Sadržaj

I – FIZIOLOGIJA VARENJA HRANE

1. FERMENTI

1.1. Pljuvačne žlezde

2. ŽELUDAC

3. TANKO CREVO

3.1. Dvanaestopalačno crevo
3.2. Zakržljalo i tanko crevo
3.3. Crevni hormonalni sistem
3.4. Konstrukcija crevnog zida
3.5. Varenje hrane u tankom crevu

4. DEBELO CREVO

5. IZDVAJANJE PROBAVNIH SOKOVA I NEKE KARAKTERISTIKE TOG PROCESA

6. SIMBIOZNO VARENJE HRANE

7. OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA VARENJE HRANE

8. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA
8.1. Tečnost treba piti pre jela
8.2. Ništa ne treba piti 1-2 časa posle jela
8.3. Hranu treba brižljivo žvakati
8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuđenjima
8.5. Treba jesti samo kada ste gladni
8.6. Treba znalački koristiti simbiozno varenje hrane

II – HRANA

UVOD

1. KAKO SE STVARA HRANA

2. SASTAV HRANE

2.1. Voda
2.2. Belančevine
2.2.1. Osnovne funkcije belančevina u organizmu
2.2.2. Potrebe čoveka za belančevinama i kiselinama
2.3. Inducirana autoliza
2.4. Specifično dinamičko dejstvo hrane
2.5. Ugljenihidrati
2.6. Masnoće
2.7. Vitamini
2.7.1. Supstance slične vitaminima
2.7.2. Štetnost veštačkih vitamina
2.8. Enzimi
2.9. Mineralni elementi
2.10. Mikroelementi
2.11. Aromatične materije
2.12. Fitoncidi
2.13. Organske kiseline
2.14. Taninske materije (tanini)

3. UNIŠTAVANJE (UPROPAŠTAVANJE) HRANE

3.1. Voda
3.2. Belančevine
3.3. Ugljeni hidrati
3.4. Masnoće (masti)
3.5. Vitamini
3.6. Enzimi
3.7. Mineralni elementi
3.8. Aromatične materije, fitoncidi, organske kiseline i tanini
3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane

4. ŠTETNE POSLEDICE KUVANE I NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE

4.1. Zubi i kost i
4.2. Želudac
4.3. Tanko crevo
4.4. Debelo crevo
4.5. Krv
4.6. Jetra, pankreas (gušterača)
4.7. Žlezde unutrašnje sekrecije
4.8. Unutrašnja sredina organizma
4.9. Energetski potencijal
4.10. Psiha
4.11. Rafinisanje hrane
4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom
4 13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata

5. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH PREHRAMBENIH PROIZVODA

5.1. Klasifikacija hranljivih produkata
5.2. Kombinovanje hrane
5.2.1 Kombinacija kiselina sa skrobom
5.2.2. Kombinacija belančevina sa skrobom
5.2.3. Kombinacija belančevina sa belančevinama
5.2.4. Kombinacija kiselina sa belančevinama
5.2.5. Kombinacija masnoća sa belančevinama
5.2.6. Kombinacija šećera sa belančevinama
5.2.7. Kombinacija šećera sa skrobom
5.2.8. Ishrana dinjama
5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane
5.2.10. Dezerti
5.2.11. Kako koristiti belančevine
5.2.12. Kako koristiti skrob
5.2.13. Kako koristiti voće

6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA

7. PRAKTIČNE PREPORUKE ZA PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE

8. PRELAZAK NA PRAVILNU ISHRANU

III- ISHRANA I HRANA – PRAKSA

PREDGOVOR

1. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD PRIRODNOM ISHRANOM ČOVEKA?

2. ŠTA ĆE SE DESITI SA ČOVEKOVIM ORGANIZMOM KADA IZOSTANE ODGOVARAJUĆA ISHRANA?

3. ŠTA TREBA ZNATI O KVALITETU PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE
3.1. Ukus hrane
3.2. Oblik i konzistencija
3.3. Informacija, koja se sadrži u produktima pod uticajem klime i mesta izrastanja
3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam čoveka.
3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane
3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom (gustinom) hrane
3.6.1. Obnavljanje ćelijskog tkiva bubrega
3.6.2. Obnavljanje ćelijske mase jetre
3.6.3. Obnavljanje ćelijske mase srca
3.7. Preporuke u vezi sa informacijom, sadržanom u produktima ishrane
3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata na čovekov organizam

4. INDIVIDUALIZACIJA LIČNE ISHRANE

5. DIJETA BLAŽENSTVA

6. PERIODIČNO REGULISANJE PROBAVE

7. UPOZORENJE ČITAOCU

8. PRILOZI:

1— Primeri uspešnog izbora lične ishrane
2— Upitnik za određivanje proporcija doša
3 — Greške pri prelasku na prirodnu ishranu u praksi
4 — Ishrana i životni vek
5 — Dodaci ishrani i načini pripremanja hrane
9. ZAKLJUČAK

I Fiziologija varenja hrane

Parče nasušnog hleba je bilo i ostalo jedan od najvažnijih životnih problema, izvor stradanja, ponekad zadovoljstva, u rukama lekara – snažno sredstvo za lečenje, u rukama neznalice — uzrok oboljenja.

I.P.Pavlov (1904)

Kod svih toplokrvnih životinja, ali i kod čoveka, proces obrade (probave) hrane je istovetan: u usnoj duplji se hrana usitnjava i formiraju se hranljive grudvice; u želucu – hrana i kiselinska denaturacija se skladište (nagomilavaju i talože); u tankom crevu – nastaje hidroliza pomoću fermenata samog organizma i fermenata koje sadrži hrana, a potom dolazi do asimilacije tako prerađene hrane; u debelom crevu – dalja probava, asimilacija, obrazovanje ekskrementnih masa i njihova evakuacija.

U svakom od navedenih organa hrana se vari pomoću fermenata karakterističnih samo za te organe.

U usnoj duplji pomoću vlastitih fermenata obavlja se probava skroba (početni stadijum).

U želucu hrana se vari pomoću vlastitih fermenata i autolize (hidroliza hrane fermentima, koji se sadrže u samoj hrani).

U tankom crevu hrana se vari u crevnoj šupljini i pored zidova creva uz neznatnu simbiozu ostalih fermenata. Pri tom se koriste vlastiti, ali i drugi fermenti nastali kao rezultat autolize. Delimično simbiozno varenje hrane vrši se pomoću bakterijske flore.

U debelom crevu se daljim procesom vrši uglavnom simbiozno varenje, koje se delimično obavlja i u crevnoj šupljini.

Zajedno ti organi mnogo bolje i kvalitetnije probavljaju hranu, nego pojedinačno. Time se postiže visoka efikasnost i ekonomičnost rada želudačno-crevnog trakta.

II Hrana

8. Prelazak na pravilnu ishranu

Svaki nagli prelazak na neuobičajenu hranu odražava se na naš lični osećaj. Jer, sada nam je poznato, da organizam za nove, neobične produkte ishrane (proklijalo zrno, sveže povrće, voće itd.) treba da izdvoji i specifične fermente, kojili skoro da nema. U želudačno-crevnom traktu treba da se razvije druga mikroflora. Prestrojava se crevni, hormonalni sistem, menjaju se navike u ukusima i potreba za hranom. Treba da nastupi prestrojavanje celog organizma, što se odražava ne samo na njegovu fiziologiju, već i na čovekovu psihu. Prirodno, taj proces je vremenski razvučen. Osim toga, mnogi sistemi imaju veliku inertnost, zbog čega treba poznavati i uvažavati fiziološke mehanizme, koji su u osnovi tih procesa.

Na primer, većina prvih doseljenika iz Španije u Ameriku umrla je ne mogavši da se prilagodi novoj hrani. Ta tema izvanredno je obrađena u filmu „Kristofor Kolumbo”.

Uz to treba znati da se pri prelasku na pravilnu ishranu sa naše uobičajene − izvitoperene — događa čitav niz prestrojavanjau organimai sistemima koji se ispoljavaju kao oboljenjske krize. To uvek treba imati na umu i ne plašiti se. Krize samo ukazuju da ste na pravilnom putu, jer posle takvih kriza organizam se podiže na viši zdravstveni nivo.

Kao što je praksa pokazala, fermentni sistemi želudačno-crevnog trakta se na novu hranu prilagođavaju za 3-12 meseci. Crevni hormonalni sistem ima veliku inertnost, njemu je za prelazak na novu vrstu lirane potrebno 1-2 godine. Promena navika u ukusima, ponašanju i psihi čoveka zahteva još više vremena—od 2 do 3 godine. Približno za tri godine svi ti mehanizmi dobijaju potrebnu snagu i savršeno rade.

Kriterijumi za normalan rad želudačno-crevnog trakta su sledeći:

1. pri uzimanju soka od cvekle mokraća nema boju cvekle, što ukazuje nanormalno stanje epitela želudačno-crevnog trakta;
2. stolica postaje laka i creva se prazne 2-3 puta dnevno, što ukazuje na normalnu motoriku želudačno-crevnog trakta;
3. konzistencija fekalija u vidu polumeke „kobasice”, bez zadaha i bez parčića povrća, voća itd. u njoj , ukazuje na normalno usisavanje vode u debelom crevu. Odsustvo mirisa i parčića povrća svedoči o razvoju pravilne mikroflore;
4. postepeno se menjaju navike i potrebe za hranom. Posle 1-3 godine prestaćete da koristite normalnu hranu, jer ćete na sebi osetiti kako ona negativno deluje na ceo organizam.

Nakoji način i kako preći na novu vrstu hrane. Postupak je sledeći:

• prvo, treba promeniti redosled uzimanja liranljivih produkata: tečnosti pre jela, voće pre jela, prvo jelo − salata, drugo jelo − ili saugljenim hidratima, ili sabelančevinama, ali samo jedno;
• drugo, isključiti sve štetne produkte, rafinirane i stimulatore tipa kafe, čaja, kobasice, torte itd.;
• treće, počnite da menjate obrok sirove (sveže) i kuvane hrane u korist sveže. Polako privikavajte svoj organizam na svežu hranu. Počnite da pijete po 100-200 grama sveže isceđenih sokova od povrća i voća. Povrće u početku obarite, a zatim ga sve manje i manje podvrgavajte toplotnoj obradi i na kraju se potmdite da ga uzimate što češće u svežem obliku. Upotrebljavajte ga naizmenično: jednom obareno, dmgi put sveže;
• četvrto, postepeno (20-50 grama) unosite u svoj dnevni obrok sveža biljna jela: proklijalu pšenicu, raskvašene prekrupe, divlje jestive plodove i trave. Kaše potapajte više, a varite rnanje.

Na isti način postupajte i sa ostalim: zamenite doručak uzimanjem voća; ručak sastavljen od supa, čorbi, hleba i mesa zamenite čašom sveže isceđenog soka, svežim ili malo obarenim povrćem i kašama; večera od prvih i drugih jela, čajeve zamenite salatom i orasima.

U zavisnosti od sezone može se priređivati ,,dan baštenskih jagoda”, ,,dan jabuka”, ,,dan grožđa”, ,,dan dinja”, „ dan lubenica ” itd.

Ako se pridržavate tog režima ishrane, postepeno i neprimetno izmenićete navike za ukuse. Hrana, koja vam se u početku činila neukusnom, čak nepodnošljivom, postaće prijatna i poželjna.

Prema tome, čitav sadržaj drugog dela Lekovitih sila može se svesti na jednostavna i dostupna pravila:

1. Jedite, kada ogladnite.
2. Polovinu vaše svakodnevne hrane treba da čini sveža, sirova biljna hrana.
3. Tečnosti i voće uzimajte pre jela ili pripremajte od njih poseban obrok hrane.
4. Dobro sažvaćite i smekšajte hranu pljuvačkom. Zato jedite polako dok se hrana ne pretvori u kašu. Sokovi takođe treba da budu natopljeni pljuvačkom, što znači da ih treba piti u manjim gutljajima.
5. Neka vaše prvo jelo bude salata od povrća, prema sezoni (lišće, korenje, plodovi − salata trijada); poželjno je da drugo jelo takođe, prema sezoni bude sastavljeno od belančevinaste ili skrobaste hrane.
6. Sirovu biljnu hranu, kao i druga jela, pripremajte neposredno pre upotrebe.
7. Odustanite od veštačkih i rafiniranih produkata (suhomesnatih proizvoda, torti, keksa, šećera itd.). Ne upotrebljavajte nikakve stimulatore: čaj, kafu, alkohol.

O autoru

Genadij Petrovič Malahov

Genadij Petrović Malahov, cuveni ruski pisac knjiga iz oblasti narodne − tradicionalne medicine, živi i radi u gradu Kamensk − Šahiniskij nedaleko od Rostova na Donu.

Do sada je objavio više od šezdeset knjiga, koje su prodate u preko trideset miliona primeraka i prevedene na više stranih jezika (nemački, bugarski, poljski, slovački, srpski…).

Svojim knjigama želi da motiviše ljude da upoznaju svoj organizam i da se sami leče.

Mnoge terapije, koje preporučuje u svojim knjigama, primenjuje na sebi (urinoterapija, gladovanje itd.).

Učesnik je i počasni gost većine domaćih i međunarodnih kongresa iz oblasti tradicionalne medicine.