, vode i sunca za razvitakškolske dece

IX. Higijena rada

Higijena rada u klasnom društvu i u socijalizmu
Fiziologija rada
Zamor i premor
Glavna profesionalna oboljenja
Uticaj meteoroloških činilaca na zdravlje
Pregrevanje i prehlađivanje organizma
Industrijska prašina
Industrijski otrovi
Povišeni atmosferski pritisak
UV zraci
IR zraci
Rendgenski zraci
Radio zraci
Profesionalne infekcije i invazije
Sanitarno-tehničke mere
Osvetljenje radnih prostorija
Sanitarni uređaji
Lična zaštitna sredstva
Mere za popravljanje uslova rada
Sanitarno-prosvetni rad

Uvod

Higijena i zdravlje. Higijena je vrlo stara nauka, a razvijala se postepeno, sa razvićem prirodnih nauka i medicine. Značaj zdravlјa znali su da cene još najstariji kulturni narodi; među njima naročito se ističu stari Grci i Rimlјani, koji su u higijenskom pogledu dostigli najviši stupanj. To se vidi po mnogobrojnim higijenskim građevinama koje su podizali, a koje su se očuvale do današnjih dana, kao što su kupatila, vodovodi, kanali za odvođenje nečistoće itd. Razviće higijene u Starom veku išlo je, kao što smo rekli, uporedo sa razvićem drugih nauka iz toga doba, kao što su prirodne nauke, medicina, filozofija, književnost i dr., jer naučnici i filozofi toga doba počinju pravilno da posmatraju stvari i pojave oko sebe i da ih pravilno tumače i opisuju u svojim delima.

Srednji vek predstavlјa doba zastoja u pogledu svih nauka. To je doba zaostalosti i mračnjaštva; doba kada se ne razvija nijedna nauka, pa ni higijena. Hrišćanska crkva u Srednjem veku progoni i osuđuje svaki pokušaj naučnog istraživanja i kažnjava svakoga ko se prihvati istinske nauke. To je doba praznoverica i zaostalosti u svakom pogledu. Tada se javlјa strašna zapuštenost lјudskih naselјa — gradova i sela — otuda izbijaju strahovite bolesti u vidu epidemija, koje su se vrlo brzo širile, kao što su: kuga, sifilis, velike boginje, tifus i dr., od kojih milioni lјudi umiru kako u Evropi tako i u ostalim delovima sveta.

U Novom veku prilike su se izmenile u pogledu nauke. Ona pokazuje znatan napredak već u XV veku. Ali XIX vek — naročito sredina XIX veka — pokazuje najveći polet higijene. To dolazi kao prirodna posledica napretka svih nauka (velikih otkrića u svetu i otkrića na polјu tehnike i industrije). Najveće otkriće u to doba u ovoj oblasti učinio je slavni francuski naučnik Luj Paster, jedan od najvećih lјudi u istoriji čovečanstva (sl. 1). On je otkrio da postoji svet mikroorganizama; svet živih bića nevidlјivih za golo oko, čija je uloga u prirodi od ogromne važnosti jer izazivaju procese trulјenja i raspadanja izumrlih bilјnih i životinjskih organizama, te time omogućuju život na Zemlјi. Mikroorganizmi izazivaju previranja raznih organskih materija, koje čovek koristi u industriji i domaćinstvu. Oni obogaćuju zemlјište azotom, potpomažu razne funkcije u organizmu, a neke od njih su izazivači raznih obolјenja kod čoveka, životinja i bilјaka. Na taj način Luj Paster je stvorio jednu novu nauku o bakterijama, zvanu bakteriologija, koja je ustvari pomoćna nauka higijene — nauke o čuvanju zdravlјa. Pasterovi radovi našli su odjeka u celom svetu. Javlјa se čitav niz naučnika bakteriologa, koji rade na pronalaženju novih bakterija, i suzbijanju zaraznih bolesti. Pored Pastera, jedan od najvećih naučnika ovoga doba je Robert Koh, koji je pronašao izazivače tuberkuloze, kolere i drugih bolesti (sl. 2). Ovoj dvojici genijalnih naučnika čovečanstvo ima da zahvali što je borba protiv zaraznih bolesti postigla značajne uspehe.

Higijena je, najzad, dobila mogućnost da mnoge zarazne bolesti iskoreni, a izvesne da suzbije u znatnoj meri. Organizacija higijenske službe se produžava u XX veku sa mnogo većim sredstvima i zadacima.

Kod nas se posle Drugog svetskog rata, sa stvaranjem naše nove socijalističke države, poklanja najveća pažnja širenju higijenskih znanja u svim društvenim slojevima. Naročito je nužno ova znanja sprovesti na selu i u onim krajevima naše države gde se pre rata njima nije poklanjala pažnja i gde još postoji prilična zaostalost i neznanje higijenskih pravila. Razume se, da ovo prosvećivanje naroda u higijenskom pogledu zahteva neprekidan i planski rad ne samo zdravstvene službe već i narodne vlasti, društvenih organizacija i pojedinaca. Odgovorni faktori tome pitanju danas poklanjaju najveću pažnju baš u tim zaostalim krajevima gde se kroz praktičan rad i kurseve iz higijene, kroz predavanja i popularnu literaturu obučavaju mladi lјudi.

I svakako neće proći dugo vremena kada će biti otklonjene sve nevolјe lјudi koji su vekovima patili zbog neznanja.

Kazali smo još u početku da postoje mnogobrojni faktori — štetni i korisni — koji utiču na pojedine delove našeg tela i na organizam kao celinu. Higijena kao nauka pruža nam saznanja o raznolikim i mnogobrojnim uslovima i o njihovom dejstvu na život i zdravlјe čoveka. Ona proučava načine i sredstva kojima se mogu ukloniti nepovolјni uslovi, kao i šta treba učiniti da se sačuva zdravlјe. U vezi sa ovim različitim uslovima i činiocima koji utiču na čovečje zdravlјe higijena se deli na više grana: I higijena vazduha; II higijena zemlјišata; III higijena vode; IV higijena naselјa; V lična higijena; VI higijena odehe; VII higijena ishrane; VIII školska higijena i IX higijena rada.

Pored navedenih grana higijene postoji i socijalna, ili društvena higijena, koja se razlikuje od lične po tome što kod nje nije u pitanju jedan čovek, već čitava zajednica. Socijalna higijena propisuje pravila koja treba da zaštite sve članove jedne društvene zajednice.

V. Lična higijena

U svakodnevnom životu i radu čovek dolazi stalno u dodir sa raznim stvarima i predmetima i živi u različitim atmosferskim prilikama, pa se njegovo telo zbog toga neprestano prlјa raznom nečistoćom, koja može da sadrži i klice. One, pak, uvek predstavlјaju opasnost, jer ako se nagomilaju, mogu u izvesnom momentu da izazovu obolјenje organizma.

Usled toga lična higijena nas uči kakve mere treba da preduzimamo i kojim sredstvima treba da se služimo kako bismo se održali u dobrbm zdravlјu.

Čuvanјe i negovanјe tela

Koža. — Znamo da je koža vrlo važan pribor. Ona štiti naše telo od mehaničkih i fizičko-hemijskih uticaja. U toj zaštitnoj ulozi glavnu ulogu ima gornji deo kože, zvana pokožica = epiderm, koji se stalno troši, peruta i obnavlјa — izumiru površinski slojevi ćelija, a podrastaju novi. Pored toga, koža je značajna što pomoću znoja izbacuje iz tela nepotrebne i štetne materije. Ona to čini kroz vrlo sitne otvore na koži, zvane kožne pore. Iz lojnih žlezda, pak, luči se na površinu kože naročita masna materija, koja premazuje kožu, čini je mekom i elastičnom i čuva je od isušivanja. Kosa premazana ovom mašću sjajna je i glatka, a kad se ova mast ne luči u dovolјnoj meri, dlake postaju krte i lomlјive, a koža suva i lako ispuca.

Kao što vidimo, koža je više ili manje masna: na njoj se nalaze izumrle ćelije pokožice, koje nastaju perutanjem, i produkti znoja, koji se na površini kože osuše. Kad znamo da prašina iz vazduha i sa predmeta sa kojima radimo, kao i prašina iz odela, koja postaje trenjem, stalno pada na našu kožu i lepi se sa materijalom koji smo već opisali, onda nam je jasno da se na njoj stvaraju slojevi prlјavštine i nečistoće, koji mogu da zapuše znojne pore i ometaju funkciju kože. Pored toga, bakterije koje sa prašinom dolaze na kožu nalaze u toj nečistoći pogodno tle za svoj život, te svojim dejstvom nagrizaju i ojedaju kožu (naročito na mestima prevoja); stvaraju čireve, zapalјenja kože, ekceme i slična obolјenja. I u slučaju povrede kože one predstavlјaju izvor klica za infekciju.

Zbog toga je pitanje održavanja čistoće tela od izvanredne važnosti za život i zdravlјe čoveka.

Od svih delova tela najviše se prlјaju ruke, što je i razumlјivo jer njima radimo i služimo se, zatim lice, vrat, uši, noge i ostali delovi tela.

Ruke treba prati što češće, a obavezno pre i posle jela, pošto njima dodirujemo razne predmete, koji mogu biti zaraženi ili sadržavati otrovne materije. Ako takvim rukama uzimamo hranu, može nam se desiti da unesemo u svoje telo i zarazne klice ili otrove, koji izazivaju raznovrsna obolјenja, i to najčešće crevna, kao dizenteriju, trbušni tifus (koji se čak naziva „bolest prlјavih ruku“), zatim jaja nekih glista, neka gnojenja na koži itd. Ruke se najbolјe peru toplom vodom i sapunom. Posle svakog pranja treba ih osušiti čistim ubrusom. Ako se to ne učini, vlažna koža ruku se suši i brzo puca, zbog čega može i da prokrvari. Takva mesta su ulazne vratnice za zarazne klice. Isto tako nepovolјno utiču na kožu ruku hladan vetar i mraz, te ruke zimi treba štititi toplim rukavicama.

Sl. 21. Improvizovani tuševi

Izostavljeno iz prikaza

Pri pranju ruku naročitu pažnju treba posvetiti noktima jer se ispod njih lako skuplјaju prlјavština i zarazne klice.

Koliko je ružno videti lјude sa nečistoćom ispod nokata, toliko je i opasno ako se takvim noktima načine povrede na koži (jer se tako mogu uneti u telo zarazne klice). Osim toga, veoma je ružna i opasna navika grickanje noktiju, koja je česta kod manje dece, a ponekad se sreće i kod dece školskog doba.

Nokte treba da negujemo na taj način što ćemo ih podsecati kratko i malo zaokruglјeno, ali da ne prelaze vrhove prstiju. Puštanje noktiju u dužinu i njihovo bojenje nije higijenski opravdano.

Lice, vrat i uši treba prati svaki dan, jer se i na njima skuplјa u toku dana velika količina prašine. Ove delove najbolјe je prati toplom vodom i sapunom, i to uveče, kako bi se dnevna nečistoća uklonila. Čitavo telo treba prati najmanje jedanput nedelјno. Za to nam služe kade i tuševi. Dok pri kupanju u kadi nikad nismo sigurni da smo otstranili sve tragove prlјavštine, jer se peremo stalno u istoj vodi, dotle nam tuševi pružaju stalno čistu vodu, kojom sa sigurnošću spiramo nečistoću s tela. Osim toga, mlazevi vode iz tuševa deluju korisno na kožu kao blaga masaža, tako da se time ubrzava krvotok i razmena materija. Tuševi se mogu lako improvizovati pomoću obične kante (sl. 21) sa prskalicom ili, još bolјe, ako imamo vodovod, onda slavinu od česme spojimo sa gumenom cevi na čijem kraju montiramo prskalicu za vodu.

Za pranje tela potrebna je topla voda (30°—35°C) i sapun. Hladna voda ne može dobro da skine prlјavštinu sa tela. Telo treba najpre pokvasiti, zatim dobro nasapuniti, a potom isprati čistom vodom. Da se telo ne bi usled kupanja u toploj vodi suviše raznežilo, osvežavajući deluje kad se na kraju kupanja telo prelije mlazom nešto hladnije vode. Posle kupanja kožu treba dobro osušiti čistim ubrusom (čaršavom). Kupanje ne treba da traje duže od 20 minuta.

Noge. — Iako nisu izložene direktnom padanju prašine iz vazduha, noge, koje u obući ne mogu pravilno da se isparavaju i provetravaju, prlјaju se od obuće i znoja. Naročito su osetlјivi prevoji između prstiju. Zbog toga i noge treba prati svaki dan, najbolјe uveče, takođe toplom vodom i sapunom, a zatim ih dobro osušiti.

Kosa. — Kožu i kosu su lјudi oduvek cenili i negovali, smatrajući njihovu čistoću, boju i sjaj kao prvi uslov lepote. Kao i koža, tako je i naša kosa stalno izložena prašini i prlјavštini i zato je treba držati čisto. U kosi mogu lako da se zapate paraziti (vaši). Kosu treba šišati kratko, kako muškarci tako i žene, jer se tako najlakše održava čistoća.

Kosa se neguje stalnim, svakodnevnim češlјanjem i četkanjem i povremenim pranjem. Najbolјi češlјevi za kosu su od rožne materije ili od plastike, dok su gvozdeni češlјevi nepodesni i mogu lako da povrede kožu. Četka za kosu pomaže da se iz nje otkloni perut i veći delići prašine, a svojim mehaničkim dejstvom na kožu, masažom, utiče da kosa brže raste. Kosu treba prati 2—3 puta mesečno (muškarci mogu prati kosu jednom nedelјno), dok ona lica čija koža ne luči dovolјno masti za premazivanje kose treba sami da maste kosu povremeno. Kosa se najbolјe pere kišnicom ili vodom u kojoj nema mnogo mineralnih sastojaka. Tvrdu vodu možemo omekšati dodavanjem malih količina boraksa ili prokuvavanjem. Sapun za pranje kose ne treba da sadrži mnogo sode jer takav sapun nepovolјno utiče na kosu. Za vreme pranja kose treba dobro da masiramo kožu glave da bismo sa nje skinuli perut i nečistoću, a istovremeno i nadražili kožni krvotok i time pojačali ishranu kose.

Sl. 22. Vaš i gnjide pričvršćene na dlaci

Izostavljeno iz prikaza

Vašlјivost je veoma rasprostranjena kod naše školske dece, naročito mlađe, u nižim razredima.

Imajući u vidu mogućnost da vaš, kako iz odela tako i iz kose, može da bude prenosilac izazivača nekih zaraznih bolesti (pegavac, povratna groznica), to se protiv vašlјivosti treba vrlo energično boriti. Isto tako, češanjem kože, zbog svraba, koji izaziva vaš (sl. 22), ozleđuje se koža, stvaraju mnoge ogrebotine, koje se najčešće naknadno zagnoje.

Uništavanje vaši naziva se depedikulacija. Vašlјivu osobu treba po mogućstvu ošišati do glave, zatim dobro oprati i okupati. Ukoliko je šišanje nemoguće, treba kosu mazati mešavinom petroleuma i zejtina dva-tri dana, a zatim dobro oprati. Još je bolјe ako se kosa dobro napraši „di-di-ti“ praškom ili pepeinom. Za uništavanje vašiju iz odela upotreblјavaju se razna sredstva: vrela vodena para, vreo vazduh, vrela pegla, razna hemiska sredstva, naročito „di-di-ti“, pepein i dalmatinski buhač.

Rublje

Rublјe pretstavlјa važan sastavni deo odeće pošto je u neposrednom dodiru sa kožom tela. Imajući stalno u vidu višestruku funkciju kože (odavanje vode i soli, regulaciju toplote, zaštitu dubl>ih tkiva, stvaranje vitamina D i dr.) moramo se uvek truditi da je u njenom radu pomažemo i štitimo od štetnih spolјnih uticaja. Rublјe treba da je napravlјeno od meke porozne tkanine, dovolјno prostrano, udobno i čisto. Rublјe koje čovek nosi preko dana i na svome poslu treba uveče da zameni noćnim rublјem za spavanje. Dnevno rublјe treba menjati leti 2—3 puta a zimi najmanje jedanput nedelјno, prema vrsti posla i više puta. Noćno rublјe treba menjati najmanje petnaestodnevno. Prlјavo rublјe treba dobro prati toplom vodom i sapunom (zavisi od vrste tkanine) i otkuvavati, a pre upotrebe peglati.

Negovanјe i čuvanјe usta i zuba

Posle jela između zuba i desni zaostaju delići hrane. To je vrlo pogodno tle za razmnožavanje i razvijanje bakterija koje izazivaju trulјenje i vrenje. Usled toga nastaje neprijatan zadah u ustima kod lica koja ne drže čisto usta i zube. Pored toga, treba da znamo da bakterije koje se na zaostaloj hrani množe i vrše vrenje stvaraju kiseline, koje nagrizaju zubnu gleđ. Tako se stvaraju mesta za ulaz bakterija, koje razaraju zubno tkivo (obolјenje zv. karijes) a često stvaraju gnojne kesice, odakle se kroz krv raznose otrovne materije, koje mogu prouzrokovati razna obolјenja (reumatizam, zapalјenje bubrega i dr.). Bakterije koje se tako naselјavaju u ustima pretstavlјaju još i stalni izvor zaraze, koja može da se pojavi u ždrelu i srednjem uhu. Zbog toga je neophodno da svaki čovek redovno ispira usta posle jela i da čisti zube. Usta se ispiraju vodom koja ima sobnu temperaturu. Prilikom ispiranja usta dobro je zabaciti glavu i grgotanjem ispirati ždrelo i krajnike. Ovo je naročito važno za decu jer su ona prijemčiva za dečje bolesti, čije se klice većinom zadržavaju u ždrelu i na krajnicima.

Zubi se čiste četkicom za zube i pastom ili naročitim sapunom za zube koji penuša. Bolјe je ako je četkica tvrđa, jer onda sigurnije skida nečistoću sa zuba i pojačava desni. Zubi se peru tako što se četkica potopi u toplu vodu, a zatim preko nje stavi pasta i trlјa preko zuba. Zubi se peru u svim pravcima spolјa i iznutra. Na ovako trlјanje treba se navikavati, dok postepeno ne dođemo dotle da možemo zube i desni vrlo snažno da masiramo, jer one tako jačaju, te će duže ostati u zdravom stanju. Četkicu za zube treba posle svakog pranja oprati hladnom vodom i ostaviti da se suši. Voda za pranje usta i zuba ne sme da bude ni suviše hladna ni suviše vruća, jer u oba slučaja nepovolјno utiče na zubnu gleđ. Zube treba pregledati kod zubnog lekara 1—2 puta godišnje i pokvarene na vreme opraviti.

Negovanјe i čuvanјe nosa

Početni deo pribora za disanje, kao što znamo, jeste nos. On je naročito podešen za prolaz vazduha, a prevučen je sluzokožom. Ona luči sluz i na njoj se nalaze dlačice za zadržavanje prašine i klica. Prašinu i klice izbacuje nos pomoću sluzi. Nјegova je uloga značajna i po tome što se u njemu hladan vazduh zagreva do toplote čovečjeg tela, te štiti pluća od rashlađivanja.

Nos treba štititi od suvišne prašine i čađi. Nikada ga ne treba čačkati prstima, jer se stvaraju krastice koje mogu prouzrokovati i teža obolјenja.

Negovanјe i čuvanјe očiju

Oko je vrlo složen i osetlјiv organ, te ga moramo naročito paziti i negovati.

Na oči utiče vrlo nepovolјno blјeštava svetlost, koja zasenjuje, zato ne treba nikad čitati na suncu. Isto tako štetno dejstvuje naprezanje očiju čitanjem u mračnim odelјenjima, u sumraku ili pomrčini. Time se kvare oči i pojačava eventualna kratkovidost.

Od zaraznih očnih bolesti najbolјa je predohrana ako se ne uzima tuđ pribor za umivanje (ubrus, sapun, maramica), i ako se oči ne brišu i ne trlјaju prlјavim rukama.

Negovanјe i čuvanјe uha

Spolјašnje uho je izloženo prašini i prlјanju kao i celo lice. Pored toga, u spolјašnjem slušnom kanalu, luči se naročita masna materija — ušni vosak (cerumen), koji štiti bubnu opnu i zaustavlјa prašinu. Ako se spolјašnji slušni kanal nadražuje čačkanjem tvrdim predmetima (čačkalicom, ukosnicom), onda se ušni vosak luči u većoj meri, te se može nakupiti i stvrdnuti toliko da kao neki čep zapuši slušni kanal. Time je i sluh poremećen do izvesne mere. Do bi se ovo sprečilo, uši treba svakodnevno prati toplom vodom i sapunom, kako bi se ušni vosak postepeno rastvarao i ispirao. U slučaju da nam se ipak zapuši spolјašnji slušni kanal, treba se obratiti lekaru da ovo otkloni. Uši nikad ne treba čačkati stranim predmetima, jer se može povrediti i bubna opna.

Značaj sapuna za higijenu tela

Za održavanje lične higijene čoveka najvažnije je sredstvo sapun. Sapuni su jedinjenja masnih kiselina i baza. Oni mogu biti natrijumovi, kalijumovi, magnezijumovi itd. Za ličnu higijenu lјudi upotreblјavaju se natrijumovi sapuni sa više ili manje baze — lužine. Nјihovo se dejstvo sastoji u tome što penušajući se u toploj vodi rastvaraju masti i prašinu nataloženu na koži, pa ih mi brzo i lako spiramo čistom vodom, skidamo sa tela.

Sapuni pripremlјeni za ličnu higijenu čoveka obično su namirisani raznim prijatnim mirisima, koji deluju osvežavajuće.

Dejstvo vode na kožu i celokupan organizam

Do sada smo učili o kupanju odn. pranju tela u cilјu otstranjivanja nečistoće a sada ćemo videti kakvo dejstvo ima voda na kožu i celokupan organizam u cilјu jačanja, lečenja i očvršćavanja.

Sl. 23. Zatvoren bazen za plivanje

Izostavljeno iz prikaza

Naša koža je veoma osetlјiva na uticaj vode, a osobito je osetlјiva nežna koža dece, koja je bogata mrežom nervnih vlakana i krvnih sudova. Ona vrlo brzo odgovara na nadražaj koji izaziva voda svojim hemiskim i toplotnim svojstvima kao i svojim pritiskom (talasima, udarima mlazeva vode i sl.).

Kupanja u toploj vodi (28°—34°C) mogu biti od koristi po zdravlјe čoveka jer utiču na nervni sistem umirujuće; periferni krvni sudovi šire se, srčani rad se ubrzava, disanje postaje dublјe a razmena materija se pojačava. Toplota, a naročito vrela kupanja i parenja uzimaju se u svrhu lečenja organizma. Od posebnog su značaja kupanja u mineralnoj toploj vodi, kojom se leče mnoge bolesti (reumatizam, kostobolјa, malokrvnost, nervne bolesti i sl.). Sva ova kupanja uzimaju se po preporuci i nadzoru lekara.

Kupanja u hladnoj vodi (15°—20°C) jesu od naročitog značaja jer osvežavaju — pojačavaju cirkulaciju krvi i razmenu materija. Hladna voda dejstvuje tako što oduzima telu telesnu toplotu. Koža na to odgovara skuplјanjem krvnih sudova, koji svojim sužavanjem sprečavaju suvišno odavanje toplote. Koža postaje anemična, a priliv krvi je upravlјen ka unutrašnjim organima. Ako ne dopustimo da to stanje ostane dugo, već posle kraćeg vremena izađemo iz vode, nastaje suprotna pojava u koži: krvni sudovi u koži se prošire i koža pocrveni. Krvotok se ubrza i sa njime razmena materije. Ako se ovaj postupak ponovi više puta, onda ova ritmika u cirkulaciji krvi dejstvuje povolјno na očvršćavanje i jačanje organizma.

Sa hladnim kupanjem se ne sme preterati. Ona ne smeju da traju duže od pola do jednog časa jer može nastupiti opasnost preteranog rashlađivanja.

Kupanјe u moru, reci i jezeru

Za pravilan i ravnomeran razvitak svih delova tela, a naročito muskulature od najveće je važnosti kupanje, plivanje i veslanje u slobodnim i tekućim vodama. Gde ovih nema, po velikim gradovima, stvaraju se zatvoreni bazeni za plivanje i dečje plaže (sl. 23), koji stoje pod nadzorom lekara ili higijeničara, kako deca u svojoj neobuzdanosti ne bi dovela u pitanje svoje zdravlјe zbog suvišnog rashlađivanja.

Kupanja u moru su od posebnog značaja, a njihovo delovanje na organizam je mnogostruko: 1) morska voda hemijskim putem (ona je slana) utiče na pojačanu cirkulaciju krvi; 2) ona svojim talasima — udarima — mehanički utiče na telo i jača ga; 3) na morskim plažama je uticaj ultralјubičastih sunčanih zrakova snažniji, jači i 4) pošto se u morskoj vodi nalaze izvesne količine jodnih jedinjenja, to ova stalno isparavaju, tako da je sva atmosfera ispunjena jodom u gasovitom stanju. Svi ovi činioci zajedno deluju na to da su kupanja u morskoj vodi veoma korisna, naročito za mlade organizme u procesu rastenja.

Slično dejstvo se postiže kupanjima u rečnoj ili jezerskoj vodi.

VI. Higijena odeće

Fiziološki značaj odela

Fiziološki značaj odela je da nas zaštiti zimi od prevelike hladnoće, a leti od suvišne toplote, pošto naše telo nije sposobno da samo reguliše telesnu toplotu pri većim temperaturnim promenama. Naše telo ima stalnu temperaturu, koja se kreće između 36°—37°C. Da bismo tu stalnu temperaturu održali, potrebno je da ispustimo u spolјnu sredinu nekad veću nekad manju količinu toplote. Zbog toga u razna godišnja doba. nosimo različito odelo podešavajući ga prema spolјašnjoj temperaturi. Najpovolјnija temperatura za naš organizam je od 18°—20°C. Ispod 12°C osećamo hladnoću, a iznad 24″S vrućinu. Odelo nam služi dalјe kao zaštita od vetra, vodenih taloga i prašine. Odelo, najzad, reguliše i isparavanje našeg tela.

Higijenski zahtev u vezi sa odećom je da treba da je rđav toplonoša da bi nas štitila leti od suvišnog primanja, a zimi od suvišnog odavanja toplote. Odeća treba, dalјe, da je takvog kvaliteta da održava ravnomernu temperaturu između tela i odela; ona treba da reguliše temperaturu kako bi bila najpovolјnija za čoveka. Ispunjavanje ovog zadatka zavisi od porekla materije od koje se pravi odeća i od načina prerade toga materijala.

Materija je uglavnom životinjskog i bilјnog porekla. Životinjskog porekla su: vuna, svila, koža, a bilјnog: pamuk, lan, konoplјa, celuloza. Danas se u industriji proizvode i materije od stakla, polivinila i dr.

Vuna se najčešće dobija od ovaca, ali se može dobiti i od koza, kamila, lama i dr. Pamuk, lan i konoplјa dobijaju se izvlačenjem vlakana iz ploda (pamuk) ili iz stabla (lan i konoplјa) bilјaka koje nose isto ime, a celuloza je sastavni deo ćelične opne kod bilјaka. Od ovoga materijala ispredaju se vlakna od kojih se pravi materija za odeću. Kako će ta materija izgledati, zavisi: 1) kakva su ta vlakna i 2) koliko se između žica prilikom tkanja zadržava vazduh, tj. koliko se u izrađenoj materiji nalazi pora koje su ispunjene vazduhom. Ako je tkanina čvrsta i gusta, pore su manje. Sve glatke materije i svila imaju manje pore, a meke i lake tkanine imaju veće pore i zadržavaju više vazduha u sebi. Zatim, vunene tkanine imaju mnogo više pora ispunjenih vazduhom nego pamučne, lanene i svilene. Ovaj vazduh koji se zadržava u porama materije od koje se pravi odeća i vazduh koji se nalazi između pojedinih delova odela imaju vrlo važnu ulogu pri regulisanju telesne toplote, s obzirom na to da rđavo provode toplotu.

Čovečje telo stalno odaje toplotu spolјašnjoj sredini. Ukoliko je spolјa temperatura niža, utoliko je to odavanje toplote veće. Međutim, toplota se u našem telu stvara sagorevanjem hrane u ćelijama. Ukoliko više naše telo odaje toplotu spolјnoj sredini, utoliko više hrane mora sagoreti da bi nadoknadilo ono što gubi i na taj način održalo stalnu telesnu temperaturu, između 36°—37°C.

Odelo treba da je takvo da za vreme niske temperature napolјu — zimi — zaštiti telo od suvišnog odavanja telesne toplote. Za vreme leta, pak, kada je vrućina, obrnut je slučaj: odelo tada treba da olakša odavanje suvišne telesne toplote i ventilaciju tela.

Zbog svega ovoga zimi se moramo odevati drukčije nego leti. Zimi treba da imamo odelo sa više pora u tkanini, gde se zadržava vazduh; odelo treba da je tamno jer onda upija sunčeve zrake; odelo od vunene materije je toplije jer ima više pora, te štiti odavanje telesne toplote; delovi odeće pleteni od vune su topli iz istog razloga. Čovek se zimi bolјe zaštiti od hladnoće ako ima više odela na sebi jer se između odela zadržavaju slojevi vazduha koji sprečavaju odavanje telesne toplote. Vlažno odelo oduzima mnogo telesne toplote organizmu. Odelo od vune je najpodesnije za vlagu jer teško prima vlagu. Gumirani i polivinil ogrtači, koji se danas mnogo izrađuju kod nas, dobro štite od vlage, ali slabo ventiliraju.

Za vreme leta treba nositi odelo svetle boje ili belo, koje odbija sunčeve zrake. Materija treba da je od pamuka, porozna, koja omogućuje ventilaciju i isparavanje sa površine kože prilikom znojenja. Letnje odelo treba da je komotno, te da i na taj način omogućuje bolјu ventilaciju.

Odelo može često da je prenosilac zaraznih bolesti, čiji se izazivači — patogene bakterije — nalaze obično u starom odelu. Odelom se mogu preneti izazivači: šarlaha, boginja, antraksa i klice tuberkuloze. Zato je potrebno pre upotrebe starog odela izvršiti njegovu dezinfekciju.

Izvesne otrovne materije mogu se isto tako prenositi i odelom. Takav je slučaj sa izvesnim bojnim otrovima. Zato je potrebno takvo odelo provetriti i oprati pre upotrebe.

Obuća i njen higijenski značaj

Obuća ima veliki higijenski značaj za čoveka jer štiti noge od raznih ozleda, prlјavštine, raznih infekcija i vlage. Obuća se pravi od različitog materijala: kože, platna, gume, drveta. Dobar materijal mora da je propustlјiv za vazduh, da se lako prilagođava obliku noge, da je nepropustlјiv za vodu i da je rđav toplonoša. Najpodesniji materijal je koža, pa se najviše obuća i pravi od tog materijala. Obuća reguliše toplotu nogu i zato mora da bude podešena prema spolјnoj temperaturi; zato zimi nosimo obuću zatvorenu, koja sprečava odavanje toplote, a leti izbušenu obuću, koja omogućuje što bolјu ventilaciju noge. Pri ovom regulisanju toplote važnu ulogu imaju i čarape. Obuća se mora podesiti i prema vrsti zaposlenja. Naprimer, čovek koji radi na terenu mora imati drukčiju obuću od onoga čiji je posao vezan za kancelariju. Pošto se celokupna težina tela oslanja na stopala, vrlo je važno, s higijenske tačke, da je obuća udobna, tj. da nije ni tesna ni široka i da odgovara obliku noge i stopala (sl. 24).

Sl. 24. Nepravilan oblik obuće u kojoj su prsti pritisnuti; u sredini: pravilan oblik stopala; desno: oblik obuće koji odgovara obliku stopala

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 25. Položaj kostura noge u obući sa visokom potpeticom; desno: pravilan položaj kostura noge

Izostavljeno iz prikaza

Tesna obuća stvara žulјeve na nogama, izaziva naboje i deformiše noge na razne načine. Pored toga, u tesnoj obući se zimi noge smrzavaju pošto takva obuća sprečava pravilnu cirkulaciju krvi u perifernim krvnim sudovima, usled čega se javlјaju promrzline na nogama. Za vreme leta u tesnoj obući je previše toplo. Između noge i cipele mora da postoji izvestan prostor ispunjen vazduhom, koji se može obnavlјati pokretima noge, te se na taj način vrši ventilacija. Obuća ne sme biti ni suviše široka, jer takođe stvara žulјeve. Važnu ulogu kod obuće ima i visina potpetice, koja ne sme biti veća od 3—4 sm. Visoke potpetice jako zamaraju noge pri stajanju i hodu, a mogu i da deformišu stopalo, pošto kosti u njemu postepeno zauzmu neprirodan položaj (sl. 25).

Od godišnjeg doba zavisi kakve će se čarape nositi. Zimi su najpodesnije čarape od vune jer štite od hladnoće, a leti pamučne ili svilene čarape, koje su tanje i podesnije.

Krevet i higijena sna

Postelјa je jedna od najvažnijih potreba čoveka jer on u postelјi provede oko jednu trećinu celokupnog žizota. U postelјi se čovek odmara, u postelјi spava, postelјa-čuva toplotu za vreme spavanja i odmaranja. Zbog svega toga potrebno je da je udobna i prijatna. Pre svega, svaka osoba u kući treba da ima svoj zaseban krevet jer nije ni zdravo ni prijatno ako više osoba spavaju u istom krevetu. Naročito je nezdravo da starije osobe spavaju sa decom u istoj postelјi. Postelјa treba da je podignuta od poda, da je dovolјno .dugačka i široka i da je meka. Tvrda postelјa žulјi, ali i suviše meka i topla postelјa nije ugodna, napr. postelјa u kojoj je sve ispunjeno perjem nije prijatna. Kreveti od gvožđa ili drveta sa dušecima od vune, prekriveni pamučnim čaršavima i sa pokrivačima takođe od vune (ćebeta) ispod kojih se nalazi pamučni čaršavi pretstavlјaju najzgodnije postelјe. U bolnicama, kasarnama, internatima i dr. najbolјi su gvozdeni kreveti jer su najpogodniji za pranje i dezinfekciju. Upotreba slamarica u krevetima je nehigijenska jer se slama brzo sitni i stvara veliku prašinu prilikom pretresanja, pored toga što je tvrda i neprijatna za ležanje. Važno je postelјu održavati u čistom stanju i menjati čaršave i jastučnice dvaput u mesecu.

San je neophodno potreban za zdravlјe jer se u snu čovek najbolјe odmara. Znamo da nespavanje iscrplјuje organizam, a da ga san okreplјuje i podiže radnu sposobnost. Za vreme sna otstranjuju se iz našeg organizma razni produkti koji se stvaraju i sakuplјaju dok smo u budnom stanju i za vreme rada. Otuda i osećamo umor i potrebu za snom. Kada se u snu otstrane svi štetni produkti, buđenje samo dolazi i tada se osećamo sveži i odmorni, sposobni opet za rad. Trajanje sna je različito za razne lјude i zavisi od rada koji se obavlјa u toku dana, kao i od fizičke snage. Budi koji rade teži posao, kao i lјudi koji su duže radili, moraju duže da se u snu odmaraju. Isto važi i za lјude nežnog zdravlјa, malokrvne i iznurene. Odrasli lјudi treba da spavaju prosečno 7—8 č u 24 časa. Deca, pak, treba da spavaju mnogo duže nego odrasli.

Da bi se čovek spavanjem zaista odmorio i okrepio, ne sme imati nikakvih smetnji u snu. San mora biti miran, bez prekidanja i bez teških snova. Radi toga treba da je ugodna postelјa, da je soba zamračena, da je potpuna tišina i da u sobi nije previše toplo. Pored toga, ne treba uveče kasno jesti, ne previše i ne tešku hranu. Ako čovek o svemu ovome povede računa, a fizički i duševno je zdrav, onda je sigurno da će imati miran san.

VII. Higijena ishrane

Hrana je neophodan činilac za opstanak svakog živog bića. Bez nje ne bi moglo biti ni života ni delatnosti. Ishrana je jedna od osnovnih odlika živih bića uopšte. Za čoveka je hrana svakodnevna potreba. Od velike je važnosti za pojedinca kao i za čitavu zajednicu da se ishrana sprovodi pravilno. Posledice rđave i nepravilne ishrane ogledaju se naročito na najmlađima, odojčadi i maloj deci, jer se tada povećava broj obolјenja pa i smrtnost.

Značaj hrane koju čovek unosi u organizam i koja sadrži raznovrsne materije je višestruk i sastoji se u sledećem:

1. Sa hranom čovek dobija tzv. gradivne materije, od kojih se u organizmu izgrađuju sastavni elementi ćelija i grade nova tkiva. Ove su materije naročito važne za mlade, dečje organizme, koji intenzivno rastu i razvijaju se, a zatim i za odrasle, kod kojih je neophodno obnavlјanje ćelija i tkiva, koja se svakodnevno radom troše.
2. Za obavlјanje bilo kakvog fizičkog ili umnog rada organizmu je potrebna izvesna količina energije. Čovek ovu energiju dobija iz materija uzetih hranom, koju vari pomoću pribora za varenje, zatim iskorišćuje u svim ćelijama tela, gde se oslobađa energija.
3. Zatim, čovek sa hranom unosi i izvesne materije koje ne služe ni kao gradivni ni kao energetski materijal, ali su ipak neophodne za održavanje normalnog stanja organizma, jer omogućuju pravilno funkcionisanje pojedinih organa i sistema; omogućuju razne biološke procese a i zaštićuju organizam od bolesti i spolјašnjih štetnih uticaja. Ove materije obično nazivamo zaštitnim.

S druge strane, mora se voditi računa da nepravilnom ishranom organizam može biti ozbilјno oštećen, a uzimanjem zaražene hrane mogu da nastanu teška, nekad smrtonosna obolјenja.

Osnovni sastojci hrane

Belančevine predstavlјaju izvor gradivnog materijala za čovečji organizam. To su organske materije koje sadrže azot. Belančevine koje se unose hranom razgrađuju se u organizmu, a zatim se od njihovih delova stvaraju nove specifične belančevine čovečjeg tela. U hrani čovek uzima belančevine bilјnog (crni hleb, pasulј, sočivo, soja, pečurke i dr.) i životinjskog porekla (meso, mleko, sir, jaja). Dnevno treba hranom unositi oko 90 do 100 gr belančevina, i to bar trećinu belančevina životinjskog porekla, što je naročito važno u ishrani dece.

Masti. — Hranom koja obiluje mastima čovek dobija velike količine toplotne energije. Pri sagorevanju u tkivima svaki gram masti proizvodi 9,3 kalorije, što je vrlo korisno u zimskoj ishrani. Ukoliko organizam ne utroši odmah svu količinu unete masti, on je slaže — deponuje — kao rezervu ispod kože ili oko unutrašnjih organa, pa je troši u slučaju povećanih napora ili rđavih uslova, u koje organizam može da dospe. Ali usled preteranog uzimanja masti može lako da nastupi oštećenje i obolјenje pojedinih organa. Dnevna potreba u mastima za odraslog čoveka jeste oko 50 grama.

Masti mogu biti: životinjskog (svinjska mast, loj, buter) i bilјnog porekla (razna ulјa).

Uglјeni hidrati. — Čovečji organizam dobija potrebnu energiju za vršenje fizičkog rada najviše od šećera. Mišićne ćelije za vreme fizičkog rada troše — sagorevaju — veće količine šećera (glikoze). Ukoliko je posao koji se obavlјa teži i naporniji, utoliko je potrebno više energetskog materijala, tj. uglјenih hidrata, što znači da ove treba unositi sa hranom u većoj količini. Glavni šećeri koje čovek unosi sa hranom jesu: grožđani šećer (glikoza), voćni šećer (fruktoza), mlečni šećer (laktoza), fabrički, beli šećer (saharoza) i skrob, koga ima mnogo u brašnu, krompiru itd. U grupu uglјenih hidrata spada takođe i celuloza, koju naš organizam ne može da razgrađuje, ali koja povolјno deluje na funkciju pribora za varenje povećavajući zapreminu hrane i podstičući pokrete creva (peristaltiku).

Odraslom čoveku je potrebno oko 450 gr uglјenih hidrata dnevno.

Vitamini — zaštitne materije

Vitamini su materije od izvanredne važnosti za organizam. To nisu hranlјive materije, ali njihov nedostatak dovodi do vrlo teških i ozbilјnih oštećenja i obolјenja organizma, zbog čega su i nazvane zaštitnim materijama. Da bismo održali normalno stanje organizma, potrebni su nam vitamini u sasvim minimalnim količinama. Dnevne potrebe u vitaminima za čoveka mere se u miligramima. Danas postoji znatan broj ispitanih vitamina, kojih najviše ima u bilјnoj hrani a mogu se dobiti i sintetičkim putem. Najvažniji i najpoznatiji vitamini su A, B, C i D.

Vitamina A ima najviše u riblјem zejtinu, žumancetu, mleku i šargarepi.

Ako organizam sa hranom ne unosi duže vremena vitamin A, nastaju razne smetnje u oštrini vida, i to u sumraku; to je t. zv. „kokošije slepilo“. Zatim može nastati teško oštećenje rožnjače (sl. 26), koje se obično završava slepilom. Na koži i sluzokoži mogu nastati i mnoga oštećenja jer njihova otpornost slabi, čime se u velikoj meri omogućuje prodor prouzrokovača raznih obolјenja. Zbog ove uloge vitamin A se i naziva „zaštitni vitamin epitela“.

Vitamin B ustvari pretstavlјa kompleks vitamina. Nedostatak svakog pojedinačno dovodi do različitih obolјenja organizma. To su vitamini B1, B2 i dr. Ima ih u lјuskama i klici žita, pivskom kvascu, cvekli, grašku, mesu i dr.

Nedostatak vitamina B1 izaziva obolјenje zvano beri-beri, koje je rasprostranjeno kod istočnih naroda u Aziji. Kod ovog obolјenja naročito stradaju nervi. Nјega prati opšti poremećaj u organizmu.

Nedostatak vitamina B2 dovodi do zapalјenja kapaka i vežnjača oka, sluzokože usnica i usta i do pojave rana.

Vrlo teško obolјenje zvano pelagra nastaje usled nedostatka vitamiia PP. Ova bolest se ispolјava u zapalјenju sluzokože usta, bolova pri jelu, a na otkrivenim delovima tela javlјaju se crvene pege, nekad teški prolivi i nervni poremećaji (sl. 27). Od ove bolesti strada stanovništvo nekih krajeva (Bosne, Metohije), koje se hrani pretežno kukuruznom hranom.

Sva ova obolјenja leče se brzo i uspešno gotovim preparatima odgovarajućih vitamina ili hranom koja ove sadrži, a to je: pšenični hleb, iznutrice, mleko, pivski kvasac, razno voće i povrće.

Sl. 26. Avitaminoza A. — Orožavanje rožnjače kod deteta

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 27. Pelagra. — Pelagrične pege na licu i rukama

Izostavljeno iz prikaza

Vitamina C ima u pomorandži i limunu, paprici, šipku i drugom svežem voću i povrću. Ovaj vitamin je vrlo osetlјiv i brzo propada na visokoj temperaturi. Nјegov nedostatak izaziva obolјenje zvano skorbut (sl. 28), kod koga vidimo mnogobrojna sitna krvarenja na koži, sluzokožama i unutrašnjim organima, a dolazi i do naglog propadanja i ispadanja zuba. Ovo teško stanje brzo se popravlјa ako se bolesniku daje vitamin C, ili kao preparat ili u svežem voću.

Sl. 28. Skorbut. — Krvarenje iz desni i potkožna krvarenja na nogama

Izostavljeno iz prikaza

Vitamin D se nalazi najviše u riblјem zejtinu, žumancetu, buteru i sl., a ima ga i u mnogim drugim namirnicama u dva oblika: u obliku gotovog vitamina D i u obliku provitamina D. Uneseni provitamin se smešta u našoj koži, gde se pod dejstvom sunčevih zrakova pretvara u vitamin D. Nјegov nedostatak izaziva kod dece bolest zvanu rahitis, kod koje je poremećeno okoštavanje (sl. 29). Kosti ostaju meke, lako se krive i deformišu (o tome smo već učili kada je bilo reči o uticaju sunčevih zrakova na zdravlјe čoveka, naročito dece). Zato je dobro leti decu izlagati suncu, a zimi im davati riblјe ulјe.

Sve smetnje, obolјenja i oštećenja koja dolaze usled nedostatka vitamina u hrani nazivamo avitaminoze. Avitaminoze su, dakle: skorbut, rahitis, pelagra, beri-beri i druge.

Pored ovih pojedinačnih uloga, u organizmu vitamini imaju i zajedničko, opšte svojstvo, a to je da pojačavaju odbranbene snage organizma prema raznim zaraznim bolestima i da regulišu* iskorišćavanje i potrošnju hranlјivih materija u organizmu.

Mineralne soli

Pored kuhinjske soli, koju redovno uzima, čovek hranom i vodom prima i mnoge druge mineralne soli (natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, joda, fluora i dr.

Sve su one neophodne za organizam jer ulaze u sastav ćelija i tkiva i omogućuju hemijske procese u razmeni materija. Kalcijum i fosfor ulaze u sastav kostiju i zuba, gvožđe u sastav crvenih krvnih zrnaca itd.

Voda

Voda je sastavni deo ćelije i tkiva. Ona ustvari čini unutrašnju sredinu čovečjeg organizma (voda u ćelicama, u krvi, limfi i međućeliskim prostorima). Organizam čoveka sadrži oko 60% vode. Nјena važnost je velika jer ona kao rastvarač omogućava odvijanje bioloških procesa u organizmu, prenoći hranlјive materije itd. Pored tečnosti koju čovek unosi hranom, potrebno je unositi dnevno i oko 1,5 l vode. Gubitak vode iz organizma izaziva vrlo teška i opasna oštećenja organizma, čak i smrt ako se izgubi 20—25% vode.

Kalorična vrednost hrane

Kalorična vrednost hrane meri se količinom toplote izražene u kalorijama koju oslobodi 1 gram neke hranlјive materije prilikom sagorevanja — oksidacije. Utvrđeno je da

1 gr belančevina oslobodi	4,1 kal.
1 gr masti oslobodi	9,3 kal.
1 gr ugljenih hidrata oslobodi	4,1 kal.

Ovu energiju dobijenu sagorevanjem hranlјivih materija čovečji organizam troši na obavlјanje svih svojih funkcija i za rad. Međutim, i pod uslovima potpunog mirovanja (ležanje u krevetu) organizam troši izvesnu količinu energije, koja se koristi za rad organa za disanje, organa za krvotok, bubrega, mozga itd. — upravo za održavanje osnovnih životnih funkcija. Tada se troši oko 1 500—1 700 kalorija dnevno, to je osnovni promet energije. Količina energije, tj. količina i vrsta hrane koja je jednom organizmu potrebna u toku jednog dana različita je i zavisi od uzrasta organizma, pola, spolјnih, klimatskih uslova, a naročito od vrste i težine posla koji se obavlјa.

Iz ovoga izlazi da ako čovek obavlјa naporan fizički posao, za rad njegovih mišića potrebne su veće količine uglјenih hidrata, koje treba da uzme u hrani. Zatim, ako čovek radi na niskoj temperaturi, njegova hrana treba, pored ostalog, da sadrži i znatne količine masti, koje oslobađaju najviše toplotne energije. Kao što vidimo, ishrana čoveka mora biti potpuna i pravilna. Samo nikad ne treba zaboravlјati da su čoveku pored energetskih materija neophodni i vitamini i mineralne soli.

Prilažemo, radi bolјeg pregleda, tablicu sadržaja i kalorične vrednosti pojedinih vrsta namirnica u gr.

Vrsta namirnica	Belančevine	Masti	Ugljeni hidrati	Kalorije
Goveđe meso	19,4	7,3	0,4	149
Svinjsko meso	14,6	33	0,3	368
Kokošje meso	20,8	2,8	0,3	112
Kravlje mleko	3,2	3,4	4,7	60,2
Buter	0,6	79,5	0 8	745
Svinjska mast	0,3	95,5	—	889
Zejtin (maslinov)	—	95,6	0,2	895
Kukuruzno brašno	8	2,2	69,2	337
Pšenični hleb (beo)	6	0,2	49,9	231
Šećer	—	—	97,8	401
Krompir	1 3	0,1	18,4	81
Boranija	1,9	02	5,4	32
Šargarepa	0,8	0,2	7	34

Namirnice potrebne za ishranu

Pored materija neorganskog porekla, koje svakodnevno prima sa hranom (voda, mineralne soli), čovek mora da uzima i veći broj različitih namirnica životinjskog i bilјnog porekla.

Namirnice životinjskog porekla

Meso i mesni proizvodi. — Meso je odlična namirnica. Ono obiluje belančevinama, neophodnim za lјudsku ishranu. Osim belančevina u mesu ima i dosta masti, mineralnih soli i vitamina, ako je meso sveže. Najviše se upotreblјava goveđe meso, svinjsko, ovčje, živinsko, zatim divlјač i riba.

Meso je namirnica koja ako se ne čuva brižlјivo vrlo brzo podleže procesima trulјenja. Ako se takvo meso upotrebi kao hrana, može da ošteti organizam, Zbog toga je potrebno da meso koje ne možemo odmah da upotrebimo za spremanje hrane čuvamo u hladnjačama sa niskim temperaturama. Meso se može sačuvati nedelјama i mesecima ako se čuva smrznuto ili ako se konzerviše (napr. osuši na dimu). Sušenjem se konzervišu i razne prerađevine od mesa, kao salama, kobasice, šunke, slanina i dr.

Ali ne treba nikad da zaboravimo da meso mnogih životinja može da bude zaraženo parazitima. Ako čovek jede bobičavo svinjsko i goveđe meso ili trihinjavo svinjsko, koje nije dobro iskuvano ili ispečeno, zarazi se pantlјičarama i trihinom, koje su, kao što znamo iz zoologije, opasni čovečji paraziti. Iz bobica, kojih može biti i više u jednom parčetu svinjskog mesa, kad ovo dospe u creva čoveka, izvuku se larve pantlјičare, koje se tu razvijaju u odrasle pantlјičare hraneći se gotovom, svarenom hranom čoveka.

One mogu biti duge više metara i, ako se čovek odmah ne leči, mogu u njemu da žive duže vreme nanoseći mu velika oštećenja.

Pantlјičara se lako širi u nehigijenskim uslovima života, gde nema nužnika i gde se čovečji izmet svuda rastura. I domaća stoka se vrlo lako zarazi jajima pantlјičare.

Kod nje se zatim razvije iz jaja u mišićima larvni oblik, t.zv. bobica.

Trihiioza je vrlo teško i neizlečivo obolјenje. To je uglavnom obolјenje svinja, a čovek se zarazi ako jede trihinjavo svinjsko meso nedovolјno pečeno ili kuvano. Odrastao parazit živi u crevu domaćina, gde ženka polaže žive larve. One brzo prelaze u krvotok, dospevaju u mišiće i tu se savijaju u spiralu i tako učaure. Ovako meso je vrlo zarazno. Učaurene larve mogu da žive u telu domaćina dugo godina, čak i kad ovaj ugine, tada se njihova čaura zakreči (sl. 30).

Iz svega ovoga vidimo da je neophodno sprovoditi stalan i savestan veterinarski nadzor nad stokom za klanje, zatim meso dobro kuvati, peći i pržiti. Pored ovoga, od neobične je važnosti podizanje higijenskog i kulturnog nivoa najširih narodnih masa.

Sl. 30 Trihineloza

Izostavljeno iz prikaza

Mleko i mlečni proizvodi. — Mleko je vrlo korisna hranlјiva namirnica koja u sebi sadrži dosta hranlјivih materija (belančevina, masti, šećera, vitamina i mineralnih soli). Za odojčad je obezbeđena ishrana u mleku koje dobija od majke, pa i dalјe u dečaštvu i mladićstvu, a i za negu bolesnika mleko predstavlјa prvoklasnu hranlјivu materiju.

Čovek najviše upotreblјava kravlјe mleko, pa ovčje, kozje i dr. Mleko je namirnica koja je osetlјiva i lako se kvari. Utvrđeno je da se u nekuvanom mleku nekoliko sati posle muže nalazi oko 60 000 mikroba u sm3 za koje je mleko odlična sredina, u kojoj se vrlo brzo razmnožavaju. Zbog toga je potrebno da se sa njim pravilno postupa, i to od momenta muže pa sve do prodaje potrošačima. U tom smislu najvažnije su ove mere: održavanje čistoće u štalama gde se gaji stoka za mužu; održavanje besprekorne čistoće sudova u kojima se drži i nosi mleko; kontrolisanje zdravlјa svih osoba koje vrše mužu i rad s mlekom; održavanje higijenskih propisa prilikom muže. Tako, napr., potrebno je pre muže dobro oprati spolјa vime životinje; pomuženo mleko treba brzo ohladiti u kantama u kojima odlazi potrošaču. Važno je, zatim, da transport bude što brži i bolјi. U domaćinstvima je uobičajeno da se mleko kuva dok uzavri, a to je uglavnom dovolјno da se bakterije prouzrokovači raznih bolesti unište. Ali na ovaj način se uništi i vitamin C. Postoji i drugi način, tzv. pasterizacija — zagrevanje mleka na oko 65° C za vreme od 30 min. — čime se unekoliko očuvaju vitaminske vrednosti mleka.

Mlekom se nekad mogu preneti klice tuberkuloze, i to bilo da ih izluči obolela krava ili da se inficira naknadno od bolesne osobe koja vrši mužu. Mlekom od bolesnih koza i ovaca može se zaraziti čovek bolešću, t. zv. maltska groznica (bruceloza).

Najvažniji mlečni proizvodi su:

Buter (maslo), koji se dobija bućkanjem mleka. Sadrži 82% masti, vitamina A i D. Vrlo je hranlјiva namirnica i daje znatne količine kalorija. Margarin je veštački spravlјen buter od bilјnih ulјa i nižih životinjskih masti.

Kiselo mleko je dobra, dijetalna namirnica; dobija se kiselјenjem mleka prirodnim ili veštačkim putem.

Kajmak je vrlo hranlјiva i ukusna namirnica, sadrži mnogo masti; dobija se od pavlake mleka.

Sirevi su dobra i vrlo hranlјiva namirnica. Mogu biti posni (kad se mleku prvo skine kajmak), polumasni i masni. Organizam ih vrlo dobro prima i iskorišćava.

Sve mlečne prerađevine, a i samo mleko, ako se ne postupa sa njima pravilno, lako podležu kvaru i mogu čoveku da nanesu velika oštećenja, a nekad prouzrokuju i trovanje. Ako postanu prenosioci zaraznih klica, mogu da dovedu — kao što smo ranije rekli — i do vrlo teških obolјenja.

Jaja su odlična namirnica koja sadrže značajne količine belančevina, mineralnih soli, masti i vitamina B i D.

Masti životinjskog porekla koje čovek troši jesu: svinjska, goveđa i guščija mast. Pored toplotne energije, koju od masti dobijamo one su u ishrani značajne što jelo od njih ima prijatan ukus.

Namirnice bilјnog porekla

Žita. — Od celokupnih namirnica iz lјudske ishrane jedna trećina otpada na žita i njihove izrađevine. Od žita se kod nas kao hrana najviše upotreblјavaju pšenica, kukuruz, raž, ječam i pirinač. Preko njih čovek unosi u organizam znatne količine uglјenih hidrata, belančevina, mineralnih materija i vitamina.

Zrno pšenice sadrži u najvećoj količini uglјene hidrate, i to uglavnom skroba, zatim belančevina, mineralnih soli (fosfora, kalcijuma, magnezijuma), vitamina A i, naročito, vitamina B.

Raž je po sastavu zrna vrlo slična pšenici i njeno brašno se upotreblјava za spravlјanje hleba, koji je vrlo ukusan. Od ječmenih zrna pravi se geršla, koju jedemo kao dodatak uz hranu, a od pšeničnih i ječmenih zrna pravi se griz, koji je vrlo pogodan za ishranu male dece.

Kukuruz se u nekim krajevima upotreblјava vrlo mnogo u lјudskoj ishrani. Ako je ishrana jednolična i isklјučivo od kukuruznog hleba i kačamaka, može doći do oštećenja organizma, kao što je obolјenje pelagra. Po hemijskom sastavu zrno kukuruza je slično pšeničnom, ali ima triput više masti nego pšenično zrno.

Zrno pirinča sadrži znatno više uglјenih hidrata (oko 70—80%), a manje belančevina nego pšenica. U spolјnoj opni zrna ima dosta vitamina B, naročito vitamina Bi, čiji nedostatak dovodi do obolјenja beri-beri. Pirinač je odlična dijetalna hrana.

Izrađevine od žita:

Brašno dobijamo mlevenjem žita u mlinovima i vodenicama. Pšenično brašno, kao i brašno drugih žita, može biti različito, što uglavnom zavisi od načina melјave (crno, polubelo, belo i dr.). U crnom brašnu ima više belančevina i vitamina, dok je u belom brašnu procenat skroba veći. Ispravno brašno ima prijatan miris i ukus, suvo je, rasipa se kao fini prah. Ako se žito pre melјave ne trijeriše i dobro ne očisti od glavnice, kukolјa i drugih urodica i glјivica, brašno izmeni svoj ukus, a hleb od njega izaziva kod čoveka lakša ili teža obolјenja. Zbog toga je važan uslov pri melјavi da žito bude dobro trijerisano.

Hleb je hranlјiva namirnica koja se kod nas vrlo mnogo troši. Spravlјa se od brašna pšeničnog, kukuruznog ili ražanog. Vrlo je hranlјiv jer sadrži dosta uglјenih hidrata i belančevina. Najbolјe se vari u organizmu ako se ne uzima sveže pečen, već sutradan. Kukuruzni hleb se teže vari od pšeničnog. Dobro spremlјen hleb je glatke kore, sredina mu je sunđerasta, bez vlažnih mesta, velikih šuplјina, grudvica i nepečenih delova. Ne sme rđavo da miriše i da gorči.

Od drugih prerađevina od brašna dosta se upotreblјavaju biskviti, dvopek, makaroni, rezanci i dr.

Povrće. — Ne možemo ni zamisliti našu dnevnu ishranu bez dodatka variva, koje se gotovi od povrća.

Povrćem zovemo razne delove bilјaka: korene, podzemna stabla (krtole, lukovače, rizome), nadzemna stabla, cvetove, listove, plodove i semenke pogodne za jelo.

Iako mu je kalorična vrednost mala, povrće čini neophodni sastavni deo lјudske ishrane, jer se u njemu nalaze znatne količine svih najvažnijih vitamina. Povrće sadrži veliki procenat vode (oko 80—90%) i mnogo mineralnih soli, vrlo važnih i potrebnih našem organizmu, kao napr.: jedinjenja kalijuma, fosfora, gvožđa, natrijuma i dr. Takođe sadrži znatne količine uglјenih hidrata, a vrlo malo belančevina i masti.

U ishrani našeg naroda vrlo značajnu ulogu igraju plodovi i semenke bilјaka iz porodice leptirnjača — mahunarki. Seme mahunastih bilјaka, pored skroba, sadrži znatno više belančevina nego drugo povrće, pa i semenke raznih žita. Pored mineralnih soli i celuloze sadrži još i vitamine A i E, a naročito B1 i B2. Izuzev soje, masti sadrže u manjoj količini.

Najvažnije mahunarke jesu: pasulј, grašak, sočivo i soja, od koje se dobija vrlo dobro ulјe za spravlјanje jela.

U ishrani treba upotrebiti uvek samo zdravo i sveže povrće jer i pored svojih odličnih osobina i sastojaka, ukoliko povrće nije ispravno, može da prouzrokuje razna obolјenja i trovanja, kao što je trovanje proklijalim krompirom i dr. Zatim nam se može dogoditi da se uzimajući nečisto povrće zarazimo jajima i larvama crevnih parazita i sl.

Povrće možemo da ostavimo za zimu i dugo sačuvamo ako ga za to pripremimo. Svako povrće ima svoj način ostavlјanja. Ono se konzerviše sušenjem, sterilizacijom, vrenjem (mlečnim i sirćetnim), solјenjem i traplјenjem.

Voće. — Pravilna i potpuna ishrana treba svakodnevno da sadrži i dovolјne količine voća, i to različitih vrsta, prema sezoni. U voću se nalaze velike količine vitamina, naročito vitamina A, B i C; zatim znatne količine mineralnih materija, koje su neophodne našem organizmu, a naročito fosforne kiseline i kalcijuma. U svežem voću ima mnogo vode (70—90%), a glavna kalorična vrednost voća jeste u tome što prema vrsti sadrži više ili manje raznih šećera, od kojih najviše glikozu i fruktozu.

Voće vrlo povolјno utiče na pribor za varenje, jer svojim kiselinama i prijatnim mirisima pojačava apetit, pobolјšava lučenje sokova za varenje, a dovolјnim količinama celuloze reguliše i pobolјšava rad creva. I voće može biti posrednik u prenošenju raznih prouzrokovača zaraznih obolјenja, te ga zbog toga treba uvek dobro prati.

Voće se ostavlјa za zimu u presnom stanju, čuva se na temperaturi od 3°—5° C (jabuke, kruške, dunje), zatim se konzerviše sušenjem, hlađenjem, sterilizacijom i jakim šećernim rastvorom.

Pošto je voće sa higijenske tačke gledišta jedan od uslova za pravilnu ishranu naroda, a sa ekonomske tačke gledišta ono pretstavlјa izvor bogatstva, to bi bilo idealno kad bi svaki pojedinac učinio ono što je u njegovoj moći da se voćarstvo, kao i povrtarstvo u našoj zemlјi razviju i pobolјšaju. Ovo utoliko pre što naša zemlјa ima veoma povolјne geografske i klimatske uslove za gajenje voća i povrća. Svaki učenik bi učinio dosta već samim tim što bi sprečavao mlađe od sebe da neodgovorno gaze, lome, čupaju i kidaju voće i povrće. Osim toga, svaki učenik bi mogao u svojoj okolini da pomogne oko kalemlјenja i ukrštanja plemenitih vrsta voćaka i povrća.

Pića

Osim čiste vode, koju uzima svakodnevno, čovek se od davnina služio i drugim pićima, od kojih su najvažnija: mineralne vode, voćni sokovi (bezalkoholna pića), alkoholna pića i osvežavajuća — mirišlјava pića.

U mineralne vode dolaze samo one vode koje sadrže u 1 kg vode najmanje 1 gr rastvorenih mineralnih sastojaka ili najmanje 250 mgr slobodnog uglјendioksida; u tom slučaju vodu zovemo kisela mineralna voda. Ove vode se smatraju lekovitim, i mnoge od njih lјudi piju u svrhu lečenja nekih bolesti, naročito bolesti pribora za varenje, pribora za lučenje i živčanog pribora. Međutim, mineralne vode koje nemaju u sebi mnogo mineralnih sastojaka mogu se piti stalno bez ikakvih smetnji po organizam, dok mineralne vode koje sadrže veće količine mineralnih materija mogu da deluju štetno na sluzokožu organa za varenje. Zbog toga mineralne vode treba piti samo po uputstvu lekara.

Voćni sokovi — bezalkoholna pića — su tečnosti obično nakisele, prijatnog mirisa i ukusa; spravlјaju se od raznih vrsta voća. Voćni sokovi su odlično sredstvo za utolјavanje žeđi, ako nisu veštački, već spravlјeni od zrelih slatkih plodova (malina, kupina, limuna, pomorandži i dr.). Zbog svojih sastavnih materija oni povolјno utiču na pravilan rad pribora za varenje i organizmu pružaju znatne količine vitamina.

Alkoholna pića nastaju previranjem prirodnih šećera i skroba pod uticajem bakterija vrenja i kvasnih glјivica. Kad vetar nanese kvasne glјivice u slatki voćni sok, onda one u njemu vrlo brzo rastu i razmnožavaju se, pretvarajući šećer u alkohol i uglјenu kiselinu. Tako nastaju razna alkoholna pića. U njima je uvek isti alkohol, t.zv. etilalkohol, samo u alkohol i uglјenu kiselinu. Tako nastaju razna alkoholna pivo 3%, vino 5—12%, a najveći procenat alkohola sadrži rakija, do 40%, rum 77%, itd.

Treba dobro da zapamtimo da alkohol ne hrani telo. Nјegovi sastavni delovi ne daju materijal za izgradnju našeg tela. Alkohol ne greje naše telo — kao što se to u narodu pogrešno misli — već samo remeti rad živčanog centra, koji reguliše skuplјanje i širenje krvnih sudova, pa krv — bez obzira na temperaturu spolјne sredine — pojuri u kožu, te ona postaje topla i čovek smatra da se ugrejao. Ustvari se događa obrnuto. Dok se priliv krvi ka perifernim delovima tela povećava, dotle se priliv krvi ka unutrašnjim organima smanjuje. Ako je napolјu hladno, koža odaje veće količine toplote u spolјašnju sredinu i čoveku brzo postaje hladnije. Dokaz je i to što se pijan čovek brže smrzne nego trezan.

Male količine alkoholnih pića (vina i piva), naročito ako se uzimaju posle jela (vino), mogu da deluju povolјno na varenje. Ali uzimanje alkohola stalno u većim količinama štetno utiče na ceo organizam; dovodi do progresivnog slablјenja intelektualnih i fizičkih snaga, a na kraju i do potpunog propadanja organizma. Iz ovoga vidimo da je nepovolјan uticaj alkohola na organizam nesrazmerno veći od ono malo koristi koju telo može da ima.

Osvežavajuća — mirišlјava pića jesu: čaj, kafa i kakao. Kao topli napitci, koji imaju prijatnu aromu (aromatična pića), omilјeni su u celom svetu. No, prekomerna upotreba ma kojeg od njih može da naškodi zdravlјu.

Začini i njihov značaj

Začini su materije koje su za lјudsku ishranu vrlo značajne iako nemaju hranlјivu vrednost. Nјima popravlјamo i doterujemo ukus, miris i izgled hrane, čime se izaziva apetit. Ovo je nekad veoma važno, naročito kod osoba sa slabim apetitom. Začini usto potstiču na brže i bolјe lučenje sokova u priboru za varenje, zbog čega je i samo varenje hrane bolјe.

Od začina najviše upotreblјavamo: alevu papriku, biber, cimet, vanilu i dr. Vanila, cimet, lovorov list, peršun i kim daju hrani prijatan miris, a paprika, biber i ren utiču na čulo ukusa.

Trovanje hranom

Do trovanja organizma hranom može da dođe na više načina. Namirnice mogu da budu zagađene i da sadrže razne bakterije prouzrokovače teških i opasnih trovanja i crevnih poremećaja. Zatim mogu da sadrže neke opasne otrove, produkte bakterija (ovo naročito u konzervama). Takav je, napr., mikrob zvani botulinus, čije se spore nalaze u namirnicama i ostaju u životu pri konzervisanju na temperaturi višoj od + 120° C. Bacil botulinus se u konzervi razvija iz spora i množi vrlo aktivno. Tom prilikom on luči veoma opasan otrov, koji može da izazove naglo i smrtonosno obolјenje. Međutim, otrov botulinusa osetlјiv je na toplotu i propada na temperaturi od + 80° C.

Razni hemijski otrovi mogu slučajno da dođu u dodir sa hranom, koja tada postaje opasna za čoveka i dovodi do teških obolјenja (kad se hrana drži u bakarnim sudovima, rđavo ili uopšte nekalajisanim).

Ako izvesne namirnice stoje duže u rđavim uslovima (na vlažnom mestu), može doći do stvaranja otrovnih materija (napr. u krompiru koji klija).

Ako čovek uzme kao hranu namirnice koje na bilo koji od ovih načina sadrže otrove, u njegovom organizmu će doći do vrlo teških i ozbilјnih, često smrtonosnih obolјenja. Prvo i najčešće strada pribor za varenje, a zatim i drugi važni organi.

Zaštitne mere od trovanja hranom sastoje se u sprovođenju svih higijenskih i sanitarnih mera u pogledu kvaliteta namirnica namenjenih za lјudsku ishranu, zatim u pogledu održavanja čistoće svih radnih prostorija i uređaja, prodavnica i magacina u kojima se namirnice čuvaju. A pre svega, i kao najvažnije od svega jeste održavanje stroge lične higijene celokupnog osoblјa koje radi oko spravlјanja ili prodavanja namirnica, jer je utvrđeno da su najčešći izvor infekcije čovek i domaće životinje. Osim toga, svaki pojedinac treba da zna da onu hranu koja se ma u čemu izmenila po izgledu i boji, ili po ukusu i mirisu — koja je ma i malo sumnjiva u tom pogledu — ne treba nikako uzimati za hranu.

Efikasna zaštitna mera je ako sanitarna inspekcija vrši povremeni pregled svih radnji sa životnim namirnicama i lica koja u njima rade.

Konzerviranje hrane

Konzerviranje hrane je način koji omogućava duže čuvanje namirnica, stvaranje većih rezervi i njihovu upotrebu u momentu i prilikama kad su neophodne, a kad ih nije moguće nabaviti u svežem stanju. Konzervirane namirnice su veoma pogodne za razne ekipe, ekspedicije, a naročito za vojnike u ratu. Međutim, i u domaćinstvima su konzerve sve više u upotrebi, i to naročito konzerve povrća, voća, riba, mesnih pašteta i dr.

Konzerviranje se vrši na taj način što se kutije (obično limene ili staklene tegle) pune prethodno pripremlјenom namirnicom, dobro, hermetički, zatvore, a zatim stavlјaju u specijalan aparat za sterilizaciju na temperaturi od 120°—150° C, gde ostaju najmanje 30 minuta. Ovako konzervirana hrana može da se čuva dugo, čak i niz godina. Namirnice zadrže tako svoju punu vrednost, ali usled dejstva visoke temperature i stajanja gube svoje vitaminske sastojke.

Ređe se dešava da kutija konzerve nije zatvorena potpuno hermetički te da u nju naknadno dospeju bakterije i izazovu kvarenje razvijajući razne gasove, koji obično dovode do promene oblika same posude (kutije), t.zv. „bombaže“. Ovo može da se dogodi onda kad u samom sadržaju konzerve zaostanu bakterije, ako, recimo, priprema nije bila dobra ili ako nije bio istisnut sav vazduh itd.

Ovakve rđave konzerve nije teško poznati i treba ih baciti — nikako upotrebiti za hranu.

Čuvanje i magacioniranje hrane

Važan uslov za dobijanje dobre i kvalitetne hrane jeste pravilno čuvanje namirnica i postupak sa njima do njihovog zgotovlјenja, kao i u toku samog gotovlјenja. Ovo se naročito odnosi na one namirnice koje se lako kvare (kao meso, mleko, mlečni proizvodi, riba). Ako čovek pokvarene namirnice upotrebi kao hranu, dolazi do trovanja, i to nekad veoma teških. Za čuvanje ovih lako kvarlјivih namirnica najbolјe su hladnjače, u kojima se stalno održava niska temperatura, čime se onemogućava razvoj bakterija trulјenja u namirnicama. Naprotiv, ako se namirnice drže na sobnoj temperaturi, pogotovu za vreme leta, u njima se brzo razvijaju procesi trulјenja, koji dovode do potpunog propadanja namirnica; menja im se izgled, boja i dobijaju vrlo neprijatan miris i ukus. Potrebno je isto tako znati da su namirnice na sobnoj temperaturi odlična podloga za razmnožavanje klica prouzrokovača teških zaraznih obolјenja (kao napr. trbušni tifus, dizenterija) ukoliko su ove prethodno na neki način dospele u hranu. Namirnice koje sadrže masti (svinjska mast, buter, kajmak i dr.) treba čuvati na niskoj temperaturi, mračnom i suvom mestu, jer pod dejstvom visoke temperature i svetlosti nastaju takvi hemijski procesi usled kojih se mast užegne.

Voće i povrće se brzo suši i truli ako se ne čuva u suvoj, čistoj i dobro provetreno.] prostoriji.

Od vlage naročito treba čuvati žita i njihove produkte. Žita se najbolјe čuvaju u silosima naročito građenim za tu svrhu.

Pripremlјena jela i gotova jela treba uvek čuvati u hladnjačama.

Osim pomenutih faktora koji oštećuju životne namirnice, a time i zdravlјe čoveka, treba uvek voditi računa i o insektima (naročito muvama), zatim miševima, pacovima i drugim životinjama, koji svojim dodirom mogu da inficiraju hranu raznim mikroorganizmima, prouzrokovačima zaraznih i opasnih bolesti. U ovom cilјu najbolјe služe razne mreže, zvona i komarnici.

Sve namirnice koje moraju duže da ostaju u magacinima treba češće pregledati da nema pokvarenih. Pokvarene se izdvoje od zdravih i dobrih namirnica da se ne bi i one pokvarile.

Higijena trpezarije, kuhinje i osoblјa koje poslužuje

Veliki značaj u higijeni ishrane ima higijena osoblјa koje radi na spremanju i raspodeli hrane, kao i higijenski uslovi prostorija gde se ova obavlјa.

Trpezarija i kuhinja moraju biti u velikim, svetlim i čistim prostorijama. Treba ih prati često i držati uvek uredno, pogotovu ako služe većem broju lјudi, đaka.

Najbolјe je ako svako ima svoj pribor za jelo, a naročito čašu i ubrus. Pribor za jelo treba dobro prati vrućom vodom, a može se i s vremena na vreme dezinfikovati. Ovo isto važi i za sudove u kojima se hrana priprema.

Osobitu pažnju treba posvetiti higijeni osoblјa koje rukuje hranom. Ne događa se retko da više osoba oboli od nekog zaraznog obolјenja, najčešće crevnog, čije prouzrokovače rasipa oko sebe neki kliconoša (osoba koja je nekada bolovala i ozdravila, ali i dalјe u svojim izlučevinama izbacuje klice), koji radi na ishrani tih lјudi. Zbog toga je važno da svi lјudi zaposleni oko ishrane često i redovno peru ruke, jer ako su im nečiste i zagađene, mogu da inficiraju hranu. Na ovaj način se najčešće prenosi trbušni tifus, paratifus, srdobolјa (dizenterija) i dr. Ako su takve osobe tuberkulozni bolesnici, oni će govorom, kašlјanjem i kijanjem izbacivati mnoštvo klica (tbc) i ovima zaraziti hranu. Zato je neophodno potrebno sprovoditi stalan sanitarni nadzor nad higijenskim uslovima u prostorijama za ishranu, kao i povremeni (dvaput godišnje) detalјni lekarski pregled osoblјa koje radi sa hranom.

Pregled hrane u laboratorijumima

Ako se u ispravnost namirnica posumnja, mogu se kontrolisati u prvom redu miris i spolјašnji izgled. Svaki neprijatni ili strani miris, kao i izmenjeni spolјašnji izgled namirnice (boja), znak su raspadanja i trulјenja koji se u njoj dešavaju.

Ali pošto ima i takvih kvarenja ko]a se po spolјašnjim znacima ne mogu utvrditi, to se takve namirnice šalјu na pregled specijalnim laboratorijumima, gde se hrana ispituje.

Namirnice za pregled šalјu se u hermetički zatvorenim sudovima ili takvim zavojima koji sprečavaju zagađivanje za vreme prenosa.

Društvena organizacija ishrane

Sve veći razvitak proizvodnih snaga, kao i novi društveni odnosi u socijalizmu neminovno nameću potrebu društveno kolektivne ishrane.

Pod kolektivnom ishranom podrazumevamo pripremu i raspodelu hrane na izvestan veći broj lјudi, koji se najčešće nalaze na istom poslu ili su, pak, vezani mestom stanovanja. Napr., industriski centri, škole, ferijalne kolonije, radne brigade, vojne jedinice, internati i dr. Dobrom organizacijom kolektivne ishrane postiže se višestruka korist. Na prvom mestu radnom čoveku se obezbeđuje kvalitativno i kvantitativno dobra i sveža hrana; postiže se znatna ušteda u vremenu i radnoj snazi jer otpada potreba pojedinačnog pripremanja hrane i, najzad, u samom procesu spremanja hrane mogu se primeniti najsavremenija mehanička sredstva itd. S druge strane, ako se u sprovođenju kolektivne ishrane ne pridržavamo strogo higijenskih principa, može doći do ozbilјnih i teških posledica. Na prvom mestu bi došla u obzir pojava zaraznih epidemiskih bolesti (naročito crevnih); potom loša i neracionalna obrada hrane, slaba upotreba povrća i voća, isuviše dugo držanje hrane na toploti i dr. — vodilo bi jednoličnoj ishrani, smanjenju kvaliteta hrane i pojavama avitaminoza.

IX. Higijena rada

Saniotarno-tehničke mere

Da bi se osigurala povolјna vazdušna sredina, koja pozitivno utiče na raspoloženje i radnu sposobnost čoveka, higijena rada propisuje naročite sanitarno-tehničke mere, od kojih su u prvom redu: osiguranje pravilnog provetravanja — ventilacije — i osvetlјenja u svim radnim prostorijama.

Ventilacija može biti prirodna i veštačka.

Prirodna ventilacija nastaje mešanjem ili strujanjem vazduha iz spolјašnje sredine i vazduha iz radnih prostorija. Prirodna ventilacija se postiže otvaranjem prozora, vrata, otvora na tavanici ili krovu i time što se u zidovima i krovovima još pri zidanju zgrade ostavlјaju naročiti otvori i kanali kroz koje struji vazduh. Ovakva ventilacija je vrlo dobra, pogotovu ako su otvori i kanali podešeni u smeru duvanja vetrova. Pri provetravanju treba voditi računa još i o tome da strujanje vazduha ne utiče rđavo na zdravlјe radnika. Provetravanje prostorija treba vršiti i posle radnog vremena, osobito leti, a i noću.

Vazduh u radnim prostorijama treba da se izmeni bar triput na sat, u bolјim radnim prilikama, a tamo gde se razvijaju štetni gasovi i para mora se obnoviti 6 puta na čas. Za odvođenje zagađenog vazduha nameštaju se iznad mesta gde se stvaraju gasovi odvodni levkovi i čunkovi, kao i druga slična sredstva koja pojačavaju strujanje vazduha.

Ako prirodna ventilacija nije dovolјna da iz radnih prostorija otstrani štetne i otrovne materije, ona se mora pojačati veštačkom ventilacijom.

Veštačka ventilacija je mnogo složeniji i savršeniji uređaj. Pomoću savremenih uređaja za veštačku ventilaciju vazduh može brzo da se provetrava, i ne samo to, već podesnim filterima i prečišćava, a po potrebi i zagreva ili hladi, vlaži ili suši prostorije, i to sve automatski.

Vazduh se dovodi odozgo ako u prostorijama ne vlada pregrejana atmosfera i ako nema štetne prašine i gasova, a ako su prostorije ispunjene gasovima, prašinom i vrelim vazduhom, sveži vazduh se uvodi odozdo. Najvažnije sprave za veštačku ventilaciju su ventilatori i ejektori, koji svojim velikim okretanjem ubrzavaju strujanje vazduha.

Vazdušni tuševi, snažne struje svežeg vazduha, upotreblјavaju se za rashlađivanje tela radnika koji rade sa usijanim predmetima.

Vazdušne zavese dovode svež vazdušni sloj između radnika i toplotnih tela. Velika brzina svežeg vazduha svojim strujanjem sprečava pregrejavanje prostorija gde rade radnici.

Osvetlјenja radnih prostorija

Od osvetlјenja radnih prostorija zavisi u velikoj meri radni učinak u preduzeću. Nedovolјna ili prejaka svetlost otežava rad, ubrzava zamor, navodi radnika na greške i često prouzrokuje nesrećne slučajeve. Obrnuto, povolјno osvetlјenje prostorija budi prijatno raspoloženje radnika i povećava njegovu radnu sposobnost. Zbog toga je od velike važnosti pravilno osvetlјenje radnih prostorija u svim granama industrije.

Osvetlјenje može biti prirodno i veštačko.

Prirodnim osvetlјenjem, dnevnom svetlošću, osvetlјavaju se prostorije pomoću prozora ili svetlarnika, odozgo kroz stakleni krov.

Dnevna svetlost je najkorisnije, najzdravije i najjevtinije sredstvo za osvetlјavanje. Povolјna količina dnevne svetlosti za prostije, veće i jednostavnije radove dobija se kroz prozorska stakla, ako im je površina jednaka jednoj osmini površine poda. Međutim, za sitnije i preciznije poslove potrebna je površina od J/z površine poda. Svaki radnik treba da je na određenom rastojanju od prozora da mu direktna sunčeva svetlost ne pada u oči. Pri jakom sunčevom osvetlјenju treba prozore pokrivati zavesama ili zastakliti matiranim staklom.

Veštačko osvetlјenje može biti različito. Ukoliko veštačko osvetlјenje više odgovara prirodnom, utoliko je pogodnije i korisnije za rad. Nepovolјna su ona veštačka osvetlјenja koja zagađuju čađu, dimom i gasovima (petroleumske lampe, karbitske i sl.).

Najpovolјnije veštačko osvetlјenje jeste električno.

Električno osvetlјenje je, kao što znamo, neškodlјivo i može da se podešava po jačini prema vrsti posla koji se obavlјa. Osvetlјenje radnih prostorija vrši se prema naročitim propisima (određeno je kakve svetilјke i koje jačine treba upotrebiti pri određenoj vrsti rada).

Sanitarni uređaji

Higijenski uređaji koje treba svako proizvodno preduzeće da obezbedi za svoje radništvo jesu:

Garderobe ili prostorije snabdevene ormančićima za smeštaj odela. Radna odela mogu u toku dana da se okvase ili nakupe prašine i upiju u sebe otrovne gasove i pare. Zbog toga je potrebno garderobe urediti tako da se ove prostorije dobro zagrevaju i ventiliraju kako bi se odela mogla osušiti i provetravati do idućeg radnog dana.

Trpezarije. — Prema zahtevima higijene i sanitarnih zakonskih propisa radnici ne smeju da jedu u prostorijama u kojima rade. Zbog toga postoje naročita odelјenja — trpezarije snabdevene dovolјnim brojem stolova i stolica sa naslonom pogodnim za odmaranje. Pored toga, trpezarije treba da imaju i uređaje za zagrevanje hrane koju radnici sobom donose. Trpezarije moraju biti uvek čiste, lepo uređene i zimi zagrejane.

Umivaonice se moraju staviti na raspoloženje zaposlenom osoblјu, i to izvan radnih prostorija. Umivaonice treba da budu zasebne za žene, i zasebne za mutakarce, sa dovolјnim brojem slavina, a po potrebi i sa toplom vodom. Po propisu svaki radnik dobija od preduzeća sapun i ubrus.

Kupatila sa tuševima sa hladnom i toplom vodom obavezna su u onim preduzećima gde su radnici izloženi uticaju prašine, škodljivim materijama i jakom znojenju. U kupatilu mora postojati posebno odelјenje za presvlačenje. Ove prostorije, kao i sama kupatila, moraju se zimi zagrevati.

Sl. 45. Svakom radniku njegova čaša ili higijenska slavina

Izostavljeno iz prikaza

Voda za piće mora biti zdrava i pitka i u dovolјnoj količini. U nedostatku takve vode treba vodu dezinfikovati ili prokuvati sa dodatkom osvežavajućih sredstava. Snabdevanje vodom je najbolјe putem vodovoda sa higijenskim slavinama (sl. 45) — u obliku vodoskoka. Tamo gde vodovoda nema snabdevanje treba vršiti pomoću sudova od materijala koji ne kvari ukus vode rđom, plesnivošću i sl. Ovi sudovi moraju biti uvek zatvoreni, a svaki radnik treba da ima svoju čašu.

Nužnici treba da su napravlјeni od odgovarajućeg materijala i sa odgovarajućim uređajima za ispiranje i ventilaciju, da obezbeđuju čistoću i onemogućuju širenje zaraznih bolesti. Gde postoje vodovod i kanalizacija oni treba da budu u blizini radnih prostorija, a gde ovih nema, treba nužnike graditi izvan zgrada sa radnim i stanbenim prostorijama. Nјih treba graditi prema higijensko-tehničkim propisima, sa dubokim betonskim jamama, betonskim podovima podešenim za lakše čišćenje i pranje. Treba osigurati ventilacione cevi. Nužnici se svakodnevno moraju prati i prelivati dezinfekcionim sredstvima (krečnim mlekom, hlornim krečom, lizolom i sl.).

Odelјenja za ličnu higijenu žena. — U preduzećima u kojima radi veći broj radnica (više od 50) treba da postoji uz nužnik i posebno odelјenje snabdeveno najnužnijim uređajem, potrošnim materijalom i vodom za održavanje lične higijene žene.

Perionice sa sušionicama podižu se u onim preduzećima u kojima su radnici izloženi kvašenju i prlјanju odela u tolikoj meri da se ona svakodnevno moraju prati i sušiti. Uređaji u ovim odelјenjima treba da budu potpuno mehanizavani.

Lična zaštitna sredstva

Svaka vrsta rada zahteva odgovarajuća radna odela za obavlјanje posla (naprimer radni kombinezoni, bluze, mantili, pregače, naročite kape itd.).

Da bi se radnici zaštitili od raznih otrovnih gasova i para, visokih temperatura i toplotnih zračenja, od varnica rastoplјenog metala, plamena, niske temperature vazduha, stalne vlage, sitne i štetne prašine, mašina u pokretu, električne struje, zaraženog materijala, kao i pri radu u rudnicima, kamenolomima itd., upotreblјavaju se pored opšteg uređaja za obezbeđenje od povreda i lična zaštitna sredstva, kao što su: radna odela i obuća, zaštitne naočari, sredstva protiv šumova i zaštitna sredstva organa za disanje.

Lična zaštitna sredstva treba da budu tako skrojena i podešena da ne smetaju radniku pri radu, a od materijala koji odgovara vrsti rada.

Zaštitna odela mogu biti od ovih materija:

Pamučnih, koja najbolјe štite od velike toplote i pregrejanosti; fine i guste pamučne tkanine su najbolјe i za odela protiv prašine. Odela od pamučne tkanine impregnirana ulјem dobro štite od prlјavštine i materija koje nagrizaju (sl. 46).

Lanene tkanine i lanene impregnirane tkanine služe za odela koja štite od varnica, iskri i usijanog metala, kao i od dejstva alkalija.

Sl. 46. Razne zaštitne odeće: a) protiv toplotnog zračenja; b) protiv prašine

Izostavljeno iz prikaza

Vunene tkanine su pogodne za odela koja štite telo radnika od niskih temperatura i od nekih kiselina.

Sl. 47. Razne zaštitne naočari

Izostavljeno iz prikaza

Kožna odela su poznata kao vrlo povolјna za avijatičare i vozače motornih vozila, koji su izloženi uticaju vetra i drugih meteoroloških činilaca. Pregače od kože i naročito hromirane kože služe kao najbolјe sredstva protiv plamena i prskanja rastoplјenog metala.

Sl. 48. Pravilna zaštita očiju pri brušenju

Izostavljeno iz prikaza

Postoje odela od azbesta, kojima se služe radnici u topionicama, zatim oni koji rade sa plamenom i usijanim predmetima (livci, vatrogasci, zavarivači i dr.).

Odeća od gume i gumenih tkanina odlično štiti od električne struje, vlage, kiše, snega i dr.

Zaštitna obuća se izrađuje od kože, gume, valјane vune, drveta, već prema vrsti posla.

Zaštitne rukavice su najčešće od gume, kože, impregnirane lanene materije i azbesta.

Za zaštitu glave upotreblјavaju se kapulјače koje pokrivaju i ramena, marame, za obezbeđenje kose kod žet i, i razne kape i šeširi od kože, filca, sukna, slame, ili šlemovi od metala i drugih materija. ,

Sl. 49. Respirator i gas-maska

Izostavljeno iz prikaza

Zaštitne naočari čuvaju oči radnika od jake bleštave svetlosti, uticaja ultralјubičastih i ultracrvenih zraka, od mehaničkih povreda, metalnih opilјaka i druge oštre prašine, dalјe od varnica, kaplјica kiseline itd. One su podešene tako da pored zaštite očiju osiguravaju radniku dobar vid i da se ne zamaglјuju (sl. 47).

Sl. 50. Antifoni

Izostavljeno iz prikaza

Zaštita lica postiže se pomoću naročitih štitova od kartona, impregniranih materija, žičane mrežice, tankog lima, drveta i drugih materija (sl. 48). To su posebne zaštite za lice, a mogu biti i kombinovane sa naočarima.

Zaštita organa za disanje od otrovne prašine i štetnih gasova vrši se pomoću naročitih naprava koje zovemo respiratori i gas-maske (sl. 49). Kad je u prostorijama količina prašine vrlo velika, upotreblјavaju se respiratori snabdeveni cedilom sa vatom, koja sprečava prodiranje prašine u pluća. Međutim, od prodiranja gasova u organe za disanje štite maske sa suvim i vlažnim cedilima, prema vrsti gasova koji su u pitanju. Postoje još i izolacioni aparati sa kiseonikom, koje upotreblјavaju avijatičari, gnjurci, a primenjuju se u nekim industrijama.

Organe čula sluha zaštićuju od buke i šuma naročita sredstva zvana antifoni (sl. 50), koji se izrađuju u obliku čepova i kuglica ili u obliku jastučića. Oni su od pamuka, vate, gaze, sunđera, sunđeraste gume i drugih sličnih materija. Jedni se stavlјaju u spolјašnji slušni kanal i zapušavaju ga (čepovi, kuglice), a drugi, koji su u obliku poklopaca i jastučića, stavlјaju se spolјa, na ušnu školјku.

Sva ova nabrojana zaštitna sredstva treba van upotrebe dobro čuvati, čistiti, pregledati i stalno kontrolisati.

Mere za popravljanјe uslova rada

O ličnim zaštitnim merama i sredstvima kojima se lična zaštita postiže bilo je opširno reči u prethodnoj glavi. Znamo od kolike su važnosti te mere, no osim njih naše zakonodavstvo je predvidelo i posebne medicinske zaštitne mere, koje doprinose da se sačuva zdravlјe i radna sposobnost naših lјudi.

U Zakonu o inspekciji rada i Osnovnom zakonu o sanitarnoj inspekciji od maja 1948 godine predviđeno je da se zdravstvena zaštita svih lica koja se nalaze u radnom odnosu stavlјa pod neposredni nadzor države. Organizacija ovoga nadzora sprovedena je tako da država kontroliše zaštitu rada preko Inspekcije rada i Sanitarne inspekcije, uz pomoć sindikalnih podružnica.

U svakom preduzeću postoje organi ovih inspekcija, tzv. higijeničari, koji znaju propise higijene rada i prate njihovo sprovođenje u život. To isto je dužna da prati i sindikalna komisija za zaštitu rada i pomaže higijeničarima pri njihovom radu. U svakom preduzeću postoje još i lica koja su izučila kurs prve pomoći i koja rukuju ručnom apotekom, koju mora da ima svako preduzeće.

U vezi sa gornjim propisima kod nas je već svuda ostvarena zdravstvena kontrola radne sposobnosti u proizvodnji, i to obaveznim lekarskim pregledima, koji se vrše povremeno. Ovi pregledi imaju zadatak da otkriju oštećenja i obolјenja radnika u vezi sa uslovima rada, kao i da ukazuju preduzećima kakve mere predohrane treba da preduzmu da bi se oštećenja i druge štetne posledice uklonile.

Od naročitog su značaja povremeni lekarski pregledi učenika u privredi. Oni treba u prvom redu da pokažu kako pojedine vrste rada utiču na zdravlјe i razvitak mladog organizma, kao i kakve mere zaštite treba preduzimati.

Sanitarno-prosvetni rad

U toku našeg učenja videli smo da bi se mnogi nesrećni slučajevi mogli izbeći kad bi radnici bili bolјe upoznati sa proizvodnim procesima i sa materijalom kojim rukuju. Napominjali smo da su kvalifikovani radnici spretniji, umešniji i da se pri njihovom radu ređe događaju oštećenja i obolјenja jer se oni bolјe snalaze kako u radovima tako i u pravilnoj upotrebi ličnih zaštitnih sredstava. Otuda je nužno uzdizanje radničkih kadrova kako u stručnom tako i u higijenskom pogledu.

Pravilno higijensko vaspitanje mora početi još od izbora poziva. To je naročito važno za omladinu koja prvi put ulazi u privredu. Od pravilnog izbora poziva zavisi dalјi život i rad radnika. U proizvodnji je učinak mnogo snažniji kada svaki čovek odgovara mestu na kome se nalazi.

Zbog toga je potrebno da se sva lica koja biraju poziv jave na prethodni lekarski pregled i savetovanje. Lekarski pregled i savetovanje pomoći će svakom da odabere poziv koji mu najbolјe odgovara u zdravstvenom i duhovnom pogledu. Osim toga, za sve kadrove u proizvodnji treba obezbediti zdravstveno prosvećivanje (preko kurseva i sličnih mera) i upoznavanje sa opasnostima u proizvodnji. Kako otrovni gasovi, pare i prašina dospevaju u organizam i šta u njemu prouzrokuju, koje su mere samopomoći i prve pomoći — treba svaki radnik da zna. Takođe su važne mere za održavanje lične higijene i higijenskog načina života. Ako uzmemo u obzir statističke podatke koji ukazuju da se najveći broj nesrećnih slučajeva u proizvodnji dešava zato što radnici dolaze na posao mamurni ili pijani ili se ne drže propisa o ličnoj higijeni, onda se postavlјa pitanje i kulturnog uzdizanja radnika.

Mi smo već ranije rekli da pravilna ishrana, higijenski i lepi stanovi, fiskulturne vežbe, izleti, zabave i druge priredbe održavaju organizam radnika u dobrom stanju i podižu njegovu radnu sposobnost.