Proizvodnja jagoda od 4.178.152 t (2005/09. god.) zauzima među voćkama 12. mesto u svetu. Ona je najznačajnije jagodasto voće.

Od svih kontinenata Evropa je najveći proizvođač. Slede je Sevema Amerika i Azija. SAD su prve po proizvodnji jagoda u svetu. Posle su Turska, Španija, Meksiko, Republika Koreja, Egipat, Poljska, Japan, Nemačka, Italija, Francuska i dr.

Šumska jagoda (Fragaria vesca L.) je najverovatnije prvo voće koje je čovek počeo da koristi u ishrani. Ona je rasprostranjena na svim kontinentima, izuzev Australije.

Tek sa pojavom tzv. baštenske jagode (F. ananassa Duch.), koja je u Evropi nastala spontanom hibridizacijom čileanske i virdžinijske jagode u 18. veku, praktično počinje gajenje ove voćne vrste.

Plodovi jagode su pored trešnje najranije voće, veoma omiljeno zbog izuzetno privlačnih organoleptičkih osobina, lepog izgleda i posebno prijatnog harmoničnog slatko-nakiselog ukusa.

Plod sadrži oko 8-12% suve materije, oko 7-8% šećera (gde dominira glukoza), oko 1% organskih kiselina i do 0,70% mineralnih materija (naročito P), od 30-100 mg% vitamina C i drugih korisnih materija.

Zato su plodovi jagode izuzetno pogodni za upotrebu u svežem stanju (kao stono voće), za zamrzavanje i kao sirovina za industrijsku preradu (bebi kaše, slatka, džemovi, sokovi i dr.).
Jagoda je vrlo rentabilno voće, naročito ako se gaji u bližim velikih gradova. Ona vrlo rano rodi (već prve godine po sađenju). Daje obilne prinose. Uspeva i na većim nadmorskim visinama. Ne napada je mnogo bolesti i štetočina. Veoma je otporna na niske temperature.

Prof. dr Evica Mratinić

Sadržaj

UVOD

PROIZVODNJA JAGODE U SVETU

Proizvodnja jagode u Srbiji

MORFOLOGIJA JAGODE

Koren
Stablo
List
Cvetna drška
Cvet
Plod
Stolone (lozice)
Živići

EKOLOGIJA JAGODE

Podneblje (klima)
Temperatura
Padavine
Svetlost
Vetar
Zemljište
Orografija

FIZIOLOGIJA JAGODE

Periodičnost u životnom ciklusu jagode
Periodičnost u godišnjem ciklusu jagode
Period vegetacije jagode
Početak vegetacije (listanje)
Cvetanje
Oprašivanje i oplođenje jagode
Rast i razvitak ploda jagode
Obrazovanje stolona i živića
Formiranje cvetnih pupoljaka kod jagode
Period zimskog mirovanja

SORTE JAGODE

Komercijalno značajne novije jednorodne sorte
Edi (Addie)
Miranda (Miranda)
Selena (Selena)
Tetis (Tethis)
Kareza (Carezza)
Kortina (Cortina)
Eris (Eris)
Marmolada (Marmolada)
Sela (Sella)
Čandler (Chandler)
Flonej (Honeoye)
Pegaz (Pegasus)
Pandora (Pandora)
Elsanta (Elsanta)
Kamarosa (Camarosa)
Tudla (Tudla)
Paharo (Pajaro)
Kleri (Clery)
Alba (Alba)
Madlen (Madeline)
Kvin eliza (Queen Elisa)
Darselekt (Darselect)
Polka (Polka)
Mara de boa (Mara des Bois)
Jednorodne sorte lokalnog značaja
Čačanska rana
Pokahontas (Pocahontas)
Zenga Gigana (Senga Gigana)
Gorela (Gorella)
Redčif (Redchief)
Zenga Zengana (Senga Sengana)
Stalnorađajuće sorte
Evita (Evita)
Everest (Everest)
Regina (Regina)
Puzeće sorte
Mont everest (Mount Everest)

TEHNOLOGIJA GAJENJA JAGODE

Razmnožavanje jagode i proizvodnja sadnog materijala
Generativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje
Razmnožavanje deljenjem bokora
Razmnožavanje kalemljenjem
Razmnožavanje živićima
Razmnožavanje kulturom meristema
Proizvodnja sadnog materijala
Proizvodnja superelitnog i elitnog sadnog materijala
Specijalni sadni materijal
Standardni sadni materijal
Vađenje, čuvanje i transport živića
Tipovi zasada jagode
Amaterski zasadi
Proizvodno-komercijalni zasadi
Ogledni zasadi
Sistemi gajenja
Gajenje jagode na otvorenom polju
(njivsko gajenje)
Gajenje jagode u zaštićenom prostoru
Priprema zemljišta za sadnju jagode
Vreme sadnje i priprema živića jagode za sadnju
Prolećna sadnja
Letnja sadnja
Jesenja sadnja
Priprema živića za sadnju
Nega jagode posle sadnje
Nega zasada jagode u rodu
Regulisanje rodnosti
Održavanje zemljišta
Đubrenje jagode
Navodnjavanje jagode
Zaštita jagode od nepovoljnih meteoroloških i drugih činilaca
Zaštita jagode od prouzrokovača bolesti i štetočina
Bolesti jagode
Pegavost lista jagode
Siva plesan plodova
Pepelnica jagode
Venjenje jagode
Crvenkasta srž korena
Crno truljenje korena
Virusne bolesti jagode (viroze)
Štetočine jagode
Jagodin cvetojed
Jagodin surlaš
Rilaši iz roda Othiorrhynchus
Lisne vaši
Grinje
Gundelj

BERBA JAGODE

ČUVANJE PLODOVA JAGODE

HRANJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA JAGODE

PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA JAGODE

LITERATURA

Berba jagode

Berba plodova jagode i postupci pri berbi su veoma osetljiva faza jer bitno utiču na rezultate gajenja ove voćne vrste. Jagoda ima nežne plodove sa izraženom respiracijom, neravnomemim sazrevanjem i nemogućnošću dozrevanja posle berbe. Zbog ovih osobina plodove treba brati u vreme pune zrelosti ili neposredno pred punu zrelost, što zavisi od sorte, namene, kao i od dužine i uslova transporta. S obzirom na to da se berba jedne sorte obavlja u većem broju navrata (od 5-8) to su troškovi berbe veoma veliki i iznose više od 50% od ukupnih troškova proizvodnje. Zbog toga je veoma značajno da se oraganizaciji i izvođenju same berbe posveti puna pažnja kako bi se smanjili troškovi berbe i očuvao visok kvalitet plodova, a time i postigao veći finansijski efekat.

Najveći propusti pri berbi čine se što se ne vodi dovoljno računa da se momenat berbe odredi prema nameni plodova, dužini i uslovima transporta i čuvanja plodova, kao i osobinama date sorte. Čest je slučaj da se berba obavlja u neodgovarajućim uslovima, koji znatno utiču na pogoršanje kvaliteta obranih plodova, kao što su: vlažni plodovi od rose ili padavina, berba u toku dana kada su temperature izrazito visoke, nesklanjanje obranih plodova u hladovinu, kao i neodnošenje plodova na tržište, preradu ili u hladnjaču na vreme. Pri berbi plodova za tržište potrebno je obrati i plodove koji iz bilo kojih razloga ne odgovaraju po kvalitetu, jer se njihovom berbom i iznošenjem iz zasada smanjuje potencijal zaraze plodova za naredne berbe.

Čuvanje plodova jagode

Plodovi jagode su male trajnosti, jer imaju veliki respiracioni koeficijent, koji se od početka sazrevanja do potpunog zrenja povećava za oko 50%. Prema Stankoviću (1973), ovaj koeficijent je 7 puta veći na temperaturi od 20°C, nego pri temperaturi od 0°C.

Za čuvanje plodova jagode obavezna su hlađena skladišta, gde se temperatura reguliše. Sorte jagode čvrstog mesa mogu se čuvati 15-20 dana pri temperaturnom režimu od -0,5 do 0°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90%. Sorte mekog mesa pri istom režimu, će se održati svega 8-10 dana. Plodove namenjene potrošnji u svežem stanju ne treba Čuvati duže od 3^4 dana, a one za preradu 6-8 dana. Pre iznošenja plodova iz hladnjače treba ih 15-18 časova držati u komori na temperaturi 6-8°C, kako bi se izbeglo kondenzovanje vodene pare na površini ploda i njihovo brzo propadanje.

Plodovi jagode se mogu duže čuvati ukoliko se posle berbe odmah brzo duboko zamrznu, na temperaturi od -25 do -20°C. Brzo zamrznuti plodovi čuvaju se u hladnjači do upotrebe na temperaturi od oko -18°C. Na ovaj način plodovi jagode se mogu čuvati više od godinu dana.

Dubokim zamrzavanjem plodovi jagode veoma dobro zadržavaju svoju prirodnu strukturu, boju i posebno ukus i aromu, te se posle odmrzavanja mogu upotrebiti u svežem stanju ili za razne vidove prerade.

Pre upotrebe zamrznute plodove treba oko 8 časova postepeno izlagati nešto višoj temperaturi u komori za rashlađivanje, ili ispirati hladnom vodom oko 30 minuta.

Hranjiva i upotrebna vrednost plodova jagode

Plod jagode je vrlo privlačnog izgleda atraktivno crvene boje, sočan, prijatnog, skladnog, slatko-nakiselog ukusa i izražene arome. Ima veliku hranjivu vrednost, koja prvenstveno zavisi od sorte, stepena zrelosti, rodnosti i primenjene agrotehnike. Biološki je visoko vredan plod jer je važan izvor zaštitnih materija koje omogućuju normalan i pravilan razvoj ljudskog organizma.

Plod jagode sadrži: od 8,5-12,5% suve materije, 4,60-8,43% ukupnih šećera, 4,41-7,13% invertnih šećera, svega 0,25-1,70% saharoze, 0,56-1,60% organskih kiselina, 0,25-0,70% ukupnih mineralnih materija, 0,32-1,28% pektina, 0,11-0,41% tanina, 3,46-4,55% celuloze, 24-116 mg% vitamina C i drugih korisnih materija (A. Šoškić, 1989).

Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu plodovi jagode su vrlo pogodni za razne namene: za upotrebu u svežem stanju (kao stono voće), za zamrzavanje i kao sirovina za industrijsku preradu.

Za potrošnju u svežem stanju plodovi jagode treba dobro da podnose transport, da su atraktivnog izgleda (izražene krupnoće i upadljivo crvene boje), slatko-nakiselog ukusa, prijatne izražene arome.

Za preradu su najbolji plodovi nakiselog do kiselog ukusa (odnosno sorte sa većim sadržajem organskih kiselina), intenzivno do tamnocrvene boje mesa i da se lako odvajaju od peteljke i čašičnih listića.

Od njih može da se pravi: sok, kompot, slatko, džem, liker, a mogu i da se suše i zamrzavaju.

Za sok i džem plodovi mogu biti meki, nepravilnog oblika i krupnoće, tamnije obojeni, visokog kvaliteta i vrlo izražene arome.

Za slatko, kompot, zamrzavanje i sušenje plodovi jagode moraju biti srednje krupni (oko 10-15 g), bez izražene šupljine ploda, crvene boje i karakterističnog ukusa i mirisa koji treba da zadrže i posle tretmana (zagrevanja, zamrzavanja ili sušenja).