U današnjoj eri robota i kompjutera sve je veći broj ljudi koji osećaju potrebu ka povratku Prirodi i mestima gde nema gradske buke i ubitačnog stila življenja. Sada je već i laicima jasno da moderna civilizacija i njoj odgovarajuća tehnologija, sa jedne strane, olakšavaju život i podižu standard i ekonomsko blagostanje, ali sa druge strane, nepovratno uništavaju i truju našu životnu i radnu okolinu do te mere da su zdravlje i životni vek , ljudi već danas opasno ugroženi. To je posebno očigledno u gradovima i velikim industrijskim zonama. Svesni činjenice da zagađenja nisu pošteđeni ni vazduh ni voda, a samim tim ni hrana, veliki broj gradskih ljudi je svojevremeno izvan gradova počeo graditi „vikendice“ i stvarati bašte za proizvodnju zdrave, nezagađene hrane.

Većina tih novih baštovana suočila se već na samom početku sa problemima đubrenja i zaštite biljaka od štetočina. Jedna grupa je, kao samo po sebi razumljivo, koristila najsavremenija hemijska sredstva dok je druga grupa baštovana stala razmišljati kako da sve hemikalije zameni potpuno prirodnim materijama i da tako izbegne svako zagađenje. Osnovno pitanje je: da li je to uopšte moguće? Da li je nekim prirodnim metodama moguće zaustaviti najezdu insekata ili sprečiti oboljenja biljaka? Zar standardni insekticidi i fungicidi nisu u tome nezamenljivi?

Dugogodišnja istraživanja radena u inostranstvu a zadnjih godina i kod nas potvrđuju činjenicu da se prirodnim metodama i bez upotrebe hemikalija u zaštiti biljaka mogu dobiti zdravi i izuzetno kvalitetni plodovi. U ovoj knjizi su data uputstva o uzgajanju biljnih kultura na potpuno prirodan način. Svako ko poseduje bar nešto malo zemlje koju želi obraditi može, sledeći uputstva, postići sasvim pristojne rezultate za kratko vreme.

Opisane metode su proverene u praksi bezbroj puta i svako ko ih je isprobao uveren je u njihovu delotvornost. Nadamo se da će ova knjižica koliko – toliko upotpuniti prazninu u literaturi iz ove oblasti. Ujedno Vas pozivamo da nam se javite sa svojim mišljenjima i iskustvima i time nam pomognete u ovom pionirskom poslu kod nas.

Autori

Sadržaj

PREDGOVOR
UVOD
ŠTA JE BIOLOŠKA POLJOPRIVREDA?
TLO – OSNOVA ŽIVOTA
ĐUBRENJE – KAKO I ČIME
MULČIRANJE: SPOJ JEFTINOG I KORISNOG
BIOLOŠKO VOĆARSTVO
BORBA PROTIV ŠTETOČINA I BOLESTI
BIOLOŠKI NAČINI ZAŠTITE BILJAKA
BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA
HOMEOPATIJA
NEKE DOPUNSKE METODE
VODA
DINAMIZIRANJE VODE
MAGNETISANJE VODE
ŽIVA I MRTVA VODA
ELEKTROMAGNETIZAM U POLJOPRIVREDI
KOSMOBIOLOGIJA I POLJOPRIVREDA
BIOLOŠKI KVALITET PROIZVODA
SELEKCIJA U SLUŽBI POVEĆANJA KVALITETA
POGOVOR
BIBLIOGRAFIJA

Dragan Vićanović − Rade Stevanović:

Izvori zdrave hrane

—izvod iz recenzije—

U animalno doba ljudskog roda, a ništa nije bilo bolje ni u svitanje ljudske civilizacije, izvori hrane uopšte nisu podlegali preispitivanju, a izbor nije dolazio u obzir. Najbitnije je bilo doći do bilo kakve hrane, biološki opstati i tako produžiti život. Dakle, u prvom redu i pre svega, utoliti elementarnu glad a ne birati i probirati i tražiti dlaku u jajetu.

Iz ovoga ne proizilazi da ljudski rod u tom stadijumu razvoja jednostavno nije bio kadar da razaznaje dobro od lošeg, ukusno od neukusnog. Naprosto, iz razloga nezavisno od njihove volje. i lovci i skupljači plodova. tada jedini ”proizvođači” hrane, morali su da budu zadovoljni onim što su ulovili ili skupili − ako im je to uopšte pošlo za rukom. Može li se u takvim okolnostima uopšte pomišljati na bolje, ukusnije ili više?

Čovečanstvo, srećom, (njegov najreprezentativniji deo, razume se) već duže vreme ne muči problem gladi. Problem je − kako proizvesti zdravu hranu, upravo onakvu kakvu omogućuje primena metoda obrade zemlje kakvi su opisani u knjizi Dragana Vićanovića i Radeta Stevanovića: IZVORI ZDRAVE HRANE. Svet bez insekticida, pesticida, herbicida. veštačkih đubriva i tome slično, za mnoge je do juče izgledao kao rado sanjan, ali nedostižan san. Ova knjiga, međutim, na najbolji način pokazuje da on ne samo da nije nemoguć, nego je i vrlo realan; ali pod uslovom da uložimo bar malo truda i ljubavi da ga pretvorimo u stvarnost.

Kroz niz poglavlja. bogato ilustrujući svoje navode primerima iz prakse, slikama. skicama i crtežima. autori su na vrlo sažet ali zanimljiv i dinamičan način prikazali pogubne posledice primene savremenih agrotehničkih mera u obradi zemlje, stavljenih u službu povećanja lirane. Ukazali su na opasnosti kojima je zbog toga izloženo čovečanstvo. ali su sugerirali i puteve da se to izbegne.

Ne verujemo da će se iko od čitalaca. bez obzira da li je stručnjak za ovu oblast. pa stoga i upućen na probleme koji se ovde razmatraju ili potpuni laik, kad jednom uzme ovu knjigu u ruke. lako odvojiti od nje. I ne verujemo da će se posle toga bilo ko, pod uslovom da poseduje bar neki kvadrat zemlje, odreći tek tako pokušaja da bar jedan navod iz knjige ne proveri i u praksi i propusti ih kroz svoje iskustvo. Jer, IZVORI ZDRAVE HRANE Dragana Vićanovića i Radeta Stevanovića poseduje neodoljivu moć da mame u istraživanje. u eksperiment, u traganje za novim. nepoznatim, uzbudljivim, neočekivanim. Dakle. ona ne objašnjava samo, ne uči nas kako da izbegnemo opasnosti u procesu proizvodnje hrane, ona provocira u nama stvaralačku žicu i budu davno zapretene darove.

Knjiga Dragana Vićanovića i Radeta Stevanovića, dakle, knjiga je radosti i nade. Čitajući je, čovek postaje bogatiji, bolji, vedriji i, što je nadasve važno − svestan, odjednom, da više nije sam i bespomoćan. Stoga sam uveren da će, čitajući je, svaki od nas i nehotice osetiti da raste iz trenutka u trenutak, da se sve više uspravlja i da je već danas čvršći i jači nego što je to bio juče, pogotovo pre nego što ju je uzeo u ruke.

Ova knjiga će se, nimalo ne sumnjam u to, i rado čitati i ne jednom prepričavati i vremenom će neosetno postati neophodni priručnik za svakog zaljubljenika u prirodu. A to je za svakog pisca ono što se samo poželeti može.

U inostranim institutima za proučavanje altemativne poljoprivrede otišlo se daleko u proučavanju ove problematike. Pored ispitivanja klasičnih uticaja Sunca, Meseca i planeta izučava se i biohronologija koja se bavi izučavanjem najrazličitijih ritmova u živom svetu.

Biološki kvalitet proizvoda

Pojam kvaliteta poljoprivrednih proizvoda nije lako definisati jer se pod kvalitetom mogu podrazumevati razne osobine. U tradicionalnom smislu izgled i ukus su najcenjeniji dok je odmah iza toga hemijski sastav i osobine pn transportu (mogućnost dužeg čuvanja i skladištenja). Trenutno se biološkom kvalitetu ne poklanja dužna pažnja pa čak nema ni nekog standarda u proceni ove osobine.

Izgled: Što se tiče prođe na tržištu ovo je najvažnija osobina. Lep i kmpan plod je uvek lakše prodati a on postiže i višu cenu.

Na našim pijacama je česta praksa da se neugledno i sitno voće prodaje pod etiketom „neprskano”. To, naravno, može ali i ne mora biti istina. Praksa biološkog voćarstva je pokazala da kržljavo i neugledno voće nije spojivo sa dobro sprovedenim biološkim principima. Biofarmeri proizvode voće prvoklasnog izgleda isto kao i ostali voćari.

Ogledi izvedeni u SAD pokazali su da je roanost jabuka na oglednom imanju približno ista bez obzira da li koristimo prirodne ili klasične sisteme proizvodnje. Jedino u nekoliko slučajeva đubrenja preko lista i upotrebe mikroelemenata uz intenzivnu zaštitu klasičnim načinom je dobijen prilično veći urod. Analiza plodova oglednih voćnjaka pokazalaje sledeće: Na parcelamagdeje dobijen najveći urod đubrenjem veštačkim đubrivima bilo je oko 30% plodova prve klase. Na ostalim parcelama na kojima su se primenjivale intenzivne mere đubrenja i zaštite hemijskim sredstvima bilo je između 30-65% plodova prve klase. U voćnjaku u kome su sprovođeni biološki načini proizvodnje čak 70-80% plodova se mogio svrstati u prvu klasu što je potpuno nadoknadilo „gubitak” na ukupnoj kilaži.

Ovi rezultati su nastali posle četvorogodišnjih istraživanja na američkim farmama. I pored pojedinačnih ogleda ove vrste istraživanja ovog tipa ni izdaleka nisu zauzela mesto koje im pripada. Potrebno je izvršiti oglede i sa ostalim voćem (ne samo sa jabukama) i povrćem.

Ukus: Kvalitet ukusa je dosta podređen individuainim sklonostima i tu nije lako dati neke određene standarde. Neki ljudi, recimo, više vole kisele a drugi slatke jabuke i pri tom se ne može raspravljati šta je bolje − slatko ili kiselo. Ali i tu postoje neke granice jer teško ćemo npr. naći one koji vole kiselo grožđe.

Bogatstvo ukusa i mirisa pojedinih biljnih vrsta zavisi, često, najviše od selekcije ali i način gajenja može, donekle, da utiče na ovaj kvalitet. Uverili smo se mnogo puta da paprike, paradajz, rotkvice i drugo povrće ima intenzivniji ukus u koliko je odgajeno biološkim metodama. Isto važi i kod proizvodnje mesa i jaja.

Kvalitet u biološkom smislu: Pristalice biološkog i biodinamičkog pristupa poljoprivredi stalno traže dokaze koji bi potkrepi njihovu tezu da je hrana proizvedena njihovim sistemom kvalitetnija. U tom pogledu učinjena su neka istraživanja i razvijeno nekoliko eksperimentalnih metoda za očitavanje kvaliteta.

Najjači dokaz kvaliteta proizvoda tkz. čiste pojoprivrede leži u činienici da su namirnice proizvedene bez upotrebe hemikalija i da ne sadrže nikakve ostatke herbicida, pesticida i sl. To je danas dosta jak argument u korist prirodnih metoda proizvodnje jer smo suočeni sa čestim prekoračenjima dozvoljenih doza hemijskih preparata u namirnicama. (Kao ilustracija može nam poslužiti delegatsko pitanje upućeno na raspravi o zdravstvu, objavljeno u „Politici” 19. novembra 1987. god. Na raspravi je Nada Radmanović rekla: „Tražim da mi se kaže ko je odgovoran za to što se u našim prodavnicama prodaje vraćena roba, ona koju strani partneri nisu prihvatili zbog povećane količine pesticida i hemikalija u njima. Kako može da se dogodi da proizvođač tu robu prodaje kod nas i da je čak reklamira kao jeftiniju? Da li to neko kontroliše?”) Iako nam pojedini stručnjaci poručuju da je zakonom regulisana upotreba hemijskih preparata i upotrebljenih količina (karenca, toleranca i rezidua) ipak, ostaje otvoreno pitanje da li se proizvođači striktno pridržavajn tih odredbi. Praksa ukazuje na to da je zavladalo nepoštovanje zakona po ovom pitanju. Treba imati u vidu i činjenicu da kod nas zakoni nisu usaglašeni pa se tako može desiti da dozvoljena količina pesticida u nekim našim krajevima bude znatno veća od vrednosti koja je dozvoljena u nekim drugim krajevima. Koliko to šarenilo zakona i razna nepoštovanja određenih normi narušavaju zdravlje ljudi teško je proceniti ali je izvesno da situacija nije ni malo naivna.

Sagledavajući ove činjenice moramo zaključiti da je samo hrana proizvedena bez hemikalija apsolutno sigurna i da samo njoj ne preti opasnost od prekomerne akumulacije pesticida, fungiciaa, herbicida i drugih sredstava.

Ispitivanja kvaliteta proizvoda biološke poljoprivrede vršena su i tako što su životinje hranjene biološkim i biodinamičkim žitom a druge grupe standardnim žitom proizvedenim uz pomoć savremenih sredstava. Rezultati koje je objavio Dr Pfeiffer su pokazali da postoji značajna razlika između ovih grupa laboratorijskih životinja. Iako se dešavalo da u nekim serijama opita srednja težina životinja bude veća u grupama koje konzumiraju standardno žito pokazalo se da je u grupi hranjenoj „biološki čistim žitonv smrtnost u dobu od dva i po meseca DVOSTRUKO MANJA nego u drugoj grupi.

Dr Pfeiffer navodi i sledeće rezultate koji su dobijeni na oglednoj farmi (rezultati citirani iz „L Agriculture Biologoque”).

• Pri ishrani standardnim žitom, Ishrana biodinamičkim žitom
• Proizvodnja 10 kokošaka za 9 m meseci 1495 jaja-1916 jaja
• Procenat izleganja u grupi
• Proizvodnja 10 kokošaka za 9 meseci
• Procenat izleganja u grupi po 40 jaja u inkubatoru 35%-68%
• Procenat kvarenja jaja posle dva meseca 14%-20%
• Procenat kvarenja jaja posle 4 meseca 47%-20%
• Procenat kvarenja jaja posle 6 meseci 60%-27%
  (jaja su bila konzervisana u drvenoj piljevini)

Postoji čitav niz eksperimenata iz kojih se može videti da je hrana proizvedena metodama ekološke poljoprivrede superiornija u ishrani laboratorijskih životinja. Mnogi od tih eksperimenata nisu izvršeni pod strogim naučnim nadzorom pa se ne mogu uzeti kao zvanični dokazi.

Biološko ispitivanje kvaliteta namirnica je veoma značajno jer nije dovoljno imati samo podatke o hemijskom sastavu − bitno je kako te namirnice deluju na zdravlje živih bića koja se njima hrane u dužem vremenskom periodu. U tom pogledu potrebno je izvršiti oglede u cilju zvanične naučne verifikacije. Jasno je da to nije ni malo jednostavan zadatak i da su za to potrebna značajna materijalna sredstva. Rezultati bi, svakako, opravdali i isplatili uložen trud i novac.

Merenje kvaliteta po biodinamičkoj školi

Tvorci biodinamičkog pogleda na poljoprivrednu proizvodnju su stalno podvlačili da za živi svet nisu bitne samo hemijske materije već i nekakva životna sila koja je svojstvena živim strukturama. Na eksperimentalnom planu činjeni su pokušaji da se te sile učine vidljivim. Kao rezultat tih nastojanja stvoreno je nekoliko metoda koje mogu poslužiti za „merenje životne snage (vitalnosti) organizama”.

Merenje vitalnosti kristalizacijom oakar hlorida: Ovo je, relativno, prosta metoda koja je, uz to, i vrlo osetijiva. Na staklenu pločicu se stavi nekoiko kapi bakar hlorida i nekoliko kapi materije koju ispitujemo, recimo, soka bijaka i krvi životinje. Potrebno je sačekati da tečnost ispari i kristališe.

Ako je na pločici samo bakar hlorid posle kristalizacije dobiće se gomila nepravilno raspoređenih kristala. Ako je dodat ekstrakt neke biljke ili životnjska krv slika će biti drugačija. Pojavljuje se pravian raspored kristala i grupisanje u jedan ili više centara kristalizacije.

Za analiziranje dobijene slike potrebno je određeno iskustvo i to je jedini problem sa ovom metodom. Analiza zasnovana na iskustvu i autoritetu je dosta subjektivna i diskutabilna.

Autoriteti na ovom polju tvrde da se jasno razlikuje slika koju kristalizacijom daje krv zdravog čoveka ili životinje od bolesnog čoveka ili bolesne životinje. Pojedinci su toliko verzirani u primeni ove metode da su u stanju na taj način davati i vrlo precizne dijagnoze.

Biljke koje se na ovaj način ispituju imaju tačno određeni tip formiranja kristala u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju. Ipak, ista vrsta može dati više različitih tipova kristalizacije u zavisnosti od načina na koji je odgajena. Biljke odgajene biodinamičkim metodama daju raznovrsnije slike kristalizacije od biljaka koje su intenzivno đubrene veštačkim đubrivima.