…Knjiga Industrijska proizvodnja stočne hrane autora dr Vitomira Bekrića. naučnog savetnika, napisana je jasnim i direktnim stilom, pa usled toga može da bude razumljiva ne samo onima koji se bave ovom problematikom, već i ostalim, manje upućenim čitaocima.

Kroz poglavlja: 1. činioci koji su uslovili pojavu i razvoj industrije stočne hrane, 2. šta traže životinje a šta njihovi odgajivači? 3. hraniva – izvor hranljivih materija, 4. aditivi – dodaci krmim smešama, 5. metode poboljšanja hranljive vrednosti hraniva pre integrisanja u krmne smeše. 6. tehnika i tehnologija za proizvodnju krmnih smeša, 7. racionalna proizvodnja krmnih smeša i 8. perspektive i pravci unapređenja tehnologije industrijske proizvodnje stočne hrane – autor čitaoca upoznaje sa svim aspektima ove zanimljive, a široj javnosti nedovoljno poznate oblasti. Pri tome je uvek prisutan, i veoma interesantan, autorov lični stav, koji na knjizi ostavlja snažan pečat. Dr Vitomir Bekrić je tokom svoje profesionalne karijere bio aktivni učesnik mnogih značajnih događaja u razvoju jugoslovenske industrije stočne hrane. Stoga su, pored naučnih i stručnih činjenica iznetih u ovoj knjizi veoma dragocena i njegova svedočenja o razvoju naše industrije stočne hrane.

Knjiga Industrijska proizvodnja stočne hrane popunjava izraženi nedostatak ovakve literature u našoj zemlji. Napisao ju je vrhunski poznavaoc ove oblasti koji je u nju ugradio svoja drago-cena iskustva. Prilaz materiji je takav da knjiga može da bude zanimljiva za široku čitalačku publiku: studente, agronome, veterinare i sve koji su iz nekog razloga zainteresovani za proizvod-nju stočne hrane, a broj takvih je sa razvoj naše industrije stočne hrane sve veći i veći.

prof. dr. Goran Grubić Poljoprivredni fakultet, Zemun

… Već duže vreme osećala se velika potreba za knjigom koja bi bila posvećena savremenoj industrijskoj proizvodnji koncentrovane stočne hrane. Ovo naročito zbog toga, što je ova industrija narasla u značajnu privrednu delatnost koja raspolaže ogromnim društvenim kapitalom, instaliranom savremenom tehničkom opremom za proizvodnju i dobro obučenim kadrovima.

Pored izgraćenih velikih industrijskih sistema u ovoj industriji, u poslednjim godinama, podignuto je dosta malih preraćivačkih pogona – mešaonica za proizvodnju koncentrovane stočne hrane u privatnom vlasništvu. Ova knjiga predstavlja svojevrstan transfer znanja i savremene tehnologije u proizvodnji koncentrovane stočne hrane i može biti korisno upotrebljena od strane svih onih koji se ovom proizvodnjom bave.

Ovom prilikom želim posebno da istaknem da je velika privilegija čitalaca ove knjige i zbog toga što je pisana od autora dr Vitomira Bekrića, izvanrednog čoveka i vrhunskog stručnjaka u ovoj oblasti, koji je ceo svoj radni vek posvetio iznalaženju boljih i savremenijih rešenja u oblasti proizvodnje stočne hrane i ishrani domaćih životinja. Dosta složena materija je pisana jednostavnim i razumljivim rečnikom, sveobuhvatno i celovito, a hronološkim redom su obuhvaćeni najvažniji aspekti proizvodnje stočne hrane.

prof. dr Mihailo Milošević Institut PKB-Agroekonomik – Beograd

Sadržaj

ČINIOCI KOJI SU USLOVILI POJAVU I RAZVOJ INDUSTRIJE STOČNE HRANE

Briga čoveka za hranu i ishranu domaćih životinja
Prvi pokušaji proizvodnje krmnih smeša
Razvoj prehrambene industrije i promene tržišta stočnih proizvoda
Promene u strukturi ishrane stanovništva
Naučna osnovna racionalne proizvodnje krmnih smeša
Stanje proizvodnje krmnih smeša u svetu
Industrijska proizvodnja hrane za kućne ljubimce
Razvoj industrije stočne hrane u Jugoslaviji

ŠTA TRAŽE DOMAĆE ŽIVOTINJE, A ŠTA NJIHOVI ODGAJIVAČI

Proteini građa za izgradnju i obnovu ćelija
Ugljeni hidrati i masti za obebećenje energije
Minerali za razvoj i održavanje organizma i zdravlja
Vitamini za porast i zdravlje
Voda

HRANIVA-IZVORI HRANLJIVIH MATERIJA

Žita
Kukuruz
Ječam
OvasBiljni izvori proteina
Sačme i pogače uljanog semena
Krupnozrne leguminoze kao izvori proteina
Ostali biljni izvori proteina
Animalni izvori proteina
Sintetički izvori proteina
Ocenjivanje hranljive vrednosti hraniva prema njihovom produktivnom dejstvu

ADITIVI-DODACI KRMNIM SMEŠAMA

Esencijalni i neesencijalni aditivi
Lekovi
Antibiotici
Probiotici-prebiotici
Hormoni
Pufer supstance
Korigensi mirisa i ukusa
Antioksidanti
Emulgatori
Konzervansi
Enzimi
Organske kiseline
Lekovi

METODE POBOLJŠANJA HRANLJIVE VREDNOSTI HRANIVA PRE INTEGRISANJA U KRMNE SMEŠE

Krupljenje i mlevenje
Zaparivanje i valjanje
Mikroniziranje
Kokanje
Ekstrudiranje
Peletiranje
Naklijavanje zrna
Separacija proteinskih i ugljenohidratnih frakcija
Poboljšavanje hranljive vrednosti kabastih hraniva

TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ZA PROIZVODNjU

KRMNIH SMEŠA

Mlinovi za mlevenje i krupljenje zrnastih hraniva
Mešalice i mešanje hraniva i dodataka
Peletirke i peletiranje krmnih smeša

PRAKTIČNA PROIZVODNjA KRMNIH SMEŠA

Propisi o kvalitetu hraniva i krmnih smeša
Uslovi za proizvodnju krmnih smeša
Strategija proizvođača krmnih smeša
Analiza i evidencija kvaliteta hraniva i sirovina
Tipovi krmnih smeša u prometu
Recepture i kako se izračunavaju odnosi hranljivih materija
Programiranje obroka za proizvodnju mleka
Kompjutersko – izračunavanje optimalnog sastava i najniže cene
Proizvođačka specifikacija
Deklaracija i etiketiranje
Osiguranje svežine i ukusa hrane
Problem održavanja konstantnog kvaliteta

PERSPEKTIVE I PRAVCI UNAPREĐENJA TEHNOLOGIJE

INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE STOČNE HRANE

REZIME

LITERATURA

ANEKSI

O AUTORU

Činioci koji su uslovili pojavu i razvoj industrije stočne hrane

Briga čoveka za hranu i ishranu domaćih životinja

Kroz istoriju poljoprivrede stočarske grane su stagnirale ili napredovale u zavisnosti od brige čoveka za njihovu ishranu, negu i zdravlje. U nomadskom sistemu domaće životinje iako su životni uslov čoveku, (daju namirnice za ishranu, kožu i vunu za obuću i odeću i služe za rad), prepuštane su sebi u traženju hrane, dok su prirodnim odabiranjem razvijale osobine koje su ih prilagođavale za duga kretanja i reprodukciju vrste. Sa stalnim naseljavanjem stanovništva i razvojem zemljoradnje brzo je iscrpljivana plodnost zemljišta. Sledilo je uvođenje sistema „tropolja” koji se kao preovlađavajući sistem korišćenja zemljišta zadržao do duboko u 19. veku. Ni ovaj sistem nije doneo mnogo brige za proizvodnju hrane za domaće životinje. Postoji stalna borba u preraspodeli prinosa između čoveka i domaćih životinja.

Od polovine prošlog veka u mnogim zemljama započinju značajne promene. Prva od tih promena je pojava i evolucija tzv. „Norfološkog plodoreda” u Engleskoj kao sistema iskorišćavanja zemljišta. Pojava ovog plodoreda i njegove kasnije modifikacije u evropskim zemljama, uslovile su njivsko gajenje krmnog bilja, kojim se prvi put ratarstvo i stočarstvo povezuje organski i ekonomski u jednu celinu. Sistemi iskorišćavanja zemljišta koji su se karakterisali velikim površinama travnjaka, postepeno su zamenjivani iskorišćavanjem zemljišta, usevom. Prvo je skraćivan period ispaše, zatim su uvođena polja pod travama, ali ona više nisu formirana spontanim zatravljivanjem, već setvom selekcionisanih sorata trava i višegodišnjih leguminoza. Druga revolucionarna promena započeta još polovinom prošlog veka je oplemenjivanje i stvaranje produktivnijih rasa, prvo konja, zatim goveda, a naročito svinja i živine. Uporedo sa širenjem selekcije na visoku produktivnost životinja, javlja se i širi prelazak na stajski sistem gaJenja i iskorišćavanja. Ovaj prelazak smatra se jednom od najznačajnijih promena u stočarskoj proizvodnji. Navedene promene nametnule su prvo nove zahteve u pogledu konzerviranja i pripremanja hrane i to ne samo za period mirovanja vegetacije nego sve češće za celu godinu.

Opšti razvoj u mnogim zemljama doprinosi sve većem porastu urbanih industrijskih centara, u koje se koncentriše potrošnja. Poljoprivreda se seli iz brdskih i planinskih reona u doline reka i oko gradova. Prenaseljenost plodnih površina postaje sve veća a korišćenje zemljišta sve intenzivnije. Popuštaju kruti šabloni plodoreda i sve se više prelazi na slobodno gazdovanje usevom. Slobodno gazdovanje usevima kao sistem iskorišćavanja zemljišta podstiče specijalizaciju, koju uslovljava robna proizvodnja. Održava postaje samo intenzivna proizvodnja stočnih hraniva, ali i kod ove sve više se nastoji da postane roba. Razumljivo, da bi stočna hrana postala roba za tržište razvija se dorada (dehidriranje, peletiranje, mlevenje, i drugi načini konzerviranja) za dugo čuvanje i jednostavnu manipulaciju.

Prvi pokušaji proizvodnje krmnih smeša

Uprkos čovekove brige, hrana domaćih životinja vekovima je bila paša, lišće, stabla i korenje jednogodišnjih, grančice i plodovi nekih višegodišnjih biljaka i otpatci sa gazdinstava.

Smatra se, da je prosta logika, navela ljude dosta davno da sličnu tehniku koju koriste za pripremanje zrnevlja za svoje obroke, kao što su krupljenje, mlevenje, parenje, kuvanje i dr. koriste i za pripremanje obroka za domaće životinje. Razvoj prehrambene industrije, sa pojavom velike količine sporednih proizvoda visoke hranljive vrednosti, dao je poseban podstrek proizvodnji krmnih smeša.

Počeci mešanja sporednih proizvoda sa zrnom, u SAD započeli su početkom prošlog veka. U to vreme mule i mazge kao vučna sila u transportu, zahtevale su velike količine jake hrane pa su prve smeše spravljane za ove vrste životinja. Još oko 1800. godine započela su sa radom prva preduzeća i kompanije za proizvodnju krmnih smeša kao što su: Blagvvorc So., Ralstston So., National So., Wissconsin So., od kojih neke rade do današnjeg vremena.

Prvi pokušaji fabričke proizvodnje krmnih smeša u Evropi došli su znatno kasnije. Naročiti interes za ovu proizvodnju pokazali su vojni štabovi. Transport sena, slame, zobi i druge hrane za ishranu konjice u pojedinačnim tovarima usporavalo je pokrete trupa i komore. Podela obroka na pojedine životinje…konje, činila je hranjenje komplikovanim. Štabovi su tražili od liferanata da proizvedu hranu bez tih nedostataka. Tako se prva krmna smeša pojavila u Francusko-Pruskom ratu 1870/71. godine. Prema Gerasimovu i Pusepu (1959) u Rusko-Turskom ratu 1877. god. pojavila se prva fabrička krmna smeša (kombikorm) za vojne konje u obliku pogačica. Ova smeša sadržala je 75% ovsenog i ražanog brašna, 15% prekrupe graška, grahorice i boba i 10% drobljenog lanenog i konopljinog semena. Kvalitet komponenata bio je loš a sastav smeše nije odgovarao fiziološkim zahtevima konja, pa su konji često pobolevali od katara želudca. Zbog ovih nedostataka, vojna uprava je odbacila ovu smešu i ponovo uvela pojedinačno hranjenje sa senom, slamom i ovsom. Vojni štab je, 30 godina kasnije (1906) poverio firmi Bličken i Robinsoniz Peterburga da izradi pogačice po novom receptu. Međutim hranljiva vrednost nije ni tada bila jača od hranljive vrednosti mekinja. Ubrzo nakon toga u Rusiji su nuđene smeše pod različitim imenima kao: „Derbi”, „Mars”, i dr. U Nemačkoj je spravljana smeša za vojne konje pod nazivom „Konzerve salma” u čiji je sastav ulazilo: 64.5% prekrupe ovsa i kukuruza, 8.1% zrna mahunica, 3.1% ražanog brašna, 0.1% kuhinjske soli i 24.1% seckanog sena. Paralelno u Engleskoj se pojavila smeša pod nazivom „presovani kolač” u obliku pogača a koja se sastojala od prekrupe kukuruza u klipu, lanenih pogača, prekrupe pamučnog semena, zrna grahorice i mekinja. U Francuskoj je spravljana smeša pod nazivom „Senski suvarak” od iseckanog sena i slame, gnječenog ovsa, prekrupe zrna mahunica i otpadaka lanenog semena i semena pamuka koji su u ovoj smeši služili kao vezivno sredstvo.

Većina autora koji su pisali o istoriji naše poljoprivrede vrlo često ističu, da je stočarstvo osnovna grana naše poljoprivrede, ali ni jedan nije zabeležio pojavu preduzeća za pripremanje stočne hrane, kakva se sreću u drugim zemljama tih vremena. Verovatno razloge tome, treba tražiti, na jednoj strani, u nerazvijenosti industrije uopšte, a posebno industrije za preradu poljoprivrednih proizvoda, a na drugoj, u teškim ekonomsko-socijalnim prilikama na selu koje su primoravale poljoprivrednike da prvenstveno obezbeđuju „hlebne kalorije, a stoka se gaji i hrani onako kako mora”. Sitna naturalna proizvodnja nije omogućavala veći opticaj novčane mase kod seljaka koja bi služila za plaćanje kvalitetne koncentrovane hrane i ujedno podsticala organizovanje industrije za proizvodnju krmnih smeša. Primitivni niskoproduktivan rasni sastav domaćih životinja takođe, nije mogao da otplaćuje punovrednu hranu. Iz tih razloga i kada je počeo razvoj prehrambene industrije njeni sporedni proizvodi: uljane sačme i pogače, rezanci šećerne repe, kukuruzni gluten, pivski treber i sl. uglavnom su izvoženi.

Uprkos, dugom traganju, nismo našli tragove o preduzećima za proizvodnju krmnih smeša u Srbiji i Vojvodini, kakva su postojala u evropskim zemljama sve do polovine ovog veka. To ne znači da stručna javnost nije poznavala tendencije u ishrani domaćih životinja u svetu. Tako „Težak” list Društva za poljsku privredu koji je izlazio od 1867. do 1940. god. objavljivao je niz članaka i prikaza koji raspravljaju o pripremi stočne hrane. Ističemo samo nekoliko primera. Pod naslovom „Ako se marvi hrana pripravi”. „Težak” iz 1870. piše: „Žvakanje će olakšati a ovamo prinadležu seckanje i kvašenje hranećih tvari…, odeliti one čestice koje bi marvinom sastavu mogle škoditi, a ovamo spada kuvanje i zagrevanje…sve ove pripreme omogućuju da marvi nužnu količinu hranećih čestica u jedno iz više spajaju, a prisutna je i štedljivost, a ona je u ekonomiji uvek nužda… Zrno i olajna proja, lišće i mesnata stabla i svaka hraneća tvarka vrlo mnogo u snazi dobiju kada se iseku i istrinje …” Težak, broj 7 iz 1874. prenosi raspravu „Gospodarskog lista” iz Zagreba pod naslovom „O ranjenju celim zrnom” pa piše: „Znanost je pronašla, a praksa potvrdila da jedna te ista rana sad bolje, sad slabije rani, već prema tome kako je zgotovljena. Svi umni ekonomi priznaju da marva volije sitniju nego krupniju ranu, da je bolje vari i da je manje rasipa, da se iseckana manje troši.” Težak iz 1885. god. odgovara vlasnicima mlina iz Rgotina na pitanje kako da upotrebe 40.000 oka kukolja i urodice: „U zemljama sa razvijenijom industrijom fabričko gojenje stoke se jako razvija. Koliko je poznato kod nas samo Beogradska pivara i špiritana imaju stalnu upotrebu otpadaka. Prva mahom drugom prodaje odpatke za ranu stoke, dok špiritana gaji stoku pri samoj fabrici. …

Sl. 1. Vodenice su vekovima mlele i krupile zrnevlje za ljude i domaće životinje

Izostavljeno iz prikaza

Kako se vidi, uprkos činjenici da je najveći deo prvih smeša pravljen od hraniva male hranidbene vrednosti i najčešće ne prema stvarnim fiziološkim potrebama, vidljivi su napori u industrijskim zemljama da se još u drugoj polovini prošlog veka proizvodnja krmnih smeša industrijalizuje. Dva su razloga što sve do druge polovine ovog veka ova delatnost nije imala širih razmera.

Prvi je, što je dosta dugo bilo potrebno da se u tako širokoj oblasti, kakva je ishrana domaćih životinja i poznavanje stočnih hraniva, dođe do naučnih razjašnjenja o proteinima, vitaminima, mineralima i drugim faktorima značajnim za život i reprodukciju životinja.

Drugi je razlog, što naturalna proizvodnja u stočarstvu, koja je preovladala sve do posle Drugog svetskog rata, nije ni zahtevala neke naročite zahteve u pogledu prerade hrane. Mali broj stoke na poljoprivrednim gazdinstvima redovno je upućivan na zadovoljavanje svojih potreba „Samo snabdevanjem sa gazdinstva”.

Razvoj nauke u poslednjih 150 godina razjasnio je mnoga pitanja. Porast potreba za životnim namirnicama animalnog porekla uticao je na promenu strukture ishrane stanovništva i povećao tražnju za ovim proizvodima. Ubrzan je razvoj saobraćaja i međunarodni promet stočnih hraniva i žita. Povećana je koncentracija proizvodnje i specijalizacija u poljoprivredi. Sve više se širila orijentacija za gajenje samo jedne vrste domaćih životinja. Svi ovi faktori uticali su na snažan razmah proizvodnje koncentrovanih krmnih smeša sredinom 20. veka. Verovatno zbog toga Shatelard u analizi industrijske proizvodnje stočne hrane u Zapadno evropskim zemljama ističe da ova grana šire nije poznata jer je pre 50-ih godina „obim njene proizvodnje bio zanemarljivo mali, a njena uloga kao integratora u poljoprivredi nije bila velika”.

Razvoj prehrambene industrije i promene tržišta stočnih proizvoda

Nakon velike agrarne krize od 30-ih godina ovog veka stočarstvo je organski vezano za ratarsku proizvodnju. Od polovine ovog veka počinje da se odvaja u novu privrednu oblast sa krugom industrijskih grana koje se za njega i oko njega organizuju. Taj proces ubrzala je potreba podele rada koja je omogućila postepeno odvajanje proizvođača stočnih proizvoda od neposrednog potrošača. Stočari su sve ređe svoje proizvode iznosili na pijacu i prodavali neposrednom potrošaču. Taj deo posla počela je da preuzima prerađivačka industrija, prometni centri i mreža velikih tržnica. Nije prošlo dugo vremena, a ovi su subjekti započeli organizovanje industrijske proizvodnje krmnih smeša i diktiranje načina ishrane domaćih životinja koji obezbeđuje željeni kvalitet i kontinuitet isporuke stočnih proizvoda. Dalji porast potražnje, uvođenje kamionskog transporta, sistema frigorifikacije, otvaranje prodaje preko većih i manjih samousluga i supermarketa temeljno je reorganizovao sistem prodaje stočnih proizvoda na malo. Ovo je izazvalo značajne strukturne promene u prehrambenoj industriji a ove kod poljoprivrednih gazdinstava.

Promene u strukturi ishrane stanovništva

Porast dohotka i standarda stanovništva sa privrednim razvojem doveo je do postepenih promena u strukturi potražnje životnih namirnica. Sve više je rasla potreba za kvalitetnim koncentrovanim namirnicama sa što boljim kvalitetom belančevina. Manje vredni proizvodi kakvi su brašno, krompir, mahunice, a u nekim slučajevima čak i mleko, zamenjuju se povećanom potrošnjom stočnih proizvoda: mesom, jajima, mlečnim prerađevinama, voćem i povrćem. Žitarice, masnoće i krompir sada tražnja kupaca visoke platežne moći stavlja u drugi plan. Životinjske masnoće skoro da postaju neprijatan proizvod mesa. Kod potrošača višeg dohotka meso mladih životinja: teladi, brojlera, bebi bifa, bekona i jaja i goveđe meso u potrošnji postaju superiorni nad drugim prehrambenim proizvodima. Standardizacija, savremena dorada, pakovanje i spretna reklama stalno podstiču zahteve za njima, što neprimetno ruši postojeće navike i tradiciju potrošača.

U proizvodnji svinja preokupacija je svih tržnih proizvođača kako proizvesti mršavo svinjsko meso koje ne sadrži više od 3000 kalorija po kilogramu, skladno prožeto masnim tkivom i prilagođeno za doradu i preradu. Prerađivači postavljaju zahtev za što većim stepenom mesnatosti. Parametri kvaliteta u brojlerskoj proizvodnji regulišu precizno: veličinu bataka, dimenzije grudi, odnos mesa i kostiju, odnos težine i masnoća, boju kože, sve do posebnih zahteva za proizvodnju specijaliteta. U proizvodnji govedine potražnja je skrenuta na mlado juneće meso sa masnoćama skladno utkanim u muskulaturu i specifične boje. Standardizacija kvaliteta mleka zaoštrava se od normativa za mlečnu mast na normiranje sadržaja proteina do broja mg/cm3. U proizvodnji jaja cena se saobražava gradaciji pigmentacije žumanca, boji ljuske, krupnoći i čvrstini ljuske. Oštre zahteve kvaliteta za skoro sve stočne proizvode prati drugi osnovni zahtev: kontinuirana isporuka bez sezonskih kolebanja i karakteristika, uvek isti kvalitet. Sa ovim zahtevima vrši se pritisak na odgajivače domaćih životinja, za tehnološke promene i primenu novih metoda gajenja i ishrane.

O autoru

Dr Vitomir Bekrić

Dr Vitomir Bekrić rođen je 1933. godine u Podkopaoničkom selu Ribari -opština Brus. Niže škole završio je u Aleksandrovcu i Brusu a srednje obrazovanje stekao je u Smederevu i Prištini. Profesionalnu karijeru započeo je 1953. godine kao polјoprivredni tehničar u Selјačkoj radnoj zadruzi u Polјni. Nakon diplomiranja na Polјoprivrednom fakultetu u Zemunu radio je u Starom Bečeju kao glavni agronom u tamošnjoj zemlјoradničkoj zadruzi. Od 1962. godine prelazi na rad u Privrednu komoru Jugoslavije, na mesto referenta za unapređenje krmne baze, da bi mu ubrzo bila poverena koordi-nacija razvoja industrije stočne hrane Jugoslavije. U Institutu za kukuruz „Zemun Polјe” radi od 1974. godine kao rukovodilac Odseka za iskorišćavanje kukuruza i soje i šef laboratorije za tehnološka istraživanja.

Naučna i stručna aktivnost Dr Vitomira Bekrića ogleda se u preko 140 publikovanih naučnih i stručnih radova. Radovi iz ranog perioda obuhvataju analize i studije o prirodnim izvorima stočne hrane, mogućnostima unapređenja soje i lucerke, da bi 1966. godine publikovao opštu studiju „Krmna baza Jugoslavije i mogućnost njenog razvoja”. Posle više objavlјenih radova iz oblasti industrije stočne hrane doktorirao je 1975. godine sa disertacijom pod nazivom „Industrija stočne hrane kao faktor razvoja stočarske proizvodnje i pobolјšanja kvaliteta stočnih proizvoda”.

Poslednje dve decenije pažnja autora bila je skoncentrisana na tehnologije prerade i upotrebe kukuruza i soje kao najkomplementarnije kulture kukuruzu. Iz ove oblasti autor je publikovao više od 80 naučnih i stručnih radova.

Svoje bogato četrdesetogodišnje stručno i naučno iskustvo dr Vitomir Bekrić predstavio je i u svoje dve posebne pažnje vredne knjige. Prva je monografija „Upotreba kukuruza” koja izvanredno ocenjena i primlјena u stručnoj javnosti i koja se smatra autorovim životnim delom a druga „Industrijska proizvodnja stočne hrane”. Smatramo da će ovo delo koristiti svima onima koji imaju stručni i poslovni interes u oblasti industrijske proizvodnje stočne hrane.