Ishrana domaćih životinja

Ljudi odgajaju domaće životinje od davnina. Otada datiraju nastojanja odgajivača da od gajenih životinja steknu što veću korist. Gajenjem domaćih životinja dobijaju se proizvodi hranljive vrednosti, koji su od izuzetnog značaja za ishranu Ijudi. Osim proizvoda za Ijudsku ishranu — mesa, mleka, masti i jaja — dobija se čitav niz drugih proizvoda, kao što su: koža, vuna, perje, stajsko đubrivo i dr., a neke vrste domaćih životinja koriste se i za rad.

Proizvodnja stočarskih proizvoda zasnovana je na sposobnosti domaćih životinja da za svoju ishranu koriste hraniva manje podesna ili nepodesna za ljudsku ishranu i da pritom stvaraju proizvode visoke hranljive vrednosti za ishranu Ijudi. Valja imati u vidu da je svrsishodna ishrana domaćih životinja odlučujući činilac u stočarskoj proizvodnji, ali nije i jedini. Postoje, dakle, i drugi faktori, među koje bi trebalo, pre svega, ubrojati nasledne sposobnosti životinja za neku vrstu proizvodnje, na primer: mlečnost, proizvodnju mesa, nosivost jaja, proizvodnju vune i dr. Uz prisustvo odgovarajućih činilaca nasleđa i dobrog smeštaja, pravilna ishrana treba da obezbedi očekivanu kvalitetnu proizvodnju. Iz ovoga saznanja mogao bi se izvesti zaključak da je odgajivač u prilici da pravilnom ishranom upravlja nekim biološkim mehanizmima u životinjskom organizmu i da izvesne procese usmerava u svoju korist.

Dobro organizovana stočarska proizvodnja nije moguća bez racionalne ishrane domaćih životinja. Zbog toga je poznavanje potreba pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja u hranljivim i drugim materijama s jedne, i osobina raspoloživih hraniva s druge strane, neophodan uslov za uspešan rad u stočarstvu.

Kad se govori o racionalnoj ishrani, misli se u prvom redu na korišćenje celokupnog bogatstva organskih materija stvorenih u procesima fotosinteze. To je moguće zahvaljujući građi organa za varenje kod domaćih životinja i napretku tehnike i tehnologije spremanja i dorade stočne hrane.

Problemima ishrane domaćih životinja Ijudi se bave od onih vremena kada su primetili da pripitomljene životinje na poboljšane uslove ishrane i nege odgovaraju povećanom proizvodnjom. Međutim, nauka o ishrani domaćih životinja sporo se razvijala. Tek otkrićima Lavoisier-a, koji je disanje objasnio kao proces oksidacije i izvora toplote, počinju se sve više primenjivati hemijske metode u proučavanju životnih procesa i sastava tela Životinjskih organizama i stočne hrane. Razvoj hemijske nauke i fiziologije omogućio je proučavanje uloge pojedinih sastojaka hrane u telu domaćih životinja, pa i potrebe u tim sastojcima (mastima, proteinima, ugljenim hidratima, mineralnim elementima i drugim materijama).

Znatno šire mogućnosti za razvoj ishrane domaćih životinja stvorene su i otkrivanjem osnovnih principa stvaranja mesa i masti u životinjskom organizmu.

Složenost nauke o ishrani domaćih životinja i potreba da se gradivo obradi na najprihvatljiviji način nametnuli su potrebu, da se ova materija podeli na o pšti i poseban ili specijalni deo. U opštem delu obrađuje se: Sastav životinja i biljaka, hranljive i druge materije u ishrani domaćih životinja, određivanje svarljivosti hraniva, faktori koji utiču na svarljivost, bilansi u ishrani, hranljiva vrednost stočnih hraniva, stočna hraniva i njihova podela i dr.

U posebnom delu se obrađuju poglavlja: Normiranje ishrane domaćih životinja. Ishrana goveda po kategorijama. Ishrana svinja. Ishrana živine. Ishrana ovaca. Ishrana konja.

Dr Radomir Jovanović
Mr Stavra Stanisavljević
Mr Miloš Kosanović

Sadržaj

UVOD

SASTAV ŽIVOTINJA I BILJAKA (S. Stanisavljević)

Hranjive materije i stočna hrana
Voda
Ugljeni hidrati
Masti
Proteini
Mineralne materije
Vitamini
Vitamini rastvorljivi u mastima
Vitamini rastvorljivi u vodi
Otrovne i druge materije
Stimulativne materije
Antibiotici
Hormoni
Ostale stimulativne materije
ODREĐIVANJE SVARLJIVOSTI (R. Jovanović)
Osnovne karakteristike varenja hrane
Karakteristike organa za varenje domaćih životinja
Varenje različitih vrsta hranljivih materija
Uloga složenog želudca preživara u varenju hrane
Metodi ispitivanja svarljivosti
Faktori koji utiču na svarljivost

BILANSI U ISHRANI

HRANLJIVA VREDNOST STOČNIH HRANIVA

Mere potencijalne energije
Mere produktivnog dejstva hraniva
Energija kao mera hranljive vrednosti stočne hrane
Efikasnost korišćenja energije hrane

STOČNA HRANIVA (S. Stanisavljević)

Koncentrovana hraniva
Ugljenohidratna koncentrovana hraniva
Proteinska zrnasta hraniva
Sporedni proizvodi mlinske industrije
Sporedni proizvodi industrije ulja
Sporedni proizvodi industrije šećera
Sporedni proizvodi industrije alkohola i piva
Sporedni proizvodi industrije skroba
Sporedni proizvodi prerade mleka
Sporedni proizvodi industrije mesa i industrije za preradu ribe
Krmne smeše (Industrijska hraniva)

KABASTA HRANIVA (M. Kosanović)

Suva kabasta hraniva
Sočna hraniva
Paša
Korenasto-krtolasti plodovi
Silaža

MINERALNA HRANIVA (S. Stanisavljević)

OSNOVI NORMIRANJA U ISHRANI (R. Jovanović)

Potrebe domaćih životinja
Osnovne karakteristike obroka

ISHRANA GOVEDA (R. Jovanović)

Potrebe za hranljivim materijama
Uticaj ishrane na sastav i kvalitet mleka
Uticaj različitih faktora na konzumiranje hrane
Veličina dnevnog obroka za krave muzare
Osnovne karakteristike obroka za krave muzare
Normiranje potreba krava
Sastavljanje obroka i tehnika hranjenja krava
Ishrana krava u proizvodnom ciklusu
Zimska ishrana krava muzara
Letnja ishrana krava muzara

ISHRANA TELADI

Obroci za telad u prelaznom periodu ishrane
Ishrana teladi u prelaznom periodu

ISHRANA PRIPLODNIH JUNICA
ISHRANA PRIPLODNIH BIKOVA
ISHRANA TOVNE JUNADI

Fiziološke osnove tova junadi

TOV ODRASLIH GOVEDA

ISHRANA SVINJA (S. Stanisavljević)

Ishrana suprasnih krmača i nazimica
Ishrana krmača u laktaciji
Ishrana prasadi
Ishrana nerastova

ISHRANA ŽIVINE (R. Jovanović)

Specifičnosti ishrane živine
Potrebe živine u hranljivim materijama
Različiti dodaci hrani za živinu
Hraniva za živinu
Ishrana kokoši
Ishrana ćurki
Ishrana gusaka
Ishrana plovki

ISHRANA OVACA (M. Kosanović)

Tov ovaca i vrste tova
ISHRANA KONJA (M. Kosanović)
Ishrana priplodnih kobila
Ishrana priplodnih pastuva
Ishrana podmlatka

VAŽNIJA UPOTREBLJENA LITERATURA

Stočna hraniva

Pojam hraniva. Stočnim hranivima smatramo protizvode biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, koji pojedinačno ili u raznim smešama služe za ishranu domaćih životinja, a nisu štetni po njihovo zdravlje.

Da bi se materija mogla upotrebiti kao stočno hranivo, mora da ispunjava jedan ili više od sledećih uslova:

da sadrži energiju za odvijanje životnih procesa u životinjskom organizmu i stvaranje odgovarajućih proizvoda;
da sadrži organske i mineralne materije kao gradivne supstance, bez kojih se životni procesi u telu životinja ne mogu ni zamisliti: ugljene hidrate, proteine, mineralne elemente i
da sadrži organske supstance koje stimulišu odvijanje različitih biohemijskih i fizioloških procesa u životinjskom organizmu: vitamine i druge biološki aktivne materije.

Ishrana domaćih životinja bila je oduvek, a i danas je, zasnovana na hranivima biljnog porekla. Sve ostalo je dopuna ili dodatak za ostvarivanje boljih proizvodnih rezultata. Proizvodnji stočne hrane na oraničnim i pašnjačkim površinama su stoga odgajivači domaćih životinja stalno povećava-li znatnu pažnju. Hranljivu vrednost hraniva uslovljava čitav niz prirodnih i drugih činilaca. Na te faktore moguće je uticati i stvarati bolje proizvodne uslove za dobijanje biljnih hraniva kojima se može ostvarivati veća, kvalitetnija i jeftinija stočarska proizvodnja.

Faktori kvaliteta stočnih hraniva. Od najneposrednijeg uticaja na kvalitet stočnih hraniva je, svakako, sastav zemljišta na kome se krmno bilje proizvodi. To je istovremeno i činilac na koji se može znatno uticati, da proizvodnja stočnih hraniva bude obimnija i znatno kvalitetnija. Na zemljištu bogatom mineralnim materijama, neophodnim gajenim biljkama, sigurno je moguće da se dobije veća i kvalitetnija proizvodnja stočnih hraniva. Đubrenjem zemljišta organskim i mineralnim đubrivima i održavanjem optimalnog vodnog režima, mogu se ostvariti vrhunski prinosi stočnih hraniva.

Na zemljištima siromašnim hranljivim materijama ne može se dobiti kvalitetna stočna hrana. Hraniva sa takvih zemljišta su deficitarna.

Klimatski uslovi znatno utiču na kvalitet stočne hrane. Vlažna klima obezbeđuje veće ukupne prinose manje kvalitetne mase, a suva obrnuto, manje prinosa sa većim sadržajem suve materije u hranivima.

Kvalitet hraniva u mnogome zavtsi od vrste biljaka koje služe kao stočno hranivo. Klasaste trave i leguminoze, na primer, daju vrlo kvalitetnu stočnu hranu za razliku od barskih i kiselih traiva, koje su veoma slabog kvaliteta i niske hranljive vrednosti.

Stadijum žetve ima presudni uticaj na kvalitet stočnih hraniva. Pokošene mlade biljke trava neuporedivo su bogatije proteinima, vitaminima, kalcijomom i fosforom, od biljaka u punom cvetu ili precvetalih i sazrelih trava.

Način spremanja i čuvania hraniva ima velikog uticaja na njegov kvalitet i hranljivu vrednost. Seno spremljeno na otvorenom prostoru, na primer, znatno gubi hranljive materije za razliku od sena sušenog u veštačkim uslovima. Sušenje kukuruza je naročito skopčano sa gubicima ako klimatski uslovi ne dozvole njegovo potpuno sazrevanje na stabljici. Ako mu se ne obezbedi sušenje u sušarama ili na neki drugi pogodan način, gubici mogu da budu veoma veliki.

Podela stočnih hraniva. Postoji dosta materija koje se danas koriste kao stočna hraniva. Najgrublje bismo ih mogli podeliti na: biljna, životinjska i mineralna. S obzirom na količinu celuloze sadržane u nekom hranivu, od čega zavisi i njegov kvalitet, mogli bismo biljna hraniva podeliti na gruba — voluminozna i koncetrovana hraniva. U grupu grubih hraniva, po ovoj podeli, ubrajaju se sva hraniva koja sadrže više od 18% celuloze u suvoj materiji hraniva, a u grupu koncetrovanih — sva hraniva koja sadrže manje od 18% celuloze u suvoj materiji.

Prema sadržaju pojedinih hranljivih materija stočna hraniva se takođe mogu podeliti na: proteinska, ugljenohidratna, mineralna, vitaminska i kombinovana.

Prema postojećim propisima o kvalitetu stočne hrane sva stočna hraniva su, kod nas, podeljena u 11 grupa:

zrnasta hraniva,
proizvodi i sporedni proizvodi mlinarstva,
sporedni proizvodi industrije skroba,
sporedni proizvodi industrije alkohola i vrenja,
proizvodi i sporedni proizvodi industrije šećera,
proizvodi i sporedni proizvodi industrije ulja,
sušeni poljojprivredni proizvodi,
ostali biljni proizvodi,
hraniva životinjskog porekla,
hraniva sa dodatkom neproteinskih azotnih materija,
mineralna hraniva.

Ova podela je prilagođena potrebama kontrole kvaliteta hraniva i može se koristiti i pri proučavanju stočnih hraniva, ali je mnogo jednostavnija i praktičnija podela na četiri grupe hraniva i to:

koncetrovana hraniva,
krmne smeše (industrijska hraniva),
kabasta hraniva i
mineralna hraniva

Koncentrovana hraniva

Ovde ubrajamo zrnevlje ili seme, plodove i proizvode njihove prerade. Osnovna karaktaristika ove grupe hraniva je da sadrže lako rastvorljive i visokosvarljive organske materije, pa su zbog toga veoma cenjena i nezamenljiva u ishrani domaćih životinja.

Prema sadržaju organskih materija delimo ih na: ugljenobidratna i proteioska koncetrovana hrandva ugljenohidratna koncetrovana hraniva.

Ugljenohidratna koncentrovana hraniva

U ugljenohidiratna koncetrovana hraniva ubrajamo zrnevlje žitanica koje se najčešće koristi u ishrani domaćih životinja: kukuruz, ječam, ovas, raž, sirak, proso i pšenicu.

Zajedničke osobine žita. Zrnevlje žitariea sadrži:

obilje bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) koje sačinjava pretežno skrob;
male količipe (7—12%) proteina koji su niske biološke vrednosti, zbog nedostatka aminokiselina lizina i triptofana;
malo masti (1,5—6%);
veoma malo sirove celuloze (2—6%), osim ovsa koji je sadrži do 11%;
zrnevlje žitarica veoma je siromašno kalcijumom (Ca), a bogatije fosforom (P), kalijumom (K) i magnezijuimom (Mg);
oskudeva vitaminima D i C i karotinom, osim žutog kukuruza koji je nešto bogatiji ovim provitaminom vatamina A;
klice žitarica sadrže vitamin E i predstavljaju dobar prirodni izvor ovoga vitamina;
svarljivost zrnevlja žitarica je zadovoljavajuća.

Kukuruz. Iz grupe žitarica, kukuruz predstavlja najvažnije koncetrovano hranivo za naše uslove. Poslednjih godina kukuruz postaje sve više i sirovina za industrijsku proizvodnju znatnog broja vrlo značajnih proizvoda. Proizvodnja skroba, dekstrina, ulja, glutena, alkohola i drugih proizvoda zahteva velike količine kukuruza i znatno utiče na povećanje cene ovog hraniva koje je kod nas još uvek osnovna ishrana domaćih životinja.

Kao hranivo izvanredno dobro može da se iskoristi u zelenom stanju, kao osušena cela biljka, kao silaža i osušeno, prekrupljeno i samleveno zrno ili silirano zrno.

Kukuruz je u svim oblicima kao hranivo veoma dobar i životinje ga rado uzimaju. Hranljiva vrednost osušenog zrna kukuruza, izražena u hranljivim jedinicama, iznosi 1,34.

Skoro svu količinu bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) u zrnu kukuruza sačinjava skrob. Ima dosta masti, a malko sirove celuloze, zbog čega je organska materija zrna veoma svarljiva.

Prema podacima koje navodi Milosavljević (1978) prosečan hemijski sastav kukuruznog zrna izražen u procentima je sledeći:

suve materije 87,0
proteina 9,0
masti 4,0
sirov. celuloze 2,5
bezazot. ekst. mat. (BEM) 70,0
mineral. materija 1,5
kalcijuma (Ca) 0,02
fosfdra (P) 0,30

Zrno kukumza je dosta siromašno proteinima, a usto je i biološka vrednost ovih dosta niska. Niža je od proteina svih žitarica, jer ovom proteinu nedostaju dve veoma važne aminokiseline: lizin i triptofan, a pored toga i neke druge.

Na poboljšanju aminokiselinskog sastava proteina iz kukuruza radi se već više od deset godina. Ovoga posla prvi su se prihvatili stručnjaci u SAD. Zahvaljujući ovome, danas već postoje tzv. visokolizinski hibridi kukuruza, koji se ne odlikuju samo višim sadržajem lizina i triptofana, već im je povećan i ukupni sadržaj proteina. Međutim, ovde ni do danas nisu rešena sva sporna pitanja vezana za širu proizvodnju i primenu ovih hibrida, pa primena u praksi nije uzela šire razmere. Ovi hibridi, na primer, daju niže prinose nego postojeći visokorodni hibridi kukuruza.

Masti u kukuruzu sastavljene su pretežno od triglicerida nezasićenih masnih kiselina (oleinske i linolne do 91%). Zbog toga šira primena kukuruza u ishrani tovnih svinja, naročito onih za bekon, omekšava slaninu, čini je mazavom i pogoršava kvalitet ovih proizvoda. Postoje preporuke da kukuruz u obroku tovnih svinja ne pređe 50%, a pred kraj tova ovo hranivo treba zameniti ječmom.

Zrno kukuruza oskudeva u kalcijumu (Ca), a nešto je bogatije fosforom (P). Nepovoljan odnos ova dva važna mineralna elementa nameće potrebu da se u obroke dodaje kalcijum kako bi se taj odnos popravio.

Od mikroelemenata kukuruz sadrži: Fe, Cu, Mn, Co, Zn i J.

Sadržaj vatamina u kukuruzu je nedovoljan. U kukuruzu se nalaze neki vitamini iz grupe B, dok žuti ‘kukuruz ima dosta karotina, a vitamina D skoro da nema.

Kukuruz u ishrani svinja i živine treba kombinovati sa hranivima bogatijim proteinim dobre biološke vrednosti. Naročitu pažnju treba posvetiti esencijalnim aminokiselinama lizinu i triptofanu, kojih u ovom hranivu nema.

U ishrani preživara i konja kukuruzom ne postoje problemi oko proteina, ako je lucerka osnovna gruba hrana za ove životinje.

Kukuruz u zrnu se najčešće prekrupljuje i kao prekrupa ulazi u sastav smeša za ishranu d’omaćih životinja. Talko se najbolje vari i iskorišćava kao hranivo. Korišćenje zrna, a naročito klipa, bila je ranije česta praksa u ishrani konja i goveda. Takvim načinom rizikuje se da jedan deo zrna iziđe nesvaren sa izmetom.

Kukuruz se, ponekad, prekrupljuje zajedno sa kočankom. Tako se priprema za tov goveda, a i odraslih svinja. Svarljivost ovakve prekrupe je nešto manja, ali je još uvek u granicama ekonomičnosti.

Kukuruz u klipu može se u koševima sigurno sačuvati kada je dobro sazreo i suv. Okrunjen kukuruz se teško čuva duže vreme od kvarenja i onda kada mu vlaga iznosi 13—14% pri toplom vremenu. Da bi se kukuruz u zrnu sačuvao od kvarenja njegova vlažnost treba da je manja od 12%. To vredi i za kukuruznu prekrupu i brašno. Kukuruzna prekrupa i brašno se i pri vlažnosti od 12% mogu užeći i uplesniviti. Zbog toga ih ne treba pripremati u velikim količinama kada se moraju čuvati u takvom stanju.

Ječam je veoma značajna žitarica za ishranu domaćih životinja posebno za svinje u tovu za bekon. Ima sve karakteristike žitarica. Potpuno formirana zrna imaju manje sirove celuloze i proteina, a više skroba. Slabije razvijena zrna imaju više sirove vlaknine i proteina, a manje skroba. Plevice ječma čine oko 15% težine zrna.

Po hranljiivoj vrednosti ječam je na sredinu između kukiuruza i ovsa, Hranljiva vrednost suvog zrna izražena u hranljiivim jedinicama iznosi 1,25 (prosek za SFRJ).

Prosečna hemijski sastav je dat u % je sledeći:

suve materije 87,0
proteina 10,0
masti 2,0
sirove celuloze . 5,0
bezazot. ekst. mat. (BEM) 67,5
mineralnih materija 2,5
kalcijuma (Ca) 0,06
fosfor (P) 0,35

Proteini ječma su, takođe niske biološke vrednosti, ali su nešto bolji nego oni u kukuruzu. Proteine ječma sačinjavaju: albumini, globulini i hordein. Ovaj poslednji je posebno siromašan aminokiselinama: lizinom i meticminom + cistinom, pa bi piri njegovoj primeni trebalo računati sa ovim nedostatkom.

Masti ječma sastavljene su od triglicerida pretežno zasićenih masnih kiselina palmitinske i steairinske. U manjoj meri nalaze se i oleinska, linolna i linolenska kiselina. Na proizvode tova ne utiču tako negativno kao masti iz kukuruza.

Ječam je siromašan karotinom, a bogatiji je niaoinom nego kukuruz. Od mineralnih elemenata najviše ima kalijuma (K) i fosfora (P). Siromašan je kalcijumom (Ca), a od mikroelemenata ima više nego u kukuruzu: Fe, Mn, Cu, Co, Zn i J.

Ječam se životinjama daje u vidu preknupe, osim ovcama i živini kojima se deo dnevnog obroka daje u zrnu. Nije dobro da se ječam u zrnu daje u većim količinama, jer kod ovaca može izazvati nadun — timpanit. Najčešće ječam služi kao komponenta krrnnih smeša u prekmpljenom obliku. Nije dobar za ishranu ako je sitno mleven, jer u ustima životinja stvara lepljivu masu. U ishrani ovaca ima hranljiivu vrednost skoilo jednaku kukuruzu. Konjima ga je bolje davati u zrnu.

Ovas (zob). Ova žitarica isključivo je stočno hranivo. Gaji se u brdskim predelima, a na relativno malim površinama i u ravničarskim regionima naše zemlje.

Hranljiva vrednost ovsa dosta varira, zavisno od količine plevica. Prosečna vrednost ovsa izražena u hranljivim jedinicama iznosi 1,02.

I ovas ima sve karakteristike zrna žitarica: relativno nisku biološku vrednost proteina, nedostatak aminokiselina: lizina, triptofana i metionina.

Prosečan hemijski sastav ovsa u % je sledeći:

suve materije 87,0
proteina 10,0
masti 4,5
sirove celuloze 10,0
bezazot. ekstr. mater. (BEM) 59,0
mineralnili materija 3,0
kalaijuma (Ca) 0,10
fosfora (P) 0,35

U ovsu ima nešto više masti nego u kukuruzu i ječmu, a njegove masti su građene pretežno od triglicerida nezasićenih masnih kiselima oleinske i linolne.

Nedostaju mu karotin i vitamin D, a kao i kod kukuruza, ima malo niacina i riboflavina.

Ovas se daje životinjama najčešće mleven i kao komponenta u smeši za pojedine vrste i kategorije domaćih životinja. Dosta plevica koje sadrži ovo hranivo, ne dopušta da se ova žitarica, inače visoke hranljive vrednosti, više koristi za ishranu podmlatka, naročito pilića i prasadi.

Prema Morrisonu (Morison) u ishrani krava muzara ovas ima 90% vrednosti kukuruznog zrna. Međutim, u tovu goveda nema velifcu vrednost, pa se u takve smeše ne stavlja više od 25—30%.

Prema nekim autorima ovas kao hranivo za živinu sprečava kanibalizam.

Pšenica. Ova žitarica namenjena je, pre svega, ljudskoj ishrani. Upotreba kvaitetne pšenice za ishranu domaćih životinja, kod nas je zakonom zabranjena. Za ishranu domaćih životinja koristi se samo ona pšenica koja zbog lošeg kvaliteta nije za ljudsku ishranu. Pšenica normalnog kvaliteta se može nameniti ishrani stoke samo onda kada je to ekonomski opravdano i odobreno od nadležnih organa.

–	meka pšenica	tvrda pšenica
— suve materije	87,0	87,0
— proteina	11,0	13,5
— masti	2,0	2,0
— sirove celuloze	2,5	2,5
— bezazot. ekstr. mat. (BEM)	70,0	67,5
— mineralnih materija	1,5	1,5
— kalcijuma (Ca)	0,05	0,04
— fosfora (P)	0,40	0,40

Pšenica je od svih žitarica najbogatija proteinima. Od ukupnog sadržaja proteina zrna pšenice 70—80% su gliadin i glutelin, a ostatak je albumin i u maloj količini globulin.

Kvalitet proteina pšenice je, sa stanovišta ishrane domaćih životinja, dosta slab, kao i kod ostalih žitarica. Nedostaje joj nekoliko važnih, esencijalnih aminokiselina kao što su: lizin, metionin, treonin, leucin i izoleucin.

Pšeniono zmo sadrži vitamine: B1, B2, B6, niacin, pantotensku i folnu kiselinu, biotin i tokoferol. Oskudeva u vitaminima A i D, a količine vitamina C i K su neznatne.

Od makroelemenata dovoljno ima samo (P). Mikroelemenata: Fe, Mn, Cu, Co, Zn i J, pšenica proizvedena u našim zemljišnim uslovima ima dovoljno.

Pšenica je vrlo dobro hranivo za domaće životinje i one je rado konzumiraju. Daje se u zrnu i prekrupljena.

Raž je žitarica koja se gaji prvenstveno, za ishranu ljudi. Kao hranivo za stoku koristi se sitrnije i šturo zrno, koje je u poređenju sa jedrim i punim zrnom, bogatije proteinima i celulozom, a siromašnije skrobom.

Prosečan hemijski sastav zrna raži u % je sledeći:

suve materije 87,0
proteina lll,0
masti 2,0
sirove celuloze 3,0
bezazot. ekstr. mat. (BEM) 69,0
mineralnih materija 2,0
kailcijuma (Ca) 0.10
fosfora (P) 0,40

Proteini raži sastavljeni su pretežno od albumina i globulina, a u manjoj meri i od gliadina i glutelina.

Raži nedostaje aminokiselina: lizin, metionin, treonin, leucin i izoleucin.

Masti su u zrnu raži sastavljene od triglicerida nezasićenih masnih kiselina, oleinske, linolne i linolenske, a zastupljene su i zasićene palmitinska i stearinska kiselina.

Količina mineralnih elemenata u raži je približna kao i kod ostalih žitarica.

Prema navodima Popova (1949), sve vrste domaćih životinja dobro vare raž (oko 86%).

Raž se može koristiti za ishranu svih vrsta domaćih životinja, osim živine kojoj se ređe daje. Ne treba je davati u većim količinama, a najbolje je da se meša sa ostalim žitaricama.

Pri upotrebi raži za ishranu domaćih životinja potrebno je paziti da nije zaražena tzv. glavnicom (Secale cornutum) koja često napada ovu žitaricu. Ova gljivica stvara u zrnu raži nekoliko otrovnih alkaloida koji su opasni za sve kategorije životinja, posebno za plemenite životinje, jer mogu da prouzrokuju pobačaj.

Sirak je biljka sušnih predela i gaji se pretežno tamo gde kukuruz ne uspeva. Od nekoliko varijeteta, za Ijudsku, pa i za stočnu ishranu, gaji se sirak koji daje najbolje prinose zrna.

Prosečan hemijski sastav zrna sirka u % je sledeći:

suve materije 87,0
proteina 10,0
masti 3,0
sirove celuloze 2,5
bezazot. ekstr. mat (BEM) 69,5
mineralnih materija 2,0
kalcijuma (Ca) 0,04
fosfora (P) 0,30

U sirku, kao i u drugim žitaricama ima malo kadijuma (Ca). Sadrži iste vdtamine iz grupe B kao i kukuruz, a malo vitamina D. Karotin mu nedostaje.

Sirak je dobro hranivo za sve vrste domaćih životinja, samo se, zbog njegove tvrde ljuske, mora mleti. Prijatnog je ukusa i životinje ga rado uzimaju i pored toga što sadrži osetne količine tanina. Monrison (1955) navodi da samleveno zrno sirka u tovu goveda ima 90—95% vrednosti kukuruza.

Osnovna razlika između siroovog i kukuruznog zrna je u tome što je sirak redovno nešto bogatiji proteinima od kukuruza. Zbog većih količina lako svarljivih ugljanih hidrata učešće sirka u smešama može da bude i do 50%.

Proso je žitarica toplih i aridnih (sušnih) regiona. Proizvodnja je relativno mala, pa se, iako je podesan za ishranu domaćih životinja, ređe koristi za ove svrhe. Nešto više upotrebljava se za ishranu živine i ptica pevačica.

Proteinska zrnasta hraniva

U proteinska zrnasta hraniiva ubrajamo zrnevlje kulturnih biljaka, sa izrazito povećanim sadržajem proteina, a to je zrnevlje leguminoza. Ovde svrstavamo samo one leguminoze čije se zmelje češće koristi u ishrani domaćih životinja, a to su: grašak, grahorica, bob, sočivo, lupina, pasulj, slanutak-leblebija i guar-pasulj. Soju i arašid ovde ne ubrajamo iz razloga što se retko upotrebljavaju za ishranu domaćih životinja. Kod nas se koriste sporedni proizvodi prerade semena ovih kultura, pa će pri obradi ovih sporednih proizvoda biti reči o soji i arašidu.

Zrna leguminoza se svuda, pa i kod nas, ređe daju domaćim životinjama. Zrnevlje ovih biljaka je relativno skupo.

Od svih hraniva zrnevlje legumiinoza ima najviše proteina. Zrnevlje nekih od njih sadrži, pored malih količina amida, i do 40% proteina, a neke sadrže i velike količine masti.

Grašak. Kao hraniva za domaće životinje retko se koriste sorte graška gajene za ljudsku ishranu. Za stočnu hranu koriste se polomljena zrna, sitna i oštećena na drugi način.

Domaćim životinjama daje se poljski grašak (Pisum arvense) i divlji grašak (Pisum sativum). Vrednost svarljivih proteina u zrnu graška iznosi kod preživara 19,6%, a kod svinja 20.1%. Biološka vrednost proteina graška manja je nego proteina soje, ali je bolja nego kod žita.

Grašak je veoma dobra komponenta u smešama za ishranu i tov svih domaćih životinja. Naročito je dobar za mesnati tov svinja, jer daje čvrstu slaninu i bolji kvalitet mesa. Proteini graška sastavljeni su od albumina i globulina.

Grašak sadrži najviše 1,0% masti. Nedostaje mu kalcijum, a odnos Ca : P = 1 :4,5. Sve vrste domaćih životinja, izuzev živine relativno dobro koriste grašak.

Grahorica (Vicia sativa) je leguminoza severnih i hladnih regiona. Najčešće se seje u smeši sa ovsem. Nije najbolja za ishranu domaćih životinja. U semenu ima cijanovodonične kiseline (HCN) koja daje zrnu gorak ukus.

Kalcijuma ima veoma malo, a fosfora nešto više.

Najčešće se koristi za ishranu preživara i živine. Svinje je nerado uzimaju.

Stočni bob. Stočni bob je po hemijskom sastavu i osobinama sličan poljskom grašku. Zbog toga mu je i primena identična.

Sve vrste domaćih životinja dosta dobro vare stočni bob. Ovo se naročito odnosi na njegove bezazotne ekstraktivne materije i proteine. Koristi se kao proteinsko hranivo uz dodatak životinjskih proteina koji mu dopunjuju nedostatak aminokiseline metionina.

Sočivo je zrnasto hranivo koje se domaćim životinjama ređe daje. Zrno sočiva služi, pre svega, za ljudsku ishranu. Sadrži oko 56,5% bezazotnih ekstraktivnih materija i nešto preko 25% sirovih proteina. Lizina ima dovoljno, a manjka mu metionin. Svarljivost bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) i proteina je visoka kao i kod boba.

Lupina. Ova leguminoza se ranije gajila za zelenišno đubrenje oranica. Za ishranu domaćih životinja, i pored sveg njenog bogatstva proteinima, nije se mogla koristiti, jer je za domaće životinje bila škodljiva i njena upotreba zahtevala je otklanjanje štetnih a i gorkih alkaloida.

Zahvaljujući selekciji, stvorene su sorte slatke lupine (žuta, uskolista, plava i bela), koje nemaju gorak ukus, a količina štetnih alkaloida svedena je na najmanju mogucu meru.

Za lupinu se danas može reći da od svih leguminoza ima najviše proteina. U slatkoj lupini može da bude i do 45% proteina. To je razlog što se proizvodnja ove kulture veoma brzo širi u svetu i kod nas.

Najviše proteina nalazi se u semenu žute lupine. Proteini lupine pripadaju globulinima, koji nemaju visoku biološku vrednost. Proteini lupine sadrže oko 20% albumina. Prema nekim autorima, u beloj lupini ima najviše glutaminske kiseline (14,2 g u 100 g proteina), a najmanje cistina i triptofana (ispod 1 g u 100 g proteina).

U slatkoj lupini može biti i do 20% masti, zavisno od sorte. Ugljenih hidrata ima do 30%. Fosfora ima dovoljno, ali malo kalcijuma. Vitaminima iz B grupe je bogatija od žitarica. Samleveno zrno slatke lupine dobra je komponenta krmnih smeša za sve vrste domaćih životinja. U smešama za krave muzare može biti do 50%.

Pasulj uglavnom, služi kao ljudska hrana. Viškovi, količine lošijeg kvaliteta ili mehanički oštećena zrna koriste se za ishranu domaćih životinja.

Prema podacima Tome-a (Tomea) i sar. (1967), prosečan hemijski sastav pasulja u % je sledeći:

vlage 12,65
organske materije 83,87
mineralnih materija 3,48
sirovih proteina 20,33
sirove masti 1,48
sirove celuloze 3,56
BEM 58,50

Po sadržaju proteina pasulj pripada proteinskim hranivima, ali su njegovi proteini dosta niske biološke vrednosti. Preživari i svinje ga dobro vare i po tome ne zaostaje za graškom. Kada se upotrebljava za ishranu domaćih životinja treba imati u vidu da on sadrži jedan otrovan albumin — phasin, koji se gubi zagrevanjem pasulja na 75°C.

Ne postoje nikakvi problemi da se upotrebi za ishranu svih vrsta domaćih životinja, ali se ne sme davati u velikim količinama, niti bi trebalo da bude u obroku jedino belančevinasto hranivo. U krmnim smešama za svinje ne bi trebalo da ga bude više od 10%, a smešama za krave muzare najviše 20%.

Zapaženo je da domaće životinje nerado jedu pasulj i da je potrebno izvesno vreme da se na njega naviknu.

Kod nas je iz Indije uvezen pasulj guar koji sadrži lepljive materije potrebne za pelatiranje stočne hrane. Pri dobijanju ovoga lepka iz guara preostaje brašno koje sadrži do 35% svarljivih proteina. Ono se može upotrebiti kao proteinski dodatak krmnim smešama za sve vrste domaćih životinja.

Slanutak — leblebija — naut. Ova biljka se gaji u Makedoniji, uglavnom za ljudsku ishranu. Sadrži proteina (do 20,5%) relativno povoljnog aminokiselinskog sastava. Zato može da posluži kao dodatak onim hranivima čiji proteini nemaju zadovoljavajući amiinokiselinski sastav.

Naut sadrži zadovoljavajuće količine vitamina D, E i karotina, a vitamina grupe B ima kao kod graška.

Sporedni proizvodi mlinske industrije

Pri industrijskoj preradi žitarica dobija se nekoliko sporednih proizvoda. To su mekinje, stočna krmna brašna i klice žitarica.

U koncetrovana hraniva ubrajamo čitav niz sporednih kao i neke glavne proizvode prehrambene industrije. Pošto ih je prema osobinama teže sistematizovati i proučavati, to ćemo se sa njima upoznati prema tehnologiji kojom su dobijeni.

Mekinje, Za ishranu domaćih životinja mekinje su najznačajniji sporedni proizvod mlinske industrije. Ovo hranivo je poznato još iz vremena kada mlinska industrija nije bila tako razvijena kao danas, pa su se mekinje dobijale prosejavanjem brašna u domaćinstvu. Mekinjama nazivamo delove omotača zrna žitarica, klice .i veće ili manje količine zaostalog brašna dobivenih procesom mlevenja zrna žitarica.

Mekinje ne smeju sadržati više od 45% brašna, samlevenu urodicu , spore biljnih bolesti, štura zrna i drugu nečistoću.

Pšenične mekinje se najčešće koriste u ishrani domaćih životinja, iz razloga što ih najviše ima. Predstavljaju vrio dobro hranivo, sa blagim laksativnim dejstvom, osobito za preživare.

Prosečne pšenične mekinje (prema Tome-u i sar. 1967) imaju sedeći hemijski sastav, %:

Sastav u %							amkiokiselina. g
Vrsta sačme	SM	sir. prot.	sir. masti	BEM	sir. celul.	pepeo	lizin	metionin	cistin	treonin	leucin	izoleucin
sojina	88,0	45,0	0,9	29,9	5,3	6,4	6,0	1,6	1,6	3,7	7,5	4,5
arašidova	90,0	52,2	1,0	24,0	6,4	6,4	32	H,1	1,1	2,7	6,2	3,5
pamukova	91,0	46,3	1,0	27,1	102	6,4	4,0	1,6	2,1	3,0	5,4	3,0
suncokretova	91,0	42,9	1,0	22,9	17,0	72	3,5	22	1,5	4,0	6,6	4,7
repičina	90,0	362	2,0	30,4	12,9	82	52	2,0	3,0	4,4	6,9	4,0

Iz podataka u tabeli vidi se da su to sve vrlo bogata proteinska hraniva. Sadržaj sirovih proteina u ovima se kreće od 36,2% (kod repičine) do 52,2% (kod arašidove sačme).

Aminokiselinski sastav ovih proteina je veoma povoljan. Ova hraniva sadrže one aminokiseline kojih u drugim proteinskim hranivima redovno nema dovoljno.

Uljane pogače i sačme sadrže izvesne količine masti. Zavisno od načina prerade, količina masti može da iznosi do 10%. Rod dobijanja masti presovanjem, ostatak masti u otpadnom materijalu je veći, a kod dobijanja masti ekstrakcijom te količine su neuporedivo manje (1—3%).

Za ishranu domaćih životinja koristc se brojne vrste uljanih pogača i sačmi: suncokreta, soje, kikirikia (arašida), bundeva, uljane repice, pamuka, maka, kukuruznih klica, pšeničnih klica, ljusaka semena uljarica i dr.

Mnoge osobine i načini primene ovih proizvoda nameću potrebu da se neke od ovih detaljnije upoznaju. Naročito one koje se kod nas češće koriste.

Pogače i sačme od suncokretovog semena. Suncokret je uljana biljka koja se kod nas, gaji na sve većim površinama. I prinosima semena i sadržajem ulja u semenu ova kultura daje sve povoljniije finansijske rezultate.

Već sada je oko 85% sporednih proizvoda industrije ulja za ishranu domaćih životinja dobijeno od semena suncokreta.

Sačma od suncokretovog semena sadrži u proseku do 40%, a od oljuštenog semena i do 48% proteina čija se svarljivost kreće do 92%.

Proteini suncokretove saome sadrže vrlo male količine amida. Aminokiselinski sastav im nije najbolji, pa ih je potrebno dopunjavati sojinom sačmom, a kada se daju svinjama i živini i sa proteinskim hranivima životinjskog porekla. Zbog velikih količina sirovih vlakana i malih količina lizina u suncokretovoj sačmi ovo hranivo se smatra nepodesnim za ishranu svinja.

Prema Pravilniku o kvalitetu stočne hrame (Službeni list SFRJ br. 16/2-1646/1 — 1978) pogače od suncokreta moraju da sadrže najmanje 32% proteina, do 18% sirovih vlakana i najviše 8% mineralnih materija. Suncokretova sačma treba da sadrži najmanje 33,4% proteina, do 18% sirovih vlakana i do 8% mineralnih materija. Sačma od oljuštenog zrna suncokreta mora da sadrži najmanje 44% proteina, do 10% sirovih vlakana i do 8% mineralnih materija.

Pogače i sačme od semena soje. Soja je uljana biljka toplih regiona sveta. Poslednjih godina sve se više gaji i kod nas. Ovo je biljka sa najvećim sadržajem ulja.

Zrno soje se manjim delom koristi za ljudsku ishranu, a veći deo se prerađuje i iz njenog zrna se dobija jestivo ulje.

Prerada se obavlja presovanjem ili ekstrakcijom. Na tržištu stočne hrane mogu se naći i pogače i sačma, jer predstavljaju najvažnija proteinska hraniva biljnog porekla za ishranu domaćih životinja. Naša zemlja uvozi ova hraniva iz SAD, Brazila i nekih drugih zemalja.

Sojine uljane pogače sadrže 4—5% masti a sačma ispod 1%. U uljanoj sačmi soje nalazi se oko 44% proteina, 1,0% masti, 6,2% sirovih vlakana, 31,7% bezazotnih ekstaktivnih materija (BEM) i 5,4% mineralnih materija.

Na tržištu stočne hrane može se naći sačma i od oljuštanog zrna soje. Od prethodne se razlikuje samo po sadržaju proteina, masti i sirovih vlakana.

Aminokiselinski sastav sojine sačme je znatno bolji nego kod suncokretove sačme. To se odražava i na biološfcu vrednost proteina ove sačme, koja je, takođe, veća od vrednosti proteina suncokretove sačme.

Sojina sačma oskudeva u karotinu, a vitamini C i D joj nedostaju. Bogata je holinom, a vitamine iz gmpe B sadrži u osrednjim količinama.

Od mineralnih elemenata sojina sačma sadrži u povoljnom odnosu Ca i P. P.rema Nehring-u (Nering) sojina sačma ima povoljan sadržaj mikroelemenata.

Dobra je kao hranivo za sve vrste domaćih životinja. Zbog malih količina sirove celuloze, naročito je pogodna kao sastojak smeša za ishranu svinja i živine. Biološka vrednost joj je urlo visoka. Međutim, ona sadrži neke materije koje inhabiraju (zaustavljaju) rad enzimskih sistema i smanjuju svarljivost proteina. Te materije su poznate pod imenom inhibitora. One koče rad enzima tripsina, pa se nazivaju tripsininhibitorima. Ova sačma sadrži neke materije koje joj daju neugodan ukus i miris. Međutim, sve navedene teškoće u primeni ovog hraniva lako se otklanjaju zagrevanjem sačme do 120°C u trajanju od 20 minuta. Ohlađena sačma je posle ovog postupka oslobođena svih inhibitora i neželjenih mirisa i ukusa.

Sojine sačme i pogače najviše se koriste za ishranu domaćih životinja. Međutim, zbog obilja kvalitetnih proteina služe za pripremanje nekih namirnica koje su veoma cenjene u ljudskoj ishrani. Primenjuju se i u industriji plastičnih masa i veštačkih vlakana.

Mada sojine sačme važe za vrlo kvalitetna stočna hraniva, nedostaju im neki vitamini i aminokiseline (metionin i cistin).

Najčešće služi kao proteinski dodatak u smešama za ishranu domaćih životinja.

Pogače i sačme od arašida — kikirikija. Leguminozna bilka arašid (kikiriki ili zemni orah) gaji se u tropskim regionima. Za nas nema značaj koji imaju suncokret i soja. Gaji se samo u Makedoniji, uglavnom za ljudsku ishranu. Zmo ove biljke je veoma bogato mastima, sadrži je i preko 55%. Mahune — ljuske imaju nisku hranljivu vrednost, jer su teško svarljive.

Arašidove pogače i sačme su dosta slične ovakvim proizvodima od soje. Od sojinih su, ipak, slabije zbog većih količina sirove celuloze i nedostatka aminokiselina (lizina, cistina i metionina). I kod ove uljarice prisutan je tripsininhiibitor. Zbog toga svi sadržani proteini nisu pristupačni životinjama, ukoliko se pogače i sačme pre upotrebe ne oslobode ovog inhibitora.

Pažljivim zagrevanjem može se odstraniti inhibitor, kao i kod sojinih sačmi. Na ovaj način se biološka vrednost proteina može znatno popraviti.

U arašidovoj sačmi može da bude i preko 45% proteina do 1,7% masti, sirove celuloze do 10,5% i BEM do 34%. Siromašnija je kalcijumom nego sojina sačma (sadrži samo 2,8 g/kg), a nedostaju joj i drugi mineralni elementi. Fosfora ima dovoljno (6,6 g/kg), Fe 368 mg/kg; Mn 46 mg/kg; Cu 19 mg/kg; Co 0,22 mg/kg i Zn 44 mg/kg.

Arašidova sačma sadrži zadovoljavajuće količine vitamina grupe B. Vitamina A, D, E i K skoro da nema. Svarljivost ove sačme iznosi skoro 91%.

Pogače i sačme arašida se mogu čuvati najduže 2—3 meseca, a zavisno od temperature skladišnog prostora, jer se veoma lako kvare. Na njima se prvo javljaju određene plesni, koje su izuzetno otrovne, čak i pri razređenju od 1 : 10.000.000. Koriste se kao proteinski dodatak u proizvodnji industrijskih smeša za priplodne svinje.

Pogače i sačme semena bundeve. Nekada je glavna sirovina za dobijanje jestivog ulja bilo seme bundeve. Bundeva se zadržala kao međuusev u proizvodnji kukuruza na individualnim posedima u mnogim regionima naše zemlje. U Slavoniji, Podravini, Hrvatskom Zagorju i Slavoniji i danas se iz prženih semenki bundeva u domaćoj radinosti proizvodi jestivo ulje.

Ova sirovina se u industriji ulja prerađuje na dva načina: presovanjem i ekstrakcijom pomoću rastvarača. Češći način je prerada presovanjem. Prvim postupkom se kao spoiredni proizvod dobijaju pogače, a drugim sačme.

Kvalitet pogača u velikoj meri zavisi od sadržaja ljusaka i masti u ovima. Seme bundeve u proseku sadrži 24% ljusaka i 76% jezgra semena. Ima sorti bundeva čije seme nema ljusaka.

U pogačama od semena bundeva nađe se ponekad i preko 50% proteina. Osim toga sadrži: 6,2% sirove celuloze, 10,8% BEM i 13,5% masti Za ishranu domaćih životinja je od posebnog značaja što masti ovoga proizvoda imaju preko 40% esencijalne linolne kiseline.

Pogače i sačme bundevinog semena predstavljaju veoma dobra proteinska hraniva. Mogu se koristiti kao dodaci smeša za sve vrste domaćih životinja.

Pogače i sačme od kukuruznih i pšeničnih klica. U industrijskoj preradi kukuruz se pusti da isklija na dva načina: mokrim (u industriji skroba) i suvim načinom (u mlinovima). Kukuruzne klice mogu sadržati do 60% ulja, dok proteina ima najmanje — 15%. Navedene proizvodnje zahtevaju da se iz kukuruznog zrna izdvoje klice. Osim toga, iz kukuruznih klica proizvodi se veoma kvalitetno jestivo ulje.

Sličnom tehnologijom kao i kod uljarica, iz kukuruznih klica dobijaju se dva sporedna proizvoda: pogače i sačme. Pogače treba da sadrže 11—18% proteina, 7—8,5% sirove celuloze i 3—8% mineralnih materija, zavisno od toga da li su klice dobijene suvim ili mokrim metodom. Sačme kukuruznih klica sadrže najmanje 20% proteina, 9% sirovih vlakana i 4% mineralnih materija.

Oba sporedna proizvoda vrlo su prijatnog ukusa i mirisa na žito. Mogu da posluže za ishranu svih vrsta domaćih životinja, jer im je biološka vrednost proteina visoka.

Aminofciselinsfci sastav proteina je sledeći: arginina 6,3%; histidina 2,5%; leucin + izoleucin 9,5%; lizina 5,5%; metionina 1,8%; cistina 1,1%; fenilalanina 5,3%; treonina 3,2% i valina 5,2%.

Masti sačmi i pogača od kukuruznih klica sadrže do 45% esencijalne linolne biseline, što je veoma značajrao. Osim fosfora, ostalih mineralnih elemenata ni u pogačama ni u sačmama nema dovoljno.

Saome od pšeničnih klica su sporedni proizvodi u proizvodnji ulja ekstrakcijom iz pšeničnih klica. I ovo je proteinsko hranivo sa povoljnim sadržajem vitamina. Bogato je fosforom, a siromašno kalcijumom. Sadrži preko 25% proteina. Može se koristiti za ishranu svih vrsta domaćih životinja, uz napomenu da mu nedostaje kalcijuma.

Osim navedenih hraniva, u industriji stočne hrane koriste se uljane sačme ili pogače, dobijene preradom uljanih biljaka kao što su: lan, pamuk, uljana repica, mak i dr.

Sporedni proizvodi industrije šećera

Preradom šećerne repe dobija se nekoliko sporednih proizvoda koji su zbog svoje hranljive vrednosti veoma značajni za ishranu domaćih životinja. U ove proizvode spadaju:

rezanci šećerne repe (sveži, su-vi i melasirani)
melasa.

Rezanci šećerne repu. Sveži repini rezanci dobijaju se izluživanjem rezanaca sveže repe u difuzerirna i izdvajanjem šećernog soka za dalju preradu. Ovde preostaju rezanci sa preko 90% vode, celokupnom organskom materijom šećerne repe i delom saharoze, koja je ostala nakon luženja.

Sveži repini rezanci mogu se upotrebiti za ishranu nekih kategorija domaćih životinja i lako se siliriju sami i sa suvim hranivima. Zbog velikog sadržaja vode, sveži rezanci se veoma lako kvare i brzo postaju neupotrebljivi. Zbog toga se nakon presovanja siliraju ili suše, pa takvi služe za ishranu domaćih životinja.

Suvi repini rezanci sadrže oko 12% vode, preko 58% bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM), uglavnom zaostale saharoze, oko 8,5% proteina i 0,6% masti. Kalcijuma ima 5,7 g/kg i fosfora 1,11 g/kg.

Suvi repini rezanci su veoma higroskropni. Da bi omekšali, potrebno je dodati 3 do 4 kg vode na svaki kilogram suvih repinih rezanaca. Pre upotrebe ih kvasiti, inače nabubre u organima za varenje pa se teško vare. Pogodni su za krave u laktaciji i tovnu junad. Kod ovih kategorija deluju umereno Iaksalivno. Na tržištu stočne hrane se mogu naći i repini rezanci sa dodatkom melase. Od prethodnih se razlikuju za vrednost dodate melase.

Melasa je gusta sirupasta masa rnrke boje, preOstala posle izdvajanja šećera saharoze. Prosečna melasa sadrži 50% šećera, 9% amida i drugih azotnih jedinjenja, Oko 9% mineralnih materija i do 25% vođe.

U jodnom kifogramu melase ima: 2,2 g Ca; 0,8 g P; 6,9 nA; 4,3 g K i 6,3 g Cl, a od vitamina sadrži riboflavin (B2), niacin, pantotensku kiselinu i najviše holina.

Melasa se uglavnom koristi kao sirovina u proizvodnji alkohola. Male količine melase se upotrebljavaju za ishranu domaćih životinja, pretežno da bi popravile ukus grubih i neukusnih hraniva, kao i pri peletiranju nekih od ovih. Melasa se može više koristiti za ishranu domaćih životinja, posebno preživara, ili kao dodatak biljnoj masi za siliranje ako ne sadrži dovoljno šećera za razvoj mleonakiselinskog vrenja.

Sporedni proizvodi industrije alkohola i piva

Prilikom proizvodnje alkohola i piva dobijaju se sledeći sporedni proizvodi: stočni krmni kvasac, pivski kvasac, pivski kom, ječmene sladne klice i džibra.

Stočni — krmni kvasac. Zajedničke osobine kvasaca su da mogu rasti i razmnožavati se na podlogama ugljenih hidrata i mineralnih materija, koje im služe kao hrana a sposobni su da stvaraju sopstvene proteine i druge materije.

U proizvodnji kvasca važne su vrste Saccharomyces i Torula. Kod nas postoje razrađeni tehnološki postupci za dobijanje pekarškog, pivarskog i stočnog kvasca. Mogu se proizvoditi u većim količinama, a u ishrani domaćih životinja koriste se kao proteinski i vitaminski dodaci. Nastaju razmnožavanjem gljivica Toirula utilis i Saccharomyces sp. na odgovarajućim podlogama.

Stočni krmni kvasac sadrži 50 i više procenata proteina, zavisno od podloge na kojoj se razvija. Zna se da njegovi proteini imaju visoku biološku vrednost. U njihove proteine ugrađene su sve esencijalne aminokiseline. Od životinjskih proteina se razlikuju samo nižim sadržajem aminokiselina cistina i metionina.

Stočni kvasac sadrži 15—20% ugljenih hidrata, do 2% masti, do 9% mineralnih clemenata, 5,1 g/kg kalcijuma (Ca) i 2 g/kg fosfora (P). Bogat je u svim vitaminima, izuzev A i C kojih nema u kvascu. Svež stooni kvasac ima malo vitamina D, ali zračenjem ultavioletnim zracima njegova se količina može povećati. Sadrži i E vitamin. Od vitamina grupe B u stočnom kvascu se nalaze:

tiamin (Bi) 20—50 mg/kg
riboflaviiin (B2) 30—45 mg/kg
piridoioksin (B6) oko 30 mg/kg
nikotinamid 300—500 mg/kg
biotin 2 mg/kg
holin 2,7—3,5i mg/kg
folna kiselima 25—40 mg/kg
kobalamin (B12) 6,6 mg/kg

Svež stočni kvasac je veoma podložan kvarenju. Zbog toga se suši pre stavljanja u promet. Suvi stočni kvasac je, kao izvor vitamina, vrlo retko se koristi zbog visoke cene.

Osušeni pivski kvasac. Pivski kvasac nastaje u procesu vrenja piva. To je, u stvari, talog koji se pretežno sastoji od gljivica Saccharomyces, zaostalih posle fermentacije pivske čorbe.

Pivski kvasac je proteinsko hranivo sa 40—50% proteina, ali je dosta skup pa se pretežno koristi kao vitaminski dodatak smešama, najčešće za svinje i živinu. U obroke za svinje se može staviti 3—5%, zavisno od njegove cene. Pivski kvasac se koristi i u svežem stanju. Svež je podložan kvarenju jer sadrži skoro 85% vode. Svež pivski kvasac se najčešće daje kravama u laktaciji, pod uslovom da nije pokvaren.

Osušeni pivski trop-kom. U proizvodnji piva nakon otakanja fermentisane tečnosti piva zaostaje masa sastavljena od ječmenog slada. To je pivski trop-kom (talog), a negde se zove i pivski treber.

Zbog velikog sadržaja vode (do 80%) veoma se brzo kvari. Svež se upotrebljava samo ako je farma u blizini pivare. U tom slučaju ide neposredno iz proizvodnje u jasle.

Da bi se duže očuvao, trop se ili silira ili suši. Osušeni pivski trop ima do 25% proteina, oko 6% masti, do 17% sirovih vlakana, do 42% BEM i do 5% mineralnih elemenata. Sadrži takođe i aminokiseline cistin, triptofan, arginin, lizin i metionin. ‘Suvi pivski trop je odlično hranivo za preživare, jer ga bolje vare od nepreživara. Najčešće se koristi za ishranu krava muzara i tovnih goveda. Za ishranu svinja je nepodesan jer sadrži dosta sirove celuloze.

Kravama u laktaciji treba ga davati posle muže i u dobro oprane jasle, inače se stvara neugodan miris zbog brzog kvarenja ostataka. Prema nekim autorima trop vredi isto kao i dobra silaža. Kravama se može dati svežeg tropa do 4 kg/100 telesne mase.

Ječmene sladne klice. Isklijavanjem ječma u klijalištima pivara i sušenjem na 55—100°C dobijaju se dva proizvoda. Glavni pmizvod je slad, a sporedni, sladne klice. Sladne klice su dosta dobro proteinsko hranivo. Sadrže do 22% proteina, ali je, najmanje 1/3 ovih u obliku amida. Sladne klice sadrže do 2% masti, oko 14% sirove celuloze 7% mineralnih materija.

Ovo hranivo ima svetlo žućkastu boju, miris na slad i malo gorak ukus. Higroskopno je i treba paziti da ne dođe u dodir sa vlagom, jer se brzo uplesnivi. Sladne klice se mogu koristiti za ishranu nekih kategorija goveda, pa i svinja, samo se moraju na odgovarajući način pripremiti.

Sveža i sušena džibra. U industrijskoj proizvodnji alkohola-špiritusa kao sirovina koristi se prvenstveno zrnevlje žitarica: kukuruza, pšenice, pirinča, a zatim: krompir, melasa, šećerna repa i voće. Skrobne sirovine se podvrgavaju fermentaciji, te nastaje šećer (glukoza), koji pod uticajem gljivica alkoholnog vrenja previre u alkohol. Destilacijom se odvaja alkohol a preostaje džibra koja sadrži do 96% vode. Sveža džibra se odmah koristi ili se suši. Kvalitet osušene džibre dosta varira i zavisi od prirode sirovine. Biološka vrednost proteina džibre nije velika, zbog nedostataka lizina i metionina.

Tabela 17 — Sadržaj sirovih hranljivih materija u različitim vrstama suve džibre
sadržaj hranljivih materija, %
Vrsta džibre	suve mater.	proteina	sirove celu.	masti	BEM	min. materija
krompirova	90,0	25,5	9,5	3,7	42,3	12,0
kukuruzna	90,0	25,0	7,7	9,2	43,1	5,0
ražana	90,0	19,0	12,0	7,4	47,1	4,5
pšenična	90,0	27,5	8,2	6,7	38,7	8,9

U suvoj džibri nalazi se dosta vitamina iz giUpe B. U 1 kg ima: Bi (tiamina) 5,5—9,6 mg, B2 (riboflavina) 13,2—17,7 mg, B6 (pirodoksina) 8,8 mg, niacina 110—154 mg, B3 (pantonske kiseline) 17,7—35,6 mg, biotina 3 mg, folne kiseline 1,1 mg.

Za goveda, ovce i konje može se koristiti bez drugih dodataka. Za svinje i živinu se mora mešati sa drugim hranivima koje sadrže proteine životinjskog porekla.

Sporedni proizvodi industrije skroba

U industrijskoj proizvodnji skroba kao sirovine služi čitav niz biljnih proizvoda bogatih skrobom. Kod nas se u ove svrhe najviše koristi zrno kukuruza a manje pšenice.

Izdvajanjem skroba preostaju sporedni proizvodi koji za ovu industriju nemaju većeg značaja. Ovde spadaju: klice, gluten, prpa i mekinje.

Gluten. Glutenom se naziva lepak i on predstavlja proteinski deo zrna žitarice. Kukuruzni gluten nije potpuno čist. Sadrži nešto ostataka skroba i omotač.. zrna. Zavisno od tehnološkog postupka dobijanja skroba, osušen gluten može da sadrži do 55% proteina. U proteinima kukuruznog glutena nalazi se dosta aminokiselina: metionin, cistin, treonin i histidin. Kukuruzni gulten sadrži do 40% bezazotnih ekstraktivnih materija. Sadrži i dosta karotina, što je veoma značajno. Veoma je deficitaran u kaloijumu.

Gluten se najčešće koristi kao sastojak smeša za krave u laktaciji i tovnu junad. Za svinje se koristi samo u smešama koje sadrže proteine životinjskog porekla. Ovo hranivo se često meša i sa kukuruznim mekinjama.

Prpa ili droždina. Ovaj proizvod predstavlja osušene konačne ostatke u proizvodnji skroba. Sastoji se od sitnih i krupnih mekinja, klica i ekstrakta od močenja. Sadrži do 17% proteina, 9% sirove celuloze i do 25% mineralnih materija. Negde se naziva i majcena. Ovo hranivo se vrlo retko samo daje životinjama. Obično se meša sa gultenom i, zavisno od odnosa u mešavini, može sadržati dosta visok procenat proteina. Ima povoljniji aminokiselinski sastav od kukuruznog zrna. Životinje veoma rado jedu ovo hranivo.

U proizvodnji skroba iz zrna pšenice kao sporedni proizvod, javlja se takođe gluten. Ovo je hranivo još bogatije proteinima. Goveda i svinje ga veoma dobro vare ali biološka vrednost njegovih proteina nije zadovoljavajuća.

Sporedni proizvodi prerade mleka

Najveće količine mleka troše se u svežem stanju, kao pasterizovano mleko. Sve ostale količine se prerađuju u mlečne proizvode: maslac, sireve, mlečnokisele proizvode, mlečne napitke, sterilizovano mleko, mleko u prahu i druge proizvode.

Sveže mleko samo u izuzetnim slučajevima daje se domaćim životinjama. Prvenstveno služi za prehranu mladunčadi dok još nije sposobna da uzima stočna hraniva kojima se hrane odrasle životinje.

Prosečan sastav punomasnog kravljeg mleka je sledeći (%):

voda 87,25
suva materija 12,75
proteina 3,50
masti 3,80
mlečni šećer 4,80
mineralne matesnije 0,65

Pri preradi punomasnog mleka u trajnije proizvode pojavljuje se, uglavnom, tri sporedna proizvoda, veoma značajna za ishranu domaćih životinja. To su obrano mleko, surutka i mlaćenica.

Obrano mleko je, u stvari, obezmašćeno sveže mleko. Za proizvodnju maslaca iz punomasnog mleka, izdvaja se separatorima mlečna mast, a u obranom, preostalom mleku nalaze se svi sastojci osim vitamina rastvorljivih u mastima.

Sveže obrano mleko sadrži svega 0,1—0,3% masti, zbog čega je energetski vrlo siromašno. Inače, po drugim kriterijumima predstavlja izvanredno hranivo za sve vrste i kategorije domaćih životinja. Posebno za ishranu podmlatka i tov mladih mesnatih svinja. Sveže obrano mleko je najbolja zamena punomasnog mleka za napajanje teladi, samo pod uslovom da je od zdravih krava. Ako zdravstveno stanje krava-muzara nije poznato, obrano mleko za ishranu domaćih životinja treba prethodno pasterizovati.

Nepovoljna strana upotrebe obranog mleka je što se ovo relativno brzo kvari. Najefikasnija dorada je sušenje (do 5% vode). Obrano mleko u prahu, u 95% suve materije sadrži: do 36% proteina, 52,7% bezazotnih ekstraktivnih materija, 1,5% masti i do 8,6% mineralnih materija.

Aminokiselinski sastav proteina obranog mleka u prahu je sledeći (%): tirozina 5,5, triptofana 1,5, lizina 8,2, histidina 2,6, arginina 3,7, valina 7,0, leucina 11,0, izoleucina 7,5, treonina 4,6, cistina 1,0, metionina 3,2.

Iz prethodnih vrednosti se vidi da sa suvim obranim mlekom možemo uspešno dopunjavati neka hraniva bez dovoljno lizina i drugih aminokiselina, kao što su to pre svega žitarice.

Sušenjem obranog mleka i pretvaranjem u prah, povećava mu se energetska vrednost.

Obrano mleko u prahu ima veoma povoljan mineralni sastav i u proseku po kg sadrži: C1 11 g, Fe 5—104 mg, Mn 2—5 mg, Cu 4—22 mg, Co 0,01—0,3 mg, mg, Na 6 g, K 15 g, 13 g, Mg 1,2 g, P 10 g, S 3 g.

Obrano mleko u prahu služi pre svega kao dodatak drugim hranivima. Dosta se koristi u proizvodnji regenerisanog mleka.

Surutka je sporedni produkt u proizvodnji sireva. Delovanjem enzima himozina na proteine mleka stvara se gruš u koji prelazi najveći deo masti i proteina mleka. Preostaju skoro sav mlečni šećer (laktoza), laktoalbumin i veći deo mineralnih materija. Struktura je, prema tome, hranivo siromašno u proteinima i energiji. U suvoj materiji surutke nalazi se (%):

proteina 11,9
masti 0,6
BEM 71,0

Od 71% bezazotnih ekstraktivnih materija, 70% otpada na šećer laktozu. I surutka ima dosta lizina.

Surutka je hranivo koje se može davati sveže nekim vrstama i kategorijama domaćih životinja, a može se i kiseliti. Sveža sadrži preko 90% vode i zbog toga se veoma brzo kvari. Ekonomski je opravdanije da se koristi zakišeljena ili da se suši, čime joj se znatno povećava trajnost. U prometu se može naći i surutka u prahu. Koristi se kao dodatak krmnim smešama za ishranu podmlatka. Zbog nešto većeg sadržaja riboflavina (vitamina B2), smešama za živinu se dodaje kao vitaminski dodatak.

Mlaćenica se dobija bućkanjem pavlake u procesu proizvodnje maslaca. Mlaćenica je tečnost prijatnog ukusa i mirisa. U nekim zemljama zapadne Evrope prodaje se pakovana u svežem stanju za ishranu ljudi. Po hemijskom sastavu veoma je slična obranom mleku. Sveža mlaćenica sadrži oko 3,3% proteina, 0,6% masti, 4,5% BEM i oko 90% vode.

Za ishranu veoma je bitno koliko je sveža i kakvo je zdravstveno stanje krava-muzara od kojih je mleko dobijeno. Ako ne postoje podaci o zdravstvenom stanju krava od kojih potiče, pre upotrebe mlaćanica bi se morala pasterizovati. Kao i obrano mleko i mlaćenica može se upotrebiti sveža za napajanje teladi. Telad se na ovo hranivo nešto teže navikavaju i dosta su osetljiva. Pri neadekvatnoj upotrebi ovog hraniva kod teladi može doći do pojave proliva i drugih digestivnih smetnji.

Mlaćenica se koristi i za ishranu svinja i živine. Osušena mlaćenica je po vrednosti hranivo slično obranom mleku.

U prodaji se ponekad mogu naći kazein i delaktozirana surutka u prahu, kao sporedni proizvodi prerade mleka. Kazein se više koristi u industriji plastičnih masa, naročito slatki kazein. Zbog toga u ishrani domaćih životinja nije našao širu primenu i pored bogatstva u esencijalnom aminokiselinama.

Sporedni proizvodi industrije mesa i industrije za preradu ribe

Razvojem industrije za preradu mesa i ribe u trajnije proizvode za ljudsku ishranu, tehnološki je rešena i prerada svih organskih otpadaka.

Sporedni proizvodi prerade mesa i ribe, spadaju u stočna hraniva sa visokim sadržajem proteina, pa se koriste kao dodaci hranivima čiji sadržaj proteina treba dopuniti i popraviti njihovu biološku vrednost. Takva hraniva su neophodna nepreživarima (svinjama i živini). Kvalitet sporednih proizvoda industrije mesa i ribe u mnogome zavisi od sirovina i njihovog sastava.

U klaničnoj industriji dobijaju se sporedni produkti značajni za ishranu domaćih životinja. Ovde spadaju mesno brašno, mesno-koštano brašno, krvno i jetrano brašno. U kafilarijama (strvinarnicama) se proizvodi i brašno od leševa.

Mesno brašno. Za klasičan način dobijanja mesnog brašna kao sirovina služe otpaci mesa i konfiskata, koji se prvo obezmaste kuvanjem, zatim se suše, melju i pakuju za tržište. Takvih otpadaka najviše ima u proizvodnji mesnih konzervi, kobasica a i od zaplenjenih delova mesa pri pregledu zdravstvenog stanja (konfiskati). Najkvalitetnije vrste mesnog brašna dobijaju se u konzervnoj industriji. Za proizvodnju konzervi goveđe meso se izlužuje kuvanjem do 100”C, rastvara se deo proteina pa se stavlja u konzerve. Ako se ovaj proces ponovi dva puta, dobija se meso koje više nije za ljudsku ishranu. Ovo meso se zatim suši, melje i pakuje kao mesno brašno.

Mesno brašno sadrži najviše proteina (do 80%). Pored toga, aminokiselinski sastav može biti takav da obezbeđuje visoku biološku vrednost proteina ovog hraniva. Proteini mesnog brašna od čistog mesa imaju sledeći prosečan sastav aminokiselina:

aminokiselina %
valin 5,5
leucin 8,0
izoleucan 4,6
treonin 4,6
ciestin 1,4
metionin 2,5
fenlilalanin 4,5
triptofan 1,1
lizin 8,5
histidin 2,8
airginin 6,6
serin 5,1
glutaminska kiselina 14,6
asparaginska kiselina 8,0

Kvalitetno mesno brašno treba da sadrži: do 13,5% mineralnih materija (kalcijuma od 2,7—44 g/kg, fosfora od 3,1—22 g/kg, gvožđa 40 mg/kg, mangana 12 mg/ikg, bakra 8 mg/kg i kobalta 0,09 mg/kg).

Mesno brašno u prometu se može naći u obliku grubih mrvica ili brašna ružičaste do smeđe boje i specifičnog mirisa na kuvano meso.

Mesno-koštano brašno se dobija sušenjem i mlevenjem mesa sa kostima zajedno. Zbog toga njegov hemijski sastav jako varira. Sadržaj proteina može da se kreće od 35—65%, masti 3,5—17,5% mineralnih elemenata 15—45%, kalcijuma 5,3—11,7% i fosfora od 2,7—6,3%.

Zbog nekompletnosti aminokiselinskog sastava, živini i svinjama se ne može davati kao jedini izvor proteina, već se mora kombinovati sa nekim kompletnijim proteinskim hranivom. Ne sadrži vitamine A, D, E i K, ali redovno ima dovoljne količine niacina i vitamina B12.

Krvno brašno je proizvod dobijen sušenjem i mlevanjem sterilisane životinjske krvi sakupljene u klanicama. Proizvodnjom ovog brašna spasava se od propadaja značajna količina životinjskih proteina kojih nedostaje u ishrani domaćih životinja.

Dobro pripremljeno i osušeno krvno brašno je crvene do tanmosmeđe boje. Po sastavu je izrazito proteinsko hranivo, sa najmanje 80% proteina u suvoj materiji. Zbog znatnih količina proteina u njemu se lako razmnožavaju mikrOorganizmi, pa se zato kvari. Kontrola kvaliteta ovog proizvoda mora da obuhvati i njegovu bakteriološbu ispravnost. Krvno brašno koje u jednom gramu ima 5—6 miliona bakterija sumnjivog je kvaliteta, a ono koje ima 10 miliona i više bakterija u 1 g brašna smatra se pokvarenim i neupotrebljivim.

Pored proteina dobro krvno brašno treba da sadrži najviše 1,5% masti i do 4% mineralnih elemenata. Prema aminokiselinskom sastavu ovo brašno je nešto siromašnije od mesnog brašna, a i svarljivost proteina mu ne prelazi 60%. Ukus mu nije prijatan i životinje se teže navikavaju na njega. U ishrani služi kao proteinski dodatak krmnih smeša i stavlja se najviše 20%.

Jetreno brašno. Sušenjem i mlevenjem jetrenog tkiva domaćih životinja dobija se jetreno brašno, hranivo bogato u proteinima (do 65%). Pored proteina ovo hranivo sadrži i znatne količine vitamina, naročito vitamina B12 koga bude i do 540 µg/kg. Sveža jetra je bogata vitaminima rastvorljivim u mastima (A, D, E i K). Međutim, ovi se jednim delom gube pri termičkoj obradi jetrenog tkiva. Od mineralnih elemenata, najviše je kalcijuma (37 g/kg) i fosfora (20g/kg). U ishrani domaćih životinja služi kao proteinski dodatak krmnim smešama za svinje i živinu.

Riblje brašno se ne može nazvati sporednim proizvodom, jer samo ponekad preostaje kao sporedni produkt prerade ribe. Prema izvesnim podacima, 20% celokupnog svetskog ulova ribe prerađuje se u riblje brašno — kao glavni proizvod.

Kvalitet ovog veoma cenjenog proizvoda zavisi od vrste ribe i tehnoloških postupaka koji se koriste u proizvodnji. Sadržaj sirovih proteina u ribljem brašnu se kreće od 50—70%.

Za dobijanje ribljeg brašna primenjuju se dva postupka: vlažni i suvi. Suvim postupkom se prarađuju otpaci ribe i cele ribe onih vrsta koje ne sadrže velike količine ulja. Ovaj materijal se prvo suši, zatim se presuje. Ostatak u vidu pogača se melje i pakuje za tržište. Vlažnim postupkom masa se prvo kuva, a zatim presuje. Presovanjem se dobijaju pogače koje se, takođe, melju.

Zbog povoljnog aminokiselinskog sastava proteini ribljeg brašna imaju visoku biološku vrednost (70—90), a pošto se ovo hranivo meša sa drugima, biološka vrednost mu se pri tome povećava. Riblje brašno od sardina i sardela sadrži 64,3% proteina, u kome se nalaze sledeće količine aminokiselina (u %):

glutaminska kiselina 13,5
asparaginska kiselina 10,0
leuoin 7,8
lizin 7,5
alanin 7,0
glikokol 6,0
valin 5,3
izoleucin 4,8
prolin 4,7
treonin 4,6
arginiin 4,6
fenilalanin 4,0
serin 3,8
metionin 3,0
histidin 2,6
triptofan 1,4
cistdn 1,1

Riblje brašno je bogat izvor mmeralnih elemanata, jer se najčešće dobija mlevenjem osušenih celih riba — zajedno sa kostima. Zavisno od količine kostiju u masi ribljeg brašna, može da sadrži i do 14% mineralnih elemenata, u kojima ima oko 5% Ca i 3% P. Od mikroelemenata najviše ima Fe, Zn, Mn, J i Mo.

Ako je materijal za proizvodnju sušen na nižim temperaturama brašno je bogatije vitaminima A i D. Riblje brašno po pravilu ima dovoljne količine vitamina B12.

Kod nas se proizvodi nedovoljno ribljeg brašna i zbog toga uvozimo veće količine. Za ishranu svinja i živine riblje brašno ima izuzetan značaj. Uglavnom služi kao proteinski dodatak krmnim smešama. Zbog mirisa ribe, koji se lako prenosi na proizvode domaćih životinja (meso, jaja i drugo), ne primanjuje se previše u ishrani. Praktično, dodaje se smešama samo u onim količinama koje su potrebne da bi se nadoknadio nedostatak nekih aminokiselina ili mineralnih elemenata u krmnim smešama.

Sušenjem i mlevenjem otpadaka ribe dobija se takođe, riblje brašno. Manje je biološke vrednosti od ribljeg brašna dobijenog od celih riba, ali sadrži dosta mineralnih elemenata.

U prometu se mogu sresti i proizvodi kao što su riblje brašno od kitova, haringa i još neki proizvodi koji su od manjeg značaja za ishranu domaćih životinja.

Naša industrija stočne hrane koristi i neke proizvode organskog porekla koje ćemo ovde samo spomenuti. To su masti, ulje, čvarci, loj, bračno od perja i dr.

Krmne smeše (industrijska hraniva)

Stočna hraniva dobijena na industrijski način kod nas su novijeg datuma, a poznata su pod nekoliko naziva: krmne smeše, industrijske smeše, mešavine stočne hrane i slično.

Razvoj industrije stočne hrane u našoj zemlji predstavlja potrebu savremene tehnologije stočarske proizvodnje. U tom smislu je ova industrija kod nas i organizovana. S jedne strane, da obezbedi kontinuirano snabdevanje punovrednim stočnim hranivima i kvalitetnim dodacima i s druge strane, koristeći tekovine nauke, da omogući razvoj ekonomične stočarske proizvodnje.

Klasičnim načinom ishrane domaćih životinja sa pojedinačnim hranivima, ma koliko da su ona kompletna, nije se moglo preći na obimniju i bržu stočarsku proizvodnju. Produktivnije i ranostasnije rase domaćih životinja su postavljale sve veće zahteve ne samo u pogledu smeštaja, higijenskih uslova i načina držanja već i u pogledu ishrane. Ako se bilo koji od navedenih uslova ne ispuni, naročito odgovarajuća ishrana dovodi do ozbiljnih proizvodnih promašaja i gubitaka. Problemi neadekvatne ishrane javili su se kada su u našu zemlju, masovnije, uvezene plemenite rase svinja, goveda, ovaca i živine. Proces razvoja industrije stočne hrane odvijao se dosta brzim tempom, pa je kod nas razvijena savremena industrija stočne hrane, a važniji odnosi u ovoj privrednoj grani su i normativno regulisani.

U Pravilniku o kvalitetu stočne hrane (član 33) krmne smeše su definisane kao »proizvodi dobijeni mešanjem sirovina i dozvoljenih dodataka stočnoj hrani, u takvim odnosima da te krmne smeše mogu da posluže kao potpuna ili dopunska hrana za životinje«.

Krmne smeše moraju kvalitetom i sastavom da zadovolje jedan od uslova: da podmire fiziološke i produktivne potrebe životinja kojima su namenjene (vrsta i kategorija) ili da nadoknade sastojke koji nedostaju nekom obroku.

Industrijske krmne smeše dele se prema sastavu i prema svojoj nameni. Prema sastavu delimo ih na: potpune ili kompletne, dopunske kojima se dopunjuje neko hranivo i predsmeše ili premikse koje su po sastavu i kvalitetu takve da mogu pouzdano da dopune neku smešu određenom mikrokomponentom (vitaminima, mineralnim elementima i dr.).

Prema nameni, delimo ih na industrijske krmne smeše za goveda, svinje, živinu, ovce i druge vrste životinja.

Potpune ili kompletne krmne smeše proizvode se za one stočarsko-proizvodne pogone u kojima se ne prerađuju ni pojedinačna koncentrovana — zrnasta hraniva, niti poseduju uređaje za mešanje stočne hrane. Sve potrebe na ovim farmama podmiruju se preko prodajne mreže ili fabrika stočne hrane. To su hraniva kojima se, izuzev vode, ništa drugo ne dodaje. Sve hranljive materije su u odnosima koji odgovaraju vrstama i kategorijama određenih životinja.

Dopunske krmne smeše sastavljene su od onih hranljivih materija koje nedostaju osnovnim sirovinama, žitaricama ili drugim. To su najčešće proteini, zatim mineralni elementi, vitamini i dr.

Predsmeše-premiksi sadrže visoku koncentraciju vitamina, mineralnih elemenata i drugih dozvoljenih dodataka (aditiva) koji služe u proizvodnji dopunskih i potpunih krmnih smeša. Vitamini, mineralni elementi, antibiotici i drugi sastojci su u predsmešama vezani za neki razređivač ili za neku supstancu koja služi kao nosač.

Industrijske krmne smeše za ishranu svinja. Pri proizvodnji krmnih smeša za ishranu svinja polazi se od izvesnih bioloških specifičnosti ove vrste domaćih životinja. Ove osobenosti su bitne za određivanje načina ishrane, kako bi se mogli ostvariti željeni proizvodni rezultati. Evo nekih od njih:

Svinje koje se danas gaje kod nas, a i u drugim zemljama, veoma brzo rastu, a ova njihova osobina se može iskoristiti samo ako im se obezbedi odgovarajuća ishrana u periodu kada najbrže rastu.
Zbog specifične građe organa za varenje svinje ne mogu dobro da koriste hraniva koja sadrže celulozu u količini većoj od 9%.
Svinje, u poređenju sa drugim vrstama domaćih životinja, imaju povećane zahteve za punovrednim i lako svarljivim hranivima.

U našim fabriikama stočne hrane za ishranu svinja proizvode se: potpune i dopunske krmne smeše.

Od potpunih smeša proizvode se:

I za praisad:

zamena mleka
smeša za prihranjivanje
smeša za ishranu
ismeša za prasad u porastu (grower)

II za svinje u priplodu:

smeša za suprasne krmače i nazimice
smeša za krmače u laktaciji

III za svinje u tovu i porastu:

smeša za tov do 60 kg
smeša za tov preko 60 kg

Od dopunskih smeša za svaka je proizvode se:

dopunske smeše za prasad i
dopunske smeše za priplodne i tovne kategonije svinja

Potpune smeše za prasad — zamena mleka. Ovo hranivo zamenjuje mleko krmače u vrlo izuzetaka i kritičnim situacijama. To su prvi dani života prasadi, ako krmača nema mleka, ugine, oprasi veći broj mladunaca i dr. Normalno, ova zamena služi kao dopuna tek posle dva do tri dana, kada prasad posisa kolostrum.

Daje se prasadima razređena sa vodom u odnosu: jedan deo zamene na sedam delova vode. Daje se najduže 7 dana, jer je dosta skupa. Ovo hranivo treba da sadrži: najmanje 24% svarljivih proteina, 4% masti, do 2% sirove celuloze, 8% mineralnih elemenata, a ostatak treba da čine bezazotne ekstraktivne materije. Od vitamina, bitno je da sadrži najmanje 10.000 IJ/kg vitamina A i 1500 IJ/kg vitamina D.

Smeša za prihranjivanje (prestarter). Smeša za prihranjivanje daje se prasadima u periodu sisanja. Svrha toga je navikavanje na uzimanje druge hrane. Izuzetno se ovo hranivo daje i do kraja 6 nedelja starosti. Prihranjivanje ovim hranivom treba da započne kada su prasad stara 7 dana i sa 20 dana starosti da se pređe na starter.

Ova smeša se smatra neophodnim hranivom za rano odlučivanje prasadi. Njen sastav i biološka vrednost proteina to obezbeđuju. Ona se često i naziva smešom za rano odlučivanje prasadi. Sadrži najmanje 20% svarljivih proteina, 4% svarljive masti, do 10% vlage, 4% svarljive sirove celuloze, oko 8% mineralnih materija, a ostalo otpada na bezazotne ekstraktivne materije (BEM), uglavnom šećer (laktozu).

Osnovne sirovine za proizvodnju ovog hraniva su punomasno ili obrano mleko u prahu, surutka u prahu, laktoalbumin, mast, zrnevlje žitarica, uljane sačme i dr. Sadržaj vitamina treba da bude isti kao i kod zamene za mleko.

Smeša za ishranu (starter). Ovo je krmna smeša koja je sastavom i biološkom vrednošću proteina prilagođena potrebama ishrane rano odlučene prasadi. Iako je jednostavnijeg sastava od prestartera, predstavlja potpunu smešu za ishranu prasadi. Sadrži najmanje 18% svarljivih proteina, do 6% svarljive sirove celuloze, 8% mineralnih elemenata, 13% vlage a ostatak su bezazotne ekstraktivne materije.

Sirovine za proizvodnju ovog hraniva su žitarice, uljane sačme, brašno od lucerke, neka hraniva životinjskog porekla, šećer, masti, vitaminski i mineralni dodaci. Prasadima se daje u suvom stanju po volji. Treba voditi računa o tome da prasadima uvek stoji na raspolaganju dosta pitke vode.

Tabela 18 — Primer prestarter i starter smeša za ishranu prasadi
hranive (Starter za prasad)	prestarter za prasad odlučenu sa 14—21 dan, %	od 5—15 kg mase %	od 15—25 kg mase %
kukuruz	15	24	47
ječam	23	35	20
pšenične mekinje	—	5	5
obrano mleko u prahu	30	10	—
riblje brašno	7	6	6
surutka u prahu	3	3	2
sojina sačma	12	10	15
kvasac	4	2	2
mast	4	2	—
dikalcijumfosfat	0,5	1	1
kreda	—	0,5	0,5
kuhinjska so	0,5	0,5	0,5
premiks (minerali + vitam.)	1	1	1
svega:	100	100	100
sadržaj sir. proteina	22,0	20,0	18,0

Smeša za prasad u porastu (grower). Ovo hranivo je sastavom i energetskom vrednošću podešeno za ishranu odlučene prasadi sve do težine od 30 kg. Njegov sastav, približno, izgleda ovako: vlage do 13%, svarljivih proteina najmanje 16%, sirove celuloze najviše 7%, a mineralnih elemenata do 8%, od čega kalcijuma 0,9%. Ostatak suve materije su BEM. Prasadi se daje u suvom stanju, po volji, uz dovoljne količine pitke vode.

Smeše za suprasne krmače i nazimice. Prema novijim podacima (Živković, 1978), potrebe na kojima bi trebalo zasnivati sastav krmnih smeša za suprasne krmače i nazimice su, u svetskim razmerama, veoma različito date. Utisak je da suprasne krmače negde gladuju, a negde se nepotrebno preobilno hrane.

Krmne smeše za ove kategorije svinja treba da podmire sledeće potrebe:

održavanje normalnih životnih funkcija i
zahteve proizvodnje.

Krmne smeše koje se preporučuju za ove kategorije svinja po sastavu i energetskoj vrednosti su iste kao i za tovne i sve priplodne svinje iznad 70 kg telesne mase.

Krmne smeše za mlade krmače i suprasne nazimice morale bi da zadovolje i potrebe porasta ovih kategorija svinja.

Smeše za krmače u laktaciji. Krmne smeše za krmače u laktaciji treba da nadoknade hranljive materije izlučene u mleku, one koje se potroše u procesu izlučivanja mleka i one koje se troše na uzdržne potrebe.

Za potrebe krmača u laktaciji danas se proizvodi ista krmna smeša kao i za svinje u porastu i tovu, samo što smeša za ovu kategoriju mora da sadrži najmanje 15% svarljivih proteina.

Potpune smeše za svinje u tovu i porastu. Ovo su potpune krmne smeše za ishranu svinja istog uzrasta, ali dva različita cilja odgajivanja. Jedan je proizvodnja mladih grla za priplod, a drugi je mesnati tov. Kako ishrana u ovom periodu treba da obezbedi porast — povećanje mase mišićnih tkiva, krmne smeše za oba uzgojna cilja se ne razlikuju, ili su te razlike minimalne.

Potpune krmne smeše za svinje u tovu i porastu do mase od 60 kg trebalo bi sastavom hranljivih materija i energetskom vrednošću da zadovolje potrebe mladih svinja u porastu, odnosno u početku tova. Zato treba da sadrže najviše 13% vlage, najmanje 14% svarljivih proteina, najviše 7% sirove celuloze i do 7% mineralnih elemenata, od čega 0,8% kalcijuma. Sirovine za proizvodnju ove krmne smeše su žitarice, sporedni proizvodi mlinske industrije, uljane sačme i pogače, brašno od lucerke, hraniva životinjskog porekla, masti, vitaminski, mineralni i drugi dodaci.

Potpune krmne smeše za svinje u tovu i porastu preko 60 kg mase sastavljene su od istih osnovnih sirovina kao i prethodne. Sadrže nešto manje proteina (najmanje 12%). U ishrani priplodnih grla treba izbegavati primenu antibiotika.

Dopunske krmne smeše za svinje. Dopunske, za razliku od kompletnih smeša, ne predstavljaju potpunu hranu. To su smeše bogate svim ostalim komponentama osim ugljenohidratnih. Dele se na proteinske, mineralne, vitaminske i druge kojima se, prema potrebi, dodaje ugljenohidratni deo smeše.

Proizvode se dve vrste ovih smeša za svinje: za prasad i tovna i priplodna grla. Po sastavu su, skoro, identične. Razlikuju se samo po sadržaju svarljivih proteina. Prve smeše moraju sadržati najmanje 40% sirovih proteina, a druge 35%.

Industrijske krmne smeše za goveda. Po građi organa za varenje, pa otuda i načinu ishrane, preživari se bitno razlikuju od napreživara. Ta okolnost je odlučujuća za industrijski način proizvodnje krmnih smeša za goveda.

Goveda imaju četvorokomorni želudac i pripadaju poligastričninr životinjama. Njihovu osnovnu hranu sačinjavaju gruba-voluminozna hraniva, sa više od 15% sirove celuloze. Ostala hraniva čine dopunu obroka i služe za efikasnije korišćenje grubih hraniva. Iz grupe kompletnih, potpunih krmnih smeša kod nas se za goveda proizvode:

zamena mleka za telad,
smeša za ishranu teladi,
smeša za ishranu teladi u porastu,
smeša za tov junadi mase do 250 kg,
smeša za tov junadi preko mase od 250 kg,
smeša za krave muzare sa 12% proteina i
smeša za krave muzare sa 18% proteina.

Od dopunskih smeša proizvode se:

proteinska smeša I sa 25% proteina i
proteinska smeša II sa 32% proteina.

Zamena mleka za telad. Potrebe teladi za hranljivim materijama posle perioda ishrane kolostrumom su specifične i veoma tesno vezane za intenzitet porasta mladih životinja. Zavisno od osobina rase, tele u periodu mlečne ishrane postiže od 600 do 1000 i više grama prirasta dnevno.

Krmna smeša, u praksi nazvana zamenom mleka za telad, po sastavu, biološkoj vrednosti i svarljivosti mora da obezbedi potrebe teladi od 7 do 90 dana starosti. Kao sirovine za proizvodnju zamene mleka služe: obrano mleko u prahu sa dodatkom masti i nekog emulgatora, surutka u prahu, riblje brašno, glukoza i druga pogodna hraniva i dozvoljeni dodaci. Zbog svog sastava ovo hranivo se naziva regeneriranim mlekom.

Prema propisima o kvalitetu, ovo hranivo bi trebalo da sadrži:

najmanje 40% obranog mleka u prahu,
najmanje 22% proteina,
najmanje 10% masti,
najviše 8% mineralnih materija,
najviše 3% sirove celuloze i
najviše 6% vlage

Od vitamina, mora da ima vitamina A najmanje 10.000 IJ/kg i vitamina D najmanje 1500 IJ/kg.

Prve 3—4 nedelje ovo hranivo se teladi daje rastvoreno u vodi u odnosu 1:7, a češće 1:9. Posle 4 nedelje se može davati i u suvom stanju.

Smeša za ishranu teladi (starter). Sastav ovog hraniva podešen je tako da može poslužiti za ishranu teladi već od 15 dana starosti, uporedo sa zamenom mleka ili sisanjem. Telad se sa starterom može hraniti do 3 meseca starosti, pa i duže.

Za proizvodnju ovog startera služi veliki broj sirovina kao što su: kukuruz, sačme i pogače uljarica, obrano i punomasno mleko u prahu, riblje brašno, brašna od lucerke, melasa, mineralni, vitaminski i o’stali dozvoljeni dodaci.

Prema Pravilniku o kvalitetu stočne hrane, ovo hranivo treba da sadrži: najmanje 18% sirovih proteina, najviše 12% vlage, 6% sirovih vlaknina i 8% mineralnih elemenata. Teladi mlađeg uzrasta se daje razređeno sa vodom, a starijoj u suvom stanju.

Pored ove smeše kod nas se proizvodi smeša skoro istog sastava, samo sa 15% proteina — za ishranu odlučene teladi. U prometu je poznata kao smeša za telad u porastu.

Smeša za tov junadi. Za intenzivni tov junadi i ishranu priplodnih junica do 250 kg telesne mase, i starosti preko 6 meseci, proizvodi se smeša sa najmanje 14% proteina. Skoro identična smeša pravi se i za tovnu junad iznad 250 kg mase. Razlikuje se jedino u sadržaju proteina i sirove celuloze.

Muška priplodna junad do 250 kg mase intenzivnije raste i za nju se organizuje drugačija ishrana.

Pored proteina, smeša za tovnu junad i priplodne junice treba da sadrži do 12% sirove celuloze i najviše 13% vlage. Ova smeša koristi se za proizvodnju tovne junadi tzv. baby beef. Sirovine za ovu smešu su žitarice, sporedni proizvodi prehrambene industrije, brašno od lucerke, urea kao izvor neproteinskog azota, mineralni, vitaminski i drugi dodaci. Smeša za tov junadi preko 250 kg mase je mešavina istih komponenata kao i ona za priplod, samo sadrži manje od 12% proteina.

Ove smeše se koriste kao potpuna hraniva ili kao dodatak drugim hranivima, najčešće kabastim (senu, silaži ili paši).

Smeše za krave. Energetska vrednost i sastav krmnih smeša za krave zasnivaju se na uzdržnim i proizvodnim potrebama životinja, a kod mlađih grla i potrebama koje služe porastu.

Potpune smeše za krave su dopuna osnovnih kabastih hraniva koja se daju ovim životinjama: seno, silaža, zelena stočna hrana, paša i drugo.

Za krave muzare proizvode se dve krmne smeše: sa 12 i 18% sirovih proteina. Sirovine za proizvodnju ovih hraniva su uglavnom iste kao one koje se koriste u proizvodnji smeša za tov junadi i ishranu priplodne junadi: žitarice, sporedni proizvodi prehrambene industrije, lucerkino brašno, urea, mineralni, vitaminski i ostali dodaci.

Dopunska smeša za goveda. Ova hraniva predstavljaju dodatak (najčešće proteinski) energetskim hranivima za goveda, kojima nedostaje neka od hranljivih materija. Kod nas se proizvode kao proteinski dodaci sa 25 i 32% proteina. Kao sirovine za proizvodnju ovih smeša služe uljane sačme i pogače, žitarice, sporedni proizvodi prehrambene industrije, stočni kvasac, zrnevlje leguminoza, hraniva životinjskog porekla, vitamimski i mineralni dodaci.

Primenjuju se kao dodaci i uz osnovna voluminozna hraniva. Dopunska smeša sa 32% proteina meša se za krave muzare sa žitaricama u odnosu 70:30, a smeša sa 25% proteina u odnosu 50:50%.

Industrijske krmne smeše za živinu. Za ishraniu živine proizvode se sledeće smeše:

za početni tov pilića,
za završni tov pilića,
početna smeša za priplodni podmladak,
završna smeša za priplodni podmladak,
smeša za nosilje,
početna smeša za ćuriće,
smeša za ćuriće u porastu i
smeša za ćuriće završna.

Kao dopunske smeše za živinu proizvode se:

smeša za uzgoj i tov pilića i ćurića i
smeša za nosilje.

Smeša za početni tov pilića (starter). Ova smeša se dobija mešanjem mlevene prekrupe žitarica, ribljeg brašna, mleka u prahu, mesnog brašna, uijanih sačmi, brašna dehidrirane lucerke, vitaminskih, mineralnih i drugih dodataka. Smeša sadrži najmanje 20% proteina, najviše 5% sirovih vlakana i do 8% mineralnih materija. Služi za tov pilića u starosti do 6 nedelja. Daje se pilićima po volji u početku kvašena, a kasnije suva ili peletirana.

Smeša za završni tov pilića (finišer). Ova smeša se proizvodi od istih sirovina kao i starter smeša. Od nje se razlikuje jedino nižim sadržajem proteina (18%). Služi za tov pilića od 6 nedelja starosti do klanične mase (8 nedelja starosti). To je klanični materijal za proizvodnju mesa za pečenje tzv. brojlera.

Pilićima se daje po volji u hranilicama, kao suva smeša ili peletirana.

Početna smeša za priplodni podmladak. Proizvodi se mešanjem žitarica, sporednih proizvoda mlinske industrije, uljanih sačmi, hraniva životinjskog porekla, vitaminskih i mineralnih dodataka. Služi za ishranu priplodnih grla do 6 nedelja starosti.

Sadrži najmanje 18% sirovih proteina, najviše 7% sirove celuloze i do 8% mineralnih materija. Daje se pilićima po volji, u suvom stanju.

Završna smeša za priplodni podmladak. Proizvodi se od istih sirovina kao i prethodna smeša. Služi za ishranu podmlatka starijeg od 6 nedelja. Sadrži najmanje 15% sirovih proteina, do 8% sirove celuloze i do 8% mineralnih materija. Daje se po volji, u suvom stanju.

Smeša za nosilje. Smeša za kokoši nosilje sastavljena je od istih komponenata kao i ona za priplodni podmladak kokoši. Razlike su samo u odnosima i količinama sastojaka, zavisno od uzdržnih i produktivnih potreba nosilja. Polazeći od količine jaja koja se očekuju od dobrih nosilja i od uzdržnih potreba ove živine krmna smeša za ovu kategoriju treba da sadrži najmanje 15% sirovih proteina, najviše 8% sirove celuloze i do 12% mineralnih materija, od čega 2,8% kalcijuma.

Početna smeša za ćuriće. Ova smeša je po sastavu i energetskoj vrednosti podešena za ishranu ćurića do starosti od 4 nedelje. Sadrži najmanje 28% proteina, od čega 10% moraju biti proteini životinjskog porekla, do 5% sirove celuloze i do 10% mineralnih materija. Kao sirovine za ovu smešu služe žitarice, uljane sačme, brašno od lucerke, hraniva animalnog porekla i dozvoljeni dodaci. Daje se po volji i u suvom stanju.

Smeša za ćuriće u porastu je proizvod mešanja istih osnovnih sirovina sa manjim sadržajem proteina (najmanje 20%) i nešto većim sadržajem sirove celuloze (najviše 6%). Ovom smešom se hrane ćurići stari 4—16 nedelja.

Završna krmna smeša za ćuriće se, takođe, proizvodi iz istih sirovina kao i prethodne, a služe za ishranu ćurića starijih od 16 nedelja. Od prethodne se razlikuje samo manjim sadržajem proteina (najmanje 16%).

Dopunske smeše za uzgoj i tov pilića i ćurića. Ovo krmivo je namenjeno kao neophodna dopuna energetskih hraniva u kojima nekih komponenata nema dovoljno za potrebe ove kategorije živine.

Sirovine za proizvodnju ove smeše treba da obezbeđuju te neophodne dopune, a to su najčešće: proteinska hraniva životinjskog porekla, brašna uljanih sačmi, brašno dehidrirane lucerke, mineralne i vitaminsike smeše i drugi neophodni dodaci. Ovakve dopunske smeše moraju imati najmanje 40% sirovih proteina, od čega bar 30% životinjSkog porekla, najviše do 13% vlage, 8% sirovih vlakana i do 20% mineralnih elemenata.

Dopunske smeše za nosilje. Ove smeše, takođe, služe kao dopuna energetskih hraniva kojima, pre sve-ga, nedostaju proteini odgovarajuće biološke vrednosti i druge komponente važne za popravku kvaliteta smeša za nosilje. Sirovine za ovu smešu su uglavnom sporedni proizvodi prehrambene industrije, bo-gati kvalitetnim proteinima, lucerkino brašno i mineralni, vitaminski i drugi dodaci. Najneophodniji sastojci su proteini kojih ne bi smelo da b-ude manje od 30% i kalcijum koga bi, takođe, trebalo da bude najmanje 10% od ukupne količine mineralnih materija u smeši.

Industrijske krmne smeše za ovce. Ovce su izraziti biljojedi (herbivori) i to preživari. Njihova osnovna hrana, uz neznatan dodatak zrnaste hrane, je paša a manjim delom suva kabasta, voluminozna hrana.

Izmenom načina korišćenja zemljišnih površina i popravljanjem proizvodnih osobina i rasnog sastava ove vrste domaćih životinja (naročito u ravničarskim regionima naše zemlje), izmenio se i način ishrane ovaca. Povećane potrebe za hranljivim materijama nastale su zbog mnogi-h zahteva tržišta za proizvodima koji se u novije vreme dobijaju u ovčarskoj proizvodnji.

I pored svi-h napora da se potrebe ovaca zadovolje kvalitetnim kabastim hranivima, sve više se ukazuje na neophodnost da se i za ovu vrstu domaćih životinja proizvodi kompletna hrana na industrijski način, korišćenjem svih značajni-h sirovina koje odgovaraju prirodi i zahtevima ove vrste domaćih životinja.

Prateći stručna i naučna dostignuća u drugim zemljama i kod nas se započelo s proizvodnjom krmnih smeša za ovce. Trenutno se za ovce proizvode: potpune i dopunske krmne smeše.

Potpune krmne smeše. Zamena mleka za jagnjad je mešavina punomasnog kravljeg mleka u prahu, surutke u prahu i dodatnih materija, koje treba da obezbede pot-punu zamenu ovčijeg mleka za ishranu jagnjadi. Smeša treba da sa-drži najmanje 40% m-leka u prahu. U trgovini je poznata mešavina sledećeg sastava: 22% proteina, 20% masti, najviše do 2% sirove celuloze i o:ko 8% mineralni-h materija. Ova smeša treba da sadrži najmanje 10.000 IJ/kg vitamina A i 1.500 IJ/kg vitamina D.

Odgauvanje jagnjadi zamenom mleka nije do sada našlo širu primenu. Razlog je relativno ograničena prerada ovčijeg mleka u trajnije mlečne proizvode. Međutim, praksa je potvrdila da je izvodljiv odgoj jagnjadi zamenom punomasnog ovčijeg mleka, samo se jagnjad na zamenu mora nešto duže privikavati. Utvrđeno je, takođe, da se jagnjad lakše privikava na suvu zamenu za mleko.

Smeša za rano odlučenu jagnjad. Ova smeša se proizvodi u dve varijante. Početna smeša sa najmanje 16% proteina i najviše 6% sirove celuloze, koja služi za ishranu jagnjadi do starosti od 35 dana, i završna tzv. finišer smeša sa najmanje 14% proteina i najviše 8% sirove celuloze, koja služi za ishranu jagnjadi do 4 meseca starosti. Sirovine za proizvodnju ovih smeša su iste: žitarice, uljane sačme, lucerkino brašno, stočni kvasac, riblje brašno, mleko u prahu, vitaminski i mineralni dodaci.

Veoma slična krmna smeša sa najmanje 13% proteina, iz približno istih sirovina, proizvodi se za ishranu šilježadi stare 4 do 6 meseci.

Smeša za bremenite i ovce u laktaciji. I ova se smeša proizvodi u dve varijante: sa najmanje 12% i 15% proteina. Sirovine za ovu smešu su uglavnom žitarice, sporedni proizvodi prehrambene industrije, lucerkino brašno, neškodljive doze uree, vitaminski i mineralni dodaci. Smeše služe kao dodaci osnovnoj, suvoj kabastoj hrani i paši za bremenite ovce i grla u laktaciji.

Od dopunskih krmnih smeša za ovce, proizvode se tri varijante: krmne smeše za bremenita grla i ovce u laktaciji (I, II i III) sa 18, 25 i 32% proteina. Prva dopunska smeša je po strukturi hraniva slična ostalim smešama za ovce. Ima jedino nešto veći procenat proteina. Smeše sa 25 i 32% proteina se sastavljaju mešanjem sporednih proizvoda prehrambene industrije, zrnevlja leguminoza, neškodljivih količina uree, hraniva životinjskog porekla i ostalih dozvoljenih dodataka (aditiva).

Sve tri smeše služe kao dopuna ostalim energetskim hranivima, koja se koriste u ishrani bremenitih i ovaca u laktaciji.

Predsmeše (premiksi). Predsmešama ili premiksima nazivamo smeše koje sadrže jednu ili više mikro — komponenti, vezanih za neke supstance kao nosače — da bi se lakše i ravnomernije mešale sa hranivima kojima se dodaju. U mikrokomponente ubrajamo mikroelemente, vitamine, antibiotike, lekovite supstance i dr.

Proizvode se:

mineralne predsmeše,
vitaminske predsmeše,
vitaminsko-mineralne predsmeše,
vitaminsko-antibiotičke pređsmeše,
vitaminsko-antibiotičke i mineralne predsmeše i
ostale predsmeše — lekovite.

U prometu stočne hrane javljaju se pod skraćenim nazivima: VAM (vitamin. antib. miner. smeša), VIAMIN, NUTRICIN, BIOVIT, GALOFAK i dr.

Sastav ovih preparata se često menja, pa se zbog toga ovde ne navodi. Po propisima, proizvođač bi morao kupcima, korisnicima da stavi na uvid sastav proizvoda koji nudi tržištu i zvaničnu potvrdu svoje deklaracije.

Tehnologija hrane