Govedarstvo i ovčarstvo su veoma značajne grane stočarstva. Privredna vrednost ovih životinja zavisi od količine i kvaiiteta proizvoda i drugih koristi koje daju. Otuda, dobro poznavanje i optimalno podmirivanje njihovih potreba u hranljivim materijama osnovni je uslov njihovog dobrog zdravlja i visoke proizvodnje.
Gajenje i racionalno iskorišćavanje ovih preživara zahteva plansku proizvodnju dovoljnih količina kvalitetne biljne hrane za svakodnevno sprovođenje adekvatne i racionalne ishrane. S druge strane, optimalni i ekonomični rezultati ishrane mogu se postići doslednom primenom naučnih dostignuća i praktičnih tehnoloških rešenja. Naime, njihova ishrana mora biti dobro organizovan i tehnološki dosledno sproveden proces, u svim fazama proizvodnog ciklusa, kako bi se obezbedilo što potpunije iskorišćavanje genetskog potencijala grla.
Publikovanje ovog dela namenjeno je ne samo studentima zootehnike i veterinarske medicine, već i brojnim kadrovima koji rade u primarnoj proizvodnji. Naime, s obzirom da je detaljno obrađena i ilustrativno prikazana ishrana svih kategorija goveda i ovaca, knjiga će korisno poslužiti svima koji rade u obrazovanju kadrova i na organizaciji i unapređenju proizvodnje ovih vrhunskih poljoprivrednih delatnosti.
Zahvaljujem se prof. dr Kosti Šljivovačkom i prof. dr Bogoljubu Simoviću na korisnim savetima i sugestijama u toku pripreme rukopisa. Takođe, zahvaljujem se Nadeždi Trpković i Zoranu Vladiću na uloženom trudu u tehničkoj pripremi i kompjuterskoj obradi. Posebnu zahvalnost izražavam svim organizacijama koje su materijalno pomogle izdavanje ovog dela, kao i Grafičkoj radnji VERZAL na uspešnoj saradnji.
Izuzetnu zahvalnost dugujem recenzentima, prof. dr Vilimanu KoIjajiću i akademiku prof. dr Mihailu Miloševiću, koji su svojim sugestijama pomogli da ovo delo dobije u kvalitetu, a visokom stručnom ocenom obezbedi publikovanje.
Dr Aranđel Pavličević
Sadržaj
POSVETA
IZVEŠTAJ O RECENZIJI
PREDGOVOR
KORIŠĆENE SKRAĆENICE
UVOD
GENETSKI POTENCIJALI I ZADATAK ISHRANE
KARAKTERISTIKA ISHRANE PREŽIVARA
ISHRANA GOVEDA
KARAKTERISTIKA ISHRANE GOVEDA
KRMNA BAZA ZA ISHRANU GOVEDA
ISHRANA KRAVA
POTREBE U HRANLJIVIM MATERIJALIMA ZA ODRŽAVANJE
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u ostalim hranljivim materijama
POTREBE U HRANLJIVIM MATERIJAMA ZA REPRODUKCIJU
Povezanost ishrane i plodnosti krava
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u mineralnim materijama
Potrebe u vitaminima
POTREBE U HRANLJIVIM MATERIJAMA ZA PROIZVODNJU MLEKA
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u mineralnim materijama
Potrebe u vitaminima
Potrebe u mastima
Potrebe u ugljenim hidratima
Potrebe u vodi
UTICAJ ISHRANE NA PROIZVODNJU I SASTAV MLEKA
UTICAJ ISHRANE NA UKUS I MIRIS MLEKA
ISHRANA KRAVA U TOKU PROIZVODNOG CIKLUSA
Ishrana krava u početnoj fazi laktacije
Ishrana krava u srednjoj fazi laktacije
Ishrana krava u završnoj fazi laktacije
Ishrana krava u periodu visoke steonosti
MOGUĆNOST KONZUMIRANJA HRANE I VODE
Procena mogućnosti konzumiranja hrane
Procena potreba u vodi
NORMIRANJE POTREBA I SASTAVLJANJE OBROKA
UČESTALOST I REDOSLED HRANJENJA KRAVA
TIPOVI OBROKA ZA ISHRANU KRAVA
ISHRANA KRAVA ZELENOM HRANOM
ISHRANA KRAVA ZELENOM HRANOM NA PAŠNJAKU
Pripremanje pašnjaka za ispašu
Pripremanje krava za ispašu
Početak i kraj ispaše
Slobodna ili pregonska ispaša
Oblik i način ograde pregona
Postavijanje i navikavanje goveda na električnu ogradu
Pripremanje i sprovođenje dopunske ishrane na pašnjaku
Snadbevanje vodom na pašnjaku
Štetne i otrovne biljke na pašnjaku
ISHRANA KRAVA ZELENOM HRANOM SA ORANICA
ISHRANA KRAVA SUVOM KABASTOM HRANOM
ISHRANA KRAVA SILAŽOM
KORENASTO-KRTOLASTA HRANIVA U ISHRANI KRAVA
POTPUNO MEŠANI OBROCI ZA KRAVE
ISHRANA KRAVA U PERIODU VISOKIH TEMPERATURA
ISHRANA PODMLATKA GOVEDA
FIZIOLOŠKO-HRANIDBENE KARAKTERISTIKE TELADI
Digestivni sistem novorođene teladi
Funkcija ezofagealnog žleba
Uticaj ishrane na razvoj i funkciju predželudaca
Promene i aktivnosti enzima
Promene u metabolizmu
POTREBE U HRANLJIVIM MATERIJAMA
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u mineralnim materijama
Potrebe u vitaminima
Potrebe u vodi
Potrebni dodaci hrani
MODELI ISHRANE TELADI
Tipične faze u ishrani teladi
MODELI ISHRANE TELADI
Tipične faze u ishrani teladi
ISHRANA TELADI TEČNOM HRANOM
Ishrana kolostrumom
Ishrana punomasnim i obranim mlekom
Ishrana i dijeta kiselim mlekom
Ishrana zamenom za mleko
Tehničko-tehnološka rešenja za ishranu tečnom hranom
ISHRANA TELADI SUVOM HRANOM
Koncentrati u obroku teladi
Kabasta hraniva u obroku teladi
MOGUĆNOST KONZUMIRANJA HRANE
KRITERIJUMI ZA ODLUČIVANJE TELADI
ISHRANA ODLUČENE TELADI
ISHRANA ŽENSKOG PRIPLODNOG PODMLATKA
Ishrana junica u prvoj godini
Ishrana junica u drugoj godini
Ishrana junica u periodu prve oplodnje
Ishrana junica u periodu pred telenje
ISHRANA MUŠKOG PRIPLODNOG PODMLATKA
ISHRANA PRIPLODNIH BIKOVA
ISHRANA GOVEDA U TOVU
Kategorije goveda u tovu
Činioci koji utiču na tov goveda
ISHRANA TELADI U TOVU
Ishrana mlađe teladi u tovu
Ishrana starije teladi u tovu
ISHRANA JUNADI U TOVU
Potrebe u hranljivim materijama
Posebni dodaci hrani
TIPOVI OBROKA ZA TOV JUNADI
Tov junadi voluminoznom hranom
Tov junadi na paši
Tov nusproizvodima prehrambene industrije
Tov junadi polukoncentratnim tipom obroka
Tov junadi koncentratnim tipom obroka
Tehnologija ishrane junadi u tovu
ISHRANA ODRASLIH GOVEDA U TOVU
ISHRANA RADNIH GOVEDA
LITERATURA
ISHRANA OVACA
KARAKTERISTIKE ISHRANE OVACA
KRMNA BAZA ZA ISHRANU OVACA
FIZIOLOŠKO-HRANIDBENE KARAKTERISTIKE DIGESTIVNOG TRAKTA
KONZUMIRANJE I ISKORIŠĆAVANJE HRANE
Konzumiranje hrane
Varenje hrane u složenom želucu
Varenje hrane u crevima
Metabolizam hranljivih materija
POTREBE OVACA U HRANLJIVIM MATERIJAMA
Potrebe u energiji
Potrebe u proteinima
Potrebe u mineralnim materijama
Potrebe u vitaminima
MOGUĆNOST KONZUMIRANJA HRANE I VODE
Procena mogućnosti konzumiranja hrane
Procena potreba u vodi
NORMATIVI ISHRANE I OBROCI ZA PRIPLODNE OVCE
ISHRANA OVACA U PROIZVODNOM CIKLUSU
ISHRANA I REPRODUKCIJA OVACA
Ishrana ovaca u vreme oplodnje
Ishrana sjagnjenih ovaca
ISHRANA OVACA U PROIZVODNJI MLEKA
Uticaj broja jagnjadi na mlečnost ovaca
Ishrana ovaca u toku laktacije
Specifičnost ishrane ovaca u ranoj laktaciji
Uticaj nivoa i izvora proteina na mlečnost ovaca
ISHRANA OVACA U PROIZVODNJI VUNE
Potrebe u hrani i hranljivim materijama
Nivo energije i porast vune
Nivo proteina i porast vune
Mineralna ishrana i porast vune
ISHRANA PODMLATKA OVACA
Ishrana jagnjadi u dojnom periodu
Model ishrane dojenjem
Model ishrane napajanjem
Model ranog odlučivanja
Model srednje ranog odlučivanja
Model kasnog odlučivanja
Ishrana odlučene jagnjadi
Ishrana dviski
ISHRANA PRIPLODNIH OVNOVA
Uvod
U odgajivanju domaćih životinja ishrana je redovno nerazdvojivi deo proizvodnog procesa. Otuda i gajenje, razmnožavanje, selekcija i ekonomično iskorišćavanje goveda, ovaca, koza i konja svakodnevno zahteva realizaciju odgovarajuće ishrane. Ukoliko je ishrana adekvatnije prilagođena potrebama pojedinih kategorija životinja utoliko se postižu bolji proizvodni rezultati.
Uslovi za sprovođenje adekvatne ishrane životinja stvaraju se proizvodnjom i uspešnim konzervisanjem dovoljnih količina kvalitetne kabaste i koncentrovane hrane, procenom ili analizom njihovog kvaliteta i hranljive vrednosti, a zatim procenom potreba pojedinih kategorija životinja u hranIjivim materijama kako bi se adekvatno i racionalno formirali odgovarajući obroci. Dosadašnja brojna naučna saznanja u ovom domenu omogućavaju danas uspešno balansiranje i pripremu obroka kao i praktičnu realizaciju racionalne ishrane. U hranidbenom i tehničko-tehnološkom pogledu, ishrana mora biti dobro organizovan proces pomoću kojeg će stručnjaci za stočarsku proizvodnju, u saradnji sa vlasnicima i odgajivačima životinja, svakodnevno sigurno obezbeđivati uspešno razvijati i dugoročno unapređivati stočarsku proizvodnju.
Poznato je da od nivoa i kvaliteta ishrane zavisi ispoljavanje prisutnog genetskog potencijala životinja. Takođe, zdravstveno stanje i plodnost životinja direktno zavise od ishrane, a ishranom se veoma mnogo utiče na njihovu produktivnost i rentabilnost u proizvodnji.
Genetski potencijali i zadatak ishrane
Genetski potencijali životinja za određeni smer proizvodnje sve više se povećavaju intenzivnim sprovođenjem efikasnih programa oplemenjivanja i sistematskom selekcijom. Takođe, reprodukcija transferom embriona najavljuje nove, znatno brže mogućnosti unapređenja proizvodnih potencijala goveda, ovaca, koza i drugih vrsta životinja. Bez adekvatne ishrane grla se ne mogu realno oceniti, odnosno selekcija se ne može uspešno sprovoditi.
Postojeće rase mogle bi dati znatno više proizvoda ako bi njihova ishrana bila bolje organizovana i dosledno sprovedena. Naime, u svim tazama proizvodnog ciklusa veoma je bitno da grla dobijaju obroke sa kojima će u potpunosti podmiriti potrebe u hranijvim materijama, a to će im omogućiti maksimalno ispoljavanje genetskog potencijala u proizvodnji.
Iz godine u godinu sve je veći broj grla sa visokom i rekordnom proizvodnjom. Pri tako visokoj proizvodnji grla daleko veći deo hranljivih materija troše u produktivne svrhe nego na održavanje funkcija organizma. Međutim, pri nedovoljnoj ishrani genetski kapaciteti grla za proizvodnju se ne koriste u potpunosti, odnosno produktivnost grla je niža, a odnos između potreba za održavanje i produktivnih potreba sve je nepovoljniji. Otuda se s pravom ističe da ni loša ishrana dobrog grla niti dobra ishrana lošeg grla ne daje dobre proizvodne niti ekonomične rezultate.
Karakteristika ishrane preživara
Konzumiranje hrane u preživara odvija se brzo, često i halapljivo. Međutim, razleganje i usvajanje hranljivih materija u digestivnom traktu odvija se u nekoliko faza i to:
- Žvakanje u cilju usitnjavanja hrane;
- Natapanje uzete hrane sekretom salivacionih žljezda;
- Gutanje uobličenog zalogaja;
- Preživanje u cilju daljeg usitnjavanja i natapanja;
- Fermentativno razlaganje u predželucima posredstvom mikroflore;
- Razlaganje u prvom želucu, odnosno sirištu;
- Razlaganje u crevima;
- Resorpcija razloženih (svarenih) hranljivih materija odvija se u svim delovima želuca i creva.
Preživanje se odvija u vreme mirovanja. Preživanje neusitnjene kabaste hrane je najduže, traje oko 8-9 sati, a usitnjene (mlevene) 5-6 sati. Preživanje koncentrovane hrane traje najkraće, obično 2-3 sata.
U buragu i mrežavcu (rumenu i retikulumu) odvija se veoma burna fermentacija unete hrane pod uticajem enzima koje stvara vrlo brojna mikroflora. Brojnost i aktivnost mikroflore zavisi od ishrane. U povoljnim uslovima populacija mikroorganizama se brzo uvećava. Pri tome, mikroflora stvara proteine (svoga tela), isparljive masne kiseline (IMK) koje se već u ovim odeljcima digestivnog trakta usvajaju, zatim se stvaraju vitamini koje, takođe, životinja-domaćin koristi u velikoj meri. U rumenu vladaju optimalni uslovi za mikrobiološko razlaganje i to: pH 5,5-7,0; temperatura 38-40°C i zastupljenost vode je oko 50%.
Proteini, hrane većim delom, podležu bakterijskoj razgradnji a u manjoj količini neizmenjeni, odnosno nerazgradivi dospevaju u abomazus i tanka creva gde se razlažu i usvajaju. Međutim, bakterije i protozoe koje rastu na supstratima hrane, pasažom sa digestom, dospevaju u abomazus gde se luči sona kiselina i započinje njihovo razlaganje. Ono se dalje nastavlja u tankim crevima, obezbeđujući domaćina hranljivim sastojcima kao i najvećim delom potrebnih aminokiselina (AK).
Polisaharidi i šećeri iz obroka, koji se lako razlažu, brzo isčezavaju u rumenu i u tanka creva dospevaju u neznatnim količinama. Međutim, fermentacija celuloznih vlakana retko se dovršava u buragu. Druga faza njihovog razlaganja obimnije se nastavlja tek u debelom crevu.
Za pravilan rad predželudaca veoma je važna kvalitetna kabasta hrana u vidu sena ili sličnih hraniva. Ukoliko u toku dužeg perioda nedostaje takva hrana dolazi do poremećaja u varenju a ponekad i do naduna.
U toku hranjenja i preživanja salivacione žljezde rade intenzivno. Redovno, u krupnih preživara one izluče 100-190 L/24h soka a na paši i preko 200 L/24h. Najmanje soka izlučuje se pri ishrani koncentrovanom hranom (do 120 L/24h). Pri nedovoljnoj salivaciji dolazi do veće acidofikacije sadržaja rumena.
Neusitnjena kabasta hrana u rumenu se dugo zadržava (do 100 sati). Koncentrati i sočna hrana prolaze znatno brže. To se u velikoj meri odražava na obim razlaganja pojedinih hranljivih sastojaka i koncentraciju stvorenih produkata.
Sirćetna kiselina koja se formira razlaganjem celuloznih vlakana u rumenu preteča je stvaranja mlečne masti. Naime, u zavisnosti od količine sirćetne kiseline je i procenat mlečne masti, a to znači da u hrani, odnosno obroku, treba da bude i dovoljno celuloznih vlakana. Razlaganjem skroba u buragu stvara se veća količina propionske kiseline, a razlaganjem šećera stvara se veća količina buterne kiseline. Upotrebom tipičnih obroka, uobičajenom fermentacijom u rumenu se stvara 65-75% sirćetne, 15-21% propionske, 5-14% buterne i 3-5% ostalih kiselina, odnosno tipičan odnos u okviru stvorenih ukupnih količina sirćetne, propionske i buterne kiseline je 66 : 20 : 14%. Stvaranje ili unošenje velikih količina sirćetne kiseline, bez obezbeđenja dovoljne energije iz skroba ili lipida, pospešuje pojavu ketoze (acetonemije). Propionska kiselina služi za formiranje glukoze, odnosno glikogena. Deluje izrazito antiketogeno, ali ako dođe do prekomerne njene oksidacije onda pospešuje pojavu ketoze. Buterna kiselina je ketogena, odnosno stvaranje ili unošenje njenih većih količina dovodi do pojave ketoze. Sve to ukazuje na veoma veliki značaj adekvatne ishrane i pravilnog odnosa hranljivih materija u obroku.
Podaci o autoru
Dr Aranđel Pavličević
Prof. dr Aranđel PAVLIČEVIĆ rođen je 1934. godine u Radmanovu kod Brusa. Osnovnu školu pohađao je u Radmanovu, Aleksandrovcu i Brusu. Srednju poljoprivrednu školu završio je 1953. godine u Futogu, a Poljoprivredni fakultet u Beogradu 1960, gde je magistrirao 1964. i doktorirao 1970. godine iz oblasti ishrane domaćih životinja. Kurs za primenu radioaktivnih izotopa i zračenja u zootehničkim istraživanjima završio je 1967. godine u Brnu (Češka). Specijalizaciju iz oblasti ishrane domaćih životinja, u trajanju od 18 meseci, obavio je u Rovvett Research Institute, Aberdeen, u Velikoj Britaniji. Pored toga, na studijskom usavršavanju boravio je u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Holandiji.
Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu za asistenta je izabran 1961, naučnog saradnika 1972, docenta 1975, vanrednog profesora 1978. i u zvanje redovnog profesora 1984. godine za predmet Ishrana domaćih životinja, gde je proveo 40 godina aktivnog istraživačkog i nastavnog rada. Sam i u saradnji objavio je 270 radova: 160 naučnih, 14 studija i projekata i 96 stručnih radova. U okviru stručnih radova publikovao je jedan priručnik, tri praktikuma i tri knjige za proizvođače i korisnike krmnih smeša. Sa naučnim referatima i saopštenjima nastupao je na velikom broju međunarodnih i domaćih kongresa i simpozijuma.
Obavljao je niz funkcija na Fakultetu i van njega. Bio je predstavnik Jugoslavije u Komisiji za ishranu životinja Evropske zootehničke federacije, šef Katedre za fiziologiju i ishranu domaćih životinja, direktor Instituta za stočarstvo, član Nastavno naučnog veća i Saveta fakulteta i član Uprave Stručnog odbora za govedarstvo i stočnu hranu Srbije.
Za ispoljene aktivnosti dobio je zahvalnicu Pokrajinskog komiteta omladine u Novom Sadu, zahvalnicu studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, zahvalnicu Više poljoprivredne škole u Šapcu, zlatnu plaketu Odbora za govedarstvo i stočnu hranu Srbije i povelju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.