Sаvremeno voćаrstvo odlikuje se intenzivnom i redovnom proizvodnjom i prinosimа koji gа stаvljаju nа nivo vrlo rentаbilnih privrednih grаnа. Zа rаzliku od ekstenzivnog voćаrstvа, gde su ulаgаnjа vrlo mаlа а prinos skoro beznаčаjni, u modernim voćni, zаsаdimа tehnologijа proizvodnje sve više dobijа neke od kаrаkteristikа industrijske proizvodnje.

Podizаnju objekаtа prethode opsežnа ispitivаnjа i obаvezna izrаdа elаborаtа, а zаtim, pre stupаnjа zаsаdа u plodonošenje, sprovodi se niz merа u cilju ishrаne, zаlivаnjа, obrаde i zаštite voćаkа. Većinа ovih rаdovа morа biti mehаnizovаnа, zаto već pri izradi elаborаtа obаvezuje projektаnte dа to imаju u vidu pri izboru sistemа uzgojа voćаkа.

Poslednjih godinа podignuto je kod nаs nа društvenim gаzdinstvimа nekoliko hiljаdа hektаrа plаntаžnih zаsаdа voćаkа, pretežno jаbuke i kruške. Nа ovim velikim kompleksimа usvojen je špаlirski nаčin gаjenjа — odnosno pаlmetа s kosim grаnаmа. Ovim je rešenа i punа primenа mehаnizаcije.

Intenzivnа proizvodnjа jаbukа i krušаkа pretpostаvljа određeni voćni sortiment i vegetаtivne podloge, zаtim intenzivnu obrаdu, nаvodnjаvаnje, prаvilnu ishrаnu i redovnu zаštitu voćаkа, moderne voćаrske mаšine i uređаje zа pаkovаnje i čuvаnje plodovа — što je sve skopčаno s velikim investicijаmа i troškovimа. Dа bi se izbegli rizici pri podizаnju i održаvаnju ovаko skupih objekаtа potrebno je obezbediti dovoljаn broj voćаrskih stručnjаkа, а pre svegа kvаlifikovаnih voćаrskih rаdnikа. Međutim, ovo pitаnje nije svudа dobro rešeno, pа je i potrebа zа jednom brošurom iz ove oblаsti postаlа vrlo аktuelnа. Imаjući ovo u vidu „Zаdružnа knjigа“ izlаzi u susret ovim potrebаmа izdаvаnjem „INTENZIVNOG GAJENJA JABUKE I KRUŠKE“ od dr Borivojа Pejkićа i inž. Mihаjlа Tošićа.

Sadržaj

EKOLOŠKE I BIOLOŠKE OSOBENOSTI JABUKE I KRUŠKE

Uticаj temperаture nа rаzviće jаbuke i kruške
Uticаj temperаture nа rаzviće jаbuke
Uticаj temperаture nа rаzviće kruške
Reаgovаnje voćаkа nа količinu vode u zemljištu i nа vlаžnost vаzduhа
Uticаj reljefа nа podizаnje zаsаdа jаbuke i kruške
Potrebne količine pаdаvinа zа jаbuku i krušku
Cvetаnje i oplođаvаnje jаbuke i kruške
Uzroci sterilnosti i neplodnosti u jаbuke i kruške
Odsustvo obrаzovаnjа cvetnih pupoljаkа
Odsustvo oplođivаnjа
Sterilnost polenа uslovljenа citološkim uzrocimа
Sterilnost ženskih polnih orgаnа u diploidnih sorti jаbukа
Fiziološke osnove аutosterilnosti i grupne sterilnosti
Pаrtenokаrpijа kod jаbuke i kruške
Odnos oplođivаnjа kod sortа krušаkа
Sorte jаbuke i kruške zа plаntаžno gаjenje
Sorte jаbuke
Sorte kruške
Uzgojni oblici zа plаntаžne zаsаde jаbuke i kruške
Podloge zа jаbuku i krušku
Nаjvаžnije vegetаtivne podloge zа jаbuku i krušku
Vegetаtivne podloge zа krušku
Izbor sаdnog mаterijаlа i postupаk sа sаdnicаmа

PODIZANJE PLANTAŽNIH ZASADA JABUKE I KRUŠKE

Orgаnizаcijа teritorije
Pripremа zemljištа zа sаđenje voćаkа
Meliorаcijа zemljištа
Unošenje kаlcijumа u zemljište
Unošenje fosforа
Unošenje kаlijumа u zemljište
Humizаcijа zemljištа
Rigolovаnje zemljištа
Sаđenje voćаkа
Rаstojаnje sаdnicа u zаsаdu
Rаspored sortа
Rаzmerаvаnje i prаvаc redovа
Vreme sаdnje
Pripremа sаdnicа zа sаđenje
Kopаnje jаmićа
Sаđenje i zаvršne operаcije
Princip obrаzovаnjа pаlmete u vezi fiziološke osobenosti jаbuke i kruške
Osnovne dimenzije pаlmete
Tehnikа formirаnjа pаlmete
Rаdovi od sаdnje do kretаnjа vegetаcije
Rаdovi nа formirаnju krune u prvoj godini vegetаcije
Rаdovi u drugoj godini
Rаdovi u trećoj godini

EKSPLOATACIJA ZASADA JABUKA I KRUŠAKA

Rezidbа rodnih zаsаdа
Fiziološki osnovi rezidbe rodnih voćki
Intenzitet rezidbe
Prаktično izvođenje rezidbe pаlmete
Nаčin održаvаnjа zemljištа u zаsаdimа jаbuke i kruške
Đubrenje zаsаdа jаbukа i krušаkа
Odnos nаjvаžnijih elemenаtа u voćkаmа
Uticаj reаkcije zemljištа nа аpsorpciju elemenаtа
Simptomi nedostаtаkа pojedinih hrаnljivih mаterijа
Nаčin utvrđivаnjа potrebа jаbukа i krušаkа zа hrаnljivim elementimа
Potrebne količine pojedinih hrаnljivih elemenаtа zа uspešno gаjenje jаbuke i krušаkа
Đubrivа kojа se nаjčešće upotrebljаvаju u voćаrstvu
Vreme i nаčin unošenjа đubrivа
Nаvodnjаvаnje voćnjаkа
Nаčin nаvodnjаvаnjа voćnjаkа
Zаštitа jаbuke i kruške od bolesti i štetočinа
Nаjvаžnije bolesti i štetočine
Vаžniji prepаrаti zа zаštitu voćаkа
Određivаnje rokovа prskаnjа
Orijentаcioni kаlendаr prskаnjа
Mehаnizovаnа zаštitа
Zаštitа zаsаdа od poznih prolećnih mrаzevа
Berbа, pаkovаnje i čuvаnje plodovа
Berbа jаbukа i krušаkа
Klаsirаnje plodovа
Pаkovаnje jаbukа i krušаkа
Ambаlаžа po JUS-u
Čuvаnje plodovа jаbuke i kruške

Sorte jabuke i kruške za plantažno gajenјe

Sorte jabuke

Proizvodnja jabuka u svetu tako je velika da tržište traži samo sorte najboljeg kvaliteta, sorte koje spada.ju u prvu vednosnu grupu, kao što su: starkova najranija, džems griv, ričared, starking, star krimpson, jonatan, red jonatan, delišes zlatni, ajdared.

Starkova najranija. — Ova sorta je jedna od najkvalitetnijih iz grupe najranijih sorta jabuka. Sazreva u prvoj polovini jula, u periodu kada nemamo kvalitetnih jabuka. Po ukusu je nakisela i deluje osvežavajuće. Kruna je piramidalna a stablo srednje bujnosti. Ranocvetna je i može se uspešno oprašivati sa već poznatim letnjim sortama: beličnikom i šarlamovskom. Treba je gajiti u blizini većih potrošačkih i turističkih mesta

Džems griv. — Po svojim kvalitetnim svojstvima predstavlja odličnu sortu. Sazreva sredinom avgusta. Stablo je srednje bujno sa okruglom krunom. Cveta u isto vreme kada cveta i jonatan i zlatni delišes. Vrlo rano prorodi i rodnost je redovna. Osnovna boja pokožice je slamasto-žuta sa crvenim pramenovima. Ukusna je, slatkonakisela, aromatična i odličnog kvaliteta. Otporna je prema čađavoj krastavosti i pepelnici, Pošto sazreva u letnjem periodu treba je razmnožavati i gajiti samo u okolini većih tržišta i turističkih centara.

Ričared. — Predstavlja mutant roze delišesa, koji se odlikuje izraženom crvenom bajom, Pošto je mutant roze delišasa ričared po svojim osobinama je sličan matičnom klonu: iako diplidan po broju hromozoma on je inkompatibilan s roze relišesom i starkingom. Po vremenu cvetanja spada u grupu srednje cvetnih i dobro se oprašuje sa zlatnim delišesom. Vrlo dobro uspeva u uslovima ispod 400 m nadmoreke visine.

Starking. — Takođe je mutant roze delišesa, pa prema tome je s njim inkompatibilan i ne treba ga koristiti za oprašivača. Ova sorta je nešto krupnija od roze delišasa i odlikuje se većom i stalnijom rodnošću. Sazreva malo ranije od roze delišesa. Ukoliko se gaji u vinogradarskim rejonima (gde je veća toplotna suma za vreme vegetacije) plodovi počnu da brašnjave još na stablu. Vrlo se slabo čuva u primitivnim uslovima, pa se plodovi moraju čuvati u prostorijama sa frigorifičnim uređajima.

Starkrilson. — Mutant je starkinga, pa prema tome je (iako je diploidan) inkompatibilan sa matičnom sortom starkingom, zatim s ričaredom, roze delišesom i drugim mutantima iz grupe crvenog delišesa. Sadrži 80—95% antocijana u ćelijskom soku i ima tamnocrvenu boju pokožice, koja je znatno intenzivnija nego ričareda i starkinga. Odlikuje se relativno slabom bujnošću i ranim početkom plodonošenja, što nije karakteristično za ostale delišese iz ove grupe. Pri sađenju treba joj dati znatno manji razmak nego ostalim sortama iz grupe delišesa.

Jonatan. — Spada u diploidne sorte i kao takva može se koristiti kao oprašivač za sve sorte koje spadaju po vremenu cvetanja u grupu srednje cvetnih sorta. Odlikuje se relativno ranim početkom plodonošenja i to već u 2. odnosno 3. godini po sadnji. Ukoliko se ovoj sorti obezbedi minimum agrotehnike onda uredno i obilno plodnosi. Ova sorta je vrlo osetljiva prema pepelnici, t-ako da u toku vegetacije zahteva veći broj prskanja da bi se zaraza potpuno sprečila ili svela na tolerantnu meru.

Plodovi jonatana se vrlo dobro čuvaju i u primitivnim uslovima, što nije slučaj sa crvenim delišesom.

Red jonatan. — Mutant je jonatana i po biološkim osobinama ponaša se kao i matična sorta. Razlikuje se od jonatana po intenzivnoj crvenoj boji koja naročito dolazi do izražaja u vreme zrelosti. Karakteriše se redovnim i obilnim plodonošenjem.

Ajdared. Nastala je ukrštanjem jonatana i vagenara. Stablo je srednje bujnosti i za svoje gajenje zahteva bolja, dublja i plodnija zemljišta.

Zlatni delišes. — Diploidna sorta čiji je polen dobre klijavosti i služi kao oprašivač mnogobrojnim sortama jabuka. Za svoje uspevanje zahteva relativno toplije rejone sa navodnjavanjem. Ukoliko se gaji u izrazito suvim rejonima završava relativno rano botaničku zrelost. Treba ga brati ranije od drugih sorta, jer u protivnom plodovi pri malo jačem vetru otpadaju s grana.

Pokožica plodova zlatnog delišesa je osetljiva prema sumpornim i bakarnim jedinjenjima, tako da je zbog toga ne treba štiti sredstvima koja sadrže navedene elemente, jer se u protivnom dobijaju plodovi čija je površina pokrivena rđastom prevlakom koja u velikoj meri smanjuje kvalitet ove sorte jabuka.

Plodovi zlatnog delišesa se odlikuju velikom transpiracijom u toku čuvanja, pa ih treba držati u polietilenskim kesama kako bi se isparavanje smanjilo na tolerantnu meru.

Zlatni delišes posebno se odlikuje svojim kvalitetnim osobinama: sadržajem šećera, posebno prijatnom aromom i ukusom i kao takva se ubraja u najkvalitetnije sorte jabuka. Osim toga, zlatni delišes se odlikuje izraženom fertilnošću i rodnošću. Međutim, zlatni delišes je dosta neotporan prema pepelnici kao i jonatan. Plodovi se duže čuvaju od jonatana u primitivnim uslovima, pri čemu ne gube svoja karakteristična svojstva.

Sorte kruške

Julska šarena. — Odlikuje se srednjom bujnošću. Sazreva u prvoj polovini jula, pa je otuda i naziv „julska“. Po vremenu cvetanja spada u grupu ranocvetnih. Počinje rano da plodonosi i kompatibilna je s dunj.om. Plodovi se relativno slabo čuvaju pa je zbog toga treba gajiti u blizini većih potrošačkih centara.

Žifardova maslovka. — Sazreva u drugoj polovini jula. Stablo je srednje bujnosti i sa dunjom nema dobar afinitet. Diploidna je i po vremenu cvetanja spada u grupu ranocvetnih sorta. Plodovi se mogu po berbi čuvati 10-12 dana pa je treba gajiti pri većim i bližim tržišnim i turističkim mestima.

Trevuška. — Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Odlikuje se plodovima veće krupnoće koji su sočni i ukusni i podnose dosta dobro transport. Plodovi se mogu čuvati do dve nedelje i koristiti za stonu upotrebu, ukusne kompote i džem.

Stablo je srednje bujno i otporno prema niskim temperaturama. Iako je diploidna, nema veću klijavost polena, ali se i pored toga može uspešno koristiti s drugim sortama kao oprašivač. Po vremenu cvetanja je na sredini između grupe ranocvetnih i srednje cvetnih sorta krušaka. Kompatibilna je sa dunjom, ali bolje rezultate daje sa posrednikom koga treba obavezno koristiti.

Klapova. — Sazreva početkom avgusta i nekih godina vreme sazrevanja poklapa se s trevuškom. Odlikuje se relativno krupnim plodovima koji se u komorama s rashladnim uređajima mogu držati dosta dugo. Međutim, pri sazrevanju počinje da gnjili, pa joj se ta osobina pripisuje kao nedostatak. Stablo je srednje bujno i otporno prema niskim temperaturama. Nije dovoljno kompatibilna sa dunjom pa je zbog ,toga treba kalemiti na posredniku. Karakteriše se ranim stupanjem u period rodnosti i redovnim plodonošenjem.

Vilijamovka. — Po vremenu cvetanja spada u grupu srednje cvetnih sorta. Diploidna je i ima polen dobre klijavosti, pa se kao takva može upotrebiti za oprašivanje drugih sorta u svojoj grupi. Međutim, cvetovi ove sorte poseduju specijalan miris koji odbija pčele, zbog čega se u izvesnim zemljama izvodi prskanje šećernim sirupom, da bi se privukao veći broj pčela. Stablo je srednje bujno i nije kompatibilno sa dunjom, pa je treba kalemiti na posredniku. Zahteva plodna i duboka zemljišta. Plodovi su odličnog kvaliteta, a sa specifičnom aromom i ukusom. Mogu se čuvati u komorama sa frigorifičnim uređajima i posle februara.

Boskova bočica. — Karakteriše se slabom bujnošću i za uspevanje zahteva plodna i duboka zemljišta. Inkompatibilna je sa dunjom pa je treba kalemiti na posredniku. Po vremenu cvetanja spada u grupu poznocvetnih sorta. Diploidna je i poseduje pole-n dobre klijavosti, ali je relativno slab oprašivač. Neotporna je prema niskim temperaturama, pa je ne treba gajiti u rejonima koji su izloženi čestim i ekstremnim temperaturama. Plodovi su odličnog kvaliteta i u komorama sa frigorifičnim uređajima može se čuvati i do kraja februara.

Konferans. — Sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Plodovi se mogu čuvati u komorama sa frigorifičnim uređajima sve do februara. Po vremenu cvetanja spada u grupu srednje ranih sorta; diploidna je i poseduje polen dobre klijavosti i dobar je oprašivač za druge sorte istog vremena cvetanja.

Stablo je srednje bujno i kompatibilno s dunjom. Redovno i obilno rađa pa je zbog toga treba više gajiti u našim plantažnim zasadima.

Kleržo. — Sazreva početkom oktobra i čuva se u običnim skladištima do kraja novembra, a u komorama s frigorifičnim uređajima do kraja januara. Odlikuje se velikom rodnošću, pa je zbog toga možda treba više gajiti u novim plantažnim zasadima. Međutim, ona po svojim kvalitetnim svojstvima znatno zaostaje za opisanim sortama krušaka. Slabe je bujnosti i nema dobar afinitet sa dunjom, pa je treba kalemiti na posredniku. Po vremenu cvetaša spada u grupu srednjeranocvetnih sorta. Diploidna je i dobar je oprašivač za sorte koje cvetaju u istom periodu.

Druardova maslovka. — Diploidna je i po vremenu cvetanja spada u srednje rane sorte. Pošto ima polen odlične klijavosti služi za oprašivanje drugih sorta. Stablo je srednje bujnosti i kompatibilno )S dunjom, tako da se može na nju direktno kalemiti. Pano ulazi u period plodonošenja i rađa obilno svake godine kako na podlozi dunje, tako i na sejancu.

Krasanka. — Izrazito zimska sorta koja u običnim skladištima sazreva krajem decembra i čuva se do kraja februara, a u komorama s frigorifičnim uređajima i do meseca maja. Po vremenu cvetanja je srednje rana i ima dobar polen za oprašivanje drugih sorta istog perioda cvetanja. Kompatibilna je s dunjom. Kalemljena na sejancu formira plodove koji su s većim brojem kamenastih ćelija i znatno slabijeg kvaliteta pa se zbog toga preporučuje da se kalemi isključivo na dunji u novim plantažnim zasadima. Zahtev)a duboka i plodna zemljišta, u protivnom izostaje normalna i obilna rodnost. U sušnom periodu zasad krasanke treba navodnjavati.

Berba, pakovanje i čuvanje plodova

Berba jabuka i krušaka

Vreme i način berbe jabuka i krušaka u velikoj meri zavisi od sorte, dužine i načina prevoza plodova.

Letnje sorte jabuka beru se 5-6 dana pre pune zrelosti, koja se poznaje po prvim plodovima koji su otpali na zemlju. Berba jabuka u punoj zrelosti smanjuje njihovu trajnost. Prerana berba takođe nije poželjna, jer su plodovi bez određene arome, ukusa i kvaliteta.

Letnje sorte krušaka beru se neposredno pred punu zrelost. Ukoliko se plodovi transportuju na dalja tržišta, onda ih treba brati 4-5 dana ranije. Ukoliko se plodovi beru u punoj zrelosti, a transportuju na veću udaljenost, onda mogu nastati veliki gubici.

Međutim, jesenje sorte jabuka i krušaka se beru u zavisnosti od vremena potrošnje. Ukoliko se plodovi jesenjih sorta mogu odmah konsumirati, treba ih brati u njihovoj punoj zrelosti. Ali, ako su plodovi namenjeni čuvanju u rashladnim skladištima, onda berbu prilagoditi sortnom zahtevu i dužini čuvanja.

Zimske sorte jabuka beru se u drugoj polovini septembra ili u prvoj polovini oktobra. Da li će se berba obaviti ranije ili kasnije zavisi od sorte i rejona gajenja.

Sorte jabuka iz grupe delišesa u rejonima s većom toplotnom sumom treba brati nešto ranije. U protivnom, može potpuno sazrevanje plodova da bude još na samom stablu, tako da ukoliko se za kraće vreme ne konsumiraju izgube potpuno svoju kvalitetnu vrednost. Takvi plodovi u rashladnim skladištima se vrlo slabo čuvaju. Jonatan treba brati nešto ranije nego što je u našim uslovima uobičajeno. Ranija berba jonatana doprinosi da se plodovi bolje čuvaju i da se izbegne pojava „jonatanovih pega“.

Zimske sorte krušaka treba brati kasnije (u oktobru) jer tada dolazi do izražaja aroma i kvalitet plodova. Ali, ni suviše kasna berba nije poželjna, jer plodovi mogu izgubiti od svojih kvalitetnih svojstava i dužine čuvanja. Isto tako, rana berba smanjuje trajnost, plodovi smežuravaju i gube svoja kvalitetna svojstva.

Berba plodova jabuka i krušaka još uvek se izvodi ručno. Međutim, za izvođenje ručne berbe treba imati određena pomagala — beraljke, lestvice različite konstrukcije, korpe, torbe, sanduke i dr.

Beraljke služe za dohvatanje pojedinačnih plodova koji se nalaze u vrhovima krune i nisu dostupni ljudskoj ruci. Lestvice mogu biti niske, visoke, jednokrilne, dvokrilne i dr. Do sada su se najbolje pokazale jednokrilne lestvice s podupiračem, koje se prave od lakog, čvrstog materijala, kako bi bile što stabilnije, pokretljivije i lake za berača.

Korpe i torbe moraju biti lake, s pokretljivim dnom, da bi se mogle brzo i lako otvoriti i izručiti plodovi. Korpe treba da budu obložene čistom hartijom. Plodovi kaji se nalaze na dohvatu ljudske ruke beru se u sanduke i sandučiće.

U špalirskim zasadima za berbu jabuka i krušaka koriste se i pokretni stolovi, koji su montirani na običnim ili za to specijalno konstruisanim prikolicama čija je vučna snaga traktor. Konstrukcija prikolice je takva da ima više spratova i određeno radno mesto za berača i posude za plodove. Laganim kretanjem traktora berači beru plodove, tako da se u velikoj meri olakšava i ubrzava berba, koja inače zahteva veliki broj radnika i predstavlja poseban problem za naše veće plantažne zasade.

Način berbe predstavlja poseban problem, jer zahteva veliki broj radne snage za obavljanje berbe u relativno kratkom roku. Berbu plodova jabuka i krušaka treba organizovati tako da se prvo beru plodovi s donjih grana i to onoliko koliko se može dohvatiti sa zemlje, a zatim, s drugom trupom radnika koji stoje na traktorskim prikolicama, beru se plodovi iz sredine i sa vrha krune.

Obrane plodove treba odmah prevesti na mesto gde se žele čuvati tu se oni klasiraju, a zatim skladište i čuvaju odnosno pakuju u posebne ambalaže, a potom transportuju za tržište.

Klasiranje plodova

Plodovi namenjeni tržištu moraju se po našim zakonskim propisima klasirati po sorti, boji, obliku, krupnoći i kvalitetu.

Klasiranje plodova vrši se ručno i mašinskim putem. Ručno klasiranje izvodi se samo u onim slučajevima kada se poseduje mala površina voćnjaka i proizvodnja, dok za veće plantažne zasade treba koristiti isključivo mašine – kalibratore, koje su u mogućnosti da za kratko vreme se klasiraju velike količine plodova. Kalibratore pokreće elektromotor ili traktor.

Plodove jabuka i krušaka treba klasirati odmah po obavljenoj berbi, što znači da svaki veći plantažni zasad mora imati kalibrator kojim će obrane plodove odmah isklasirati u određenom sabirnom centru, tako da se isti po obavljenom klasiranju plodova mogu uputiti na prodaju u određene tržišne centre. Ukoliko se ne iznose odmah na tržište, već lageruju u određena rashladna skladišta takođe treba prethodno obaviti klasiranje plodova. U protivnom, mogu nastati velike štete i gubici u neklasiranim plodovima, koji se manifestuju pojavama različitih bolesti i umanjenoj dužini čuvanja plodova.

Po JUS-u, prema kvalitetu, jabuke se klasiraju i stavljaju u promet kao plodovi ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Jabuke ekstra kvaliteta moraju biti samo od kvalitetnih sorta i to: ananas, beli zimski kalvil, boskopka, delišes crveni (i njegovi mutanti), delišes zlatni, jonatan, red jonatan, koks-oranž, žuta lepocvetka, londonski peping, njuton žuti, zlatna parmenka, ribton-peping, bela ruzmarinka, grafenštajnka i beličnik. Jabuke ekstra kvaliteta moraju biti s izraženim sortnim osobinama, ujednačene boje, oblika, zrelosti, veličine, bez ikakvih mana; sortirane po veličini, s tim da prečnik ploda krupnih sorta mora iznositi najmanje 65 mm, a ostalih sorta najmanje 60 mm. U jedinici pakovanja od 10% plodova može biti do 5 mm manje ili veće razlike u krupnoći.

Jabuke I kvaliteta moraju biti ujednačene po boji, obliku i veličini i klasirane po veličini, s tim da prečnik ploda krupnih sorta mora iznositi najmanje 60 mm, a ostalih sorta najmanje 55 mm. Jabuke I kvaliteta mogu imati do 2% cvrljivih plodova, krastavost na jednom plodu može da se tolerira najviše do 1 cm², a izduženost ploda ne sme biti veća od 2 cm. U jedinici pakovanja do 10% plodova može biti do 10 mm manji ili veći prečnik.

Jabuke II kvaliteta ne moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, a prečnik ploda krupnih sorta mora iznositi najmanje 40 mm.

Prema kvalitetu, kruške se stavljaju u promet kao plodovi ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Kruške ekstra kvaliteta mogu se stavljati u promet samo kao plodovi visokokvalitetnih sorta i to: angulenka, boskova bočica, obatfetel, košija, trevuška, druardova, rozevilijams, dilova maslovka, dekankinja zimska, hardijeva maslovka, krasanka, ligelova maslovka, lukasova maolovka, margarita — rarilat, mehelka, olivjerova, vilijamovka i vijenka. Kruške ekstra kvaliteta moraju biti izraženih sortnih osobina, ujednačene boje, oblika, zrelosti i veličine, bez ikakvih mana, bez izraslina i rđastih mrlja, klasirane po veličini, s tim da prečnik ploda krupnih sorta mora iznositi najmanje 60 mm, a ostalih sorta najmanje 55 mm. U jedinici pakovanja do 10% plodova može imati do 5 mm manji ili veći prečnik.

Kruške I kvaliteta moraju biti ujednačene po boji i obliku, klasirane po veličini, s tim da prečnik ploda krupnih sorta iznosi najmanje 55 mm, a ostalih sorta najmanje 50 mm. Kruške I kvaliteta mogu imati do 2% crvljivih plodova; izduženost ploda ne sme biti veća od 2 cm, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza i sredstava za zaštitu kao i mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 1 cm² na jednom plodu. U jedinici pakovanja do 10% plodova može imati do 10 mm manji ili veći prečnik.

Kruške II kvaliteta ne moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini, a prečnik ploda krupnih sorta mora iznositi najmanje 45 mm, a ostalih sorta najmanje 35 mm, s tim da kod vrlo ranih sorta prečnik može biti i ispod 35 mm. Kruške II kvaliteta mogu imati do 4% crvljivih plodova, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstava za zaštitu i mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 2,5 cm² na jednom plodu.

Pakovanje jabuka i krušaka

Letnje sorte jabuka i krušaka pakuju se u samom zasadu pod nekom šupom ili nastrešicom. Ni u kom slučaju pakovanje ne sme biti na otvorenom polju, gde su plodovi izloženi direktnom sunčevom zagrevanju, kao i elementarnim nepogodama – kiši, vetru i gradu, koji u velikoj meri negativno utiču na kvalitet i trajnost plodova.

Međutim, sorte jabuka i krušaka namenjene čuvanju u rashladnim komorama treba pakovati neposredno pred transport za tržište. Utoliko pre što se plodovi jabuka i krušaka u rashladnim skladištima čuvaju u drugoj ambalaži.

Ambalaža za pakovanje plodova jabuka i krušaka po JUS-u je uglavnom drvena i to najčešće od jele, smreče, topole i bukve. Pored ambalaže treba imati i pomoćni materijal za pakovanje. On služi za uvijanje plodova (naročito krušaka) i oblaganje zidova sanduka, jer amortizuje mehaničke potrese pri transportu i ublažuje temperaturna kolebanja koja mogu biti dosta izražena. Kao pomoćni materijal za pakovanje koristi se talasasta hartija, koja služi za oblaganje sanduka, a za oblaganje plodova upotrebljava se specijalna hartija. Finije i nežnije sorte krušaka oblažu se svilenom hartijom, tako da se svaki plod posebno uvija. Pored navedenog pomoćnog materijala, iz estetskih razloga koristi se i celofan u raznim bojama za prekrivanje plodova.

Ambalaža po JUS-u

Za plodove jabuka i krušaka usvojeni su sledeći standardi: otvorena plitka letvarica, zatvorena plitka letvarica, letvarica – jabučar, zatvorena mala letvarica – jabučar, zatvoren američki sanduk, zatvoreni kabinetski sanduk.

Otvorena plitka letvarica. — Po standardu imamo tri veličine ovih letvarica sa sledećim dimenzijama:

• male letvarice dužine 45 cm, širine, 24 cm i visine zajedno s dnom i kočićem 7,5 cm;
• srednje letvarice dužine 50 cm, širine 30 cm i visine zajedno s dnom i kočićem od 10,30 cm, 11,2 cm i 13,2 cm.
• velike letvarice dužine 56 cm, širine 37 cm i visine zajedno s dnom i kočićem 10,2 cm, 12,7 cm ili 14,7 cm.

Zatvorena plitka letvarica. — Ima sledeće karakteristike: spoljna dužina 52 cm i širina 30 cm, a visina zavisi od krupnoće upakovanih plodova.

Letvarica – jabučar. — Dužina 56 cm:, širina 37 cm i visina s dnom, kočićem i gornjim pojačanjem 29, 4 cm.

Zatvorena mala letvarica – jabučar. — Dimenzije: dužina 50 cm, širina 31 cm i visina zajedno s dnom, poklopcem i gornjim pojačanjem 26 cm.

Zatvoreni američki sanduk. — Dimenzije: dužina 47 cm, širina 30,4 cm, visina s poklopcem, dnom i poprečnim letvaricom 9,8 cm.

Zatvoreni kabinetski sanduk. — Dimenzije: dužina 42, širina 34 cm, a visina s poklopcem i dnom (u zavisvosti od krupnoće plodova) iznosi 10,2 cm, 12,2 cm ili 14,2 cm.

Jabuke ekstra kvaliteta pakuju se slaganjem u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 021), velike otvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 022), zatvorene plitke letvarice (JUS Fl. 023), dvostruke plitke letvarice (JUS D. Fl. 025), zatvorene male letvarice (JUS D. Fl. 027), zatvorene amerikanske sanduke (JUS D. Fl. 031), ili zatvorene kabinetske sanduke (JUS D. Fl. 032).

Jabuke I kvaliteta pakuju se u istu ambalažu kao i jabuke ekstra kvaliteta. Međutim, ako se pakovanje vrši bez slaganja (na-sipanjem) jabuke se pakuju u letvarice jabučare (JUS D.

Jabuke II kvaliteta pakuju se takođe u letvarice – jabučare. Jabuke II kvaliteta mogu se isporučivati i u rasutom stanju (rinfuza), ali prostor prevoznog sredstva mora biti podeljen na pet pregrada, s tim da su im zidovi obloženi čistom hartijom. Debljina sloja jabuka ne sme biti veća od 1,2 m.

Kruške ekstra kvaliteta i I kvaliteta pakuju se slaganjem u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 021), velike otvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 022), zatvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 023), dvostruke plitke letvarice (JUS D. Fl. 025), zatvorene male letv!arice (JUS D. Fl. 027), zatvorene američke sanduke (JUS D. Fl. 031), zatvorene kabinetske sanduke (JUS D. Fl. 032) ili otvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 036).

Kruške II kvaliteta pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 021), velike otvorene letvarice (JUS D. Fl. 022), dvostruko plitke letvarice, – jabučare ili otvorene plitke letvarice (JUS D. Fl. 036).

Čuvanje plodova jabuke i kruške

Čuvanje plodova jabuke zavisi od sorte, zemljišta, klimatskih uslova, podloge, starosti voćaka, krupnoće i obojenosti plodova itd.

Ukoliko je pred berbu jabuka bila izražena temperaturna suma bez padavina, onda kasnije, pri čuvanju plodova dolazi do punog izražaja aroma. Plodovi ubrani iz zasada koji su u toku vegetacije više puta navodnjavani teže se čuvaju od plodova iz voćnjaka koji nisu navodnjavani.

Ukoliko je tokom vegetacije bila izražena suša, pa je pred zrenje plodova došlo do kiše onda dolazi do prskanja plodova, tako da je njihovo čuvanje skoro nemoguće.

Đubrenje voćaka može u velikoj meri doprineti dužem ili kraćem čuvanju plodova jabuka. Kalijumova đubriva naročito utiču na boju plodova, razvitak ukusa i povećanje otpornosti plodova prema raznim bolestima. Prekomerno đubrenje azotnim đubrivima u toku vegetacije može negativno uticati na čuvanje plodova. Fosforna đubriva u optimalnim količinama pozitivno utiču na dužinu čuvanja plodova jabuka.

Podloge takođe utiču na duže i kraće čuvanje plodova jabuka. Tako je utvrđeno da plodovi jabuka na vegetativnim podlogama EM VIII i EM IX imaju manju trajanost od plodova istih sorta kalemljenih na sejancu ili na EM II, EM V i EM XVI. Ubrani plodovi sa suviše mladih voćaka ili suviše starih voćaka su manje trajnosti od plodova sa stabala koja se nalaze u punoj razvijenosti.

Plodovi jabuka sa stabala koja su kratko orezana znatno slabije podnose čuvanje nego plodovi sa stabala koja su dugo orezivana. Prema tome, ukoliko se želi duže čuvanje plodova jabuka rezidbu treba manje izvoditi.

Ukoliko izvesnih godina ima malo plodova po jednoj voćki, onda i manja rodnost može negativno uticati na veću pojavu pojedinih fizioloških bolesti. Osim toga, krupniji plodovi se teže čuvaju i relativno brže propadaju nego sitniji plodovi.

Plodovi iste sorte i sa istog stabla različito reaguju na čuvanje. Tako, na primer, plodovi koji se nalaze sa strane krune i koji su više bili pod uticajem sunčanih zrakova obično imaju deblju voštanu navlaku i slabiju respiratornu aktivnost i duže se čuvaju od plodova koji se nalaze u unutrašnjosti krune.

Optimalni uslovi čuvanja plodova jabuke. — Da bi se plodovi jabuka mogli duže čuvati u skladištima potrebni su određeni optimalni uslovi.

Temperatura je najvažniji elemenat čuvanja plodova jabuka. Ukoliko je ona niža utoliko se plodovi i duže čuvaju. Međutim, optimalna temperatura čuvanja u velikoj meri zavisi od sorte jabuka koja se čuva, kao i od njenog stepena zrelosti. Izvesne sorte jabuka pri nižim temperaturama čuvanja su osetljive prema nekim bolestima. Zato takve sorte treba čuvati pri relativno višim temperaturama. Međutim, druge sorte zahtevaju i podnose vrlo niske temperature.

Ukoliko je stepen zrenja plodova izraženiji utoliko je potrebna niža temperatura, kako bi ista zaustavila već izražene fiziološke procese koji su došli do izražaja u plodu.

Relativna vlažnost vazduha utiče na jaču odnosno slabiju transpiraciju plodova i razvitak plesni. Za većinu sorti jabuka optimalna vlažnost vazduha iznosi 85%.

Ukoliko se u toku čuvanja plodova pojave gljivična oboljenja, onda treba obaviti energično mešanje vazduha.

Dužina čuvanja nekih sorta jabuka

Iz navedenih podataka vidi se da pri istoj temperaturi vazduha različite sorte imaju i različitu dužinu čuvanja. Međutim, karakteristično je za šampanjsku renetu da pri višoj temperaturi vazduha za 1°C može se duže čuvati za 2-4 meseca, što je svakako genotipska osobina određene sorte.

Čuvanje plodova u gasnoj atmosferi. — Za čuvanje plodova jabuka u gasnoj atmosferi potrebno je obezbediti povoljan sastav gasne atmosfere potrebno je obezbediti povoljan sastav atmosfere, jer svaka sorta ima svoje zahteve. Ako je smeša gasova nepovoljna za određenu sortu onda se negativno odražava ne samo na dužinu čuvanja, već i na zdravstveno stanje plodova.

Uslovi čuvanja nekih sorta jabuka u kontrolisanoj gasnoj atmosferi

Optimalni uslovi za plodove kruške. — Kod krušaka je utvrđeno da se plodovi dobiveni iz zasada suvljih rejona mnogo duže čuvaju od plodova iz humidnih rejona.

Sredstva za prskanje zasada u cilju zaštite plodova od pojedinih bolesti i štetočina znatno utiču na dužinu njihovog čuvanja.

Rana berba plodova kasnih sorta krušaka smanjuje kvalitet i dužinu čuvanja plodova. Zbog tota treba nastojati da se sve poznije sorte beru nešto kasnije. Svakako pri tome treba voditi računa da se ne ode u drugu krajnost i da se berba ne obavi suviše kasno.

Momenat berbe može imati presudnu ulogu na dužinu čuvanja plodova. Najbolji pokazatelj za ovo je promena osnovne boje što od zelene u žućkastu. Dopunska boja se ne uzima u obzir kao veran pokazatelj.

Izvesni praktičari vrlo često uzimaju kao pokazatelj za berbu krušaka stepen tvrdoće plodova. Međutim, tvrdoća može iz godine u godinu da varira i samim tim ne može biti siguran indikator vremena berbe.

Dugo je vladalo mišljenje da berbu krušaka treba odrediti prema sadržaju skroba u plodovima. Međutim, u poslednje vreme utvrđeno je da i taj indikator nije objektivan, jer sadržaj skroba varira iz godine u godinu, pošto njegova količina zavisi od mnogobrojnih faktora i činilaca.

Prema Rodieru-u, vreme berbe u velikoj meri zavisi od sorte krušaka. Tako je utvrdio da plodovi sorte vilijamovke stavljeni u rashladno skladište u trenutku kada boja prelazi u žutu podležu bolesti ožegotina; plodovi ubrani suviše rano imaju ukus u zrelom stanju. Plodovi u trenutku stavljanja u rashladno skladište treba da su zagasito zelene ili svetlo zelene boje.

Berbu plodova krušaka treba vršiti u jutarnjim časovima, a za vreme visokih temperatura treba izbegavati berbu.

Rane sorte krušaka treba odmah po berbi stavljati u rashladno skladište, a ukoliko je ono udaljeno treba ih prevoziti kamionima hladnjačama.

Plodove krušaka čim stignu do smeštajnih skladišta treba prethodno rashladiti, pa tek onda smestiti u komore u rashladnim uređajima. Potrebna temperatura za uspešno čuvanje plodova krušaka u skladištu treba da se kreće između —0,5 do 1°C. Već na 0°C postižu se slabiji rezultati.

Dužina čuvanja plodova zavisi od više faktora, koje smo već do sada istakli. Međutim, dužina čuvanja u svakom slučaju zavisi od genotipa sorte, jer se sorte između sebe u ovom slučaju dosta razlikuju, što se vidi iz sledeće tabele.

Uticaj temperature od —1°C u vazduhu na dužinu čuvanja plodova nekih sorta krušaka:

Od poznatih kvalitetnih sorta krušaka 8-10 nedelja čuvaju se abe fetel i dilova. Sorte krušaka koje se čuvaju 2-3 meseca su vilijamovka, klapova, hardijeva, konferans i dr. Najduže se čuvaju krasanka, dekanka, boskova bočica, društvenka, kleržo i anžu.

Međutim, plodovi krušaka u atmosferi gasova se znatno duže čuvaju, što se vidi iz sledećeg pregleda:

Dužina čuvanja plodova u smeši gasova prvenstveno zavisi od sorte, ali je skoro u svim slučajevima produženo čuvanje plodova za dvostruko duže vreme od plodova čuvanih u čistoj atmosferi. Međutim, čuvanje plodova u smeši gasova je skopčano s nizom problema najčešće ekonomske prirode.

Dopunsko sazrevanje plodova krušaka. — Plodovi jabuka mogu dozreti i pri relativno niskim temperaturama. Međutim, plodovi krušaka ukoliko su se čuvali na temperaturi nižoj od granice sazrevanja, moraju se podvrgnuti dopunskom dozrevanju, pre nego što se isti puste u prodaju.
Optimalna temperatura za dozrevanje zavisi od sorte i rejona gajenja voćaka. Držanje plodova vilijamovke na 28,5°C nije dalo tako dobre rezultate, kao pri temperaturi od 20°C. Veliki broj istraživača smatra da je temperatura od 18,5°C najpovoljnija za ovu sortu.