Na našem jeziku o parazitima, prouzrokovačima oboljenja kod domaćih životinja prilično je do sada pisano, kako u Zagrebu i Sarajevu, tako i u Beogradu. Ali, ni jedan od tili udžbenika ili monografija, nije obuhvatio invazione bolesti domaćih životinja u celini. Za takvim udžbenikom sve do sada osećali su naročitu potrebu studenti naših veterinarskih fakulteta, kao i veterinari na terenu.

Taj nedostatak je popunjen udžbenikom „Invazione bolesti domaćih životinja“ od prof. V. Nevenića. U knjizi pod gornjim naslovom obuhvaćeno je celokupno gradivo, koje se predaje studentima veterinarske medicine iz te oblasti nauke.

U pogledu obrade i datog prostora pojedinim poglavljima, postoji pravilan odnos. Naročita pažnja obraćena je na invazione bolesti, koje su odomaćene i specifične za našu zemlju a koje našoj stočarskoj proizvodnji nanose velike gubitke.

Treba ovde istaći, da knjiga nije namenjena istraživačima iz domena izučavanja parazita i bolesti koje oni prouzrokuju kod domaćih životinja, već studentima veterinarske medicine i praktičkim veterinarima. Ovi poslednji sve do sada, nemajući udžbenika iz invazionih bolesti na našem jeziku, dosta su lutali u pogledu profilakse, dijagnostike i terapije pomenutih bolesti, pa čak i oni, koji se služe stranom literaturom.
Udžbenik prof. V. Nevenića je koncizan, a pisan je jasnim stilom, ne propuštajući ni jedan važan detalj iz oblasti invazionih bolesti. Sa zadovoljstvom preporučujem, ovu knjigu, s obzirom da ona ima sve kvalitete koji se traže od jednog udžbenika ove vrste.

Beograd Prof. dr Čedomir Simić
Dr Vladislav Nevenić

Sadržaj

Uvod

Faktori koji utiču na širenje invazionih bolesti
Prosvećivanje stočara
Nedostatak higijenskih klanica
Nedostatak stočnih groblja
Neđostatak medikamenata
Velik broj pasa
Nedostajanje imunoprofilakse
Nedostatak zakonskih propisa
Princip profilakse
Propaganda
Dehelmintizacija
Sanacija pašnih terena
Biotermički proces sagorevanja đubreta
Dezinfekcija
Napasanje u pregonima
Rasprostranjenost invazionih bolesti u Jugoslaviji
Štete od invazionih bolesti

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA PROTOZOAMA

Piroplazmoze domaćih životinja
Uvod
Klasifikacija piroplazmida
Glavne morfološke i biološke osobine predstavnika rodova piroplasma, theileria i anaplasma
Piroplazmoze u Jugoslaviji
Rasprostranjenost piroplazmoza po narodnim republikama
Štete

Piroplazmoze goveda
Babezioza goveda
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella bovis
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s piroplasma bigeminum
Fièvre du Texas
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella divergens
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella major
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella argentina
Tajlerioza goveda
Tajlerioza goveda prouzrokovana s theileria dispar
Tajlerioza goveda prouzrokovana s theileria mutans
Tajlerioza goveda prouzrokovana s theileria parva
Anaplazmoza goveda
Anaplazmoza goveda prouzrokovana s anaplasma marginale
Anaplazmoza goveda prouzrokovana s anaplazma centrale
Piroplazmoze ovaca

Babezioza ovaca
Piroplazmoza ovaca prouzrokovana s babesiela ovis
Piroplazmoza ovaca prouzrokovana s piroplasma motasi
Tajlerioza ovaca i koza
Tajlerioza ovaca i koza prouzrokovana s theileria ovis
Tajlerioza ovaca i koza prouzrokovana s theileria recondita
Anaplazmoza ovaca i koza
Piroplazmoze konja i drugih kopitara
Piroplazmoza konja prouzrokovana s nuttallia equi
Piroplazmoza konja prouzrokovana s piroplasma caballi
Piroplazmoza pasa prouzrokovana s piroplasma canis
Kokcidioza domaćih životinja
Kokcidioza pernate živine
Uzročnici kokcidioze pernate živine

Kokcidioza kokoši
Kokcidioza ćuraka
Kokcidioza gusaka
Kokcidioza pataka
Kokcidioza ptica
Kokcidioza goveda, kokcidiozna srdobolja goveda
Kokcidioza ovaca i koza
Kokcidioza svinja
Kokcidioza mesoždera
Kokcidioza kunića
Zarazno zapaljenje slepog creva i jetre ćuraka
Trihomonijaza domaćih životinja
Genitalna trihomonijaza goveda
Trihomonijaza pernate živine
Trihomonijaza kokoši i ćuraka
Trihomonijaza gusaka
Oboljenje svinja prouzrokovano s balantidium coli

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA TREMATODAMA

Metiljavost domaćih životinja

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA CESTODAMA I NJIHOVIM LARVAMA

Moniezioza ovaca i goveda
Oboljenje pasa prouzrokovano pantljičarama
Anoplocefaloza konja
Oboljenje mačaka prouzrokovano pantljičarama
Oboljenje pernate živine prouzrokovano pantljičarama
Ehinokokoza
Rasprostranjenost ehinokokoze
Morfologija i biologija parazita
Ehinokokoza pluća (echinococcosis pulmonum)
Suzbijanje ehinokokoze
Arekolinizacija pasa
Bobičavost svinja i goveda
Brljivost ili vrtičavost ovaca, cenuroza ovaca
Cisticerkoza jetre

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA NEMATODAMA

Askaridoza domaćih životinja
Askaridoza konja, paraskarijaza konja
Askaridoza svinja
Askaridoza goveda
Askaridoza mesoždera
Askaridioza pernate živine
Heterakidoza pernate živine
Oksiurioza domaćih životinja
Trihuridoza domaćih životinja
Kapilarioza pernate živine
Plućna strongiloza domaćih životinja
Singamoza i cijatostomoza pemate živine
Želudačno-crevna strongiloza ovaca
Crevna strongiloza konja
Želudačno-crevna strongiloza goveda
Želudačno crevna strongiloza svinja
Verminozno oboljenje želuca i creva pernate živine
Ankilostomioza mesoždera
Habronemoza želuca konja
Kožna habronemoza konja
Telazioza domaćih životinja
Oboljenje domaćih životinja prouzrokovano akantocefalama (akantocefaloza)
Akantocefaloza svinja
Akantocefaloza pernate živine

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA ARTROPODIMA

Estroza ovaca
Gastrofiloza želuca konja
Gastrofiloza kože konja
Ugrk, hipodermoza goveda
Šuga
Opšti
Šuga konja
Šuga goveda
Šuga ovaca
Šuga divokoza
Šuga pasa
Šuga mačaka
Šuga svinja
Šuga zečeva
Šuga pernate živine
Demodikoza
Demodikoza pasa
Demodikoza mačaka
Demodikoza svinja
Demodikoza goveda
Demodikoza koza
Demodikoza ovaca
Demodikoza konja
Demodikoza kunića
Lingvatuloza pasa
Oboljenje domaće stoke prouzrokovano toksinima golubačkih mušica
Šimtira
Mijaza, mijaza kože i rana

INSEKTICIDI, NJIHOVA UPOTREBA I BORBA S EKTOPARAZITIMA DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Insekticidi i njihova upotreba
DDT (Dichlor-difenil-trichloretan)
HCH (Hexachlorcyclohexan)
Bazeni za kupanje životinja
Borba s ektoparazitima domaće stoke
Uništavanje krpelja
Uništavanje argazina
Uništavanje gamazida
Uništavanje vaši
Uništavanje malofaga
Uništavanje buva
Zaštita domaće stoke od obada i drugih insekata
Literatura
Indeks

Uvod

Pod invazionim bolestima podrazumevamo one bolesti koje izazivaju zooparaziti a koje imaju karakter masovnog pojavljivanja. One mogu izbiti u enzootičkim ili epizootičkim razmerama.

U invazionim bolestima kao predmetu proučavaju se uslovi nastanka pojedinih bolesti prouzrokovanih parazitima, priroda uzročnika i njegovo patološko dejstvo na organizam, klinički znaci oboljenja, lečenje i profilaksa. U rešavanju ovih pitanja, problematika invazionih bolesti zadire i u druge grane nauke i u tesnoj je vezi s njima. Tu dolaze parazitologija, interna veterinarska medicina, normalna i patološka fiziologija, patelogija, farmakologija, veterinarska higijena, itd.

Bez temeljnog poznavanja parazitologije (morfologije i biologije), naročito eksogenog i endogenog razvoja parazita, nemogućno je pristupiti ozbiljnijem izučavanju invazionih bolesti, niti je mogućno sprovoditi pravilno profilaksu. Stoga se kao uslov i prvi zadatak pri izučavanju predmeta invazione bolesti postavlja dobro poznavanje parazitologije.

Po svojoj etiologiji invazione bolesti su veoma raznovrsne. Njih mogu prouzrokovati paraziti (protozoe, helminti, arahnide, insekti, itd.) ili njihovi toksini.

Najveći broj invazionih bolesti protiče hronično, a samo mali broj ima akutan tok. Međutim, i hronične invazione bolesti mogu dobiti akutan oblik, kad se radi o masovnoj invaziji parazitima i o osetljivom organizmu. Pretežno hroničan karakter i duga inkubacija kod invazionih bolesti skreću, na prvi pogled, pažnju od važnosti i značaja koje invazione bolesti imaju za zdravlje domaće stoke.

Po svom karakteru invazione bolesti mogu biti stajske ili pašne. Ove poslednje imaju sezonski karakter, te ih nazivaju i sezonskim invazionim bolestima. Podela je izvršena na osnovu eksogenog razvoja pojedinih parazita, odnosno mesta gde se životinje obično inficiraju U stajske invazije ubrajamo askaridozu, vašljivost, šugu, i dr., a u pašne invazije ubrajamo piroplazmozu, plućnu strongilozu, metiljavost, monieziozu, itd.

Suzbijanje invazionih bolesti zahteva poseban način rada, pri kome je osim stručne pomoći veterinara potrebno angažovati i široke mase Ijudi i znatna materijalna sredstva. Borba s invazionim bolestima je, istovremeno, dug i naporan posao. Iskorenjivanje jedne invazione bolesti zahteva rad od više decenija. Osnovna mera za suzbijanje invazionih bolesti jeste profilaksa, pa je to jedan od glavnih zadataka ovog predmeta. Profilaksa je često jedina efikasna mera, jer ne postoje uvek dobri i jeftini lekovi koje bismo mogli uspešno primeniti kod invazionih bolesti, pa je neekonomično trošiti ogromne količine lekova radi malog ili nikakvog rezultata. S druge strane, protiv invazionih bolesti nemogućno je boriti se imunoprofilaksom.

Pri suzbijanju invazionih bolesti — naročito se to odnosi na helmintoze — nikad ne treba očekivati da se dobije ahelmintna životinja, jer je to gotovo nemogućno, ali treba težiti da se spreči masovna invazija raznim vrstama helminata, koja jedina može da dovede do znatnih patoloških promena i pojave kliničke slike oboljenja. Neznatan broj parazita ne može jako da ošteti organizam životinje.

Faktori koji utiču na širenje invazionih bolesti

Epizootije invazionih bolesti nastaju u svim slučajevima gde postoje uslovi za održavanje i prenošenje parazita na životinje i gde je velika koncentracija prijemljive stoke.

Da bi se invaziona bolest pojavila, potrebni su sledeći uslovi: osetljiv organizam, masovna invazija pri velikim koncentracijama jaja, larvica ili drugih razvojnih oblika parazita, samih ili zajedno s prelaznim domaćinima. Za izbijanje askaridoze, naprimer, potrebno je da veći broj mladih životinja živi pod nehigijenskim uslovima u sredini koja je zagađena embrioniranim jajima ovih parazita. Za prenošenje piroplazmoze potrebno je da specijalne vrste inficiranih krpeija, prilikom sisanja krvi, unesu u krv životinje sporozoite. Za prenošenje estroze potrebno je da odrasli insekt položi larvice na sluzokožu nosa i da se one razviju u sinusima glave. Za nastanak moniezioze potrebno je da ove s hranom unesu i neparazitske grinje inficirane larvenim oblicima Moniezia expansa. Izvesne bolesti su posledica invazije krpelja ili drugih insekata i štetnog dejstva njihovih toksina. Otrovi krpelja i golubačke mušice mogu biti otrovni za domaću stoku, itd.

Među važnije faktore koji utiču na nastanak i širenje invazionih bolesti, pored otpornosti jaja i larvica, pored velike plodnosti parazita i prenošenja preko prelaznih domaćina, imaju značaja i: neprosvećenost stočara, nedostatak higijenskih klanica, nedovoljan broj efikasnih medikamenata, velik broj pasa, nemogućnost borbe imunoprofilaksom, nedostatak zakonskih propisa i dr.

Prosvećivanje stočara

Od načina držanja stoke često zavisi hoće li se jedna invaziona bolest pojaviti ili ne. Ako je stoka smeštena u higijenskoj staji, hrani se i poji po propisima zoohigijene, do pojave mnogih helmintoza neće doći. Isto tako, neće kod stoke na paši izbiti neka invaziona bolest ako se izbegava boravak na podvodnim terenima. Stočar je prvi koji mora da zna kako stoku da čuva da bi je zaštitio od invazionih bolesti. Međutim, u najvećem broju slučajeva stočari su neuki ljudi i malo znaju o zoohigijeni ili profilaksi od invazionih bolesti. Nije teško naći primer gde baš stočari, iz neznanja, omogućuju zaražavanje i zatvaranje kruga razvoja pojedinih vrsta parazita. Obična je stvar, naprimer, da se psima daju iznutrice zaklanih životinja s mehurovima ehinokoka; da nosioci pantljičare T. solium i T. saginata šire izmetom jaja ovih pantljičara i zaražavaju svinje, odnosno goveda, jer u domaćinstvima ne postoje klozeti; da stočari ne vade larve ugrka i ne uništavaju ih, već da ih mnogi, čak i namerno, iz praznoverja, ostavljaju »kao znak snage«. Prosvećivanje stočara je, stoga, veoma važna mera, i dokle god u tome ne uspemo, invazione bolesti će biti veoma rasprostranjene.

Nedostatak higijenskih kianica

Mnoge invazione bolesti šire se zbog neregulisanog pregleda mesa i zbog nekontrolisanog klanja. Naročito se kolje sitna stoka bez pregleda stručnjaka, po manjim mestima i selima. Ali, i nehigijenske klanice i nesređeno poslovanje na njima, naročito na onim klanicama koje su izgrađene na rečicama i potocima, mnogo doprinose širenju invazionih bolesti. Izbacivanjem sadržaja creva u tekuću vodu postoji mogućnost raznošenja jaja i larvica na pašnjake i zaražavanja stoke. Nehigijenske klanice omogućuju raznošenje konfiskata i dodir pasa s ehinokokoznim iznutricama. Zbog pomanjkanja tehničkih sredstava i dovoljnog stručnog osoblja, često kroz klanice prolazi meso koje pretstavlja izvor pojedinih invazionih bolesti.

Nedostatak stočnih groblja

Za uspešno suzbijanje invazionih bolesti neophodna su stočna groblja. Kad bi se leševi životinja uklanjali i zakopavali pre no što ih psi rastrgnu ili se raspadnu i postanu izvor invazije za druge životinje, obolevanje od mnogih invazionih bolesti bilo bi smanjeno. Svako mesto mora imati stočno groblje, kao i svaka veća farma ili ekonomija koja ima mnogo stoke.

Nedostatak medikamenata

Borba medikamentnim sredstvima protiv invazionih bolesti teška je ili nemogućna. Samo mali broj lekova ima efikasno dejstvo na parazite, i to na ograničen broj vrsta. Delom zbog malog terapiskog efekta, delom zbog njihovog toksičnog dejstva i zbog visoke cene, upotreba lekova je ograničena, i uglavnom ih treba koristiti u profilaktičke svrhe.

Upotreba lekova ima puno opravdanje ako se oni koriste u profilaktičke svrhe, jer se time kod mnogih invazionih bolesti mogu da spreče ekonomski gubici koje bi dotična bolest izazvala.

Velik broj pasa

Svaki pas bez razlike o kome se ne vodi dovoljno računa čime se hrani može postati raznosač ehinokokoze, cenuroze, cisticerkoze ovaca i zečeva ako dođe do larvenih oblika E. granulosus, T. multiceps, T. hy datigena ili T. pisiformis. Kod nas postoji velik broj pasa o kojima se vlasnici ne staraju, a oni, u potrazi za hranom, razvlače lešine i otpatke zaklane stoke, pa često mehanički prenose, pored parazitnih, i zarazne bolesti. Psi su glavni raznosači ehinokokoze za ljude i domaću stoku.

Nepostojanje imunoprofilakse

S obzirom da kod mnogih invazionih bolesti ne postoji imunitet, nije mogućna vakcinacija, niti korišćenje imunih seruma. To predstavlja veliku teškoću i otežavajuću okolnost u suzbijanju invazionih bolesti kad ih uporedimo sa zaraznim bolestima. Vakcinacija se, čak, ne koristi ni u slučajevima kad kod izvesnih invazionih bolesti postoji slabiji imunitet, jer je mala praktička korist.

Nedostatak zakonskih propisa

Izvestan broj invazionih bolesti, kao što su ehinokokoza, hipodermoza, metiljavost, mogu se uspešno suzbijati samo ako se donesu zakonski propisi, jer je njihova rasprostranjenost velika, a za profilaksu su potrebna ogromna materijalna sredstva. Zakonski propisi nameću obavezu svakom stočaru, veterinaru ili drugom stručnjaku da se određenim pitanjima dovoljno posvete. Primeri mnogih zemalja govore da se na taj način u borbi s mnogim invazionim bolestima mogu postići dobri rezultati, čak i po pitanjima koja su pre toga izgledala nerešiva.

Principi profilakse

Jedna invaziona bolest može se uspešno suzbijati samo primenom profilaktičkih mera. Sve te mere imaju za cilj da spreče zatvaranje biološkog kruga razvoja parazita i njihovo razmnožavanje.

Profilaksa se bazira na poznavanju eksogenog i endogenog razvoja parazita. Uvek se bira najosetljivije mesto u razvojnom krugu parazita, koje raspoloživim sredstvima možemo najlakše preseći. Pri tome poslu mora se uvek voditi računa o rentabilnosti preduzetog rada.

Mnoge invazione bolesti prinuđeni smo da suzbijamo upotrebom medikamenata u profilaktičke svrhe, jer je ovaj poduhvat lako izvodljiv i ne staje mnogo, druge, naprotiv, suzbijamo sredstvima hemijske ili fizičke prirode za vreme eksogenog razvoja njihovih prouzrokovača, treće suzbijamo planskim napasanjem, higijenskim držanjem, itd.

Iako je gotovo do detalja poznata biologija svih prouzrokovača važnijih invazionih bolesti, tako da postoji potpuno razrađen plan profilakse i sprovođenja pojedinih mera borbe, postignut je veoma mali uspeh u suzbijanju tih bolesti. Mnoge profilaktičke mere, naizgled proste, ne sprovode se lako u život. U suštini, sve se vezuje za prosvećenost stočara i materijalne uslove, a to su i najosetljivije tačke profilakse.

Za sprovođenje profilakse koristi se: đehelmintizacija životinja u profilaktičke svrhe, sanacija pašnih terena, napasanje u pregonima, biotermički proces sagorevanja đubreta i upotreba različitih sredstava za uništavanje ektoparazita.

Poseban značaj u suzbijanju invazionih bolesti ima propaganda i prosvećivanje naroda.

Propaganda

Pun uspeh u suzbijanju invazionih bolesti može se postići samo u slučajevima kada je svaki stočar svestan potrebe za sprovođenjem profilaktičkih mera i kada zna kako će zaštititi stoku od invazionih bolesti. Propaganda za prosvećivanje stočara u ovom smislu mora da odigra važnu ulogu. Pri propagiranju metoda borbe s invazionim bolestima treba koristiti moderna sredstva za propagandu: filmove, dijapozitive, flanelografe, i dr. i iznositi očigledne primere iz prakse.

Dehelmintizacija

Izvesne medikamente za dehelmintizaciju možemo vrlo dobro koristiti u profilaktičke svrhe kod raznih invazionih bolesti. Štaviše, za ovaj posao postoje i specijalni nazivi, koji i sami objašnjavaju svrhu posla: preimaginalna dehelmintizacija, prolećna i jesnja dehelmintizacija.

Preimaginalna dehelmintizacija sprovodi se kod moniezioze, tenijaze ili drugih helmintoza domaće stoke, s ciljem da se životinje oslobode parazita pre no što ovi postanu polno zreli. Koristi od toga su mnogostruke: životinje se moraju podvrgavati specijalnom režimu za vreme lečenja, izbacivanjem nezrelih parazita otklonjena je mogućnost zaražavanja terena ili prelaznih domaćina, presečen je krug razvoja.

Prolećna dehelmintizacija ima za cilj oslobađanje životinja od parazita pre izgona na pašu kako ne bi zagadile teren na kome će one pasti čitave pašne sezone jajima ili larvicama parazita i stvorile uslove za zaraženje i stalnu superinfekciju.

Jesenja dehelmintizacija ima za cilj oslobađanje životinja od parazita i otklanjanje njihovog štetnog dejstva kako bi one mogle što lakše prebroditi zimu, koja je u većini slučajeva nepogodna za život domaće stoke zbog slabog smeštaja i slabije ishrane.

Dehelmintizacije, uopšte, imaju svrhu da smanje broj parazita u zapatima stoke i omogućavaju životinjama da povećaju vitalnost, produktivnost i podignu radnu sposobnost. U zapatima u kojima se redovno sprovodi profilaktička dehelmintizacija mnoge helmintoze ne predstavljaju nikakvu opasnost po zdravlje životinja.

Sanacija pašnih terena

Pašni tereni su izvor invazije za mnoge invazione bolesti. Podvodni tereni veoma su povoljni za održavanje barskih pužića, prelaznih domaćina velikog metilja, i pretstavljaju mesto za širenje metiljavosti; teren s dosta džbunja i šikare i s peskovitim tlom pretstavlja odličnu sredinu za život i razmnožavanje krpelja, prenosioca piroplazmoze. Na paši se životinje lako zaraze i raznim larvenim oblicima izvesnih pantljičara, pošto zajedno s travom pojedu i njihove prelazne domaćine.

Najpre treba voditi računa da se pašnjak racionalno iskorišćuje. Potrebno je na pašu isterivati samo dehelmintisanu stoku. Ukoliko postoje mogućnosti, pašnjak je potrebno podeliti na nekoliko delova, vodeći računa da se svaki od njih povremeno koristi, da se na njima stoka mnogo ne gomila i da ne ostane dugo na jednom mestu.

Bare ili močvare na pašnjaku potrebno je ograditi i onemogućiti pristup stoci do njih. Najefikasnija je mera drenaža i isušivanje terena.

Pašnjak se u izvesnoj meri može sačuvati od nagomilavanja jaja ili larvenih oblika parazita sakupljanjem balege, ili, ukoliko se to ne radi, rasturanjem gomila balege u tanke slojeve kako bi sunčevi toplotni i ultraljubičasti zraci mogli izvršiti svoje ubitačno dejstvo na larve ili protoplazmu embrioniranih jaja parazita.

Povremeno preoravanje i zasejavanje pašnjaka najbolji je način uništavanja jaja i larvica, pa i mnogih arahnida ili insekata.

Biotermički proces sagorevanja đubreta

Pakovanje đubreta ima i tu korisnu stranu što u gomilama đubreta, pod uticajem biotermičkog procesa sagorevanja (u anaerobnim uslovima termofilne bakterije svojim razmnožavanjem razvijaju toplotu), bivaju uništeni i svi razvojni oblici parazita: jaja, larve, lutke i odrasli.

U đubretu konja, ako je propisno spakovano, razvija se toplota od 60—66°C već posle 7—11 dana, bez obzira na spoljnu nisku temperaturu, u đubretu svinja ista se temperatura razvija posle 8—16 dana, a u đubretu ovaca za 15—17 dana. Đubre goveda ne može da razvije tako visoku temperaturu, pa ga treba mešati s đubretom konja. Posle 25 dana đubre goveda može dostići temperaturu od 56°C, a to je dovoljno za uništavanje larvenih oblika parazita.

Dezinfekcija

Mehanička dezinfekcija ima mnogo više značaja pri suzbijanju invazionih bolesti od hemijske. Nastajanje najvećeg broja helmintoza sprečava se baš mehaničkim čišćenjem, jer je odstranjena mogućnost superinvazije. Ako se čišćenje obavlja pre završetka eksogenog razvoja parazita, razumljivo je da do invazije ne može doći. A ako se to neprekidno radi u jednom zapatu stoke, invazione bolesti, specijalno helmintoze, pošto ne postoje mogućnosti za infekciju, neće pretstavljati problem.

Pored običnog čišćenja, vrlo je korisno i spaljivanje slame ili suvog lišća koje se po ispustu nalazi u neposrednoj blizini staja. Kokcidioza se uspešno suzbija paljenjem žičanih podova.

Hemijska dezinfekcija ima ograničenu primenu. Da bi se paraziti u razvojnim stadijumima uništili, potrebne su velike količine dezinficijensa i velike ‘koncentracije rastvora; to, pak, mnogo staje, a osim toga, ne samo što sva jaja ili larvice neće biti uništene, već će ta dezinfekcija predstavljati i opasnost po životinje koje će tu živeti.

Za uništavanje jaja askarida vrlo je teško upotrebiti neka hemijska sredstva u rastvorima u kojima se ona obično koriste u tu svrhu, jer ih štiti ovojnica. Staja u kojoj bi se izvršila takva dezinfekcija s ciljem da uništi jaja askarida ne bi dugo vremena bila za upotrebu, a dezinfekcija bi bila vrlo skupa.

Do pronalaska modernih insekticida’ primenjivala se dezinfekcija s kreolinom i krečnim mlekom za uništavanje šugaraca, ali je i to danas napušteno, jer sredstva na bazi DDT i HCH imaju i rezidualno svojstvo, pa zamenjuju i dezinficijense.

U novije vreme moderni insekticidi koriste se u širokim razmerama za uništavanje raznih ektoparazita domaće stoke. Njihovom primenom u profilaktičke svrhe otklonjene su donekle i izvesne teškoće u borbi s invazionim bolestima koje ovi paraziti prouzrokuju ili prenose.

Napasanje u pregonima

Kod nas je napasanje u pregonima izvodljivo samo na prostranim pašnjacima izvesnih planina (u Srbiji: Zlatibor, Pešter, Suva Planina, Kopaonik, itd.). Princip napasanja u pregonima jeste da se stoka uvek pregoni s jednog mesta na drugo čim se eksogeni razvoj parazita završi i pre no što se stvore uslovi za zaraženje. Rok pregona je različit i u zavisnosti je od razvoja parazita, a razvoj ovih od vremenskih prilika i spoljnih faktora: temperature i vlage. Zaštita stoke od jednih istih parazita, prema tome, biće različita sproleća, leti ili sjeseni. Staviše, i za ta godišnja doba ne mogu se odrediti iste norme, jer se vremenske prilike stalno menjaju. Da li će se stoka pregoniti ili će ostati na mestu još koji dan, odlučuju lica koja su specijalno obučena za taj posao.

Pri napasanju različitih vrsta životinja u pregonima, treba voditi računa da uvek iza konja idu goveda, za njima ovce i najzad svinje. Konji traže čistu travu, i ukoliko su druge životinje pre njih pasle, neće da jedu.

Napasanje u pregonima u širokim razmerama se koristi u SSSR-u. Orlov smatra da se jedan pašnjak za sve vrste životinja može godišnje koristiti bez opasnosti od invazije životinja parazitima. Smatra se da je za eksogeni razvoj mnogih crevnih strongilida potrebno oko 6 dana. M. Zvodovsky je izradio shemu za Ukrajinu koja predviđa u martu 1 pregon, u aprilu 2—3 pregona, u maju 5 pregona, juna 4 pregona, jula i avgusta samo po 1 pregon (sušno leto ne daje mogućnosti za pravilan eksogeni razvoj parazita), septembra 3—4 pregona, oktobra 2—3 pregona i novembra 1 pregon.

Rasprostranjenost invazionih bolesti u Jugoslaviji

Zahvaljujući svom geografskom položaju i klimi, Jugoslavija predstavlja veoma povoljno tle za razvoj i održavanje mnogih, pa i vrlo značajnih, parazita u patologiji domaćih životinja. S druge strane, u Jugoslaviji su ti uslovi povoljni i zbog velikog broja stoke, jer paraziti mogu lako da dođu do svojih stalnih domaćina. Sirenju invazionih bolesti kod nas doprinosi i primitivan način držanja stoke, neprosvećenost stočara i vrlo mala upotreba dosad poznatih sredstava za uništavanje parazita.

Kod nas su invazione bolesti veoma raširene i zbog toga što dosad na njihovom suzbijanju nije ništa planski rađeno, što ima mali broj specijalističkih kadrova i epizootoloških stanica na terenu koje bi rukovodile suzbijanjem invazionih bolesti.

Međutim, zahvaljujući brojnim veterinarskim kadrovima, koji svakodnevno izlaze s fakulteta, i mogućnostima koje pruža naše socijalističko društvo, kod nas već postoje svi uslovi za početak borbe s mnogim invazionim bolestima, u prvom redu sa zoonozama.

Štete od invazionih bolesti

Invazione bolesti nanose našem stočarstvu posredne i neposredne štete. Posredne štete daleko su teže od neposrednih. Posredne štete ogledaju se u smanjenju produktivnosti po kvalitetu i kvantitetu i u smanjenju radne snage. Kod ovaca one izazivaju velike gubitke u vuni, mesu, mleku, kod goveda gubitke u mleku, mesu, kvalitetu kože i smanjenju radne sposobnosti, kod konja u radnoj snazi, kod svinja gubitke u masti i mesu, a kod peradi javlja se smanjenje nosivosti i gubitak u mesu, perju itd.

Usled mršavljenja, koje redovno prati mnoge invazione bolesti, gravidne životinje pobacuju, ili ne mogu svoj podmladak da odneguju, te se razvija velik broj kržljavaca i životinja čiji je organizam neotporan na infekciju mnogim zaraznim mikroorganizmima i na druge bolesti.

Štete koje zoonoze nanose Ijudskom zdravlju su velike. U pojedinim krajevima naše zemlje one pretstavljaju veoma važan problem humane i veterinarske medicine. Velik broj ljudi i danas se podvrgava operaciji zbog ehinokokoze ili dehelmintizaciji u cilju izbacivanja pantljičara.

Naročito velike štete trpi naša privreda od odbačenih iznutrica zaklanih životinja zbog ehinokokoze i metiljavosti. Godišnje se u našoj zemlji odbaci na stotine vagona crnih i belih džigerica, umesto da se to upotrebi za ljudsku ishranu.

Oboljenja domaćih životinja prouzrokovana protozoama

Piroplazmoze domaćih životinja

Piroplazmoze kao bolesti domaće stoke poznate su od davnina, a za prouzrokovače izvesnih od njih zna se od 1888 god., kada je Babes kod obolelih goveda u Rumuniji s jasno izraženom hemoglobinurijom, konstatovao u krvi uzročnike, koje je on nazvao Haematococcus haemoglobinuriae. Za njih je B a b“e s mislio da su bakterije. Tek kasnije, 1893 god., američki naučnici Smith i Kilborn utvrdili su da uzročnik pripada protozoama, a ne bakterijama. Ovim autorima pripada i zasluga što su eksperimentalnim putem utvrdili da krpelji prenose piroplazme.

Ubrzo posle radova ovih naučnika otkrivene su, jedna za drugom, mnoge vrste piroplazmi, a naročito od strane autora alžirske škole. Danas srećemo kod goveda 10 vrsta piroplazmi, kod ovaca 5, kod konja 2, a kod pasa 4 vrste.

Pojavljivanje. — Piroplazmoza je danas poznata u svim zemljama sveta. Međutim, ona predstavlja važan problem samo za pojedine zemlje gde toplo podneblje omogućava masovno održavanje različitih vrsta krpelja. Ova bolest naročito ugrožava zdravlje životinja zemalja Afrike, Balkanskog Poluostrva, zemalja oko Sredozemnog Mora, kao i Argentine, Brazilije, Italije, Azije i Australije, i, u nešto manjoj meri, pojedinih zemalja srednje, pa i severne Evrope.

Pojava piroplazmoze je uslovljena mnogim faktorima, među kojima najvažniju ulogu igraju geografski položaj i klima, sastav tla, rasprostranjenost krpelja i različite vrste uzročnika (piroplazme) koje se održavaju kod inficiranih životinja i njihovih prenosilaca.

Piroplazmozu prenose krpelji (I x o d i n a e). Njena pojava se stoga poklapa s masovnim izleženjem krpelja. Kako se to dešava u toplo godišnje doba, naročito u sezoni paše domaćih životinja, piroplazmoza ima sezonski karakter, ili karakter jedne pašne invazije.

Razne piroplazme prenose različite vrste krpelja. U izvesnim slučajevima i veći broj vrsta krpelja može prenositi jednu istu vrstu piroplazme. Ali, ni svi razvojni stadijumi krpelja ne igraju podjednaku ulogu u prenošenju, niti je kod svih vrsta krpelja infekcija nasledna. Kod izvesnih vrsta krpelja infekciju prenose sva tri razvojna stadijuma: larva, lutka i odrasli.

U krajevima gde postoje enzootička ognjišta piroplazmoza ne pojavljuje se svake godine približno podjednak broj oboljenja.