Poslednjih godina sve više se govori i piše o hrani i sadržaju hrane, a žarište se stavlja na epidemiju debljine koja je zavladala zapadnim svetom. Rasprava o tome šta je zdravo jesti, a šta nije, dobija na intenzitetu. Sve je veći broj stručnjaka koji nas kroz prehrambene preporuke savetuju o načinu ishrane kojm ćemo zadržati dobro zdravlje i regulisati telesnu težinu. Pojam ,,zdrave“ ishrane najčešće se povezuje s lajt proizvodima i vegetarijanstvom te povećanim unosom žitarica, voća i povrća, dok nam se istovremeno savetuje da ograničimo unos crvenog mesa, jaja i punomasnih mlečnih proizvoda. Industrija mršavljenja jača je nego ikad pa je ponuda i reklama za razne praške, pilule i druga sredstva koja obećavaju brzi gubitak kilograma i toliko priželjkivanu vitkost, sve veća.

Uprkos svemu, nema naznaka da se epidemija debljine zaustavlja ili barem usporava. No retki su oni koji uviđaju da između stručnjaka, prehrambenih preporuka i raznih dijeta s jedne strane te epidemije debljine i opšteg zdravstvenog stanja s druge, mora postojati uzročna veza. Jer, upravo se poslednjih decenija, otkako su ,,eksperti“ počeli sa svojim prehrambenim propovedima, svetom proširila epidemija debljine, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, raka, autoimunih bolesti, bolesti creva, alergija i drugih degenerativnih bolesti. Iz ovog paradoksa trebalo bi uvideti da je nešto tu očito jako, jako pogrešno.

Pravo propitivanja vladajućih prehrambenih preporuka trebalo bi biti osigurano osnovnim demokratskim postulatima, kao i pravo na lično mišljenje i pravo da se ono slobodno izrazi. Ali u praksi često nailazimo na prepreke kad se ti demokratski principi pokušavaju sprovesti, pa ni pitanja vezana za ishranu nisu izuzetak. Kako će se videti iz ove knjige, upravo su ona vrlo osetljiva.

Da li postoje uopšte kriterijumi prema kojima se možemo snaći u toj džungli informacija i kako možemo znati kome da verujemo? Možda bi jedan dobar način bio da uzmemo sebe kao polazište, da pogledamo svoje telo i upitamo se: za koju nas je to vrstu hrane predodredila priroda, čiji smo jedan mali deo i mi sami? Ljudsko telo je rezultat stotina hiljada godina razvoja i svaka ćelija našeg tela sadrži gene koji su se prenosili iz generacije u generaciju — gene koji su čoveku omogućili potrebnu snagu, izdržljivost, otpornost i zdravlje u uslovima mnogo težim nego što su ovi u kojima danas živimo. Ovi su geni prilagođeni, ili dizajnirani, upravo za onu vrstu hrane koja je i omogućila opstanak. Danas približno znamo šta su jeli ljudi iz davnih vremena, kao što sa sigurnošću znamo šta nisu jeli. Takođe s velikom verovatnoćom možemo da zaključimo da su uvek znali šta jedu, za razliku od nas. Oni svoje znanje nisu sticali savetima stručnjaka, nego iskustveno.

Mi se danas ponašamo kao da verujemo da sadržaj hrane koju jedemo nema učinka na naše telo i naše zdravlje. Verujemo da nije važan način na koji je hrana proizvedena i zapravo nikad nismo tako malo znali o namirnicama sa kojima punimo korpe u supermarketima, a kasnije ih unosimo u svoje telo. Čini nam se da možemo da jedemo bilo šta i da ostanemo zdravi, a kad se na kraju ipak razbolimo od tipičnih ,,civilizacijskih“ bolesti, onda rado okrivljujemo nešto drugo, sudbinu, genetiku ili Božju volju, a ne jednostavnu činjenicu da naše telo ne podnosi tu brutalno manipulisanu hranu koju sami proizvodimo i prodajemo.

Čovek je stotinama hiljada godina bio lovac i sakupljač i živeo je od hrane životinjskog porekla, bogate belančevinama i masnoćama za koje danas znamo da sačinjavaju građevinski materijal za naše telo. Poljoprivreda, koja je donela veliku promenu s novom vrstom hrane — žitaricama, razvila se relativno kasno u Ijudskoj istoriji i sve više istraživanja ukazuje na to da se čovek fiziološki nikad nije prilagodio tako velikoj količini skroba i drugih hemijskih jedinjenja koje nalazimo u žitaricama. No još veća promena se dogodila gotovo nedavno, kad je industrija počela da obrađuje hranu. Našim još uvek „paleolitskim“ telima potpuno su strane i neprirodne stvari kao što su šećer i rafinisani ugljeni hidrati, rafinisana i hidrogenizovana (očvrsnula) biljna ulja, kao i razni veštački dodaci i hemikalije koje se koriste u prehrambenoj industriji.

Savremena istraživanja neosporno pokazuju čvrstu povezanost između ,,nove“ industrijske hrane i ,,novih“ civilizacijskih bolesti. Povratak na izvornu vrstu hrane, za koju danas znamo da ljudskom telu daje sav potreban građevinski materijal, izgleda je neminovan.

Cilj ove knjige je da čoveku pruži jedan mali doprinos njegovoj slobodi izbora.

SADRŽAJ

Recenzija
Uvod

1. Šta je izvorna čovekova hrana?
Sveta hrana
Hrana na koju smo genetski prilagođeni
Prehrambena piramida

2. Mitovi o štetnosti masnoće i holesterola
Kampanja protiv holesterola — najveća prevara 20. veka
Holesterol – neprijatelj ili prijatelj?
Tumačenje vrednosti „masnoće u krvi“
Dobre i loše masnoće
Omega-3, omega-6 i eikosanoidi

3. Žitarice – dvosekli mač čovečanstva
Sastav žitarica
Antinutrijenti
Žitarice možemo da jedemo samo ako su pravilno pripremljene
Nepodnošenje glutena — uzrok mnogih hroničnih bolesti
Celijakija nije jedini oblik nepodnošenja glutena
Promena ishrane može biti spas
Pšenica: od zemlje do hleba

4. Hrana koja ubija
Zavisnost od šećera
Glutaminat E620—625 opasan dodatak u namirnicama
Soja ili priča o prevari
Margarin — izbegavati po svaku cenu

5. Hrana kao lek
Njegovo veličanstvo — puter
Kokosovo ulje
Istine i laži o mleku
Kefir — čudesna hrana s Kavkaza
Sirovojelstvo (Raw food pokret)
Kašasti sokovi — zdravlje iz miksera
Povrće
Klijanje zrnevlja, koštunjavih plodova i semenja
Lekovita biljka stevija – prirodni zaslađivač

6. Mršavljenje bez gladi
Insulin — glavni krivac za debljanje
Kako nas ,,zdrava“ i ,,uravnotežena“ ishrana dovodi do debljine
O čoveku, medvedu i sumo borcima
LCHF prirodna ishrana za bolje zdravlje i regulisanje telesne težine
Praktični saveti za sprovođenje LCHF ishrane
LCHF i voće
Ketoza ili ketoacidoza, visokoproteinske ili visokomasne dijete
Granica unosa ugljenih hidrata kod mršavljenja
Osećaj gladi i sitosti je najbolji vodič
Ako mršavljenje ne ide kako bismo hteli

7. LCHF ishrana zaposebne potrebe
Zelena kura
Gljivica kandida – pošast modernog doba
Anti-kandida program
Karika koja nedostaje – bujon ili supa od kostiju

8. Prehrambena revolucija
Nekada se znalo bolje
Kako je došlo do današnjih „prehrambenih preporuka“
I Atkins je bio u pravu
Zašto ne možemo uvek da verujemo naučnoj metodi
Nauka u službi industrije
Zašto LCHF-Paleo pokret nije službeno priznat?
LCHF u Švedskoj
LCHF i životna sredina

9. Iskustva s LCHF ishranom
Put od vegetarijanstva do LCHF ishrane
LCHF — moja nepromišljena odluka
Otkud masnoća u krvi kad ne jedem masno?
LCHF — formula za zdraviji i srećniji život
Životni san: kuvati, jesti, uživati u hrani i mršaviti
LCHF — način ishrane za celi život
Srećna što opet mogu biti — ja!
Zaključak
Literatura