Ova predavanja obuhvataju samo ona poglavlјa iz ishrane odojčeta koja su mi podelom nastave dodelјena. Ona odgovaraju gradivu koje sam prešao sa studentima devetog semestra i na kursu Ministarstva narodnog zdravlјa NR Srbije za lekare opšte prakse. Delom su izrađena prema beleškama dra M. Ilića. lekara iz Bogatića, i dr. R. Boškovića. Zahvalan sam dru Iliću i dru Boškoviću za njihov trud, saradnju i pomoć koju su mi ukazali prilikom izrade ovih predavanja.

Dr Uroš S. Ružičić

Sadržaj

I. Opšta razmatranja

Nutricione potrebe kod odojčeta
Voda
Energetske potrebe
Bazalni metabolizam, Aktivnost, Rastenje, Neiskorišćeni deo, Pirkeov sistem ishrane
Belančevine
Uglјeni hidrati
Masti
Mineralne soli
Kalcijum, Magnezijum, Fosfor, Natrijum i hlor, Kalijum, Sumpor, Gvožđe, Jod, Bakar, Cink, Fluor, Mangan, Kobalt
Vitamini

II. Specijalna ishrana odojčeta

Dojenje
Osobine i sastav ženinog mleka
Fizičke osobine, Specifična težina, Reakcija, Hemijski sastav, Evolucija mleka, Varijacije u sastavu majčinog mleka, Prelaz lekova u mleko Faktori koji obezbeđuju sekreciju mleka
Kontraindikacije dojenju
Dojenje u prvim nedelјama
Tehnika dojenja
Podoj
Razmak i broj podoja
Koliko mleka treba odojče da posisa
Nadzor dojenja
Stolice
Higijena i ishrana dojilјe

III. Poremećaji u dojenju

Mehaničke i infekciozne komplikacije dojke
Prenabrekle dojke
Ragade (grizlice, prskotine) bradavice
Laktacioni mastitis
Hipogalaktija
Prehranjivanje
Štucanje
Povraćanje
Proliv
Zatvor
Teškoće od strane dojilјe
Dojenje i menstruacija, Dojenje i nova trudnoća, Obolјenja dojilјe i dojenje (obolјenja u toku laktacije, hirurški poduhvati), Urođene mane dojke Teškoće od strane odojčeta
Dojenje nedonoščeta
Zaposlenost majke i dojilјe
Najamno dojenje
Izbor dojkinje
Upravlјanje dojenjem
Centri za sabiranje ženinog mleka

IV. Veštačka ishrana

Kontraindikacije veštačkoj ishrani
Ishrana prirodnim kravlјim mlekom
Sastav i osobine kravlјeg mleka
Fizičke osobine, Hemijske osobine
Bakteriologija kravlјeg mleka
Uništavanje klica u mleku
Domaći način — kuvanje, Pasterizovano mleko, Sterilizovano mleko
Konzervisanje mleka
O modifikacijama kravlјeg mleka
Tehnika veštačke ishrane
Pripremanje i davanje obroka
Nadzor nad veštačkom ishranom
Mleko drugih sisara u ishrani odojčeta
Ishrana industrijskim prerađevinama mleka
Mleko u prahu, Kondenzovano mleko, Evaporisano mleko
Uglјeni hidrati u ishrani odojčeta
Uskislo mleko
Mešovita ishrana
Odbijanje
Ishrana u drugoj godini
Namirnice koje najčešće dolaze u obzir u ishrani odojčeta i malog deteta
Kravlјe mleko, Cerealije, Sok od voća i povrća, Bohe, Povrće, Jaje, Meso, Hlob, Riblјe ulјe —

V. Poremećaji veštačke ishrane

Klasifikacija poremećaja ishrane
Distrofička stanja
Distrofija usled pothranjivanja
Oštećenje mlekom
Oštećenje brašnom
Atrofija (Athrepsia, decompositio, marasmus)
Etiologija, Patogeneza, Patološka anatomija, Klinička slika, Prognoza, Profilaksa, Lečenje Obolјenja s prolivom
Običan proliv
Klinička slika, Tok, Etiologija i patogeneza, Patološkoanatomski nalazi, Komplikacije, Diferencijalna dijagnoza, Prognoza, Profilaksa, Terapija, Realimentacija ženinim mlekom, Realimentacija mlaćenicom, Način pripravlјanja mlaćenice, Realimentacija delom ili potpuno obranim mlekom u prahu, Realimentacija kiselim kravlјim mlekom, Realimentacija običnim kravlјim mlekom, Opšte primedbe, Higijenska terapija, Medikamentna terapija
Običan proliv kod mešovito hranjenog odojčeta
Običan proliv u toku odbijanja
Obolјenje s prolivom u drugoj godini
Toksikoza (toksička stanja odojčeta, neurotoksikoza, anhidremija, ranije alimentarna intoksikacija)
Etiologija, Smanjena apsorpcija hrane, Anhidremija, Acidoza, Hemokoncentracija, Patogeneza, Patologija, Prognoza, Profilaksa, Lečenje, Higijenska terapija
Sluzavo-krvavi prolivi
Klinička slika, Laka forma, Teška forma, Etiologija, Patološka anatomija, Dijagnoza, Prognoza, Profilaksa, Lečenje
Zatvor
Povraćanja

VI. Pripremanje hrane za odojče

II. Specijalna ishrana odojčeta

Dojenјe

Prirodna ishrana predstavlјa osnovno poglavlјe u medicini odojčeta. Ona je osnovni zakon na kome treba kod nas da se zasniva njegova zdravstvena zaštita.

Ako pogledamo u kakvom je stanju odojče došlo na svet i kako se ponaša u novoj sredini, videćemo da je njegova ishrana majčinim mlekom, u stvari, samo nastavak ranije ishrane i biološkog jedinstva koje je postojalo i za vreme intrauterinog života. Jedno odojče koje se hrani majčinim mlekom bolјe napreduje, ređe pokazuje poremećaje ishrane, ima jači imunitet, teže i ređe oboleva, a ako i oboli, lakše preboleva. To naročito lepo vidimo kad pogledamo kakva je smrtnost odojčadi u pojedinim krajevima naše zemlјe. Naime, najmanja je smrtnost u onim krajevima naše zemlјe gde se odojčad doje, a veća je tamo gde se ona veštački hrane, pa ma kakvi da su ostali uslovi. Prema tome, dojenje ne može adekvatno da zameni nikakav drugi način ishrane. S obzirom na osetlјivost i zavisnost odojčeta od majčinih prsiju ovakva ishrana mu je neophodna, bar u prvim mesecima, dok ono ne postigne svoj adaptacioni ekvilibrijum. Dakle, i ekstrauterino postoji zavisnost deteta od majke, naročito naznačena u prvim mesecima njegovog života, i ona se, kao što vidimo, najviše ispolјava u njegovoj zavisnosti od majčinih prsiju.

Ali ishrana odojčeta na majčinim prsima ne predstavlјa samo glavni i osnovni faktor njegove zdravstvene zaštite kod nas već, u isto vreme, pomaže praktičkom lekaru da mnogo lakše rešava probleme iz oblasti patologije odojčeta, koje mu svakodnevna dužnost nameće. Ovo utoliko češće i više ukoliko je odojče o kojem se radi mlađe.

Osobine i sastav ženinog mleka

Majčino mleko je jedan hranlјivi kompleks kojem je osnova voda. U ovoj vodi su, bilo rastvoreni bilo u stanju koloidne suspenzije ili emulzije, razmućeni svi oni hranlјivi sastojci koji mogu da zadovolјe sve potrebe ishrane jednog odojčeta.

Fizičke osobine. — Majčino mleko klјuča između 100 i 101° C, a smrzne se na 0,55° C.

Specifična težina: 1030—1034 g.

Reakcija: slabo alkalna —pH 7,22.

Hemijski sastav. — Pre nego što pređemo na izlaganje hemijskog sastava da napomenemo da je svako mleko koje je namenjeno jednom mladom sisaru podešeno tako da odgovara njegovoj ekstrauterinoj fiziologiji i prilikama pod kojima on živi. Tako, na primer, pošto jefastenje jedna dominatna pojava mladosti i nije kod svih sisara jednako,
razumljivo je da će postojati izvesne razlike u pojedinim sastojcima mleka. Za ovo je lep dokaz razlika u sadržaju i kvalitetu belančevina i soli u ženinom i kravlјem mleku. Sadržaj belančevina kravlјeg mleka je, otprilike, dva i po puta veći nego ženinog, jer tele udvoji težinu za dva meseca, a dete za pet. Dakle, prema vrsti sisara nalazimo i različiti sastav mleka. U sastav majčinog mleka, kao što je ulazi kao osnov voda sa 87,5%
a čvrsti sastojci sa 12,5%.

Mlečni šećer, didaktoza, nalazi se u majčinom mleku u količini od oko 7,2%. Izgleda da je on jedini od svih konstituenata mleka koji je po svom hemijskom sastavu identičan laktozi u mleku svih sisara.

Belančevine. — Majčino mleko sadrži, otprilike, 1,2 do 1,5% belančevina, Ova belančevina zastuplјena je u majčinom mleku u dve frakcije ‒ jedna paranukleoproteidna, čiji je predstavnik kazein, i druga frakcija — surutkine belančevine laktalbumin i laktoglobulin.

Belančevine se u mleku nalaze u stanju koloidalne suspenzije. One su prilično stalan sastojak mleka i na njihov sadržaj u mleku ne utiče nijedan od poznatih faktora, pa čak ni ishrana majke dojilјe.

Doduše, ima autora koji tvrde kako je belančevina u majčinom mleku vrlo varijabilan sastojak i da su ove razlike na prvom mestu individualne. U svakom slučaju, može da se smatra da u majčinom mleku ima uvek u dovolјnoj meri belančevine.

Valјa zasebno pomenuti da je od ukupnog sadržaj a u belančevinama laktalbumin predstavlјen sa 60% (gotovo dve trećine), što je činjenica koja nije bez značaja kad je u pitanju ne samo digestija već i kvalitativan sastav ovoga mleka, naročito u pogledu aminokiselina.

Mast je u majčinom mleku predstavlјena u sitnim kanjlјicama, ko.je su u stanju emulzije. Sastavlјena je iz tripalmitina. tristearina i trioleina, od kojih ovaj poslednji predstavlјa 35%. Polovina masti u ovom mleku je nezasićena a dobar deo masnih kiselina pripada takozvanoj neophodnoj grupi nezasićenih masnih kiselina.Sadržaj u vitalnim masnim kiselinama je relativno mali, što je od posebnog značaja po digestivne funkcije, s obzirom na činjenicu da ove kiseline deluju nadražajno na gastro-intestinalni trakt kod odojčeta.

Mast je glavni izvor toplotne energije u telu. Nјen sadržaj u mleku je prosečno oko 3,5%. Ali je ona najkolebljivi sastojak u mleku, te prema tome, ima nekad i u nešto većoj, ali mnogo češće u manjoj meri, što, na prvom mestu, zavisi od unosa masti u hrani dojilјe.

Pored gore navedenog, mast je nosilac liposolubilnih vitamina, od kojih je vitamin A po pravilu prisutan u dovolјnoj meri, dok je vitamin D uvek daleko od toga da bude prisutan u potrebnoj količini, čak i u ovom hranlјivom komileksu ko.ji je od prirode namenjen odojčetu.

Međusobni odnos napred pomenutih sastojaka majčinog mleka izražen u kalorijama izgleda otprilike ovako: na 100 kalorija 10 kalorija otpada na belančevine, 40 na mlečni šećer) i 50 kalorija na masti. Ovaj odnos se obično uzima kao fiziološki obrazac.

Mineralne soli. — Majčino mleko sadrži sve soli koje su za ishranu odojčeta potrebne, bar u prvim mesecima njegovog života. Od četvrtog, ili u najbolјem slučaju od petog meseca, količina ovih soli u mleku postaje za odojče nedovolјna. Ovo naročito kad je u pitanju sadržaj majčinog mleka u gvožđu, koji je, normalno, nizak i nije dovolјan da popuni potrebe odojčeta od petog meseca pa nadalјe, jer je ono dotada istrošilo svoje rezerve u gvožđu, pogotovu ako se radi o nedonoščetu. (U jednom litru majčinog mleka ima otprilike samo 0,5 do 1,5 mg gvožđa, a dnevne potrebe odojčeta u gvožđu su otprilike do 1,0 mg na kilogram težine).

Sadržaj majčinog mleka u mineralnim solima je oko 0,2% Među ove na prvo mesto spadaju: kalcijumove, kalijumove, fosforne (delom vezane za kazein, a delom u neorganskom vidu), a zatim hlorne, natrijumove, magnezijumove i sumporne soli.

Pored napred pomenutih hemijskih odlika majčinsko mleko pokazuje i izvesne biološke osobine,; koje ga čine, tako reći, nekom vrstom žive hrane. U mnogom pogledu ono je veoma srodno krvi, iz koje i proizlazi.

Koji su to biološki faktori? — Na prvom mestu fermenti, koje, verovatno, luče leukociti koji se nalaze u mleku (u kolostrumu ih ima najviše). Peroksidaza, koja iz H2O2 oslobađa kiseonik, amilaza (postojanje ovog fermenta omogućava detetu koje se prihranjuje da lakše razgrađuje skrob), reduktaza i dr.

Pored pomenutih, u majčinom mleku se nalazi i jedan lipolitični ferment — lipaza, koji uzima, i to prilično, udela u varenju masti.

S praktičkog gledišta potrebno je da znamo da u mleku postoji i jedna anaeroksidaza, koje ima naročito mnogo u kolostrumu. Ako bi količina ovog fermenta postala velika i kad mleko izgubi kolostralni karakter, onda je u pitanju, svakako, neki gnojni proces u dojci.

Majčino mleko sadrži i amboceptore i aleksine, i s ovim mlekom se može praviti Vasermanova reakcija. U oko 80% slučajeva, kad je pozitivna u krvi, pozitivna je i u mleku.

Vitamini. — Nјihov sadržaj u mleku je koleblјiv, jer je zavisan u velikoj meri od načina ishrane majke dojilјe. Vitamini A, K, B2, folna kiselina, često i vitamin S, po pravilu su u dovolјnoj meri zastuplјeni. Vitamin D je predstavlјen u sasvim neznatnoj meri. Za ovo je, pored ostaloga, dokaz pojava rahitisa i kod odojčeta koje se na prsima hrani. Prema tome, misao o namernom davanju vitamina D i odojčetu koje se doji sama se po sebi nameće.

Bakterije. — Ukoliko se one nađu i u mleku zdrave dojilјe, nisu patogene za zdravo odojče. Obično su one poreklom iz spolјnih — terminalnih mlečnih duktusa.

Sve što je dosad o sastavu i osobinama ženinog mleka izneseno odnosi se na zrelo ženino mleko.

Evolucija mleka. — Majčino mleko po svome sastavu nije jednako u svim razdoblјima laktacije. Odmah posle početka trudnoće nastupaju izvesne promene u dojkama koje dovode do lučenja jedne žućkaste viskozne tečnosti. Posle porođaja, za prvih pet dana, dojka luči nešto kolostralnog mleka. Od trećeg do petog dana dolazi do promene u dojkama: one obično postaju jedre, hiperemične, tvrde i nabrekle. To sve nagoveštava nadolazak mleka. Nadolaženje mleka kod multipara nastupa, otprilike, posle dva do tri dana, a kod primipara nešto kasnije, 4—5 dana posle porođaja.

Kolostrum, ili mlado mleko, jeste žućkasta tečnost, u kojoj ima četiri-pet puta više belančevina, i mnogo više mineralnih soli i nekih vitamina nego u zrelom ženinom mleku. On sadrži i priličan broj mononuklear nih i polimorfonuklearnih leukocita, kao i kolostralna telašca., za koja se danas smatra da su, u stvari, samo krupni limfociti. Kolostrum je naročito bogat u riboflacušu i karotenima, što mu daje karakterističnu fluorescentnu i žutu boju. Kolostralno mleko je posebno bogato u fermentima, a naročito u anaeroksidazi.

U jedno je vreme vladalo mišlјenje da kolostralno mleko sadrži i korisna antitela. To je donekle tačno kad su u pitanju neki drugi sisari. Kod žene, međutim, to nije dokazano.

Količina kolostruma koju dojka u prvim danima laktacije luči srazmerno je mala. Od četvrtog ili petog dana ona se naglo povećava, ali ovo mleko postepeno gubi svoje kolostralne osobine, i u toku dve do tri nedelјe stiče osobine zrelog mleka i onda, uglavnom, ostaje kao takvo u toku cele laktacije.

Varijacije u sastavu majčinog mleka. — Po svom hemijskom sastavu majčino mleko je prilično stalan sekrecioni produkt — jedini jače koleblјiv sastojak je mast. Sadržaj masti zavisi od unosa masti u hrani dojilјe. Ako dojilјa uzima suviše masnu hranu, onda može znatno da poveća sadržaj masti u mleku, a ako gladuje, onda se mast može toliko povećati da se njen sadržaj nekad gotovo udvostruči (mobilizacija rezervi masti u telu dojilјe).

Pri podoju sadržaj masti u mleku u početku je manji, pa se onda u toku podoja stalno povećava, tako da je na kraju podoja najveći. Što se tiče dnevnog kolebanja masti, ovo zavisi od raspodele masti po obrocima, to jest od navika u ishrani dojilјe. Na primer, ako je doručak bio bogat mašću, uveče će u mleku biti najviše masti, i obratno, ako je večera bila vrlo masna, izjutra će mleko biti najmasnije. Prema tome, posno ili masno mleko određuje sadržaj masti u ishrani dojilјe. Prekinuti dojenje pod izgovorom da je mleko posno velika je greška.

Ranije je smatrano, a i danas poneki smatraju, da se zrelo mleko u toku laktacije menja po sadržaju svojih sastojaka. Nema nikakvog dokaza da je to shvatanje ispravno. Za lekara je glavna količina mleka koju dojka daje, a laboratorijske analize ne samo što nisu poželјne nego nisu ni potrebne.

Dojka je visokodiferencirana holokrina i merokrina žlezda, koja se, kad je u pitanju sekrecija mleka, ponaša na taj način što: 1) izvesne sastojke koje iz krvi uzme propušta u mleko onakve kakve su, 2) druge sama prerađuje i modifikuje prema potrebama odojčeta, 3) i ne samo to nego ih do izvesne mere i dozira.

Može li štogod drugo da prođe kroz filtar dojke? Drugim rečima, kako stoji sa prolazom bakterija, toksina i lekova? — Kad su u pitanju bakterije, dojka je dobra brana. Profesor Todorović našao je da se Ebertovi bacili izlučuju mlekom. Za bacile tuberkuloze ovo nije dokazano. Toksini prolaze; u kolikoj meri, ne zna se još tačno.

Prelaz lekova u mleko. — Od lekova koje uzima dojilјa mnogi mogu da se pojave u mleku, samo što je ovaj prelaz lekova u mleko u najvećem broju slučajeva samo kvalitativan. Hloroform i eter, ako se u cilјu generalne anestezije daju porodilјi, mogu da se u priličnoj meri izluče u mleku, i ako se odojče neposredno posle toga podoji, ono onda dugo spava. Bromidi i barbiturati se ne izlučuju u tolikoj meri da bi mogli da škode odojčetu. Kodein i morfin se mogu naći u tragovima. Sulfonamidi se slabo izlučuju. Unošenjem veće količine gvožđa u hranu ne povećava se sadržaj gvožđa u ženinom mleku. Dojilјa, uglavnom, može da uzima sve lekove bez ikakve opasnosti, ali i bez koristi po svoje odojče. Mnogi autori, ipak, savetuju obazrivost i opreznost kad se radi o davanju opijuma, kodeina i morfina majci koja doji.

Faktori koji obezbeđuju sekreciju mleka

Hormonalni faktori. — Pripremanje mlečne žlezde za sekreciju mleka počinje još od prvog meseca trudnoće. Već od tada se javlјa nagla proliferacija epitelijuma duktusa i stvaranje novih sekretornih alveola. Postoje tri glavna hormonalna faktora koji učestvuju u ovom procesu: estrogen i progesteron iz ovarija i placente i prolaktin iz prednjeg dela hipofize. Estrogeni hormoni izazivaju razvoj sistema duktusa i epitelijuma bradavice, dok progesteron izaziva razvoj i diferencijaciju sekretornih alveola. Od hormona prednjeg režnja hipofize prolaktin je hormon koji određuje uspostavlјanje laktacija. Ovaj održava laktaciju, ali ne sam, nego u sadejstvu s nekim drugim hormonima, a naročito adrenotropnim hormonom.

Kad je, posle ekspulzije ploda, sekrecija mleka uspostavlјena, onda se ona održava bez dalјnjeg učešća pelvičnih organa. Otada je laktogeni hormon hipofize — prolaktin — glavni faktor.

Pražnjenje dojke. — Za dalјe održavanje sekrecije mleka neophodno je potrebno neprestano pražnjenje dojke, jer to obezbeđuje dalјu sekreciju mleka. Na ovaj se način refleksnim putem izaziva neprestano formiranje laktogenog hormona u prednjoj hipofizi. Ovaj refleks svakako da polazi od bradavice. Prema tome, samo urednim i potpunim pražnjenjem dojke može da se obezbedi dobra sekrecija mleka. U protivnom, lučenje će za veoma kratko vreme da prestane. Svako iole jače povećavanje pritiska u alveolama dovodi do zastoja u dojci i do postepenog usahnjivanja sekrecije. Održavati nizak pritisak u alveolama, stavlјanjem odojčeta na prsa i pražnjenjem dojke — to je isto što i održati ili povećati količinu mleka kod dojilјe.

Nervni faktor svakako utiče na lučenje mleka, ali je njegov uticaj, nasuprot onome što je nekad tvrđeno, samo indirektan.

Žlezdani parenhim. — Nema sumnje da će količina mleka koju jedna mlečna žlezda daje u velikoj meri zavisiti i od razvijenosti njenih žlezdanih elemenata. Razvijenost dojke kao celine nije, dakle, neka pouzdana mera. Ima jako razvijenih dojki koje nisu ništa naročito mlečne jer im je, umesto žlezdanog tkiva, adipozno tkivo jako razvijeno. I obratno, jedna manja dojka s jako razvijenim žlezdanim tkivom može dati dosta mleka, naravno — ako se redovno i potpuno prazni. Pri pipanju, mlečna dojka je kvrgasta, sa slabo naznačenim masnim tkivom, prošarana vidlјivim i nabreklim potkožnim venama, jedra i nabrekla, teška kad se poduhvati rukom, i uvek toplija nego što je njena okolina. Temperatura je ispod ove dojke uvek veća nego što je u odgovarajućoj pazušnoj jami, otprilike za 0,5° C. Pomenimo ovde uzgred da se svaka dobra dojilјa lako znoji i da je neprestano žedna.

U ranije vreme smatrano je da se sekrecija mleka može povećati izvesnim sredstvima kojima je pripisivano laktogeno dejstvo. Ova svojstva su ponekad pripisivana čak i nekoj hrani ili bilјu. U novije vreme je pokušavano da se mleko kod dojilјe poveća davanjem laktogenih hormonalnih preparata. Ni jedna od pomenutih mera nije dala nekog rezultata, pogotovu one stare. Prema sadanjem stanju ovoga problema, može da se smatra da je jedini stvarni i jedini pouzdan galaktogog samo odojče, ili muža i pražnjenje dojke.

Naposletku, da se zapitamo kakva je dojilјa naša majka. Ovo pitanje, na žalost, kod nas nije dosad dobro proučeno, ali ako bi se moglo generalizovati iskustvo koje je stečeno u jednoj našoj socijalno-medicinskoj ustanovi za zaštitu odojčeta, moglo bi se prilično pouzdano tvrditi da bi četiri petine naših majki moglo s uspehom da doji. Naravno,! ovo pod uslovom da se dojenje obavlјa i neguje kako treba, drugim rečima, da se dojka prazni kako treba. U svakom slučaju, nema agalaktije kod žene koja je rodila.

Kontraindikacije dojenјu

Ove, srećom, nisu brojne. Pomenimo najglavnije:

1. Tuberkuloza pluća. — Novorođenče rođeno od majke koja boluje od otvorene, evolutivne tuberkuloze, mora odmah po rođenju biti odvojeno i ne sme se dozvoliti ni jedan jedini podoj. Treba misliti odmah i na vakcinaciju sa BSŽ. Odvajanjem odojčeta pomogli smo i bolesnoj majci.

Ako aktivna tuberkuloza naiđe kod dojilјe u toku laktacije, i onda se dojenje mora prekinuti i odojče izdvojiti u zdravu sredinu. Uzgred valјa pomenuti da lekar mora da misli na mogućnost postojanja evolutivne tuberkuloze čim neka dojilјa počne da slabi, opada u težini i bledi, da se lako zamara i gubi apetit.

Ako je jedna žena imala tuberkulozu pluća i ovaj se proces smirio pa je ona sasvim oporavlјena, ako je već rodila, onda sme da doji. Ovde ipak isklјučiti mogućnost postojanja opasnosti infekcije. Tako isto stoji i s eksudativnim pleuritisom, tuberkulozom kostiju i zglobova, zalečenim tuberkuloznim spondilitisom itd. U svim ovim slučajevima voditi računa o izgledu i uhranjenosti majke.

2. S i f i l i s. — Sifilis nije nikakva prepreka dojenju, izuzev ako je majka dobila sifilis za poslednja dva meseca trudnoće ili u toku dojenja. „Jedno odojče rođeno od sifilitične majke je i samo sifilitično, izuzev ako je majka dobila sifilis u toku poslednja dva meseca trudnoće“. — „Jedno sifilitično odojče nikad ne zarazi svoju prividno zdravu majku“. Ako ijednom, ono je sifilitičnom odojčetu potrebno majčino mleko.

3. Malarija. — Malarija kod odojčeta, kao i kod odraslog, može biti stečena, ali kod ovoga prvog nekad i kongenitalna. Ona nije nikakva kontraindikacija dojenju. Doduše, nekad odlučuje i opšte stanje majke.

4. Obolјenje srca. — Ako je srčana mana kompenzovana, žena može da doji. Zakon koji je važio u staroj klinici, po kome „devojka koja boluje od mane srca ne bi smela da se uda; ako je udata, ne bi smela da rodi, a ako je rodila, ne bi smela da doji“, danas je odbačen.

5. Obolјenje bubrega. — Ako je funkcija bubrega insuficijentna, dojenje se ne može dozvoliti, jer majka mora da drži dijetu, pošto bi, pored ostalog, usled nedovolјnog unošenja belančevine trošila svoje sopstvene.

6. Bolesti jetre. — U slučaju duže restrikcije u ishrani, s gledišta majke, dojenje je kontraindikovano. Uostalom, ograničena ishrana dojilјe smanjuje i količinu mleka u prsima.

7. Karcinom i drugi maligni tumori. — Kod tih obolјenja ne može se od majke zahtevati da doji.

8. Dijabetes. — Donedavna dojenje je zabranjivano dojilјi koja pati od ove bolesti. Danas, međutim, sve se češće savetuje ovoj majci da doji. Jedan od razloga za izmenu ovog stava je u činjenici da dojilјa koja pati od šećerne bolesti pokazuje mnogo bolјu podnošlјivost za uglјene hidrate ako doji.

9. Duševne bolesti kod dojilјe predstavlјaju prepreku dojenju onda kad postoji opasnost da majka ne nanese štetu odojčetu u vezi sa svojim duševnim stanjem.

Nađe se ponekad dojilјa koja smatra da je „nervozna“ te da ne može i nema strplјenja da doji i misli da dojenje može da naškodi njenom zdravlјu. U ovom slučaju ne gubiti iz vida odojče i od majke tražiti da doji. Ovakvim majkama treba vrlo uporno i s krajnjim taktom savetovati da ostanu pri dojenju. To leči od „nervoze“ bolјe nego svi lekovi. Dojenje i bavlјenje njenim odojčetom skrenuće joj pažnju na ulogu materinstva, te neće mnogo misliti na svoju bolest. Zdravo i napredno dojeno odojče može samo povolјno da utiče na nervno stanje majke, dok bolesno može ovo stanje samo da pogorša.

Dojenјe u prvim nedeljama

Bez dobrog početka retko kad ima uspešnog dojenja. Od dobrog početka zavisi ne samo uspeh dojenja već, tim samim, često i sudbina odojčeta. Dojenje se, prema tome, mora od samog početka negovati i pažlјivo nadzirati.

Novorođenče se obično ne stavlјa na prsa svoje majke odmah po rođenju. Nјemu, a svakako i njegovoj majci posle porođaja, potreban je odmor. Uostalom, svako novorođenče odmah po rođenju zaspi. Ako bi se u idućim časovima probudilo i zaplakalo, dovolјno je ponuditi koju kašičicu prokuvane mlake vode sa 5% šećera ili tej od kamilice.

Prvi podoj se obično daje na 12—18 časova po rođenju, i to po pravilu u postelјi. Novorođenče se obično položi uzduž pored porodilјe, tako da mu se glavica naslanja na njenu podlakticu s one strane s koje se podoj daje. Drugom rukom se dojka obuhvati između palca i kažiprsta, ili kažiprsta i srednjeg prsta, i onda se bradavica uvuče u usta. Ima mnogo novorođenčadi koja odmah prime bradavicu i počnu da sisaju, ali ih se nađe koja su dremlјiva i lenjo sarađuju. Ovakvu odojčad ne treba drmati, vući i štipati nosić ili obraščiće, nego jednostavno pritisnuti dojkom na jedan obraščić. ili i prevući bradavicu preko usana, što onda lako izazove pokrete sisanja. Treba imati strplјenja i s odojčetom i sa uzbuđenom majkom. Ponuditi pri svakom podoju obe strane i ne ostavlјati odojče dugo na prsima.

U kom razmaku vremena treba da se novorođenče stavlјa na prsa u prvim danima? — Najveći broj kliničara još uvek misli da je i za majku i njeno odojče najbolјe da se otpočetka uspostavi jedan određen red i ritam u dojenju. I, jedni predlažu podoje u razmacima od tri sata, drugi misle da je za početak bolјi razmak od tri sata, i najzad, treći traže da se od početka uspostavi razmak između podoja od četiri sata. Ipak je većina za to da se od početka doji na tri sata. U svakom slučaju, misle ovi, ako se odojče ne navikne na red u dojenju od samog početka, kasnije će biti teško.

Za ova pravila, stara preko pedeset godina, danas mnogi misle da su i suviše kruta, pa predlažu da se bar u prvim danima prepusti odojčetu da ono samo uspostavi svoj red u dojenju, da samo odredi kad treba da sisa, i da se na prsa stavlјa kad ono oseti da je gladno. Čemu vodi, vele oni, ako se dopusti da odojče plače po pola sata pa i više, i kako to može da utiče na njegovu majku. U prvim danima, dakle, dojiti bez određenog reda, i onda ostaviti da se dete u toku vremena samo „uobroči11 i da samo uspostavi svoj red u dojenju. Ako je odojče krepko i napredno a prsi mlečne, za kratko vreme će broj podoja biti sveden na pet-šest dnevno. Ovaj „nov“ način rada je, u stvari, isti onaj koji se u našem narodu od davnina, pa i danas, primenjuje. I on, zbilјa, ima nešto za sebe.

Količina mleka koju odojče u prvim danima posisa dosta je mala, pa i pored toga stavlјamo ga na majčina prsa pre nego što je mleko kod majke dojilјe navrelo. To činimo, s jedne strane, zato da bismo izazvali naviranje mleka, s druge, opet, da novorođenče naviknemo na sisanje. U toku prvih deset dana količina mleka koju odojče u toku dana posisa, naročito od trećeg-četvrtog dana, naglo se povećava. Do desetog dana odojče posisa otprilike onoliko puta po pedeset grama mleka dnevno koliko je dana staro. Desetog dana posiše otprilike oko 500 g mleka, što iznosi prosečno oko 350 kalorija. Dakle, negde oko 100—110 kalorija na kilogram težine dnevno.

Po čemu se poznaje da li je novorođenče zadovolјeno? — To se, svakako, najbolјe može utvrditi merenjem na vagi, a ako ove nema, može i po izvesnim znacima: ono često mokri, dobro spava i lako se navikava na red u dojenju (ako plače u prvim danima, mora se misliti na prvom mestu na glad i žeđ). Onda, po stolici. Prva stolica (mekonijum) mrke je boje. U njen sastav uglavnom ulazi voda, žučni pig~ menti, epitelijalne ćelije i bakterije. Ukoliko dete više sisa, utoliko se izgled stolice menja. Drugog ili trećeg dana po rođenju stolica postaje mrkozelena, pa onda, od trećeg ili četvrtog dana, žuta ili žutozelena. Ova evolucija stolice je od velikog značaja za ocenu uspeha dojenja u početku.

Gladno novorođenče zaostaje ili gubi u težini i obično u početku gladovanja ima zatvor, a kasnije proliv. U slučaju proliva usled gladovanja novorođenče ima po 5—6 stolica dnevno. Ove stolice su obično zelene (biliverdin) ili zelenomrke boje, i ne sadrže izmeta. Pored toga su sluzaste, te često liče na žabokrečinu. Pad težine najbolјe se proverava merenjem na vagi. U slučaju težeg i dužeg gladovanja javi se i težnja ka hipotermiji, i ovo je vrlo loš znak. Po sebi se razume da se u ovom slučaju moraju pregledati dojke.

Novorođenče koje od četvrtog ili petog dana ne počne da napreduje, ili je gladno ili je bolesno. Zdravo i s uspehom hranjeno novorođeno odojče treba do desetog dana, a u krajnjem slučaju najdalјe do kraja druge nedelјe života, da dosegne težinu koju je imalo na rođenju. U toku prvih pet dana, dok mleko još nije nadošlo, treba pojiti odojče. Davati mu 5%-nu prokuvanu zaslađenu vodu ili tej od kamilice posle podoja, koliko bude htelo. Ukoliko količina ove vode koju je uzelo bude veća, utoliko je to više dokaz da mleko kod dojilјe sporo nadolazi. Ovo je samo dopuna, a nikako zamena majčinom mleku.

Ima novorođenčadi koja u prvim danima uopšte slabo sisaju. Neko otpočne da sisa, pa ubrzo u toku podoja zaspi, onda se probudi pa ponovo slabo sisa. Drugo tek što je počelo, prestaje da sisa, jer majka dojilјa nije još razvila mleko. Treće je inficirano, dobilo je kijavicu, zapušen ie nosić i slično. Ovakvo odojče najčešće uzbudi i zamori svoju majku, a nekad je i iscrpe.

Tehnika dojenјa

Podoj

Ishrana odojčeta ne bi smela da bude samo jedna nagonska pojava već i radnja koja se mora negovati i racionalno sprovoditi. Vrlo je važno da lekar skrene pažnju majci da je podoj jedan ozbilјan čin i da se majka mora tome ozbilјno posvetiti. I mora joj objasniti kako se to radi:

1. Majka mora da sedi udobno, na nižoj stolici.

2. Pre svakog podoja obrisati bradavicu čistim, prokuvanim, suvim platnom ili sterilnom gazom, ili vatom.

3. Prilikom svakog podoja dati obe dojke, bez obzira na mlečnost i na stanje odojčeta, i to tako da podoj počinje s one strane s koje je prethodni završen. Ovo iz razloga što je odojče u početku podoja najžednije i najgladnije i gotovo kao da pije, pa će bolјe isprazniti prvu dojku. Ovakvim načinom neće doći do asimetrične mlečnosti. U slučaju blizanaca dojenje se podešava tako da se bar u prvo vreme doje u isto vreme, a tek pošto budu ojačali, jedan iza drugog. Ali pošto ni blizanci nisu uvek podjednako razvijeni, te je jedan većinom slabiji, najbolјe je menjati im strane i davati pri svakom podoju drugu dojku, kako bi ono koje jače sisa bolјe izazvalo sekreciju mleka za ono koje je slabije. Kad se tako radi, blizanci se bolјe razvijaju i gotovo podjednako napreduju.

4. Na koji bi način mogli da odredimo koliko treba da traje jedan podoj? — Neki autori tvrde da odojče za vreme prvih pet minuta može da posisa nekad polovinu, a nekad i dve trećine od ukupne količine mleka koju će da posisa u toku podoja. Ovakva tvrđenja su preterana. U stvari, odojče za prvih pet minuta obično posisa jedva nešto više od polovine od ukupne količine mleka koju će inače u toku podoja da posisa. I to samo onda kad je dojka zbilјa mlečna a odojče krepko i napredno pa dobro sarađuje.

Ne valјa ići ni u jednu krajnost. Skratiti trajanje podoja na desetak minuta bilo bi isto što i odojče ostaviti gladno. Uostalom, to ni ono samo neće dopustiti, nego će plakati i tražiti da i dalјe sisa. S druge strane, predugi podoji ne služe ničemu, ni dojilјi ni odojčetu. Ako odojče ne bi iz prsiju svoje majke posisalo koliko mu treba za prosečno četvrt časa, ili nekad koji minut više ili manje, onda bi to bio dokaz da se radi o prsima koja nisu naročito mlečna ili, možda, o odojčetu koje nema snage da iz prsiju svoje majke izvuče koliko mu treba. Predugi podoji zamaraju bez potrebe i dojilјu i odojče, a ne koriste im, ni jednom ni drugom. I, na kraju, nije časovnik nikakva mera za trajanje podoja, te prema tome, treba pregledati dojku i odojče i posmatrati podoj, pa onda zaklјučiti šta je razlog što odojče isuviše dugo ostaje na prsima. Napredno odojče dok je mlađe, kad se dovolјno nasisa, obično se uspava na prsima majke, dok nešto starije počne da se zabavlјa i igra i dase zanima svojom okolinom.

5. Skrenuti pažnju majci da se za vreme podoja ne bavi ničim drugim što odstranjuje njenu pažnju od dojenja, jer se podoj mora nadzirati. Ako bude obratila pažnju, za vreme podoja moći he da utvrdi da li dete dobro sisa i kako sisa. Pri podoju, naročito u početku, nekad može da se čuje kao neko stenjanje, što je znak da odojče dobro vuče i, u stvari, više pije nego sisa. Prilikom sisanja odojče povuče četiri-pet puta pa tek onda guta posisano mleko. Ako se ovo pažlјivo posmatra, pri gutanju može da se čuje izvestan žubor, a zatim se zapazi penjanje grklјančića. Sve je ovo dokaz uspešnog dojenja.

Ima jedno razdoblјe koje bi se moglo nazvati krizom u dojenju. To obično primećujemo krajem četvrtog meseca dojenja. Postoji priličan broj odojčadi koja, čim navrše tri-četiri meseca, ne sisaju više kao ranije, nego s časa na čas napuštaju dojku, igraju se za vreme podoja, posmatraju okolinu i smeju se kao da prkose majci. To su obično slučajevi kad majke tvrde kako se odojče samo odbilo. Kao jedini lek tu se preporučuje da se po svaku cenu nastoji i dalјe na dojenju. Odstraniti sve što može da privuče dečju pažnju, ponekad se čak moraju navući i zavese na prozoru. Često majke kažu da im dete bolјe sisa noću nego danju.

Gutajući mleko svako odojče, mahom, guta nekad manju, nekad veću količinu vazduha. Ova aerofagija je do izvesne mere fiziološka. Ali kad se ova mera pređe, onda ovo gutanje vazduha u ekscesu može da bude i povod povraćanju. Iz tog razloga se preporučuje da se svako odojče odmah po podoju uspravi i u ovom uspravnom položaju za koji minut pridrži, bilo naslonjeno trbuhom o rame dojilјe, bilo prebačeno u uspravnom položaju preko stegna, da bi podrignulo. Odmah posle toga odojče se položi u postelјu, i to okrenuto nešto na desnu stranu. U slučaju da odojče i dalјe povraća, treba ovo uraditi i pre podoja, a ponekad i u toku podoja, i to onda kad je podoj s jedne strane završen, dakle, pre nego što he se odojče staviti da sisa s druge strane.

Valјa naročito obratiti pažnju majci da odojče po završenom podoju ne nosi na rukama i da mu ne menja položaj, jer he u protivnom moći lako da povrati.

Pošto je podoj završen i odojče položeno u postelјu, bradavice treba obrisati i pokriti čistim suvim platnom ili gazom. Pranje alkoholisanom vodom, koje je ranije godinama preporučivano i primenjivano, kod nas je sad potpuno odbačeno, jer je zapaženo da je suva bradavica mnogo otpornija.

Razmak i broj podoja

Kao što smo u toku izlaganja o dojenju u prvim nedelјama rekli, najveći broj pedijatara još uvek misli da odojče treba da se navikava na jedan određen ritam u dojenju još od samog početka dojenja. Od toga je, veruje se, korist za oboje, i za majku dojilјu i za odojče: za majku dojilјu — jer ona ima i drugih dužnosti i obaveza, za odojče — koliko iz fiziološkog, toliko i iz vaspitnih razloga; fizioloških — jer je potrebno neko vreme za varenje posisanog mleka i naknadni odmor želučiću i za prikuplјanje želudačnog soka za varenje idućeg obroka; i vaspitnih — jer se odojče na taj način navikava na uredan život i disciplinu od samog početka.

Razmak između podoja nije uvek, niti u svim sredinama, podjednako odmeren ni određen. Ima zemal-a u kojima se naširoko preporučuje da se odojče doji na četiri sata, i to svaki put s jedne, ili, po potrebi, i s obe strane. Pedijatri koji ovo preporučuju hvale svoje rezultate i tvrde da retko kad imaju priliku i potrebu da razmak između podoja skraćuju. Drugi, opet, drže se pravila da se odojče stavlјa na prsa svaka dva i po sata. I ovi uveravaju da je taj način rada ne samo dobar nego i potreban. I jedni i drugi traže da se ovaj razmak između podoja ustanovi još od prvih dana dojenja.

Mi se ovde ne možemo upuštati u raspravlјanja po ovome, ali nam izgleda da je za najveći broj slučajeva najbolјe da se prihvati onaj srednji način — da se doji na svaka tri sata. Pa ni ovo ne treba shvatiti kruto, niti kao pravilo koje se menja, nego individualizovati. Ima slučajeva, ali ne tako mnogo, gde će razmak između podoja moći da bude i četiri sata, kao god što ima odojčadi koja će se morati dojiti i u razmacima kraćim od tri sata. Biće prilike i kad će se odojčetu prepustiti da ono samo odredi ne samo broj nego i razmak između podoja. To, svakako, najčešće kad ono slabo sisa ili kad majka dojilja nema dovoljno mleka. Malo je izgleda da će broj podoja povećati količinu mleka onda kad dojka nije mlečna. U ovome slučaju, stavljanje svaki čas gladnog odojčeta na nemlečnu dojku u stvari je samo zamaranje i njega i majke.

Nema sumnje da bi se odojče moglo dojiti bez nekog određenog reda, i to, svakako, od samog početka. Uostalom, tako je dojeno donedavno ne samo u našoj zemlјi nego i u drugim zemlјama. Najveći broj odojčadi kod nas se još uvek tako doji. Zanimlјivo je da se u novije vreme u nekim zemlјama pojavio priličan broj stručnjaka koji ovaj način dojenja prihvataju i preporučuju. Da li je potrebno dokazivati da je dojenje po ritmu ne samo potreba već, u isto vreme, i način dojenja na koji dosad niko nije stavio neki ozbilјan prigovor?

Što se tiče navikavanja na određeni ritam u dojenju, može da se pouzdano tvrdi da se jedno krepko i napredno odojče na ovaj ritam vrlo lako i brzo navikava, naravno, pod uslovom da u prsima svoje majke nalazi koliko mu treba mleka. Stvarno ima samo jedno odojče koje se ne može naviknuti na određeni ritam u dojenju, a to je odojče koje nije zadovolјno — gladno odojče.

Ako se odojče doji na tri sata, onda će imati, bar u prvim nedelјama dojenja, sedam podoja dnevno. Prvi mu se podoj daje u 5 ili 6 sati izjutra, pa se onda produži sa stavlјanjem na prsa svaka tri sata, i poslednji podoj daje u 11 ili 12 sati uveče. Dogodi se, i ne retko, da se odojče još od kraja prvog meseca dojenja ne budi više i ne traži da sisa oko pola noći. Ako dobro napreduje, i ne treba da se budi. U svakom slučaju, treba nastojati, kad god je moguće, da se poslednji, ponoćni podoj ukine najdalјe do kraja drugog meseca.

Da li se moramo uvek i tačno pridržavati reda u dojenju? Na ovo pitanje odgovor bi bio da se, ukoliko je mogućno, ovaj red poštuje. Ali to ne znači da tražimo od majke dojilјe i njenog odojčeta da se tačno drže časovnika, i to u minut. S tim se često pravi šteta i majci i odojčetu. Uostalom, pitanje je da li će i jedno od njih dvoje da posluša i izdrži — odojče glad, a majka plač svog deteta.

Koliko mleka treba odojče da posisa

Kalorijske potrebe kod odojčeta, ma koliko da su određene, nisu stalne, već su u priličnoj meri varijabilne, a donekle i individualne. To se dobro ogleda i u količini mleka koju jedno odojče uzima iz prsiju svoje majke u toku jednog dana. Da ne nabrajamo sve one faktore koji mogu da utiču na kalorijski unos odojčeta, nego ovde jednostavno da iznesemo ono što je potrebno da se zna kad se radi o količini mleka koju jedno odojče treba da posisa da bi zadovolјilo sve svoje potrebe.

Jedno normalno i uspešno dojeno odojče obično posisa u. toku jednog dana, otprilike, negde između 150 i 200 g mleka na kilogram težine. To odgovara prosečnoj vrednosti od oko 175 g na kilogram za 24 časa. Drugim rečima, odojče od mesec dana posisa u 24 časa 600—700 g mleka, odojče od dva meseca 700—800 g, od tri meseca otprilike 900—1.000 g, a krajem četvrtog meseca oko 1.000—1.200 g. Posle tog vremena sisanje postaje dosta neuredno, te je i količina mleka koju odojče ukupno posisa u toku dana dosta nejednaka i prilično promenlјiva. Po sebi se razume da sve to zavisi od odojčeta, s jedne, i mlečnosti dojke, s druge strane.

Količina mleka koju odojče posisa u toku svakog podoja nije ista. Jutarnji podoji uvek su najjači, jer je dojka tada najpunija a odojče najgladnije. Popodne je količina mleka koju odojče u prsima nađe uvek nešto manja, a nekad može da bude i nedovolјna, naročito kad se radi o dojilјi koja jedva da uspeva da zadovolјi potrebe svog odojčeta. U sličnom slučaju odojče je obično nemirno, plače i očigledno je nezadovolјno (vesperalna hipogalaktija).

Iz ovoga što je napred izloženo može da se vidi da jedan jedini podoj ne obaveštava ni približno o količini mleka koju je dano odojče moglo da posisa u toku dana.

Nadzor dojenјa

Nije ništa lakše ni jednostavnije nego proveriti koliko je jedno dano odojče u 24 časa posisalo mleka. Dovolјno je da se ono stavi na vagu pre i posle podoja, pa da se utvrdi koliko je u jednom podoju posisalo mleka, samo što se na osnovu jednog jedinog podoja ne može ni približno utvrditi koliko je to odojče posisalo u 24 časa. Svi podoji kod odojčeta koje se na prsima hrani nisu jednaki. Jutarnji podoji većinom su jači nego večernji. Ovo, s jedne strane, iz razloga što je odojče izjutra i gladnije i žednije i što majka posle noćnog odmora ima više mleka, a s druge, opet, što svaka dojilјa, čak i ona koja obiluje mlekom, poslepodne uvek ima nešto manje mleka. Iz tog razloga, ako je potrebno da se ustanovi koliko je dano odojče posisalo u 24 časa, moraju se svi podoji izmeriti.

Meriti odojče svaki put pre i posle podoja nije uvek potrebno. Nekad gotovo nije ni poželјno kad postoje drugi očigledni znaci na osnovu kojih se može utvrditi da se ono s uspehom doji. U stvari, to je potrebno samo onda kad se sumnja u mlečnost prsiju i saradnju odojčeta.

U najvećem broju slučajeva dojenje se može nadzirati jednostavno: povremenim merenjem na vagi i uspeh dojenja ceniti po načinu kako odojče napreduje u težini. Ni ova merenja ne moraju biti svakodnevna, nego u početku jedanput nedelјno, a kasnije jedanput u petnaest dana.

Dojenje se može nadzirati i bez vage — neposredno posmatranjem odojčeta:

1. Za ocenu uspeha dojenja jedna gruba, ali jednostavna i prilično pruzdana mera svakako je način kako odojče formira svoj adipozni panikulus.

Kad dojenje teče kako treba, ovaj se formira najpre na licu, onda na zadnjici, ekstremitetima, na gornjem delu grudnog koša i leđima i, naposletku, na trbuhu. Ako se dogodi da nastane zastoj u težini, onda će zastati i formiranje adipoznog panikula. Po sebi se razume da će u slučaju ocadanja adipozni panikul da iščezava obrnutim redom. U ovom poslednjem slučaju moralo se nešto dogoditi što je poremetilo dojenje (sa strane dojilјe ili odojčeta). Radi se obično o smanjenoj sekreciji mleka ili nekom, najčešće infektivnom obolјenju odojčeta.

2. Mereno vagom, odojče pokazuje napredak u težini otprilike 200—250 g nedelјno u prva tri meseca, 150 do 200 g nedelјno u druga tri meseca.

3. Pokreti kod uspešno hranjenog odojčeta su živi i snažni. Plač krepak. Koža zategnuta, boje sveže, rumene. Turgor dobro naznačen. Dete se budi tačno u vreme određeno za podoj.

Uspešno hranjeno odojče je ono koje se lako navikava na red u dojenju.

4. Napredno i s uspehom dojeno odojče mnogo mrkri („mokro do iza vrata“). Ovde se treba čuvati od iogrešnih zaklјučaka, jer često od prevelikog davanja vode ili teja od kamilice i pri maloj količini mleka može da se desi da odojče mnogo mokri, a da izmokrena tečnost ne dolazi od posisanog mleka. već od kamilteja. Zato uvek pitati majku šta detetu daje pored podoja.

Stolice

Kad dojenje teče kako treba, normalno odojče može da ima po jednu, dve, tri pa i više stolica dnevno. Nekad, opet, po jednu stolicu u dva i tri pa i više dana. Sam po sebi broj stolica kod odojčeta koje se na prsima hrani nema nekog naročitog značenja, ni značaja, ako je sve drugo kod odojčeta kako treba.

Osnova stolice je voda. — Količina vode u stolici zavisi od zadržavanja crevnog sadržaja u kolonu. Ukoliko je prolaz crevnog sadržaja bio brži, utoliko he stolica biti tečnija, i obratno, ukoliko je bio sporiji (resorpcija vode je bila veća), stolica će biti gušća.

Pošto je stolica funkcija faktora hrane i stanja varenja, i njen izgled zavisiće uglavnom od tipa hrane (boja, izgled i sadržaj).

Belančevina poreklom iz hrane nema u normalnoj stolici. Izgleda da se one mogu naći jedino za vreme proliva, i to u neznatnoj meri.

Š e ć e r a u normalnoj stolici nema.

M a s t i. — U svakoj stolici ima 6—7% neiskorišćene masti iz mleka. Ona se u stolici nalazi u vidu neutralne masti, masnih kiselina i masnih sapuna. Kod isklјučivo mlečne ishrane mast određuje volumen stolice. Mast se u stolici često prikazuje i u vidu grumuljica (neiskorišćena mast), za koju naše majke tvrde da je „nesvareno mleko“. Ove grumuljice nemaju nikakvog značaja dok je dete na prsima. Koeficijent iskorišćenja masti je veći u prirodnoj nego što je u veštačkoj ishrani.

Od mineralnih soli stolicom se najviše izbacuje neiskorišćeni deo krečnih soli (fosforne mokraćom).

Žučni pigmenti. — Osnovni pigmenti koji se nalaze u stolici odojčeta hranjenog majčinim. mlekom su bilirubin i biliverdin; kod odojčeta hranjenog kravlјim mlekom — sterkobilin i sterkobilinogen. Bilirubin daje zlatnožutu boju stolici (boja kao kod žumanceta), dok sterkobilin i sterkobilinogen daju bledožutu boju. Stolica može biti zelena kod odojčeta koje se hrani na prsima i onda kad je sve drugo kod njega sasvim u redu.

Pod uticajem bakterija u crevu redukcijom se biliverdin pretvara u bilirubin. To se odigrava onda kad je prolaz hrane trajao 12—16 sati. Kad se prolaz brže odigrava, onda do ove redukcije ne dolazi i stolica izlazi zelena. Ova akcija (prelaženja bilivsrdina u bilirubin) jeste reverzibilna, jer žuta stolica ostajanjem na vazduhu opet može da postaje zelena (oksidacija).

M i r i s. — Pri ishrani majčinim mlekom stolica odojčeta ima miris kiselog mleka, sve dok se ono isklјučivo na prsima hrani.

Reakcija stolice je za to vreme uvek kisela.

Konzistencija je obično slična razbijenom žumancetu ili mekanom buteru. Istina, nekad je ona tečnija, a nekad, opet, nešto čvršća, ali, možemo reći, to nema nikakvog naročitog značaja.

Na kraju da ukažemo na pogrešno tumačenje kad se radi o broju i izgledu stolica. Ovome se kod nas još i danas pripisuje isti značaj kao i stolicama u veštačkoj ishrani. Da li je potrebno duže da se dokazuje da treba praviti razliku između stolica u jednom i drugom načinu ishrane i da u dojenju treba najpre gledati u odojče, pa tek onda u stolice. Da li su stolice žute ili zelene, guste ili tečne, sluzne ili grumulјičaste, da li ih je po broju jedna ili više dnevno — ne gledati na sve to i ne preduzimati nikakve mere (ostaviti odojče na miru), sve dok ono samo ne pokazuje nikakve druge promene. Ne gledati, dakle, u stolice nego u odojče, sve dok ono samo dobro izgleda i dobro napreduje.

Higijena i ishrana dojilje

Higijena. — S obzirom na važnost dojenja, higijeni i ishrani dojilјe mora se pokloniti puna pažnja. Uglavnom, higijena majke koja doji zasniva se na običnoj ličnoj higijeni. Kad se porodilјa oporavi od porođaja, kad se završi involucija utrobe, ona može da obavlјa uobičajene domaće poslove i da vrši i druge svoje društvene obaveze. Razumlјivo, do mere do koje se neće zamarati. Preteran rad i zamor može da umanji količinu mleka. Sunce, vazduh, šetnje, sve je to neophodno za jednu dojilјu, kao i za dete koje ona doji.

Neobično je važno naglasiti da jedna dojilјa mora biti psihički u stanju ravnoteže, jer se onda može bolјe posvetiti svome materinskom pozivu. Treba naročito naglasiti da mentalno stanje dojilјe ne prouzrokuje promenu kvaliteta mleka, kao što to naš laik veruje, ali očigledno može da umanji količinu. Na kraju, sav život dojilјe mora biti podešen prema dojenju, koje dolazi na prvo mesto.

Što se tiče nege bradavica, ranije su predlagane naročite mere, i to ne samo za vreme laktacije nego i pre, za vreme trudnoće. Danas se, međutim, na ovo pitanje gleda vrlo jednostavno i dojilјi se samo preporučuje da dojku i bradavicu drži čisto, da je ne hvata neopranom rukom i da je zaštiti i pokrije čistim platnom ili samo rublјem, ali čistim.

Ishrana. — Majka koja doji mora povećati unos hrane otprilike za onoliko kalorija koliko kubnih santimetara mleka daje svome odojčetu. Tako, na primer, ako je jedna dojilјa ranije, pre porođaja, unosila hranom oko 2.500 kalorija dnevno, sada, za vreme dojenja, ona he morati da unosi ovu količinu uvećanu nekad za 500, nekad za 750 pa i 1.000 kalorija dnevno. Ovo povećanje, svakako, zavisi od uzrasta odojčeta i količine mleka koju ono posisa. Ili, prostije rečeno, dojilјa mora da poveća unos hrane otprilike za jednu trećinu od ranije količine. Ovoliko o kvantitativnoj strani ishrane. Što se tiče kvalitativne, ona mora biti dobro uravnotežena, tako da u hrani budu zastuplјeni svi sastojci koji su potrebni kako za samu dojilјu tako i za izlučeno mleko.

Na prvom mestu, dojilјa treba da unese dovolјno belančevina, svakako najbolјe životinjskog porekla (meso, jaja, mleko, mlečni proizvodi), zatim dovolјno voća i povrća. Mineralne soli, koje su potrebne i njoj samoj i njenom odojčetu, naći he u voću i povrću i u kravlјem mleku. Masti su takođe vrlo važne, jer od unosa masti hranom zavisi i količina masti u majčinom mleku (buter, kajmak, masni sir, žumance). Uglјeni hidrati: testa, brašno, razni šećeri. Unos vitamina mora takođe biti zadovolјavajući, jer se u organizmu većinom ne mogu da sintetizuju. Pre svega vitamin A, D, C i članovi iz kompleksa vitamina V.

Unos vode mora biti takođe obilan. Pored redovnog unosa, koji je promenlјiv jer zavisi od raznih faktora, potreban je i jedan višak vode, koji he biti namenjen za mleko. Upravo zbog sekrecije mleka potrebe u vodi su kod dojilјe uvećane. Zbog toga, kako smo ranije rekli, jedna dobra dojilјa je uvek žedna. Ovde vredi podsetiti na verovanje da pivo, boza i ječmena voda, čak i kravlјe mleko, povećavaju količinu mleka kod dojilјe. U suštini, ovde je samo u pitanju posledica — žeđ —koja je shvaćena kao uzrok.

A l k o h o l. — Umerenu upotrebu ne treba zabraniti. Alkohol će, ipak, negativno uticati na dojenje kod jedne dojilјe koja se odaje alkoholizmu, naročito iz razloga što ona neuredno doji i, svakako, neuredno neguje svoje odojče. Biće da i ovde alkohol ide više u glavu nego u dojku dojilјe.

Pušenje. — Pušenje se može dozvoliti jednoj dojilјi do izvesne mere, po nekoliko cigareta dnevno.

L e k o v i. — Kao što je ranije rečeno, majka koja doji može da uzima lekove bez štete, ali i bez koristi po odojče koje doji.

Crna kafa i čaj. — Mogu da se uzimaju u ograničenoj meri.

Treba naročito obratiti pažnju na dobar unos svežeg voća i povrća, salate i zeleni, i suzbijati predrasude koje kod nas u ovom pogledu još vladaju. Ovo ne samo stoga što je ova hrana bogat izvor nekih vitamina i mineralnih soli nego i iz razloga što ovo obezbeđuje i dobar apetit. U svakom slučaju, treba imati na umu da bi monotona i ograničena ishrana mogla da naškodi ne samo dojilјi već i njenom mleku.

Vredi na zasebnom mestu nešto reći o unosu mleka. Kod nas se veruje da ako dojilјa pije dosta kravlјeg mleka, onda će imati više mleka. Svakako da je ovo verovanje pogrešno. Kravlјe mleko neće povećati količinu mleka kod dojilјe, ali ako se ono uzima u ekscesu, onda će i ishrana dojilјe biti nepotpuna i nedovolјna, dakle sasvim neuravnotežena, jer ako bude uzimala mnogo mleka, neće moći da uzima dovolјno druge hrane. Ne može danas niko tvrditi da je kravlјe mleko dovolјna i potpuna hrana ni za malo dete, a kamoli za majku koja doji. Kravlјe mleko je, svakako, dobar izvor masti, krečnih soli i vitamina A, te se iz toga razloga dojilјi preporučuje, ali ne u ekscesu, nego u pravilnoj meri. Prema tome, dojilјa bi trebalo da uzme otprilike tri četvrti do najviše jedan litar mleka dnevno. I kako je ona naročito žedna, ovo mleko može da uzima umesto što bi pila vodu.

Na kraju, kod dobre dojilјe nagon žeđi je uvek veoma naznačen. Sasvim razumlјivo ako se ima na umu da se ona većinom lako znoji i da joj je voda, pored toga, potrebna za izradu mleka. Količinu tečnosti koju bi u hrani neka dojilјa trebalo da uzme mi ne određujemo, niti je merimo, nego savetujemo dojilјi da u hrani uzima tečnosti do one mere koja je dovolјna da njenu žeđ zadovolјi.

IV. Veštačka ishrana

Veštačka ishrana je, u stvari, jedna u osnovi neprirodna.metoda ishrane. I, svakako, utoliko je neprirodnija ukoliko je odojče mlađe. Ova metoda još i danas, kad je nepravilno primenjena, umesto da reši jedan vrlo odgovoran problem, može u nepovolјnim prilikama da stvori nove i teške probleme, i to koliko u individualnoj ishrani i nezi odojčeta, toliko i u njegovoj mediko-socijalnoj zaštiti.

Nema sumnje da je bilo, i to dosta, odojčadi koja su hranjena mlekom nekog od sisara i u najdavnijoj prošlosti. O ovome nam svedoče mnogobrojni spomenici. Ali je veštačka ishrana odojčeta i u nedavnoj prošlosti bila veoma široko primenjena. Može lako da se pretpostavi kakvi su njeni rezultati mogli tada biti, naročito s obzirom na ondašnje stanje lekarske nauke i veštine.

Verujemo, dakle, da su rezultati veštačke ishrane u prošlosti bili više nego poražavajući, kao god što znamo da su oni danas, zahvalјujući napretku koji je u poslednje vreme na ovom polјu postignut, nesravnjeno pobolјšani. Ovo u poslednje vreme do te mere da ima zemalјa gde se na ovu ishranu gleda kao na normalnu. Nema sumnje da se s ovim shvatanjem daleko otišlo, jer i pored svih naučnih otkrića i tekovina na polјu ishrane, danas niko ne sme i ne može da tvrdi da ishrana odojčeta kravlјim mlekom može i približno dati one rezultate koji se postižu prirodnom ishranom, pa ni onda kad su svi njeni zahtevi i uslovi ispunjeni (a ovi su vrlo teški), i kad ovom rukovodi i najbolјi stručnjak.

Pogledajte šta se oko nas dešava. Morbiditet, pa i mortalitet odojčeta, uvek je veći tamo gde se ono hrani kravlјim mlekom nego tamo gde se ono doji, i to utoliko veći ukoliko je odojče koje se veštački hrani mlađe. I ne samo to. U mnogim zemlјama gde je smrtnost odojčeta niska, ona je smanjena na račun poremećaja varenja i ishrane i njihovih posledica. Smrtnost odojčeta može se najlakše suzbiti negovanjem grudnog dojenja i vraćanjem odojčeta prirodnoj ishrani.

Zbilјa, ako čovek uđe u suštinu života jednog odojčeta i pogleda kako se ono, bar u prvim mesecima, ponaša prema kravlјem mleku kao hrani, onda ne može da se otme pomisli da je priroda imala da bira od dvoje jedno: da stvori organ koji izrađuje jedan specifičan i potpun hranlјiv kompleks podešen prema ekstrauterinoj fiziologiji onoga kome je ta hrana namenjena, ili da produži intrauterini život. Ona je izabrala ono prvo. I zaista, više znače za život jednog odojčeta dve mlečne majčine dojke nego dve hemisfere mozga i najbolјeg pedijatra na svetu.

Kontraindikacije veštačkoj ishrani

Veštačka ishrana kontraindikovana je, za naše prilike, na prvom mestu kod nedonoščeta i kongenitalno debilnog odojčeta, i uopšte kod novorođenčeta koje je na rođenju lakše od 2.500 JJ. Svakako da ovim ne mislimo da kažemo da se ni jedno od ove odojčadi ne bi moglo podići na kravlјem mleku, ili, bolјe, na nekoj od njegovih prerađevina.

Ishranu kravlјim mlekom treba izbegavati kod odojčeta koje nije postiglo svoj’ adaptacioni ekvilibrijum, U slučaju da za prva tri meseca odojče ne može da dobije mleko svoje majke, treba se postarati da mu če obezbedi mleko neke druge žene ili mleko iz nekog organizovanog centra za distribuciju ženinog mleka. U slučaju da se ne može caći dovolјna količina ovog mleka, onda primeniti mešoviti ishranu, jer je njena prognoza nesravnjeno bolјa.

Veštačka ishrana ne bi mogla da dođe u obzir ni kod odojčeta s kongenitalnim sifilisom.

Konstitucionalne anomalije takođe bi mogle biti uzete u obzir pri donošenju odluke o primeni veštačke ishrane.

Pored svega napred izloženog treba imati na umu da je veštačka ishrana naročito opasna onde gde je nizak standard domaće higijene i zdravstvena prosvećenost nedovoljna. Po sebi se razume da ni podizanje ovoga standarda ne bi moglo da opravda napuštanje prirodne ishrane.

Ishrana prirodnim kravljim mlekom

Sastav i osobine kravljeg mleka

Pošto za veštačku ishranu u našoj zemlјi najčešće dolazi u obzir prirodno kravlјe mleko, jer se najlakše dobija, to ćemo ovo mleko uzeti u razmatranje na prvom mestu.

Kravlјe mleko je jedan hranlјiv kompdeks koji sadrži sve hranlјive sastojke, koji su u njemu zastuplјeni i po svojoj količini i kakvoći u meri koja odgovara ekstrauterinoj fiziologiji mladunca kome je ono namenjeno — teleta.

Gorivna vrednost mu je otprilike 0,67 kalorija na jedan kubni santimetar.

Fizičke osobine. — Reakcija pH 6,7 (pH majčinog mleka 7,2). Klјučanje oko 101° C, tačka mržnjenja oko 0,55° C, specifična težina 1.030—1.035.

Hemijske osobine. — Osnova mu je voda —87,5%, belančevine oko masti 3,5% do 4%, laktoza oko 4,2% do 4,8%, mineralne soli oko 6,8%.

Ako uporedimo sastav kravlјeg mleka s majčinim, videćemo da u kravlјem mleku ima oko 4,2% do 4,8% procenata laktoze, dok je u majčinom mleku njen sadržaj oko 7%. Belančevina ima oko dva i po puta više nego u majčinom, što je i razumlјivo kad se uzme u obzir da tele udvoji težinu za dva meseca. Osim toga, belančevine u kravlјem mleku drukčije su po svojoj konstituciji nego one u majčinom. U kravlјem mleku ima više kazeina’ a manje surutkinih belančevina — laktoalbumina i laktoglobulina. Ove belančevine se po svom sadržaju u aminokiselinama znatno razlikuju od majčinog mleka. Dovolјno je pogledati način zgrušavanja kravlјeg mleka, pa će se videti da ono ima drukčiji digestibilitet nego majčino.

Sadržaj masti u kravlјem mleku zavisi, do izvesne mere, od načina ishrane krave. Više jarme, mekinja, više suvog sena, daje masnije mleko nego ishrana domaćim bilјkama ili samo pašom. Osim toga, količina masti zavisi, izgleda, i od rase krave. Sadržaj masti zavisi i od faze muže. Prvi mlazevi su posniji, zbog čega treba uvek dobro izmusti, kako bi se dobilo mleko ujednačenog sastava. Kao god belančevina, tako ni mast kravlјeg mleka nije ista po svom sastavu u ovom i majčinom. U ženinom mleku, na prvom mestu, ima mnogo više (nezasićenih masnih kiselina (takozrane esencijelne nezasićene masne kiseline), čija je nutriciona vrednost u novije vreme dobro uočena. Pored toga, u kravlјem mleku je mnogo više volatilnih, nižih masnih kiselina, koje, kao što je poznato, nekad mogu biti jedan od važnih faktora u izazivanju poremećaja varenja kod odojčeta. Prema tome, a s obzirom na njen digestibilitet, moraće se često voditi računa o unosu masti iz ovoga mleka (drugim rečima, o količini unesenog kravlјeg mleka) u hranu odojčeta, pogotovu kad se radi o mlađem odojčstu ili odojčetu koje pokazuje neki poremećaj u varenju.

Mineralne soli. — Ovih ima četiri puta više u kravlјem mleku nego u majčinom. Mineralne soli u ova dva mleka su uglavnom iste, ali im je međusobni odnos i sadržaj različit. Tako, na primer, u kravlјem mleku ima mnogo više krečnih i fosfornih, kalijumovih i natrijumovih soli nego v ženinom, dok je sadržaj u gvožđu manji.

Vitamini. — Sadržaj u ovim faktorima hrane zavisan je u velikoj meri od ishrane krave. Ipak, može da se uzme da je sadržaj u liposolubilnim vitaminima A i D u kravlјem mleku manji nego u ženinom. Najveća razlika je u vitaminu C, koga ima uvek mnogo više u ženinom nego u kravlјsm mleku. Nasuprot ovome, tiamina, riboflavina i biotina ima mnogo više u kravlјem negb u ženinom mleku. S obzirom na činjenicu da kravlјe mleko po izlasku iz vimena obično čeka na upotrebu, i da se ono kuva, njegov sadržaj u vitaminima C i B1 biće, svakako, još manji.

Bakteriologija kravlјeg mleka

Sveže pomuzeno mleko ne sadrži mnogo baktsrija ako je od zdrave krave. Mleko je, međutim, jedna odlična hranlјiva podloga za mnoge bakterije, koje bi u njega posle muže mogle da dospeju. Ove bakterije se u mleko unose najviše nečistoćom iz štale, nečistim posuđem i rukama osobe koja muze kravu. U tom pogledu, najopasniji i odlučujući moment je, svakako, sama muža.

Klice koje dospeju u mleko ne moraju biti uvek iste, niti je njihov broj uvek jednak. Što se tiče broja klica, on se smatra kao vrlo veran dokaz o ‘ispravnosti proizvodnje mleka. Ali, veliki broj klica još ne znači sam po sebi da će mleko u kome se one nađu biti opasno po odojče. Naprotiv, može neko mleko da sadrži i manji broj klica, ali ako među ovima ima i patogenih, onda će, svakako, biti opasnijs po zdravlјe odojčeta. Ipak. ako ostavimo na stranu patogene klice i imamo mleko koje ove ne sadrži, moramo da znamo da ukoliko jedno mleko sadrži više klica, iako ne patogenih, utoliko je više verovatno da će izazvati neki digestivni poremećaj kod odojčeta.

Klice koje nalazimo u mleku obično delimo u tri grupe:

1. Neškodlјivi saprofiti, i to oni koji izgrađuju mlečnu kiselinu u mleku. Pod običnim prilikama ove klice predstavlјaju 90% od ukupnog broja klica u sirovom mleku. U ove spadaju: Lactobacillus acidofilus, Lactobacillus bulgaricus, Streptococcus lactis i dr. Ove klice se u mleku brzo i lako množe, i obično preovlađuju.

2. Štetni saprofiti, koji mogu da dekomponuju mleko i na taj način da izazovu poremećaj. Glavni predstavnici ove grupe su: Proteus vulgaris, Mesentericus vulgatus i Bacillus subtilis. Nјihovo je dejstvo proteolitično.

Kao što vidimo, gore pomenute klice su uglavnom ili agensi fermentacije ili putrefakcije. Jedni dejstvom svojih fermenata pretvaraju mlečni šećer u mlečnu kiselinu, drugi putem proteaza razlažu belančevinu u mleku.

Razvijanje bakterijske flore u mleku, pa prema tome i kvarenje mleka, zavisi od više faktora: prvo, od broja i vrste klica dospelih u mleko prilikom muže i u toku kasnije manipulacije; drugo, od temperature na kojoj se drži ovo mleko, i treće, od vremena koje je prepušteno klicama da se množe u mleku.

Svakako da je za broj klica najsudbonosniji moment — prilike pod kojima se obavlјa muža, na. onda čistoća posuđa i ruku. Na povolјnoj temperaturi klice se i u najispravnijem mleku vrlo brzo razvijaju. Ako ispravno mleko ostane samo jedan do dva sata, ono će imati 10.000 klica u jednom kubnom santimetru, kroz tri sata 20.000 klica, posle devet sati 100.000, a posle 18 do 24 sata oko pet miliona. Iz toga razloga moramo tražiti što svežije mleka za odojče.

3. Pored napred pomenutih, u kravlјem mleku mogu da se nađu i klice sa patogenim dejstvom. One mogu preko mleka da dospeju u organizam odojčeta i da izazovu određena infektivna obolјenja. Poreklo je ovih klica ili od bolesne krave, ili od osobe koja muze i rukuje mlekom, ako je ta osoba obolela ili je kliconoša. Od svih obolјenja od kojih pati krava najčešće je i najopasnije tuberkuloza. Na koji se način klice tuberkuloze prenose u mleko? —Od vimena, kad je ovo obolelo, ili bez toga, običnim izbacivanjem klica balegom, koja zaprlјa vime, pa će onda prilikom muže s vimena natruni u mleko.

Iz ovoga što je napred izneseno možemo da zaklјučimo da se za ispravnu produkciju kravlјeg mleka mora zahtevati veterinarski pregled krave i lekarski pregled osobe koja muze kravu. U svakom slučaju, od krave koja boluje od tuberkuloze nećemo davati mleko odojčetu, i to bez obzira na to što se ovo mleko kuva.

Pored gore pomenutih, u grupu patogenih klica koje mogu da dospeju u mleko spadaju i E. typhosa, Shigella dysenteriae, Brucelae i dr.

Uništavanje klica u mleku

Pre nego što iznesemo uobičajene metode za uništavanje klica u mleku da se zapitamo: Da li se sirovo kravlјe mleko pomuzeno gotovo aseptično sme davati odojčetu?

— Vršeni su pokušaji, i rezultati ne govore naročito tome u prilog. U stvari, pod običnim životnim uslovima mi ne možemo dobiti kravlјe mleko koje bismo mogli dati odojčetu nekuvano. Nameće se onda misao o uništavanju klica u mleku. To postižemo jednim fizičkim agensom — toplotom. Svakako da sve klice nisu podjednako otporne.

Jedne ginu na 60, a druge na 80, a neke su otporne i na 100 stepeni. Postoje u primeni tri načina.

Domaći način — kuvanje. — Ostaviti mleko da klјuča tri do pet minuta (temperatura oko. 101° C). Imati na umu da mleko kipi na temperaturi od 80° i ne mešati ova dva pojma. Prokuvano mleko mora da se troši u roku od 24 sata. Kuvanjem ono nije ništa naročito izgubilo, nego je dobilo, i digestibilitet je bolјi.

Pastsrizovano mleko. — Namenjeno je većim centrima, i to onda kad se donosi iz veće daljine. Odmah posle muže mleko je izloženo temperaturi od 63 stepena za vreme od 30 minuta (niska pasterizacija), zatim se naglo rashladi i čuva na ledu do upotrebe. Mora da se troši u roku od 24 sata, ali se mora naknadno da kuva kao i sirovo.

Voditi računa o tome da se pasterizovano mleko ako se ne čuva od momenta pasterizovanja na hladnom mestu (svakako na ledu) ukvari, i nekad je kao takvo opasnije nego da nije pasterizovano. Po sebi se razume da time ne mislimo da kažemo da se i sirovo i kuvano kravlјe mleko ne mora čuvati na hladnom mestu.

Sterilizovano mleko. — Mleko izloženo temperaturi od 110° g pod pritiskom, za vreme od 15 micuta. Ako je dobro konzervisano, može dugo da se čuva. Pod dejstvom visoke temperature ovo mleko je izgubilo neke od svojih osobina.

Mleko tretirano jednom od ovih metoda dobilo je kako u pogledu digestibiliteta tako i s obzirom na bakterije. Jedino u čemu je moglo da izgubi, to je sadržaj u nekim vitaminima, doduše kad manje, kad više, a naročito kad se radi o vitaminima koji su termolabilni ili osetlјivi na kiseonik (vit. S, vit. B1).

Konzervisanje mleka

Kuvano i pasterizovano mleko, kad bi bilo prepušteno samo sebi i ostavlјeno pod uslovima pod kojima bi se klice mogle naknadno da množe (ne zaboraviti da ni jedno ni drugr nije sterilno!), moglo bi da bude štetno i opasno po odojče. Iz ovog razloga se mora i jedno i drugo, posle izlaganja potrebnoj temperaturi i za određeno vreme, naglo rashladiti i stalno držati na hladnom mestu, u lednici, u hladnoj vodi, u najgorem slučaju na temperaturi od ispod 10° C.

Za slučaj da nema lednice ova se može improvizovati na vrlo jednostavan. način: uzeti jedan srednji sanduk i dno prekriti slojem strugotine debelim 20—30 cm. U ovaj sanduk staviti jedan manji, tako da između zidova spolјnjeg i unutrašnjeg sanduka bude rastojanje od oko 20—30 cm sa svake strane. Ovaj prazan prostor popuniti takođe strugotinom. Onda uzeti dva poklopca od ova dva sanduka — veći i manji — pa između njih staviti sloj debelog kartona od 20—30 cm. Zatim se ovaj tako napravlјeni poklopac ukuje. U ovako napravlјenu lednicu stavlјa se jedan veći sud, na koji se metne led, pa se onda stavi sud s mlekom. Sanduk se poklopi.

O modifikacijama kravlјeg mleka

Na osnovu svega što znamo o kravlјem mleku, jasno izlazi da je to jedna heterogena hrana za odojče. Ako, s druge strane, pogledamo kakve su ponekad digestivne reakcije kod odojčeta kad se hrani ovim mlekom, čak i onda kad je upotreblјeno kravlјe mleko bakteriološki najispravnije, nameće se pitanje: šta je to u kravlјem mleku što može da škodi odojčetu i zbog čega ono to mleko teže podnosi. Razni autori optuživali su razne sastojke kravlј.eg mleka i davali različita objašnjenja.

Od početka bakteriološke ere veruje se da gotovo evi poremećaji kod odojčeta koje se hrani veštački dolaze od dejstva bakterije. Danas se uviđa da je bakteriološki faktor neobično važan u izazivanju poremećaja varenja i kod odojčeta. Ali, isto tako, još uvek se misli da kravlјe mleko može nekad izazvati poremećaje i onda kad je potpuno ispravno.

Od hemijskih faktora kravlјeg mleka belančevine su prve bile optužene kao prouzrokovači poremećena varenja kod odojčeta (Biedert). I danas ima, istina ne mnogo, autora koji zastupaju to gledište. Međutim, mi danas upotreblјavamo belančevinu kao terapijski agens u lečenju proliva kod odojčeta, pa prema tome, za ovakva tvrđenja danas više nema nikakvih dokaza, Po drugima, za poremećaj nije kriva
belančevina nego laktoza. Otuda je danas kod laika ostalo v*erovanje da se u prolivu kod odojčeta ne sme davati šećer.

Izvestan; u stvari, mali broj kliničara danas još uvek tvrdi da je mast uzrok neuspeha veštačke ishrane jer Je mast kravlјeg mleka drukčija po svojoj konstituciji nego mast u majčinom mleku. Zna se da se ona sporije vari, da sporije napušta želudac i da se ne iskorišćava dovolјno. Eksperimenti su nam pokazali da mast sama po sebi nije kriva za neuspeh veštačke hrane, ali da bi u vezi s ostalim činiocima iz svoje sredine mogla da izazove poremećaje. U svakom slučaju, ako je poremećaj već nastupio, mast onda postaje važan faktor.

Pored svih optužbi koje su dosad nabrojane postoji još jedna novijeg datuma, pcema kojoj su krive tamponske supstancije (Marriott). Nјih je normalno u kravlјem mleku triput više nego u ženinom, pa je time i želudačna digestija mleka otežana. Iz tog razloga u nekim zemlјama se daje kiselo mleko (bilo spontano ukislo kravlјe mleko, ili zasejano odabranom lozom Streptococcusa lacticusa, ili dodavanjem mlečne.ili limunske kiseline). Po svemu izgleda da je kiselo mleko zbilјa svarlјivije nego obično.

Iz svega napred izloženog vidi se da se gotovo svi sastojci kravlјeg mleka uzimaju kao razlog neuspeha veštačke ishrane. Nije lako utvrditi na koji sastojak kravlјeg mleka pada najveća krivica. Ni za jedan od njih se ne bi moglo reći da je, sam za sebe uzet, štetan, ali u jednoj nutrrcionoj sredini kao što je kravlјe mleko svaki od njih ponaosob mogao bi da bude štetan. Tajna, dakle, leži u međusrbnoj vezi sastojaka kravlјeg mleka, i dok se rva ne objasni, jedini krivac neuspeha bi bilo kravlјe mleko kao takvo.

Podnošlјivost kravlјeg mleka je kod odojčeta, naročito mlađeg, vrlo ograničena, i to je činjenica kojom se rukovodimo kod veštačke ishrane odojčeta, a ne time da mu smanjimo belančevinu, mast ili nešto drugb („modifiku“]bmo mleko“), smatrajući da je međusobni odnos i sadržaj ovih sastojaka u kravlјem mleku štetan za odojče. Dakle, naći dozvolјenu i dovolјnu količinu kravlјeg mleka koju treba dati odojčetu, jedini je princip kojim se rukovodimo u veštačkoj ishrani. Iskustvo nas, naime, uči da je, nasuprot onome što smo videli u prirodnoj ishrani, uvek sigurnije dati nešto manje kravlјeg mleka nego više. Pa kako onda hraniti odojče kravlјim mlekom? Kako podesiti formulu ishrane?

Kroz čitave decenije generacije kliničara mučile su se oko toga da kravlјe mleko preinače, modifikuju ili da ga razblaže — diluiraju. Ta metoda dilucije je svakako najstarija metoda veštačke ishrane, a u isto vreme i najmlađa, jer i danas svi kliničari diluiraju.

Daleko bi nas odvelo kad bismo nabrojali sve metode modifikovanja kravlјeg mleka u veštačkoj ishrani. Dok se nije poznavala hemija i osobine kravlјeg mleka, dodavana mu je voda, jer je iskustvo, tobože, govorilo da odojče ne podnosi kravlјe mleko kao takvo. Verovalo se da je ono „jako“ za ovako mlad i nežan organizam. Kad je proučen hemijsci sastav i fizičke osobine kravlјeg mleka i kad se videlo da se ono razlikuje od ženinog po količini i kakvoći pojedinih sastojaka, onda je metoda dilucije stavlјena na naučnu bazu — kako su mislile pristalice dilucije. Pristalice dilucije, oslanjajući se na hemijski sastav kravlјeg mleka, misle da će dodavanjem vode modifikovati mleko i smanjiti neke od njegovih sastojaka koje oni okrivlјuju za neuspeh veštačke ishrane (recimo belančevine i mast). Po njima, dodati određenoj količini mleka istu količinu vode znači smanjiti belančevine i mast na polovinu. To je obmana. Jer dodavanjem vode kravlјem mleku menja se odnos vode prema svim sastojciada mleka, a ne samo prema jednima, kao što bi se oduzimanjem vode (npr. isparenjem), isto tako, izmenio odnos između vode i svih ostalih mlečnih sastojaka, a ne samo jednog. Ono što bi u prvom redu bilo u korist vode, to bi u drugom slučaju bilo na štetu vode.

Šta bi se desilo kad bi kravlјem mleku dodali neku supstanciju od gorivne vrednosti, na primer šećer — opet bi se izmenio samo odnos između šećera i ostalih sastojaka u mleku, i to u korist šeđera. Iz svega što je rečeno vidi se da dodajući vodu ne smanjujemo količinu ni jednog sastojka, već smanjujemo stepen koncentracije mleka, i obrnuto. Kliničari koji diluiraju kravlјe mleko tvrde kako ovakvo mleko daje bolјe rezultate. U stvari, to je jedno pogrešno tumačenje činjenica. Šta bi, recimo, bilo ako mleku dodamo više vode? Na ovaj način volumen bi kontrolisao kvantum mleka. Najveći broj pedijatara pravi diluciju i pogrešno tumači hranlјivost, jer hranlјivost gleda u volumenu, a volumen nije dokaz hranlјivosti, i posmatra hranlјive sastojke kravlјeg mleka u vodenom medijumu. U stvari, diluirati znači, pre svega, dati manje mleka.

No, dilucija sama po sebi ne bi morala, a ne bi ni smela biti progonjena, kad ne bi imala dva naličja: a) preterano dodavanje vode u mleko i gledanje na volumen, bez obzira na kalorijski unos. vrlo često dovodi do gladovanja i b) suviše dodavanje uglјenih hidrata formuli dovodi do nedozvolјenog smanjivanja plastičnih sastojaka u mleku. Znamo da izrdinamičkom zamenjivanju mleka šećerom ima granica.

Isto bi se toliko moglo reći i o težnji pojedinih kliničara da imitiraju prirodni standard (majčino mleko). Znamo da nijedna heterogena hrana, pa ma kako savršeno da je sintetizovana, za odojče ne može ni izbliza da bude ravna mleku koje za njega izrađuju prsa njegove majke. U stvari, mi znamo iz iskustva u veštačkoj ishrani da ukoliko se više udalјujemo od prirodnog standarda, uspesi su bolјi (primeri: fabrička mleka i prerađevine kravlјeg mleka i mlaćenica). Šta tek da se kaže o biološkim razlikama između ženinog i animalnog mleka? Naposletku, nije u pitanju samo digestibilitet nego i zadovolјavanje sdojčeta svim sastojcima koji su mu potrebni za ishranu.

Problem je, dakle, predstavlјen kao veoma složen, i za početnika i praktičkog lekara veoma nejasan. Sa svih strana mu se nude razne formule i razni stupnjevi dilucije, što mu oduzima svaku volјu da se bavi ishranom, te od nje beži i jednostavno je prepušta majci. I tako, ova glavna grana, koja apsorbuje glavni deo medicine odojčeta, ostaje mu i nadalјe strana, te tako sav napredak u dečjoj ishrani ostaje još neprimenjen u praktičkoj dečjoj medicini, razume se — na štetu našeg deteta. Praktičkom lekaru ne koriste mnogo teorije; naprotiv, njemu su potrebne proste činjenice koje će mu pomoći . da ishranu što bolјe razume i lakše savlada. A onako kako mu je ovaj problem dosadapredstavlјen,.podseća ca ono: „Zašto jednostavno kad može složeno“.

U stvari, ceo problem može da se svede na ove tri jednostavne činjenice: zadovolјiti kalorijski unos, zadovolјiti kvalitativne potrebe, v) voditi računa o digestivnom kapacitetu odojčeta. Na koji način ovo može da se postigne u veštačkoj ishrani?

Kalorijska vrednost kravlјeg i ženinog mleka jednaka je (oko 0,66 kalorija), ali međusobni odnos njihovih hemijskih sastojaka je, drukčiji. Kad bi kravlјe mleko prema svom digestibilitetu i razmeru svojih sastojaka bilo isto što i majčino, davali bismo ga odojčetu isto onoliko koliko bi ono trebalo da posisa iz prsiju svoje majke. Ali kravlјe mleko nije namenjeno odojčetu, i kod odojčeta je podcošlјivost ovog mleka manja. I ranije smo rekli da nam iskustvo govori da je u veštačkoj ishrani uvek sigurnije dati nešto dojnje kravlјeg mleka nego više. Prema tome, kravlјe mleko dapemo odojčetu u onoj količini za koju, ogpri.tike. znamo da je, moguće podneti, i u kojoj ono treba da_nađe sve one sastojke bez kojih se jedna fiziološki uravnotežena ishrana ne bi mogla ni zamisliti. A kad već moramo dati manje kravlјeg mleka, onda nedostatak (da bismo zadovolјili dobar kalorijski unos) moramo nadoknaditi nekim hranljivim sastojkom koji odojče može da svari i iskoristi. Prema tome, znači da u veštačkoj ishrani vršimo delimičnu supstituciju mleka šećerom. Razume se da ova supstitucija mora biti izodinamička i ograničena, u protivnom naneli bismo novu, kvalitativnu štetu odojčetu.

Dodavanjem vode jednoj ograničenoj količini kravlјeg mleka mi smo izmenili odnos između njegovih hranlјivih sastojaka i vode na račun vode. Ako imamo na umu ulogu vode u ishrani i potrebama odojčeta, sasvim je razumlјivo da ovu vodu moramo nadoknaditi.

Dodavanjem vode, naravno u potrebnoj i pravilno određenoj meri, mi smo ne samo zadovolјili potrebe za vodrm odojčeta nego smo, u isto vreme, kako je to u novije doba dokazano, kravlјe mleko učinili zbilјa svarlјivijim.

Prema svemu što je dosad rečeno, može jasno da se vidi da u određivanju formule kod odojčeta koje se veštački hrani moramo imati na umu ova četiri osnovna momenta:

1. Odrediti količinu mleka koja he odgovarati digestivnom kapacitetu odojčeta.
2. Proveriti da li su u ovoj ograničenoj količini zadovolјene kvalitativne potrebe odojčeta.
3. Nadoknaditi kalorijskc nedostatak dodavanjem šećera.
4. Zadovolјiti potrebe u vodi.

Nema nikakve sumnje, ne može se naći jedna jedina formula koja bi mogla da zadovolјi svako odojče. Čak i za jedno isto odojče ne može urvakoj prilici da važi jedna ista formula. Prema tome, formule se moraju individualizovati. Umesto hronoloških tablica, koje najčešće samo zarobe lekara i koje se primenjuju bez kritike i ikakvog dalјeg razmišlјanja, mi ovde dajemo jedan jednostavan način koji početniku može da posluži samo kao vođa. Od ovog načina ne bi se smelo mnogo udalјavati.

Znamo da je jednom odojčetu u 24 sata potrebno onoliko puta po 100 do 110_kalorija kolikr je kilograma teško. Da bi ovaj odnos bio zadovolјen, možemo dati onoliko puta po 100 g mleka koliko je kilograma teško (6.7 kalorija). Na svakih 100 g mleka dodati po. 8.5 g šećera (jednu i po kašičicu ili kocku — 34 kalorija) i.50 g vode (vode može biti i više, naročito ako je odojče mlađe, ali nikad više vode nego mleka). Primer: odojče je staro tri i po meseca, teško 6.000, g, i treba mu dati ukupno u 24 časa 600 g mleka, 51 g šećera (10 kašičica) i 300 g vode. Podeliti na obroke.

Ovde valјa primetiti da se odojčetu ne sme nikad, a nije mu ni potrebno, dati više od 750 g kravlјeg mleka u 24 sata. I to bez obzira na to koliko je staro ili koliko je kilograma teško.

Ovako shvaćena formula je i fiziološki uravnotežena, i zadovolјava potrebe zdravog i normalnog odojčeta. Krarlјe mleko, ako se da preko ove mere, može lako da napravi štetu. Što se tiče slučajeva kad odojče ne podnosi ni ovu količinu kravlјeg mleka, o tome he biti kasnije govora (v. Poremećaj ishrane, poremećaj bilansa).

Svakako da ova metoda važi za jedno zdravo. i neoštećeno odojče, težinom normalno za svoju starost. Ali kako lekar da se snađe kad je u pitanju jedno hipotrofično odojče. Ima pedijatara koji i za ovakvu odbjčad određuju unos koji bi odgovarao potrebama ovog kao kad bi ono imalo normalnu težinu za svoju starost — ishrana prema starosti. Ovakav način rada je dosta smeo, uostalom vrlo često je štetan, jedno stoga što je kod ovakve odojčadi obično smanjena podnošlјivost na kravlјe mleko (vrlo verovatno, to su i oštećena odojčad), drugo, opet, iz razloga što su ovakva odojčad stvarno dotad gladovala (svi poremećaji ishrane se, u stvari, svode na gladovanje), pa im često ovakav kvocijent nije ni potreban. Iz ovog razloga mi…predlažemo da se u ovakvim slučajevima postupi ovako: odrediti započetak ishranu na jedinccu mase — kilogram stvarne težine, bez obzira na starost ‒ klinički minimum, pa polako i s odmerenim kliničkim taktom tražiti optimum, A on leži negde između minimuma i maksimuma. Maksimum bi bio normalan unos na kilogram poželјne ili očekivane težine. Da bi bilo jasnije, iznosimo jedan primer: imamo da hranimo jedno slabo uhranjeno odojče, s ispravnim digestivnim reakcijama, stari tri i po meseca. Odojče je teško četiri kilograma (stvarna težina), a trebalo bi normalno da bude oko šest kilograma teško (poželјna težina). Ovo odojče treba ovako da hranimo: za početak odredimo 400 g mleka (100 g na kilogram stvarne težine u 24 časa). U to mleko dodamo 34 g šećera (6 kocki — 8,5n. o) i najmanje 200, a najviše 400 g vode — prema tome koliko je odojče žedno. Podelimo na obroke. Onda posmatramo digestivne reakcije — stolice, i nadziremr težinu. U toku vremena, po potrebi, povećavamo, odmerenim kliničkim taktom^koji je individualan, količinu mleka, vode i šećera, upravlјajući se prema napredovanju u težini i stolicama. I na ovaj način pažlјivo tražimo individualni optimum kod rdojčeta. Kad smo našli optimum, onda nema potrebe da povećavamo, a i ne bi bilo pametno. Retko kad ćemo imati potrebe da idemo do maksimuma (u ovom slučaju 600 g mleka, 50 g šećera i 300 g vode). Ako bi se slučajno dogodilo da se ovim načinom, se postignu želјeni efekti ni s maksimumom, onda nikako ne ćrelaziti ovaj maksimum.

Valјa zasebno pomenuti da Je ova formula tako ustrojena da na „dve kalorije mleka .dolazi po_jedna kalorija šećera. Ova formula je fiziološki uravnotežena. I svaka izmena u ovom odnosu može lako da dovede do poremećaja jedne ili druge vrste.

Umesto obične vode u mleko se može dodavati i ječmena voda (deluje poput koloida protektora ili želudačne sluzi). Ječmenu vodu (cirinčanu ili ovsenu) pravimo na „ovaj način: dve kašike olјuštenog i prebranog ječma, ovsa ili pirinča nasuti u pola litre hladne vode. Kuvati na tihoj vatri jedan sat. Odmaći od vatre i dodati klјučale vode za onoliko koliko je vode uvrelo. Procediti kroz čisto ređe platno. Čuvati do upotrebe na hladnom mestu.

Odojče koje se veštački hrani treba da uzima sok od limuna ili pomorandže, po desetak do dvadeset kašičica dnevno, najbolјe onako kako je naceđeno. Može i u mleku ili zaslađenoj prokuvanoj vodi. Može se davati i sintetički vitamin S, po 25—50 mg dnevno. Počev od treće nedelјe dodavati Calciferol ili riblјe ulјe, ili i oboje. Riblјeg ulјa davati postepeno, jednu do dve kašičice dnevno. Otprilike od petog meseca prave se i kaše s brašnom, grizom i ovsenim pahulјicama. Jednom odojčetu možemo u 24 časa dati onoliko puta po kašičicu brašna koliko je meseci staro.

Otprilike od petog meseca, može nešto i ranije, počinjese s davanjem prognječenog voća, pa onda povrća, po desetak do dvadesetak kašičica dnevno.

Što se tiče broja i raspodele obroka, formula koja je određena za 24 časa podeli se na pavne obroke — otprilike na tri sata obrok, tako da bude prosečno po šest obroka u 24 časa. A može i manje, pet obroka — prema tome kako odojče uzima i koliko je vode dodato formuli.

Tehnika veštačke ishrane

Potrebno je, naravno, zasebno posuđe, naročita bočica i sisalјka. Bočica treba da je jednostavna, bez unutarnjih zareza — najbolјe s oblim dnom. Preporučlјivo je nabaviti onoliko bočica koliko obroka dnevno dajemo. Time se rad uprošćava i štedi se u vremenu i, što je vrlo važno, izbegava se često presipanje jednom već spremlјenog mleka.

Kao god bočica, tako i sisalјka treba da bude što prostija, napravlјena od čiste gume, bez mirisa. Nisu za preporuku sisalјke koje se ne mogu dobro prevrtati i prati.

Što se tiče otvora na sisalјki, on se podešava prema odojčetu. Za jače odojče manji otvor, za slabije nešto veći. U prosečnom slučaju otvor na sisalјki treba da je tako podešen da odojče bude prinuđeno da čini isto toliki napor kao što bi moralo da čini kad bi bilo dojeno na prsima.

Sisalјke koje dobijamo nekad imaju gotov otvor. Bolјe su one na kojima mi sami pravimo otvor (pomoću jedne usijane šivaće igle). Ne zaboraviti i na negu bočice i sisalјke. Čim je obrok završen, prosuti ako je što ostalo u bočici, bočicu i sisalјku isprati hladnom vodom. Posle upotrebe bočicu treba prokuvati i ostaviti, pokrivenu, na čistom i hladnom mestu. Za čuvanje sisalјke potrebna je čaša s poklopcem. U tu čašu treba da bude nasuta hladna voda, koju treba menjati svakog dana. Sisalјku je potrebno kuvati jedanput dnevno, ali se zato mora odmah posle upotreba sprati prokuvanom ili i običnom hladnom vodom.

Pripravlјanje mleka u domaćinstvu za odojče treba vršiti čim to mleko do nas stigne. Odmeriti i nasuti kroz cedilo u naročiti lonac određenu količinu mleka i dodati određenu količinu šećera, najzad nasuti i potrebnu količinu čiste, sveže, što hladnije vode. Promešati i lonac staviti na što jaču vatru; nadzirati, probijati nahvatanu koru kad počne da kipi, mešati i čekati da proklјuča. Onda vatru nešto umanjiti, pustiti da klјuča puna tri minuta, pokriti i odmaći od vatre. Naglo rashladiti u loncu u kome je kuvano (staviti lonac u što hladniju vodu) i, najzad, staviti u ledenicu.

Za domaću upotrebu može zgodno da posluži i jedan još pouzdaniji način pripremanja mleka — kuvanje u Soksletovom aparatu. Naprava je dosta prosta. Sastoji se iz običnog većeg lonca s poklopcem u kome su, na naročitom pridržaču, postavlјene bočice sa mlekom. Spremanje je vrlo jednostavno. Odmeri se određena količina mleka, vode i šećera i u jednom čistom sudu sve dobro promeša, pa se zatim raspodeli u bočice. Bočice se onda poklope svojim gumenim zapušačima i postave na svoja ležišta, pa se zatim pridržač s bočicom spusti u lonac. U lonac se naspe hladne vode do visine do koje je mleko u bočicama. Lonac se pokrije i stavi na vatru. Ostavi se da klјuča četvrt časa. Lonac se onda pomiče od vatre, poklopac se skine. Ostavi se da se lonac nešto ohladi, pa se izvuče pridržač sa bočicama i pazi se da se koji od gumenih zapušača ne dodirne rukom. Bočice se što brže rashlade i stave u ledenicu.

I mleko pripremlјeno u Soksletovom aparatu mora da se potroši u toku istoga dana, isto kao i kuvano mleko. Preimućstvo ovog načina je što je jednostavan, što se bočice kuvaju zajedno s mlekom, što se mleko više ne presipa iz bočice i što se štedi u vremenu.

Kuvanje u Soksletovom aparatu u poslednje vreme sve je manje u primeni. Ovoj se metodi zamera naročito njen štetan uticaj na neke od vitamina usled produženog izlaganja mleka toj temperaturi.

Pripremanјe i davanјe obroka

Po vađenju iz lednice mleko treba da se smlači. Za to može poslužiti i manji čist lonac. U ovaj se lonac stavi bočica s mlekom, pa se onda sipa topla voda do visine do koje je mleko u bočici. Temperatura ove vode ne treba da je veća od 60 stepeni ni manja od 50 (otprilike temperatura koju može ruka jedva da izdrži).

Proveriti da li je mleko podgrejano kako treba kapanjem na unutrašnju stranu jedne od podlaktica. Dobro podgrejano mleko treba da je nešto toplije od podlaktice. Treba osuditi nesrećnu i opasnu naviku probanja mleka stavlјanjem sisalјke u usta.

Neposredno pre obroka mleko u bočici dobro promućkati. Pri hranjenju odojče držati u naručju, otprilike u istom položaju — kao i kad se doji. Za vreme obroka bočicu držati u nešto uspravnijem položaju da bi grlić bio stalno ispunjen mlekom i time se sprečila suvišna aerofagija. Stalno nadzirati obrok, koji treba da traje otprilike koliko i jedan podoj. Ne dozvoliti da odojče sisa iz prazne bočice. Po završenom obroku uspraviti odojče i držati ga u tom položaju dok ne podrigne. Onda ga staviti u postelјu.

Potrebno je naročito naglasiti da se odojče ni u kom slučaju ne sme silom nagoniti da isprazni bočicu do kraja. Čim se bude primetilo da odojče neće više da sisa, prekinuti obrok, odmah bočicu isprazniti ako je šta u njoj ostalo, i oprati hladnom vodom. Naravno da bočicu treba prokuvati pre svake nove upotrebe.

Nadzor nad veštačkom ishranom

Odojče koje dobro podnosi veštačku ishranu trebalo bi, približno, da daje onakav utisak kakav daje i odojče koje se s uspehom hrani dojenjem. Trebalo bi pravilno da napreduje i da bude napredno i dobro uhranjeno, jedro, krepko, sveže i veselo, i da napreduje u težini otprilike onako kako bi trebalo da napreduje kad bi se s uspehom dojilo. Na žalost, to se uprkos napretku koji je postignut u veštini veštačke ishrane, kod nas uvek ne postiže, pogotovo u higijenski nazadnoj i zdravstveno neprosvećenoj sredini, i kod odojčeta u prvim mesecima.

Napredovanje u težini se najbolјe nadzire vagom. U veštačkoj ishrani vaga je još potrebnija nego što je u prirodnoj ishrani, jer ne samo što obaveštava kako odojče dobija u težini već i u isto vreme služi kao mera za određivanje količine hrane.

Ako je formula dobro i pravilno odmerena i varenje ispravno, onda, razumlјivo, odojče će da napreduje u težini. U slučaju da se daje manje no što treba, ili je formula pogrešno određena, onda ono zaostaje, ili možda i gubi u težini.

Kad su digestivne reakcije ispravne, veštački hranjeno odojče ima obično težnju ka zatvoru, ili ima jednu, dve do najviše tri stolice dnevno. U veštačkoj ishrani uvek je povolјnija tendencija ka zatvoru nego ka prolivu. Kod veštački hranjenog odojčeta stolice su nešto čvršće konzistencije, dosta ujednačene i obično bledožute boje (sterkobilin). Miris ovih stolica je nešto neprijatan. Reakcija alkalna. Količina nešto obilnija (manje iskorišćavanje masti). U svakom slučaju, svaka veća promena, bilo u izgledu bilo u broju stolica, već je predznak da je odojče na putu da bude oštećeno.

Boja stolice može naročito da bude izmenjena dodavanjem hrani iole većih količina brašna. Odojče je sposobno da razlaže brašno, ali ipak u ograničenim količinama, pa zbog toga jedan deo prođe narazložen; otuda stolica mrke boje. Odojče može da podnese u 24 časa najviše onoliko puta po kafenu kašičicu brašna koliko je meseci staro.

Što se tiče količine mokraće koju veštački hranjeno odojče u toku dana izlučuje, to svakako da zavisi na prvom mestu od unosa vode (od stepena dilucije mleka), a onda i od količine vode koja se gubi drugim putem, pa svakako, i stolicom.

Na kraju, treba imati na umu da se pri nadzoru veštačke ishrane mora obratiti pažnja na dve činjenice. — Jedno, odmeriti dobro formulu i, naročito, ne preterati količinu mleka, a isto tako ne dozvoliti da odojče gladuje, jer je gladovanje od svega najgore. Drugo, obratiti pažnju na tehniku i čistoću i, uopšte, ispravnost rada u veštačkoj ishrani, naročito za vreme vrućina. U toku letnje sezone ne samo što se mora biti više predostrožan u pogledu higijene mleka nego se, isto tako, mora biti oprezan i pri određivanju količine mleka koja se odojčetu daje. Kad budemo govorili o poremećajima ishrane i varenja, mi ćemo se opširnije pozabaviti s prvim pojavama koje su u vezi s nepodnošenjem kravlјeg mleka. Zasad je dovolјno da pomenemo da čim odojče počne da slabije prima hranu, ili da bočicu ne prazni potpuno, ili ako mu se hrana daje preko njegove volјe pa je povrati, pogotovu ako se odojče i najmanje izmenilo u licu, izgubilo svežinu, počelo da zastaje, ili još i nazaduje u težini, i ako su u isto vreme i stolice nešto izmenjene — onda odmah pomišlјati na početni poremećaj.

Po sebi se razume da se veštačka ishrana mora mnogo pažlјivije nadzirati nego što je to slučaj s prirodnom ishranom. S hranom kao što je majčino mleko može se samo postaviti pitanje da li ga ima dosta ili ne. S ishranom kravlјim mlekom sasvim je drukčije. Ovde iznenađenja nisu nikad isklјučena.

U veštačkoj ishrani, na primer, broj i izgled stolica ima sasvim drukčije značenje nego u prirodnoj. Ranije je već rečeno da treba gledati u odojče a ne u stolice dok se ono iskl>učivo hrani na prsima. Sasvim je drugi slučaj kad se odojče hrani kravlјim mlekom. Onda svaka promena u broju i izgledu stolica treba, ako ništa, a ono da zaustavi pažnju lekara. Ovde je potrebno da lekar na vreme uoči poremećaj koji se priprema, jer ukoliko ovaj bude dalјe odmakao, utoliko su i posledice teže.

Na kraju se postavlјa jedno važno pitanje, naime: da li je važniji u veštačkoj ishrani broj ili izgled stolice. Na ovo pitanje se danas sve češće odgovara da je mera za ocenu stanja varenja kod odojčeta koje se veštački hrani na prvom mestu izgled, pa tek onda broj stolica.

Ali i u veštačkoj ishrani odojčeta treba najpre gledati u odojče, pa tek onda u stolice. To je od svega najvažnije. Utoliko važnije ukoliko je odojče mlađe, a naročito za odojče u prvim mesecima života, kad se šteta koja se nanese kravlјim mlekom teže popravlјa i kad je težnja ka denutriciji jako naznačena. Ne treba smetnuti s uma da ima odojčadi koja teško podnose veštačku ishranu, naročito dok su mlađa, čak i onda kad je ova vođena sa puno opreznosti. Zbilјa, ima se utisak kao da se neka odojčad lakše, a neka teže prilagođavaju na veštačku ishranu.

Mleko drugih sisara u ishrani odojčeta

Kozje mleko. — Sastav je gotovo isti kao i u kravlјeg mleka, te, prema tome, i upotreba je ista. Sadržaj laktalbumina je nešto veći nego u kravlјem. Prosečan sadržaj masti 3—4%, mlečnog šećera 4,8%, belančevina 3,5%, pepela 0,7%. Vera u našem narodu o superiornosti kozjeg mleka kao hrane verovatno je zasnovana na činjenici što je koza manje sklona tuberkuloznoj infekciji nego krava. Ali zato kozje mleko može da bude kontaminirano nekim drugim i posebnim organizmom (febris ondulans). Kozje mleko se kod nas upotreblјava za ishranu odojčeta onde gde nema kravlјeg mleka. Pomenimo uzgred da su u literaturi objavlјeni slučajevi makrocitne anemije u vezi s ishranom kozjim mlekom. U jedno vreme se sumnjalo da u ovom mleku nedostaje jedan od članova iz kompleksa vitamina V. To mišlјenje nije zasad prihvaćeno.

Mleko od magarice. — Ovo mleko je u svoje vreme irimenjivano u nekim zemlјama kao hrana prilikom proliva kod odojčeta, a negde i kao normalna hrana za mlađe odojče. Po svom hemijskom sastavu ovo mleko je dosta blisko ženinom mleku. I svarlјivije je nego kravlјe. Pored toga, magarica retko kad boluje od tuberkuloze. Ali mleko se lako ukvari, ne podnosi kuvanje ni sterilizaciju i zahteva izuzetne mere pri konzervisanju i gotovo aseptičku mužu. Danas više nije gotovo nigde u upotrebi, pored gore navedenog — i zato što se danas raspolaže i muzenim ženinim mlekom i ostalim dijetetskim sredstvima, koja su svakom pri ruci i stvarno su bolјa.

Ishrana industrijskim prerađevinama mleka

Industrijske prerađevine mleka su u ishrani odojčeta u novije vreme sve više u primeni. Ima zemalјa u kojima su one u velikoj meri zamenile sirovo kravlјe mleko. Razlozi su višestruki. Nјihova svarlјivost je, pre svega, i lakša i bolјa, njihov hemijski’ sastav bolјe ujednačen, najzad, u bakteriološkom pogledu su uvek ispravncje nego što je sirovo kravlјe mleko.

Postoji u svetu neverovatno velik broj industrijskih prerađevina kravlјeg mleka. Ali se sve ove mogu svesti, uglavnom, na tri osnovna tipa: mleko u prahu, kondenzovano mleko i evaporisano ili delom ispareno mleko.

Mleko u prahu. — Ovo mleko se izrađuje danas na jedan od ova dva načina: 1) razbijanjem mleka u sitne kaplјice u toploj komori kroz koju prolazi struja zagrejanog vazduha, te se mleko, tako reći, trenutno sasuši u prah i pada na dno komore, i 2) propuštanjem tankog mlaza mleka preko zagrejanih cilindara, bilo pod atmosferskim pritiskom bilo u delimičnom vakuumu.

Mleko u prahu se pravi od pasterizovanog sirovog kravlјeg mleka, te prema tome nije potpuno oslobođeno klica, ali ne sadrži patogenih klica, pod uslovom da se čuva u dobro zatvorenim limenim kutijama ili na neki drugi odgovarajući način.

Ima više vrsta mleka u prahu. Od ovih su najčešće u upotrebi neobrano (celo) i delom obranr (a najčešće poluobrano) mleko u prahu. Potpuno obrano, ili posno mleko u prahu, danas se malo izrađuje.

N e o b r a n o mleko u prahu naše domaće proizvodnje ima ovaj sastav: masti 25%, mlečnog šećera 39%, proteina 27%, mineralnih soli 6% i vode 3%. Kalorijska vredno.st 5*11 kalorija na jedan gram.

P o l u o b r a n o mleko u prahu obično sadrži: masti prosečno po 12—14%, proteina 30—35%, mlečnog šećera 45—50%, mineralnih soli 8,5%, vode 1,5—3,5%. Kalorijska vrednost prosečio _3,5-4,0 kalorije na jedan gram.

Potpuno obrano mleko u prahu: masti 0,5—1,5%, proteina 30—35%, mlečnog šećera 45—50%, mineralnih soli 7—8,5%. Kalorijska vrednost obično 3,25 kalorija na jedan gram.

Da bi se od neobranog mleka u prahu napravilo mleko koje odgovara celom kravlјem mleku, treba odmeriti vagom jedan deo mleka u prahu i dodati sedam delova vode. S ovako načinjenim mlekom određuje se onda formula kao i s običnim kravlјim mlekom.

Ili, jednostavno i za našu majku lako razumlјivo, odmeriti dve velike, zaravnjene (ne zbijeno) kašike mleka u prahu i dodati u 100 g prokuvane hladne vode. Ovim se dobija mleko koje odgovara celom kravlјem mleku.

Po sebi se razume da se u ovako rekonstruisano kravlјe mleko dodaje i šećer, ako nije već ranije, prilikom izrade ovog mleka, dodat. Dodaje se, u prosečnom slučaju, na svake dve zaravnjene velike kašike praha razmućene u 100 g vode po jedna i po kašičica (8,5%) šećera.

Valјa ovde podsetiti na to da je kravlјe mleko od kojeg je izrađeno mleko u prahu u toku izrade pretrpelo izvesne promene. Promene koje su nastale u njegovoj belančevini imaju tu povolјnu posledicu da se ova u toku digestije zgrušava u mekane i tanane pramenove, što je čini svarlјivijom. Pa ipak, delom je uništen vitamin B1 i vitamin S, te se stoga odojčetu uz ovo mleko mora dodavati sok od voća. I naravno, kao i uvek — vitamin D.

Mast u mleku u prahu lako se užeže ako ovo mleko čeka dugo na upotrebu, pogotovu ako nije zatvoreno u limenim kutijama, pa i ovde, ako se kutija zatvara na slobodnom vazduhu. Iz ovog razloga zatvaranje kutija danas se vrši u atmosferi azota, ili u vakuumu.

Indikacije. — Neobrano mleko u prahu — onde gde i obično sirovo kravlјe mleko. Delom obrano — za ishranu odojčeta u prvim mesecima, u dohranjivanju, u distrofijama i poremećajima varenja. Potpuno obrano — onde gde i mlaćenica. Ne zaboraviti na dodavanje voćnih sokova.

Kondenzovano mleko. — Kondenzovano zaslađeno mleko pravi se od svežeg kravlјeg mleka, kome se dodaje šećer, a delom oduzima voda u vakuumu, tako da se na kraju njegov volumen svede na jednu trećinu od početnog. Nјegov sastav je sledeći: masti 9%, belančevina 8%, mlečni šećer 11%, saharoza, koja je dodata, 42%, pepela 1,9%. Kalorijska vrednost: 330 kalorija na 100 g. Ova prerađevina nije sterilna, nego se oslanja na to da je čuva njen veliki sadržaj šećera.

Kondenzovano mleko je ranije široko primenjivano u veštačkoj ishrani odojčeta; u novije vreme, međutim, sve manje. Nјegov visok sadržaj šećera, a srazmerno nizak sadržaj belančevina i masti daje fiziološki neuravnoteženu formulu, pa ma kako da je ona sačinjena. Nјegova svarlјivost jedino dozvolјava da se ono primeni u ishrani odojčeta, ali i to samo onda kad se nema neka bolјa industrijska prerađevina mleka. U svakom slučaju, njegova upotreba je dozvolјena samo za kraće vreme, i to samo u slučaju kad su digestivne funkcije odojčeta oštećene. Dilucija, za razliku od ranije: — prosečno na jedan deo ovog mleka pet delova vode.

Evaporisano mleko. — To je mleko iz kojega je odstranjena polovina njegovog sadržaja u vodi. Ovo mleko je najčešće i homogenizovano, što ga čini svarlјivijim. Kaplјice masti su razbijene i podelјene u sitna, mala zrnca. Evaporisano mleko je za ishranu odojčeta mnogo bolјe nego kondenzovano. Kalorijska vrednost ovog mleka je 1,35 kalorija na 1 g. Da bi se rekonstruisalo mleko koje odgovara prirodnom kravlјem mleku, potrebno je pomešati jedan deo evaporisanog mleka i jedan deo vode.

U nekim zemlјama ovo mleko je stavlјeno u prvi red kao hrana za odojče, koliko zbog lakog i jednostavnijeg pripravlјanja, toliko još više zbog njegove lake svarlјivosti.

Treba, najzad, pomenuti da se evaporisanom mleku pri izradi gotovo uvek dodaje i vitamin D, obično u meri koja odgovara minimalnim dnevnim potrebama odojčeta.

Mešavine mleka u prahu i uglјenih hidrata. — Ponekad se u mleko u prahu pri izradi doda i neki od uglјenih hidrata, i to najčešće u delom obrano mleko u prahu. Postoji priličan broj ovakvih mešavina, i u svakoj od njih nisu uvek isti uglјeni hidrati, niti u istoj meri. Ponekad se nekoj od ovih dodaju i pojedini vitamini, a pajčešće vitamin D ili neki od članova iz kompleksa vitamina V, obično tiamin, a nekad i gvožđe.

Namena je ovih mešavina da uproste rad oko pripremanja i određivanja hrane i da svojim niskim sadržajem u mleku u prahu obezbede povolјnije digestivne reakcije kod odojčeta. Mešavine ove vrste nisu ni nadmoćne ni poželјne, i sve što se s njima postiže moglo bi se isto tako da postigne i s običnim, bilo neobranim bilo delom obranim mlekom u prahu.

Ugljeni hidrati u ishrani odojčeta

Pored laktoze koja se nalazi u mleku, ženinom i kravlјem, za ishranu odojčeta dolaze u obzir: saharoza, ili običan šećer od repe ili trske, mešavine dekstrina i maltoze i razne vrste brašna. Pri njihovom izboru treba voditi računa ne samo o njihovoj svarlјivosti nego i o tome da li lakše ili teže uskišnjavaju u crevnoj sredini. Možemo odmah da kažemo da od svih tih sastojaka laktoza najlakše fermentiše. Iz ovog razloga, i bez obzira na činjenicu što je ona normalan uglјeni hidrat mleka, njena upotreba u veštačkoj ishrani jedva ako je nekad primenjena.

Saharoza ima istu hranlјivu vrednost kao i laktoza. Slabo fermentiše i lako se apsorbuje. Odojče je dobro podnosi i kad se daje i u većoj količini, pa čak i u poremećajima.

Mešavine dekstrin-maltoze. — Ako skrob izložimo dejstvu sladne dijastaze ili ovaj zagrejemo u prisustvu kiseline, doći he do hidrolize i konverzije skroba najpre u dekstrine, pa onda u maltozu i, najzad, u dekstrozu. Odnos između dekstrina i maltoze u toku ove hidrolize zavisiće od njenog trajanja: ako je trajanje kraće, sadržaj je veći u dekstrinu, a ako je duže, onda u maltozi. Na osnovu ovog se izrađuju sve mešavine dekstrin-maltoze.

Dekstrin slabo uskišnjava u crevnoj sredini, a maltoza lako. Ni jedan ni drugi se ne upotreblјavaju zasebno, ni kao čist preparat, nego pomešano, kao na primer, naš dekstromalt. Odnos između dekstrina i maltoze nije jednak u svima prerađevinama, nego je u jednoj jednog od njih više, a u drugoj manje, što zavisi od dejstva koje se želi postići. Što je više dekstrina, sve je manje fermentativno dejstvo; i obratno, što je u mešavini više maltoze, to je dejstvo više laksativno. Mešavine dekstrin-maltoze mnogo se upotreblјavaju u ishrani odojčeta, i to kako u normalnoj tako i u poremećajima ishrane.

M e d je, uglavnom, mešavina levuloze i dekstroze, sadrži i nešto saharoze i prosečno po 20% vode, te se kao takav može veoma korisno da upotrebi kao zamena običnom šećeru. Pored toga, on sadrži, istina u maloj meri, i neke članove iz grupe V-vitamina. Nјegova je kalorijska vrednost oko 3,2 kalorije na 1 g. Ako se dodaje u kravlјe mleko umesto šećera, onda dati po 10 g meda na 100 g mleka.

Uskislo mleko

Ako se mleko zakiseli, bilo zasejavanjem organizama koji stvaraju mlečnu kiselinu, bilo ako se u mleko doda mlečna ili limunska kiselina do mere koja je potrebna da se to mleko zgruša, onda ono postaje svarlјivije (Marriott). Osnovna promena je ovde precipitacija pramenova kazeina. Efekat je: brža svarlјivost, brže napuštanje želuca i neutralizovanje jednog dela tampon-supstancija, tako da je aciditet želudačnog soka onakav kakav je kad se odojče hrani majčinim mlekom. To pojačava i njegovo baktericidno dejstvo. Sadržaj gornjeg intestinalnog trakta je više kiseo nego s običnim zaslađenim mlekom, a i svarlјivost je bolјa. Pored toga, uskislo mleko nije dobra podloga za većinu bakterija, te se lakše konzerviše.

Uskislo se mleko pravi na više načina. Može jednostavno, zasejavanjem mleka odabranim specijalnim bakterijama koje dovode do stvaranja mlečne kiseline u mleku, ili dodavanjem raznih kiselina (mlečna, limunova, sirćetna ili neka druga). Ovaj drugi način je mnogo lakši i za naše prilike jedino izvodlјiv. Uostalom, rezultati koji se postižu s uskislim mlekom koje je na ovaj način pripravlјeno nisu ništa gori od onih koje daje mleko koje je uskislo pod dejstvom bakterija.

Za pripremanje uskislog mleka najčešće se upotreblјavaju mlečna i limunska kiselina. Količina mlečne kiseline koja je potrebna da se zakiseli jedan litar kravlјeg mleka iznosi 8 g 85% Acidi lactici. U mleko se doda šećer kao i obično, zatim se prokuva i rashladi, pa se, posle toga polako dodaje, kap po kap, mlečna kiselina i stalno meša. Mlečna kiselina može da se prethodno razblaži vodom.

Uskislo se mleko može, isto tako, napraviti i dodavanjem limunske kiseline u kravlјe mleko. Ova kiselina je u mnogom pogledu za ovu svrhu bolјa nego mlečna kiselina. Da bismo zakiselili jedan litar kravlјeg mleka potrebno je, otprilike, oko 3 g limunske kiseline, Koja se u mleko dodaje u vidu rastvora od 25%. Jedna čajna kašičica ovog rastvora sadrži jedan gram limunske kiseline. Prema tome, tri kavene kašičice su dovolјne da se zakiseli jedan litar mleka. Limunska kiselina u rastvoru treba da se čuva na hladnom mestu, da bi se izbeglo razvijanje plesni.

Uskislo mleko može se, isto tako, napraviti i pomoću soka od limuna ili pomrrandže. Dodavati postepeno sok u mleko i mućkati dok se na zidu bočice ne pojave pramenovi zgrušane belančevine.

Mešovita ishrana

Kad je bilo govora o sekreciji mleka rečeno je da nema primera da je jedna žena rodila a da uopšte nije imala mleka. Nema, dakle, agalaktije. Ali je isto tako tačno da se u životu vrlo često vide majke koje, i pored svoje najbolje volje da doje, ne mogu iz svojih prsiju da zadovolјe svoje odojče jer nemaju dovolјno mleka. Hipogalaktija kod nas nije retka pojava, ali je ipak ređa nego što se to obično misli. Problem je proučavan na nekoliko stotina dojilјa u Dečjem domu u Beogradu; one su duže vremena posmatrane, pa je utvrđeno da otprilike u 20% slučajeva kod dojilјa primipara nije bilo dovolјno mleka. Ako bi se ovo iskustvo smelo i moglo proširiti na našu širu zajednicu, onda bi se moglo zaklјučiti da svaka naša peta dojilјa nema dovolјno mleka.

O znacima gladovanja odojčeta koje se hrani na prsima govoreno je ranije, kad je raspravlјano o hipogalaktiji, i oni su tom prilikom detalјnije izloženi (v. Poremećaj dojenja — hipogalaktija). Prema tome, ovde ćemo se ograničiti na to da iznesemo jednostavno praktička uputstva kako da se prihranjuje kravlјim mlekom odojče koje se doji kad mu majka nema dovolјno mleka.

Koliko god lekar nikad ne treba da žuri s donošenjem odluke kad je u pitanju verovatna hipogalaktija, toliko isto ne sme da dopusti da odojče gladuje, jer to je od svega najgore. Pri svemu tome ima se utisak da se vrlo često kod nas laka srca donese odluka o prihranjivanju, pa i onda kad nije dovolјno provereno da li dojilјa zaista nema dovolјno mleka. Razumlјivo je da ako je pouzdano utvrđeno da majka nema dovolјno mleka, onda odojče moramo prihranjivati. Čime i kako?

Da ponovimo nešto od onoga što je ranije rečeno. Nedonoščetu, kongenitalno debilnom odojčetu, i uopšte odojčetu u prvim nedelјama života treba pozajmiti i od tuđe majke ono što nije moglo da nađe u prsima svoje majke. Ako nema ženinog mleka, onda dodavati mlaćenicu ili, još bolјe, neku od f abričkih prerađevina kravlјeg mleka, najbolјe delom obrano mleko uprahu, itona način kako je to ranije izloženo. Najzad, dodavati i prirodno kravlјe mleko, ako se već nema nešto bolјe.

Da bismo odredili količinu kravlјeg mleka koju treba dati, morali bismo najpre proveriti vagom koliko danom odojčetu nedostaje iz majčinih prsiju. Samo što se vaga može izuzetno naći u porodičnoj sredini. Ostaje nam onda za svakodnevni život, kao rutinirana metoda, način koji je ranije opisan, a koji se uglavnom zasniva na unosu vode kod odojčeta koje na prsima gladuje (v. Poremećaj dojenja — hipogalaktija).

Radi lakšeg razumevanja ovakvog načina rada donosimo primere:

Odojče se hrani na prsima i postoje znaci gladovanja. Nađeno je da je ono u roku od 24 časa pored onoga što je našlo u prsima popilo još 240 cm3 vode ili teja od kamilice. Odojče je staro oko mesec dana i mi znamo da u ovoj starosti odojče posisa oko 600 g mleka u 24 časa (prosečna normalna težina za ovu starost je 4 kg i unos otprilike 400 kalorija — 600 g majčinog mleka). Iz ovog se vidi da je ovo odojče moglo da posisa otprilike 360 g mleka u 24 časa i da mu nedostaje 240 g mleka. Kako da nadoknadimo ovaj nedostatak? — Ako bismo dali mlaćenicu, onda bi nedostatak od 240 g mleka (240 NEM-ova ili 160 kalorija) bio nadoknađen na taj način što bismo dodali oko 320 cm3 mlaćenice pripremlјene s brašnom i šećerom, tako da bude 0,5 kalorija u 1 cm3 (1 cm3 mlaćenice bez ikakvog dodatka = 0,33 kalorije).

Ako bismo odojčetu hteli dati neko mleko u prahu, recimo neobrano, sa sadržajem masti koji odgovara normalnom sadržaju, onda bismo ovako postupili: u 1 g ovog mleka ima prosečno oko 5 kalorija. Nedostatak od 240 g majčinog mleka predstavlјa vrednost od 160 kalorija. Ako se ovde upravlјamo po principu izodinamičke zamene mleka šećerom, kako to radimo u ishrani svežim kravlјim mlekom, onda ćemo u ovom slučaju dati, u kalorijama izraženo, dve trećine mleka u prahu, a jednu trećinu šećera — okruglo oko 100 kalorija u mleku u prahu i 50 kalorija u šećeru. Formula će onda ovako izgledati: 20 g mleka u prahu (100 kalorija), 12,5 g šećera (50 kalorija), 240 g vode (onoliko koliko je odojče popilo). Raspodeliti po obrocima.

U slučaju da dodajemo kravlјe mleko, onda ćemo formulu ovako odrediti: odojčetu nedostaje oko 240 g majčinog mleka. Ako se setimo ranije iznesenog načina primenjenog u veštačkoj ishrani, da je najbolјe dati odojčetu 2/3 od kalorijskog unosa u mleku, a jednu trećinu u šećeru, onda ćemo ovde odrediti: 100 kalorija u kravlјem mleku (150 NEM-ova) i 50 kalorija (75 NEM-ova) u šećeru. Formula he sad ovako izgledati: 150 g kravlјeg mleka, 12,5 g šećera, vode do okruglo 250 g. Raspodeliti po obrocima.

Što se tiče raspodele po obrocima, tu postoje dva načina. Po jednom načinu, određeni dodatak se tako raspodeli da zameni neki od podoja. U našem slučaju, na primer, količina od 240 g mogla bi se dati u dva puta, a odojče bi bilo dojeno četiri do pet puta dnevno. Prema ovoj metodi, preporučuje se da se ovi obroci daju poslepodne (vesperalna hipogalaktija). Pristalice te metode nisu brojne, i mnogo se češće, i iz više razloga, preporučuje ne zamena već dopuna podoja. Razlozi: odojče se češće stavlјa na prsa, bolјe prazni dojku i, svakako, u više podoja i posisa više mleka. Po ovom načinu, podoji se dopunjuju, a ono što treba da se doda iz bočice dodaje se samo posle podoja. Prema tome, u našem slučaju onih 240 g mešavine podelilo bi se na četiri ili pet jednakih obroka. Svaki obrok po 50 do 60 g. Prva dva jutarnja podoja, kad u prsima ima najviše mleka, većinom se ne dopunjuju.

Odojče koje se mešovito hrani uvek bolјe podnosi ovu vrstu ishrane i lepše napreduje nego odojče koje je hranjeno isklјučivo kravlјim mlekom. Uostalom, sasvim razumlјivo ako se ima na umu da se u mešovitoj ishrani daje mnogo manje kravlјeg mleka. Pored toga, ima autora koji tvrde da ženino mleko olakšava i pomaže u varenju kravlјeg mleka.

U svakom slučaju, ako je ishrana dobro vođena, mešovito hranjeno odojče bliže je u svakom pogledu odojčetu koje se doji nego onom koje se hrani veštački.

Ali mešovita ishrana ima jednu veliku nezgodu. Obroci koje dodajemo daju se većinom iz bočice. Bočica je, opet, neprijatelј dojke. Između nedovolјno mlečne dojke i tvrde bradavice, i pune bočice s mekanom sisalјkom odojče se vrlo brzo odlučuje za bočicu. Ovo, opet, često može da dovede do smanjenja mleka u prsima i, konačno, do prestanka dojenja. Mešovita ishrana, međutim, ako već ne može da posluži potpuno restaurisanju grudnog dojenja, bar ne bi trebalo da dovede do smanjenja, a kamoli do nestanka mleka u prsima koje nedovolјno luče. Ako ništa, a ono iz ovog razloga treba insistirati da se dopunski obroci daju samo po podoju, i to kašičicom, a ako se daju iz bočice, onda da je otvor na sisalјci manji, kako bi odojče pri sisanju moralo da čini približno isti napor kao kad bi vuklo iz prsiju.

Odbijanјe

U toku vremena odojče se fiziološki menja, pa se uporedo s tim menjaju i njegove potrebe u hrani. Ove potrebe mogu da se iz prsiju zadovolјe samo za jedno ograničeno vreme jer je količina mleka koju one luče ograničena, dok se njegov sastav u toku laktacije ništa naročito ne menja. Iz ovog razloga, i uprkos činjenici što je majčino mleko ne samo potpuna, s izuzetkom vitamina D i gvožđa, već i specifična hrana, u životu odojčeta doći će vreme kad će ono biti nedovolјno. Odojče se onda mora prihranjivati i odbijati.

Problem odbijanja kod nas je važan ne samo s porodičnog nego i s mediko-socijalnog gledišta, jer ako se ono ne sprovodi kako treba, posledice mogu biti veoma rđave. Podsetimo na to da naše odojče vrlo često lepše izgleda dok se doji, samo ako mu majka ima dosta mleka, nego onda kad počinje da se prihranjuje i odbija. (Za vreme dojenja dovolјno je ako majka ima u prsima, a kad počne da odbija, treba da ima i u glavi.) Ako pogledamo na raspored smrtnosti odojčeta kod nas s obzirom na starost, onda ćemo primetiti da je ona povećana u razdoblјu odbijanja. Iz ovog razloga odbijanje predstavlјa jedno važno poglavlјe u ishrani, pa, prema tome, i u mediko-socijalnoj zaštiti odojčeta.

Kad treba početi sa odbijanjem? — Kao prvi odgovor potrebno je da utvrdimo da je ishrana isklјučivo majčinim mlekom dovolјna za svako odojče do navršenog četvrtog meseca, pod uslovom da majka ima dovolјno mleka (ovim ne mislimo da odojčetu i pre ovog roka ne treba dodavati vitamin D i S, ovaj poslednji najbolјe u vidu soka od voća). Uzgred da pomenemo da je dobro početi s dodavanjem prognječenog voća i povrća već od navršenog četvrtog meseca. Ali ovo još uvek nije odbijanje, nego dodavanje i prihranjivanje.

Nije mogućno odrediti jedno vreme odbijanja za svu odojčad. To zavisi koliko od odojčeta toliko i od njegove majke. U svakom slučaju, treba nastojati da s odbijanjem ne počne prerano. Kod nedonoščeta i kongenitalno debilnog odojčeta adaptacioni ekvilibrijum se kasnije uspostavlјa, te prema tome, ovde treba početi kasnije s odbijanjem. To važi i za svako drugo odojče koje u vreme kada pada odbijanje oboli. Po sebi se razume da vreme odbijanja zavisi i od majke dojilјe. Ako teško podnosi dojenje i ako je nežnijeg zdravlјa pa je dojenje iscrplјuje, može se pomišlјati na ranije odbijanje. Vreme odbijanja trebalo bi da lekar podesi prema prosvećenosti majke i prilikama u kojima ona živi. U najvećem broju slučajeva s odbijanjem se može otpočeti najranije kad je odojčetu četiri meseca, a najkasnije kad navrši šest meseci. U vezi s odbijanjem treba zasebno pomenuti i sezonski faktor. Za vreme letnjih vrućina, kada su prolivi kod odojčeta još uvek tako česti, ne bi se smelo potpuno preinuti sa dojenjem, već ako se počelo s odbijanjem, onda ovo usporiti, kako bi se u slučaju iznenađenja — pojave proliva — još uvek moglo računati na majčino mleko.

Ali nije važno samo odrediti vreme odbijanja nego, isto tako, treba voditi računa da se odbijanje sprovodi progresivno. Od postupnog odbijanja koristi su višestruke. Postepenim navikavanjem na novu hranu odojče će moći lako da izbegne sve nezgode do kojih bi mogla da dovede nagla promena u ishrani. Pored toga, sporim i postupnim odbijanjem kod dojilјe će mleko postepeno i, tako reći, neosetno usahnuti, te će tako biti pošteđena neprijatnosti od kojih obično trpe dojilјe koje naglo odbijaju. I najzad, što je neobično važno, ako bi se u toku odbijanja pojavio neki poremećaj varenja, lekar bi imao mogućnosti da na jedan veoma lak, jednostavan i pouzdan način ovaj poremećaj izleči pomažući se majčinim mlekom kao lekovitom hranom. Ovo je utoliko važnije što za primenu ove metode nije potrebno nikakvo naročito iskustvo i što se ne može uvek imati pri ruci ona lekovita hrana koja je za dati slučaj potrebna.

Kao što je ranije rečeno, nije uvek moguće, uostalom nekad nije ni poželјno, da se svako odojče odbija u isto vreme, ali je zato poželјno da se ono, po mogućstvu, odbija na isti način. Ovo naročito onda kad je u pitanju zamena obroka i unošenje novih namirnica u jelovnik.

Što se tiče brzine zamene podoja, moglo bi se otprilike reći da za slučaj ako se s odbijanjem otpočelo od navršenih šest meseci, onda se može ukidati mesečno po jedan podoj. U slučaju da prilike budu zahtevale .da se odbijanje skrati, moglo bi se dozvoliti da ove promene u ishrani budu nešto brže, a najbrže — ukidanje jednog podoja u petnaest dana.

Jedan zgodan primer rasporeda zamene obroka: zameniti najpre podoj u podne ili, ako je majci, s obzirom na njene obaveze, bolјe, u 9 sati izjutra, pa onda jedan podoj posle podne (u tri ili šest časova), zatim podoj u 9 časova izjutra, pa podoj u tri po podne, onda večernji podoj i, naposletku, prvi jutarnji podoj. Jutarnji se podoj kao poslednji ukida iz razloga što se retko kad može dobiti rano izjutra sveže kravlјe mleko, a mi znamo da je najbolјe kravlјe mleko upotrebiti u toku istoga dana.

Što se tiče davanja nove hrane, može se postupiti otprilike na ovaj način:

Peti mesec: dojenje je kao i do tada i dodatak prognječenog kuvanog voća, do 100 g dnevno. I, naravno, sok od voća, ako nije davan već ranije.

Šesti mesec: podoji i ostalo kao i do tada, i uvođenje prognječenog povrća u hranu, postepeno do 100 g dnevno.

Sedmi mesec: smanjiti broj obroka na pet dnevno. Četiri podoja, a peti podoj zamenjuje jedna od kašica. Prognječeno voće i povrće kao i ranije, sok od voća. I žumance, ako nije već ranije davano.

Osmi mesec: pet obroka dnevno. Tri podoja, dve kašice, i dodaci kao u sedmom mesecu.

Deveti mesec: pet obroka dnevno, dvaput podoj i dvaput kašica, i jedanput jedan obrok kravlјeg mleka; prognječeno voće i povrće, žumance, prognječena jetra kuvana u pari, sok od voća.

Deseti mesec: pet obroka dnevno — jedan podoj, dve kašice, dva obroka kravlјeg mleka, a sve ostalo kao i ranije. Može da se počne s davanjem mesa.

Jedanaesti mesec: pet obroka dnevno — jedan podoj izjutra, dve kašice, dva obroka kravlјeg mleka, a sve ostalo kao i ranije. Može i suv kolač ili korica hleba da se odojče uči žvakanju.

Dvanaesti mesec: četiri obroka dnevno. Ukida se i poslednji podoj. Dve kašice, dva obroka kravlјeg mleka; sve ostalo kao i ranije. Može i sirov buter (voditi računa o poreklu butera i mogućnom prisustvu Kohovog bacila u njemu).

Kad je u pitanju količina kravlјeg mleka koje se odojčetu daje u toku odbijanja, voditi računa o ukupnoj količini, pa bilo da se ono daje sa šećerom ili u kašici. U jednom obroku ne davati više od 150 do 200 g mleka, niti prekoračiti količinu od 750 g za 24 časa.

Ishrana u drugoj godini

U toku vremena odojče se razvija, raste i napreduje, i menja svoj način života, pa se, prema tome, menjaju i njegove potrebe u hrani. Ali s obzirom na njegovu fiziologiju, ove potrebe su još uvek drukčije nego što će biti kasnije. Kod nas postoji navika da odojče s majčinih prsiju prelazi za roditelјski sto. Dete je već dosta ojačalo, njegove digestivne reakcije su stabilnije, pa se, prema tome, može i proširiti jelovnik. Pa ipak, mora se voditi računa o digestibilitetu hrane koja mu se daje. Treba, isto tako, obratiti pažnju i na pripremanje hrane — kuvanje. U stvari, dobro kuvano jelo delom je svareno.

Po sebi se razume da pri određivanju hrane moramo voditi računa kako o kvalitativnom tako i kvantitativnom momentu. Obično se smatra da je odojčetu od dvanaest meseci potrebno prosečno po 1.000 do 1.100 kalorija dnevno, a od tada po 100 kalorija više za svaku godinu. Ali to ne znači da ne postoje individualne razlike i da nekad ovaj unos može biti i nešto manji. Doduše, retko kad veći.

Energetske potrebe kod odojčeta u drugoj godini zadovolјava unos masti 30 do 40% od ukupnog kalorijskog unosa, i uglјenih hidrata, 50 do 60% od ovog unosa. Ovi poslednji u toku vremena su zastuplјeni u srazmerno većoj meri. Za obezbeđenje plastičkih potreba belančevina je neophodna, i mora se unositi u dovolјnoj meri u svakodnevnoj hrani, jer izgleda da ne može da se deponuje u telu u rezervu. Računa se da je za jedno odojče u drugoj godini potrebno prosečno po 3,5 g belančevina na kilogram težine dnevno. Mineralne soli i vitamini zauzimaju važno mesto u ishrani odojčeta u drugoj godini, ništa manje no u prvoj. Nјihov unos treba da se obezbedi pravilnom ishranom, s izuzetkom vitamina D, koji treba da se stalno dodaje uz hranu.

Valјa na zasebnom mestu pomenuti da je za ishranu odojčeta u drugoj godini kravlјe mleko najbolјi izvor masti i nekih mineralnih, a naročito krečnih soli, a svakako i belančevina. Količina kravlјeg mleka koja se detetu u drugoj godini daje iznosi prosečno po pola litre dnevno, retko kad više. Uostalom, ako mu se daje i ostalo što mu je potrebno, nema ni potrebe da mu se daje više. Količina manja od toga bila bi nedovolјna.

Što se tiče potreba za belančevinom, ove treba da se zadovolјe uglavnom belančevinama životinjskog porekla (otprilike dve trećine od ukupnog unosa), jer su kvalitativno bolјe. Ostatak (jedna trećina) može da se zadovolјi i belančevinama bilјnog porekla. Mleko, jaje, meso i sir, kao što se vidi, najbolјi su i glavni izvori belančevina za odojče u drugoj godini.

Ishrana deteta u drugoj godini treba da je kalorijski dobro odmerena i u isto vreme fiziološki uravnotežena. Bez ovoga nema pravilne ishrane, pa prema tome ni naprednog odojčeta.

Valјa na zasebnom mestu ukazati na činjenicu koliko je važno da se uspostavi red u obrocima i izgrade zdrave navike u ishrani. Dati svega tri obroka dnevno. Ne hraniti između obroka. Dati sve što treba, ne davati što ne treba. Imati na umu da samo odojče ne određuje sebi hranu i obroke, i da smo mi za to odgovorni. Kod nas se, na žalost, u tom pogledu najviše greši. I, naravno, na štetu našeg odojčeta, a time na štetu naše zajednice.

Naposletku, ima dosta male dece na koju se roditelјi žale da uopšte slabo jedu, čak i onda kad su potpuno zdrava i kad je ishrana veoma dobro vođena. Te žalbe se vrlo često čuju baš u onim sredinama gde je dete predmet osobite pažnje i gde ima jela u izobilјu. Što je hrana probranija, što je jelovnik bogatiji, to je otpor veći. Ne pomaže ni maženje, ni sva obećanja, ni čitavo pozorište od igračaka, ni ucene, a kamoli molbe i nastojanja. Dete prkosi i uporno odbija hranu. Pojava je najčešće gradska. Glavni su uzroci nedostatak fizičkih stimulansa i preterana nežnost roditelјa. Ovde vredi podsetiti da je jedinče vrlo često predstavnik ovakvog deteta.

Da li je potrebno naročito dokazati čemu je izloženo dete koje je u ovakav položaj dovedeno? — Terapija se u ovom slučaju ne služi medikamentima, nego pravilnom ishranom, vaspitnim merama i obezbeđenjem fizičkih stimulansa.

Mogu biti od koristi vaspitne mere, promena u stavu prema detetu, promena sredine ili i ličnosti koja dete hrani, hranjenje u dečjem društvu, boravak na selu i svežem vazduhu.

Potrebno je ovde primetiti da pored mentalnih postoje, i to vrlo često, i fizički faktori koji dovode do gubitka prohteva za jelom. Na njih lekar nailazi kod bolesnog odojčeta, ili i deteta čija je ishrana fiziološki neuravnotežena, oskudna u neophodnim sastojcima hrane, a najčešće u vitaminima.

Namirnice koje najčešće dolaze u obzir u ishrani odojčeta i malog deteta

Kravlјe mleko. — U ishrani odojčeta i malog deteta kravlјe mleko predstavlјa osnovu ishrane, jer mu ono pruža najveći deo onih osnovnih sastojaka hrane koji su za njega ne samo neophodni nego i nezamenlјivi. Kravlјe mleko je najbolјi izvor masti, dobar izvor belančevina, nekih vitamina i krečnih soli. O kličini kravlјeg mleka koja može da se da odojčetu ranije je široko raspravlјano. Ovde da dodamo da detetu u drugoj godini treba davati dnevno ni manje ni više nego pola litra mleka u 24 časa. Razumlјivo je da mleko koje je namenjeno odojčetu i malom detetu treba da je bakteriološki ispravno. Ono što naročito treba naglasiti, to je da u naročitim prilikama, gde je ishrana malog deteta deficijentna ili ograničena, kravlјe mleko može da posluži kao najbolјa dopuna i korigens ishrani, bar za jedno vreme.

Cerealije. — Korisne su ne samo kao_.izvrr energije nego i zbog njihovog sadržaja u tiaminu. Uvek su bolјi proizvodi koji nisu rafinirani (nelјušteni), i u poslednje vreme radije se upotreblјavaju u obliku tučenog zrna nego samleveni. U ishrani odojčeta obično se dodaju najranije od trećeg meseca. O efektima preteranog ili preranog davanja cerealija odojčetu biće govora kasnije (v. Džoremećaji ishrane). Zasada se može reći da se jednom odojčetu može dati onoliko puta po jedna kafena kašičica brašna koliko je meseci staro. Obratiti pažnju, pri pripravlјanju, da je dovolјno dugo kuvano (prosečno 30 minuta).

Sok od voća i povrća. — Glavni razlog davanju je unos vitamina C. Dok je odojče na prsima, ovi sokovi nisu neophodni ako majka dojilјa ovaj vitamin unosi u svojoj hrani u potrebnoj meri. Ipak, mogu da se daju. Međutim, vitamin C je neophodan za veštački hranjeno odojče. Na žalost, to se kod nas dovolјno ne uviđa.

Kao najbolјi izvor vitamina C za odojče je, svakako, sok od pomorandže. Pošto u 1,0 cm3 soka od pomorandže ima oko 0,5 mg vitamina C, to se mlađem odojčetu obično daje po 25 do 50 cm3 ovoga soka dnevno, a starijem i do 100 g dnevno. S davanjem se počinje obično drugog, a najkasnije od trećeg meseca.

Sok od paradajza je isto tako dobar izvor ovoga vitamina. Ima 0,25 mg vitamina C u 1,0 cm3 ovog soka, dakle dvaput manje nego u soku od pomorandže. Prema tome, može da se daje i u većoj količini, svakako, nešto starijem odojčetu.

Nema nikakva dokaza da ovi sokovi deluju laksantno, kako to neki misle. Kao dokaz neka posluži činjenica što se oni daju i pri prolivu.

U nedostatku nekog od ovih sokova odojčetu treba da se daje askorbinska kiselina, u dozi od najmanje 25, a najviše 50 mg dnevno (za veštački hranjeno odojče). Tablete naše domaće izrade sadrže po 50 mg. Ipak su prirodni izvori ovog vitamina korisniji. Naposletku, valјa imati na umu da je i mnogo povrće, kao god i voće, često isto tako dobar izvor ovog vitamina.

Voće. — Unos voća je značajan, pored ostalog, i zbog sadržaja u gvožđu i tiaminu. Kod nas najčešće dolaze u obzir jabuke, šlјive, breskve i kajsije. Svakako da voće mora biti dobro kuvano i ujednačeno, naročito za mlađe odojče. Valјa imati na umu: kad se već jednom odojčetu počne da daje voće u hrani, onda se to više ne prekida tokom celog detinjstva.

Pored voća koje smo već pobrojali mogu doći u obzir i jagode, maline, trešnje, grožđe. Pri pripremanju izvaditi zrna i koštice, a kod grožđa i opne. Jagode su naročito bogate u vitaminu S.

Povrće. — Pored ostalog, dobar izvor gvožđa i vitamina V. Šargarepa, paradajz, spanać, grašak, krompir, bundeva, zelena boranija i karfiol najčešće dolaze u obzir. U početku prognječeni kroz sito, a kasnije u grublјoj formi. Ovde treba pomenuti da se deca koja suviše dugo dobijaju suviše ujednačenu prognječenu hranu kasnije vrlo teško navikavaju na grublјu.

Krompir se naročito ne preporučuje, ali je još uvek bolјi za ishranu nego cerealije. To se može reći i za kupus. Krastavac i zelena paprika su nepoželјni.

Jaje. — U obzir dolazi na prvo mesto žumance, naročito zbog svog sadržaja u vitaminu A i D, tiaminu i gvožđu. Daje se od navršenih šest meseci. Ima zemalјa gde se ono daje i u četvrtom mesecu, negde, opet, i kasnije. Počinje se s malim količinama, pa se postepeno povećava. Najbolјe je dati kuvano (izgnječeno i pomešano s povrćem). Preporučuje se da se daje po jedno jaje dnevno svakom detetu, i to bez prekida. Uzgred da pomenemo da sa davanjem belanceta treba biti oprezniji, zbog mogućne senzibilizacije odojčeta.

Meso. — Ako je dobro kuvano i dobro isitnjeno, veoma se lako vari. Daje se najčešće piletina, teletina, mlada govedina, jagnjetina i jetra od pileta, teleta i jagnjeta. Jetra naročito u anemijama, i to zbog sadržaja u tiaminu i gvožđu. U nekim zemlјama daje se ranije, u drugim kasnije. Obično se počinje s davanjem mesa najranije sa 6, a najkasnije sa 9 meseci starosti deteta. U početku daje se naizmenično sa žumancetom. Jednog dana jaje, drugog dana meso.

Hleb. — Hleb ili dvopek, ili suv kolač, daju se u početku više, da bi se dete učilo žvakanju, kasnije, ukoliko je veće, hleb sve više ulazi u ishranu, i uglavnom kao izvor energije.

Riblјe ulјe. — Znamo odranije da su potrebe za vitaminom D kod odojčeta 400 do 800 jedinica dnevno. Količinu koja je potrebna da zadovolјi minimalne dnevne potrebe za ovim vitaminom daje jedna čajna kašičica dobrog riblјeg ulјa. Vitamin D se počinje davati odojčetu već od druge nedelјe života. Kad se daje riblјe ulјe, počinje se s nekoliko kapi, pa se postepeno povećava do jedne kašičice dnevno. Ako nema riblјeg ulјa, onda treba da se daje zračeni ergosterol. Naš domaći kalciferol sadrži po 20.000 jedinica u 1 cm3, što odgovara 0,5 mg vitamina D2 u jednom kubnom santimetru. Kalciferol obično dajemo od druge nedelјe, po dve, tri do najviše pet kapi dnevno, i to obično u malo izmuzenog majčinog mleka, ili uz neku drugu hranu. A može se nakapati i direktno na jezik po dve-tri kapi dnevno, i to neposredno pre hranjenja. Ove preventivne količine treba da se daju bez prekida za sve vreme dok dete raste. Dakle, mesecima i godinama, a ne povremeno, neuredno i isprekidano, kako se, nažalost, to najčešće radi. Kod nas je već gotovo odomaćeno mišlјenje da za vreme leta vitamin D ne treba davati odojčetu. To shvatanje bi bilo tačno i ispravno samo u slučaju da se odojče redovno sunča. Ali se to kod nas retko, a možda i nikad ne ostvaruje. U mnogim zemlјama je već ušlo u običaj da se vitamin D odojčetu daje svakog dana i preko cele godine, dakle bez obzira na godišnje doba.

VI. Pripremanјe hrane za odojče

Čaj od kamilice. — Jednu punu čajnu kašičicu kamilice sasuti u četvrt litra vode koja klјuča. Ostaviti da klјuča još koji trenutak. Odmaći od vatre i odmah procediti.

Čaj od šipaka. — Izmrviti tri-četiri sasušena ploda, popariti prokuvanom vrelom vodom. Ocediti. Dodati šećera. Ne ostavlјati da dugo čeka na upotrebu i pripravlјati više puta dnevno.

Sok od voća. — Zaseći čistim nožem prethodno opranu pomorandžu, limun ili paradajz. Nacediti u čistu kašičicu ili čašu. Davati onako koliko je naceđeno, ili i u zaslađenoj prokuvanoj vodi, mleku ili nekom drugom jelu.

Ječmena, ovsena, ili pirinčana voda. — Jednu do dve velike kašike olјuštenog i prepranog pirinča, ječma ili ovsa nasuti u pola litra hladne vode i kuvati na tihoj vatri jedan sat. Onda odmaći od vatre i dosuti kuvane vode za koliko bude uvrelo. Zatim procediti kroz čisto, retko platno. Do upotrebe čuvati na hladnom mestu.

Ili: dve ravne kašičice pirinčanog, ovsenog ili ječmenog brašna razmutiti u dovolјnoj količini hladne vode dok se ne dobije kaša. Dodati još pola litra hladne vode. Kuvati najmanje dvadeset minuta na tihoj vatri. Procediti kroz čisto, retko platno. Dodati klјučale vode da bude pola litra. Čuvati do upotrebe na hladnom mestu.

Griz na vodi. — Jednu prevršenu veliku kašiku griza polako sipati u 100 g vode. Kuvati najmanje dvadeset minuta i stalno mešati. Po potrebi dodavati u toku kuvanja vode, ili nastojati da bude što gušće. Pomešati s mlekom koje je pripremlјeno za obrok.

Obična mlečna kašica. — Razmutiti dve-tri lako prevršene čajne kašičice samlevenog ili istucanog pirinča, ili našeg skrobina, ječmenog ili ovsenog brašna u malo hladne vode. Dobro ujednačiti. Dodati još 100 g vode, dve kašičice šećera i zrnce soli. Kuvati na osrednjoj vatri dvadeset minuta. I stalno mešati. Po potrebi, u toku kuvanja dodavati nešto vode. Na kraju dodati 100 g mleka, dobro promešati i kuvati još tri do pet minuta. Brašno može da se prethodno preprži u čistom suvom sudu.

Kašica s grizom. — Otprilike 100 g ili nešto malo više vode, dve prevršene kavene kašičice dekstromalta, jednu kašičicu šećera i zrnce soli. Ovo umutiti u 100 g vode i kuvati dobro četvrt sata na tihoj vatri. Stalno mešati. Na kraju dodati 150 g kravlјeg mleka i kuvati još pet minuta, i jako mešati.

Kašica s keksom. — Prevršenu veliku kašiku istucanog keksa kuvati u 100 g vode sve dok ne postane gusta kaša. Dodati 150 g mleka i dve kašičice šećera. Dobro promešati i još malo prokuvati.

Ovsena kašica. — U 100 g vrele vode dodati jednu prevršenu veliku kašiku ovsenih pahulјica ili brašna i dve kašičice šećera i kuvati dvadeset minuta. Po potrebi dodavati vode u toku kuvanja. Na kraju dodati 150 g mleka i prokuvati još koji minut.

Mleko sa zaprškom. — Jednu do dve čajne kašičice masla i toliko brašna. Pržiti dok ne zarudi. Dodati 100 g hladne vode. Promešati i pustiti da proklјuča. Sasuti u 100 g nedavno kuvanog, toplog mleka. Dodati kocku-dve šećera. Dobro promešati. Prokuvati. U početku uzimati manje količine masla, brašna i šećera.

Poparica. — Ravnu veliku kašiku istucanog suvog hleba ili dvopeka sasuti u dovolјnu količinu vode. Kuvati na tihoj vatri da postane kaša. Prognječiti i sasuti u 150 g kravlјeg mleka. Dodati kocku šećera, a može i malo masla ili žumanceta. Promešati. Pustiti da provri.

Prognječeno voće. — Očistiti jednu osrednju jabuku ili odgovarajuću količinu nekog drugog voća. Dodati kocku šećera i potrebnu količinu vode. U početku je potrebno više vode, da bi bilo žiđe. Kuvati dok se ne raspadne. Prognječiti. Davati hladno. Osim jabuka mogu da se daju prema godišnjem dobu, i trešnje, kruške, šlјive, kajsije i breskve.

Jabuka s keksom. — Nastrugati jednu polovinu sirove jabuke i dodati dve kašičice istucanog keksa, dve kašičice šećera i jednu kašičicu (a može i više) soka od pomorandže ili od limuna. Izmešati.

Prognječeno varivo bez zaprške. — 50 do 100 g očišćenog i prepranog spanaća ili nekog drugog povrća, zrnce soli i dovolјnu količinu vode kuvati dok ne omekša. Ocediti i vodu sačuvati. Prognječiti dva-tri puta kroz čisto sito i preliti vodom u kojoj je kuvano. Dobro promešati.

Varivo sa zaprškom. — 100 g povrća (spanać, kupus, karfiol, grašak, krompir, mrkva, bundeva, tikva, tikvice, boranija) oprati u hladnoj vodi i sasuti u sud za kuvanje. Osoliti. Ako se kuva u pari ne dodavati vodu, inače dodati vode tek toliko da se može kuvati. Kuvati dok se ne razmekša. Ocediti vodu u čist sud. Prognječiti dvaput kroz čisto sito. Vratiti u vodu u kojoj je kuvano. Napraviti zapršku s kašičicom butera i malo brašna. Sasuti je u varivo. Dodati 100 g mleka. Promešati i još malo prokuvati.

Prognječeni patlidžan. — Jedan do dva manja patlidžana (otprilike 100 g) kuvati u vodi tri minuta. Ocediti. Prognječiti kroz sito. Napraviti zapršku s po jednom čajnom kašičicom brašna, butera i šećera, onda promešati prognječeni patlidžan sa zaprškom.

Pečena jabuka. — Zrelu i opranu jabuku staviti u manji plitak sud. Presuti s dve čajne kašičice šećera u prahu. Dodati dve velike kašike vode. Peći na tihoj vatri dok ne omekša — obično pola časa. Probiti koru. Izvaditi mekanu sredinu. Ugnječiti.

Prognječena jetra. — Otprilike 100 g sveže pileće, ili teleće ili jagnjeće jetre iseckati na komade i staviti u bočicu sa širokim grlom. Kuvati u pari dok se ne razmekša. Prognječiti. Malo osoliti.

Ili: napraviti zapršku s kafenom kašičicom butera i toliko isto brašna. Sasuti u 100 g mleka. Obariti 50 g jetre (dovolјno je četvrt časa). Prognječiti. Pomešati sa zaprškom i mlekom i kuvati u pari još četvrt časa.

Meso. — Početi s pilećim, telećim i riblјim mesom. Treba da je sveže, dobro usitnjeno. Može da se daje pečeno ili kuvano.

Ispeći na žaru omanji odrezak krte govedine. Staviti na čistu dasku. Uzeti u levu ruku neku jaču vilјušku, a u desnu jedan tup nož ili kašičicu sa oštrom ivicom. Pričvrstiti vilјuškom za dasku. Nagrebati nožem određenu količinu mesa. Izbaciti vlakna.

Ili: nastrugati nekim tupim nožem koliko se želi jagnjećeg ili telećeg mesa. Napraviti grudvicu. Staviti u čist sud i peći. Okretati dok svuda ne zarudi podjednako. Davati po jednu prevršenu veliku kašiku, kasnije i više, i to jednom u dva dana, naizmenično s jetrom ili žumancetom.

Jaje. — Početi od sedmog meseca ili od petog. I to najpre žumance tvrdo kuvano. Postepeno davati, najpre četvrtinu žumanceta, onda polovinu, zatim tri četvrtine i na kraju, celo žumance. Navikavati dete polako na žumance. Između svakog davanja može se napraviti razmak od dva-tri dana ako se daje i meso.

Jaje s mlekom. — Umutiti dobro jedno celo jaje, pola čaše mleka, zrnce soli i po jednu čajnu kašičicu čistog svežeg butera i šećera. Kuvati u pari dok se ne zgusne.

Sir. — Prokuvati litar mleka. Ostaviti da postane mlako (otprilike 40° C). Onda dodati malu kašičicu sirišta u prahu. Postaviti na tihu vatru. Kuvati desetak minuta i stalno mešati. Ocediti surutku. Držati u lednici. Početi davati kad i meso ili ranije, malo posolјeno ili posuto šećerom.

Hleb. — Treba da je dobro pečen, najmanje jedan dan star. Mrki hleb je bolјi nego beli. U početku služi za pravlјenje poparice. Kasnije se nadrobi u mleko, neku čorbu ili neko drugo tečno jelo. Korica se daje da se odojče uči žvakanju.

Suv kolač. — Pedeset grama butera, pedeset grama šećera, jedno jaje, malo vanilije. Dobro umešati, a zatim dodati dvesta grama brašna, jednu kašičicu pecivnog praška i na vrh noža soli. Umesiti i iseći. Peći na tihoj vatri.