Vitamini (na latinskom vita=život) su kompleksne organske materije. Esencijalni su u malim dozama za niz metabolitičkih procesa.

U organizmu čoveka svi vitamini, izuzev vitamina C, deluju kao koenzimi i to u preko dvesta enzimskih sistema.

Način života stanovništva često pod stresom, metode primarne proizvodnje i tehnološke prerade hrane uz globalnu zagađenost životne sredine iz različitih izvora sve više uslovljavaju neophodnost unosa u organizam dodatnih količina vitamina, ali uz obavezne laboratorijske pretrage krvi i urina, odnosno uz konsultacije sa lakarima. Ova konstatacija se odnosi i na zdrave i organizme pogoršanog zdravstvenog stanja kao i u slučaju pravilne, raznovrsne svakodnevne ishtrane, a posebno kod primene redukovane ishrane zbog sprovođenja raznih dijeta.

U mnogim situacijama je moguće terapijski efikasno delovati samo unosom određenih vitamina. Njihova primena najčešće nije kontraidikovana sa uzimanjem drugih hemioterapeutika, naprotiv, neželjena dejstva lekova na taj način se svode na minimum, a pozitivni efekti se pojačavaju.

Vrlo je važno da se zna da se ni jedna vitaminska terapija ne sme naglo obustaviti, jer to dovodi do određenih »potresa« u organizmu.

Monografija »Izvori vitamina i njihova delotvornost« napisana je sa namerom da se kompletiraju dosadašnja saznanja o vitaminima svetskih i domaćih autora i da se u tabelarnim pregledima prezentiraju podaci o koncentracijama i potrebama za vitaminima kod poremećaja zdravlja organizma. U knjizi su predočene: osobine, dejstvo, deficit, suficit, izvori, dnevne potrebe, toksičnost vitamina i posebno upozorenje.

Vitamini su organska jedinjenja, koja se prirodno nalaze u biljnom i životinjskom svetu. Esencijalni su i neophodni u malim koncentracijama za pravilno odvijanje biohemijskih procesa u organizmu čoveka i drugih živih bića.

U prirodi se nalaze ili kao vitamini ili kao provitamini, koji se u organizmu trasformišu u vitamine (vitamin A i D). Neki vitamini se nalaze u sastavu enzimskih sistema kao koenzimi (vitamini B1 i B2).
Najveći značaj vitamina je u održavanju dobrog zdravlja u doba rasta, ali i kasnije u zrelom i starijem dobu. Ova jedinjenja imaju i preventivnu ulogu zaštite i funkciju oporavka obolelog organizma.
Većinu vitamina organizam čoveka ne može da sintetizuje pa ih treba unositi putem hrane i dodataka, po mogućnosti, iz prirodnih izvora.

Do delimičnog ili potpunog nedostatka nekog vitamina u organizmu može da dođe usled:

• nedovoljnog unosa hranom;
• poremećaja resorpcije;
• velikog gubitka ;
• kombinacije dva ili sva tri prethodna slučaja.

U novije vreme utvrđena je tačna hemijska struktura većine vitamina. Mnogi su izolovani iz prirodnih izvora u čistom obliku, dok se neki proizvode sintezom (vitamini B – kompleksa i vitamin C).
Potpuni nedostatk nekog vitamina u organizmu čoveka poznat je pod nazivom avitaminoza.

Hipovitaminoza je skup simptoma, koji se javljaju usled pomanjkanja nekog vitamina. Hipovitaminoze su češće, a avitaminoze ređe posledice nedostatka vitamina, mada se i za hipovitaminoze može konstatovati da su retko izolovane, obično se radi o udruženim hipovitaminozama.

Hipervitaminoze su stanja prouzrokovana preteranim dozama pojedinih vitamina i često su uzrok nepoželjnih poremećaja zdravlja.

Potrebe organizma za pojedinim vitaminima zavise od više faktora kao od: starosnog doba čoveka, zdravstvenog stanja, načina ishrane, fizičkih i intelektualnih aktivnosti i dr.
U literaturi su navedene razne podele vitamina. Jedna od njih, najčešće primenjivanih, bazira se na njihovoj rastvorljivosti pa se dele na liposolubilne (rastvorljive u mastima i rastvaračima masti) i hidrosolubilne (rastvorljive u vodi).

Vitamini se obeležavaju velikim slovima abecede i svojim hemijskim imenima.

1.PREDGOVOR
2.UVOD

3. VITAMINI
3.1. VITAMIN A
3.2. VITAMIN D
3.3. VITAMIN E
3.4. VITAMIN K
3.5. VITAMIN F
3.6. LIPONSKA KISELINA
3.7. VITAMIN B1
3.8. VITAMIN B
3.9. VITAMIN B
3.10. VITAMIN B5
3.11. VITAMIN B6
3.12. VITAMIN B11
3.13. VITAMIN B12
3.14. VITAMIN H
3.15. VITAMIN H’
3.16. VITAMIN I
3.16. VITAMIN C
3.17. VITAMIN J
3.18. VITAMIN P

4. PSEUDOVITAMINI

4.1. VITAMIN B13
4.2. VITAMIN B15
4.3. VITAMIN B17
4.4. VITAMIN T
4.5. VITAMIN U

5. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

6. LITERATURA

7. PRILOG

7.1. SADRŽAJ VITAMINA U NAMIRNICAMA

Tabela 7.1.1. – Meso, organi i prerađevine
Tabela 7.1.2. – Mleko i prerađevine
Tabela 7.1.3. – Žitarice i prerađevine
Tabela 7.1.4. – Leguminoze i prerađevine
Tabela 7.1.5. – Konditorske sirovine i prerađevine
Tabela 7.1.6. – Voće i prerađevine
Tabela 7.1.7. – Povrće i prerađevin
Tabela 7.1.8. – Voćni sokovi

7.2. POTREBE VITAMINA ZA POBOLJŠANJE

ZDRAVSTVENOG STANJA ORGANIZMA

7.2.1. Nervni sistem
7.2.2. Kardiovaskularni sistem
7.2.3. Krvni sudovi
7.2.4. Srce
7.2.5. Respiratorni sistem
7.2.6. Ginekologija i trudnoća
7.2.7. Urologija
7.2.8. Sterilitet
7.2.9. Želudačno-crevni trakt
7.2.10. Jetra
7.2.11. Ostale žlezde