Prva knjiga iz edicije „Polјoprivredna biblioteka” pod nazivom „Ishrana stoke na seoskom posedu” namenjena je odgajivačima stoke i svim onima koji nameravaju da se bave stočarstvom. Obuhvata ishranu svih kategorija svinja, goveda i živine u zavisnosti od namene uzgoja. Pisana je lakim i jednostavnim jezikom, tako da je izuzetno pristupačna i razumlјiva.
Želјa autora i izdavača nije bila da se napravi udžbenik, niti zbornik naučnih dostignuća ili istraživanja. Cilј je pre ceeia bio da se napravi štivo koje će omogućiti racionalnu i istovremeno ishranu stoke prilagođenu sadaginjim uslovima gajenja. Upravo zbog toga, ponuđena rešenja u prvi plan ne stavlјaju ostvarenje vrhunskih proizvodnih rezultata, koji su se na seoskim imanjima i do sada veoma retko postizali, već pre svega, da se u uzgoju stoke dobiju što jeftiniji meso i mleko.
Ekonomičnost stočarske proizvodnje zavisi od više činilaca, ali su troškovi ishrane najznačajniji, pošto mogu da čine i do 70 odsto svih ulaganja. Zato su u knjizi data rešenja, koja uz poštovanje ostalih zahteva u držanju stoke, stočarima omogućavaju da dođu do jeftinijih hraniva. U zavisnosti od kategorije i vrste stoke preporučuje se i korišćenje otpadaka bilјne proizvodnje i prehrambene industrije, kabaste hrane, sena i paignjaka, uz svo poštovanje u zahtevu stoke za dovolјnim količinama proteinskih hraniva.
dipl. ing. Dušan Zvekić, dipl. ing. Jovan Popović
Sadržaj
POTREBE DOMAĆIH ŽIVOTINјA U HRANLjIVIM MATERIJAMA
ISHRANA PRIPLODNIH SVINјA
Priplodne krmače
Način hranjenja i količina hrane u uzgoju
priplodnih svinja
Primeri smeša za ishranu priplodnih svinja
Ishrana prasadi
Ishrana svinja u tovu
ISHRANA GOVEDA
Ishrana krava
Ishrana steonih junica
Ishrana tovnih junadi
ISHRANA ŽIVINE
Ishrana kokoši nosilјa
Ishrana podmlatka koka nosilјa
Ishrana tovnih pilića (brojlera)
STOČNA HRANIVA
Hraniva za ishranu domaćih životinja
Mineralno vitaminska hraniva
Kabasta hraniva
Ostala hraniva
Ocenjivanje stočnih hraniva
Kabasta hraniva
Potrebe domaćih životinјa u hranјivim materijama
Potrebe za pojedinim hranjivim materijama različite su kod svih domaćih životinja. Bez obzira na razlike u pogledu količine i odnosa hranjivih materija za normalno funkcionisanje organizma, u obroku moraju biti zastuplјene sledeće grupe hranjivih materija:
- energija
- uglјeni hidrati i masti
- proteini
- mineralne materije
- itamini
Da bi hranjive materije životinje mogle koristiti, potrebno je obezbediti vodu, pa se zbog toga voda smatra neophodnim elementom u ishrani.
Energija. Energijom se obezbeđuje održavanje telesne toplote, rad svih organa, kretanje životinja i druge aktivnosti. Potrebe za energijom podmiruju se uglјenim hidratima.
Proteini. Proteini (belančevine) imaju najznačajniju ulogu u ishrani domaćih životinja jer omogućuju izgradnju mišića i organa, kao i obnovu i održavanje svih telesnih tkiva. Proteini se sastoje od aminokiselina, koje su neophodno potrebne za održavanje životnih procesa i funkcija organizma. Važno je znati da životinje ne mogu proizvesti dovolјnu količinu aminokiselina, a neke uopšte, te je neophodno da se svakodnevno unose hranom. Ukoliko u obroku nema dovolјnih količina proteina, dolazi do smanjenog prirasta, ograničenog uzimanja hrane i poremećaja u reprodukciji. Pošto su proteini iz hraniva bilјnog porekla obično znatno jeftiniji od proteina u hranivima životinjskog porekla, treba nastojati da se najveći deo potreba pokrije iz žitarica, a proteinima životinjskog porekla upotpuni ostatak.
Vrednost proteina je u tome što njihov nedostatak ne može biti zamenjen davanjem drugih hranjivih materija, recimo uglјenih hidrata. Obrok sastavlјen samo od žitarica ne može dati dobre rezultate i ekonomičnu proizvodnju. Zbog toga se ne može očekivati uspešno odgajivanje i dobra proizvodnja ni jedne vrste stoke bez dovolјne količine i kvaliteta proteina.
Mineralne materije. Mineralne materije učestvuju u izgradnji kostura i obezbeđivanju normalnih fizioloških procesa u organizmu. Većina hraniva od kojih se sastavlјa obrok ne sadrže u dovolјnoj količini minerale, pa je zato potrebno da odgajivač stalno vodi računa o ovim supstancama. Zbog toga je najbolјe u obrok dodati minerale u već pripremlјenom, gotovom obliku, u vidu mineralno vitaminskih smeša, ili kako se jednom rečju nazivaju premiksi.
Pošto proizvođača premiksa danas ima mnogo, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na kvalitet i cenu, kao i količinu premiksa koja se dodaje u smešu. U većini slučajeva premiksi se proizvode kao 1%, 2%, i 3%, i u toj količini mešaju sa ostalim hranivima. Praksa je pokazala da se 3% premiksi lakše i ravnomernije izmešaju sa ostalim komponentama hrane.
Vitamini. Vitamini omogućuju normalan razvoj i funkcionisanje organizma. Neophodni su za održavanje životnih funkcija, porast i reprodukciju. Jednim delom vitamini se unose preko dnevnog obroka jer se nalaze u određenim hranivima kao prirodni sastojci, ali se dodaju i kao sintetički preparati vitamina u vidu premiksa.
Voda. Obezbeđenje dovolјnih količina vode za piće je važan preduslov za dobru proizvodnju. Voda se u organizam unosi kao vode za piće, ali i kao sastojak različitih hraniva. Dnevne pogrebe životinja za vodom zavise od vrste životinja, starosti, godišnjeg doba, vrste hraniva itd.
Potrebe za vodom najveće su kod krava muzara i krmača dojara. Na svaki kilogram suve materije obroka potrebno je za goveda od 4 do 6 litara, a za svinje od 5 do 7 litara vode u zavisnosti od uzrasta i načina ishrane. O temperaturi vode za piće potrebno je posebno voditi računa. Izuzetnu pažnju obratiti pri napajanju bremenitih životinja i podmlatka. Kod odraslih životinja temperatura vode može biti od 10 do 12° C, bremenitih 12° C do 15° C, a za podmladak od 18° C do 30° C.