Plodovi jagodastog voća imaju veliku hranljivu, dijetetsku, tehnološku i zaštitnu vrednost. Pogodni su za upotrebu u svežem stanju u domaćinstvu, za industrijsku preradu i duboko zamrzavanje. Biološko-proizvodne osobine, visoka rentabilnost gajenja, pogodnost klimatskih uslova, kao i mogućnost plasmana plodova i prerađevina od plodova jagodastog voća na domaćem i inostranom tržištu, osnovni su preduslovi za dalje širenje i plansko podizanje visokointenzivnih zasada jagodastog voća.
Jagoda je jedna od najznačajnijih vrsta jagodastog voća u našoj zemiji. Plodovi jagode imaju visoku hranljivu i Iekovitu vrednost, mogu se koristiti u svežem stanju, odnosno za industrijsku i preradu u domaćinstvu. Povoljni prirodni uslovi omogućavaju gajenje ove vrste od ravničarskih do nešto nižih brdsko-planinskih predela, što nije u dovoljnoj meri iskorišćeno. Ometajući faktor daljeg širenja ove izuzetno atraktivne vrste voćaka pre svega je nedostatak radne snage pri izvođenju jedne od najosetljivijih operacija, kao što je berba jagode. Primenom mehanizovane berbe i rešavanjem problema velike usitnjenosti parcela, može se u budućnosti računati na veću proizvodnju i potrošnju jagoda.
Malina je privredno najznačajnija vrsta jagodastog voća u zemljama sa razvijenim malinarstvom (voćarstvom) u svetu, a svakako i u našoj zemlji. Gajenje maline u Srbiji ima tradiciju dužu od jednog veka. Biološke osobine i tehnološka vrednost plodova ove vrste voća, kao i visoka adaptivnost za gajenje u različitim kiimatsko-edafskim uslovima (do 1.100 m n.v.), Iako razmnožavanje, relativno visoka rodnost (20-30 t/ha) i skromni agrotehnički zahtevi, osnovna su obeležja gajenja važnijih sorti maline.
Poslednjih godina evidentiran je značajan napredak u uvođenju novih, rodnijih i kvalitetnijih sorti, proizvodnji zdravog sadnog materijala, osavremenjavanju tehnologija gajenja, kao i sve češćem naučnom tretiranju problema iz oblasti malinarstva.
Kupina je vrlo interesantna i u biološko-tehnološkom pogledu veoma značajna vrsta jagodastog voća, sa širokom amplitudom gajenja u različitim krajevima naše zemlje. Plodovi kupine podjednako su značajni za upotrebu u svežem stanju, za domaću i industrijsku preradu, odnosno zamrzavanje. Postojeći prirodni uslovi omogućavaju gajenje kupine od ravničarskih do predplaninskih predela (do 600 m n.v.). Izvanredna hranljiva, dijetetska, dijetoprofilatička i zaštitna vrednost plodova ove vrste voća, nameće potrebu za daljim širenjem i podizanjem savremenih kupinjaka.
Poslednjih godina, sa uvođenjem novih američkih sorti kupine bez bodlji, zapažen je trend masovnijeg gajenja, tako da se danas, po proizvodnji i zastupljenosti, nalazi na trećem mestu u grupi jagodastog voća.
Novi sortiment neminovno prati i uvođenje savremenih tehnologija, a u aridnim i semiaridnim područjima i obezbeđenje odgovarajućeg sistema za navodnjavanje.
Ribizla, ogrozd i borovnica u novije vreme postaju predmet sve većeg interesovanja proizvođača, industrije, potrošača i naučnih izučavanja.
Crna ribizla i ogrozd od ranije su se, u manjem obimu, gajile na okućnicama, dok je borovnica tek poslednjih decenija postala predmet većeg interesovanja i masovnijeg gajenja. U novije vreme u svetu se permanentno podižu savremeni zasadi ribizle i borovnice, a u manjem obimu i ogrozda. Slične tendencije prisutne su i u našoj zemlji, iako je ta proizvodnja daleko ispod potreba u potrošnji, imajući u vidu prirodne pogodnosti za proizvodnju ovih vrsti jagodastog voća.
Aktinidija (Actinidia chinensis Pi.) vodi poreklo iz Kine (dolina reke Jangce Kjang), odakie je preneta na Novi Zeland, odnosno u Evropu. Sedamdesetih godina počinje se sa organizovanim gajenjem, prvo u Kavadarcima (1972) i Mostaru (1977) a zatim se širi i u druge lokalitete povoljnih klimatsko-edafskih karakteristika.
Ekonomsko-ekološki značaj ove vrste je izuzetno velik, kako zbog visoke cene plodova, izvanredno povoljnog biohemijskog sastava, vremena sazrevanja, visoke rodnosti, tako i zbog gajenja bez upotrebe pesticida. Zbog visokog sadržaja vitamina C (200-350 mg/100 g ploda) i mineralnih materija, plodovi ove vrste se nazivaju „plodovi zdravlja“. Aktinidija se upotrebljava u svežem stanju ili prerađena u voćne salate, sirupe, sokove i druge prerađevine. Može se uspešno čuvati u hlađenom skladištu do kraja maja meseca.
Preporučuje se podizanje novih (visokointenzivnih) zasada u mediteranskoj i submediteranskoj zoni (sa prosečnom godišnjom tenperaturom oko 15°C) gde se ova vrsta smatra visokorentabilnom.
Gajenjem ovih vrsta jagodastog voća na okućnicama i plantažnim zasadima, na najpogodniji način se iskorišćavaju manja, ali i veća brdsko-planinska prostranstva, uz neminovno privredno unapređivanje istih i smanjenje migracije seoskog stanovništva iz prelepih sela sa blagorodnom zemljom u industrijski i gradske prenaseljene sredine.
Visoka privredno-tehnološka vrednost plodova ribizle, borovnice i ogrozda, neminovno će sa novim sortimentom, redovnom i visokom rodnošću, a time i rentabilnijom proizvodnjom, sve više i sve brže dolaziti do izražaja u ukupnom jugoslovenskom voćarstvu, izrazito značajnom i iznad svega atraktivnom delu poljoprivredne proizvodnje.
Predloženi sortiment opisanih vrsta jagodastog voća najnovijeg je datuma, sa napomenom da su ranije gajene sorte zadovoljavajućih privredno-tehnoloških osobina tretirane sa odgovarajućim nivoom značajnosti.
Dobro poznavanje bioloških osobina i tehnologija gajenja navedenih vrsti jagodastog voća omogućava visoku i redovnu rodnost sa plodovima odličnog kvaliteta u odgovarajućim agroekološkim uslovima.
U ovoj knjizi opisane su najznačajnije vrste jagodastog voća. Složena i obimna građa vezana za biološko-tehnološka svojstva opisanih vrsta, prikazana je tako da omogućava lako povezivanje znanja, dobar pregled i brzo snalaženje. Čitaocu je omogućeno da na najjednostavniji način dođe do željenih podataka.
Knjiga je namenjena svima koji se bave voćarstvom, amaterima koji gaje voćke na okućnicama, studentima, a i voćarskim stručnjacima koji će, verujemo, na ovaj način osvežiti svoje znanje i upoznati se sa novim tehnologijama i pravcima u proizvođnji jagodastog voća.
Beograd, 2000. god.
Autor
Prof. dr Milovan Veličković
Sadržaj
Predgovor
Mišljenje recenzenata
Predgovor
Mišljenje recenzenata
JAGODA
Poreklo i rasprostranjenost
Sistematsko mesto i preci plemenitih sorti jagode
Biološka vrednost plodova
Morfološke karakteristike jagode
Obrazovanje stolona
Porast bokora jagode
Klasifikacija sorti jagode
Sorte jagode
Nove sorte jagode
Pomološko-tehnološke karakteristike sorti jagode
Klimatski i zemljišni uslovi za gajenje jagode
Razmnožavanje jagode
Proizvodnja živića
Podizanje jagodnjaka
Načini sadnje
Agrotehničke mere u jagodnjaku
Operacije u jagodnjaku nakon obavljene berbe
Suzbijanje korova u jagodnjaku
Zaštita jagode od bolesti i štetočina
Bolesti jagode
Štetočine jagode
Gajenje ranih sorti jagode
Vreme i razmak sadnje jagode
Proizvodnja jagode na crnim folijama
Proizvodnja jagode u dvorištima i balkonima
Berba jagode
Prerada i čuvanje plodova
Literatura
MALINA
Biološko privredni značaj
Biohemijska svojstva plodova maline
Poreklo i morfološke karakteristike
Uslovi klime i zemljišta za gajenje maline
Sorte maline
Pomološko-tehnološke karakteristike sorti crvene maline
Sorte crne maline
Sorte ljubičaste (purpurne) maline
Sorte maline žutog ploda
Podizanje i nega malinjaka
Sistemi gajenja maline
Nega malinjaka
Rezidba maline
Uticaj abiotičkih činilaca na malinu
Bolesti i štetočine maline i mere zaštite
Bolesti maline
Štetočine maline
Program (kalendar) zaštite
Berba maline
Proizvodnja maline i vremenske nepogode
Prerada i čuvanje plodova maline
Literatura
KUPINA
Privredni i biološki značaj kupine
Tehnološka vrednost plodova
Sistematsko mesto, poreklo i biološke osobine kupine
Morfološko-anatomske karakteristike gajenih sorti
Sorte kupine
Podizanje i nega kupinjaka
Klimatsko-edafski uslovi za gajenje kupine
Razmnožavanje kupine
Vreme sadnje
Sistemi gajenja kupine uz naslon
Tehnika sadnje
Rezidba kupine
Primena herbicida u kupinjacima
Zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina
Bolesti kupine
Štetočine kupine
Berba kupine
Prerada i čuvanje plodova
Literatura
RIBIZLA
Privredni značaj i poreklo ribizle
Sistematsko mesto ribizle
Morfološke i fiziološke osobine
Razmnožavanje ribizle
Sorte ribizle
Sorte crne ribizle
Sorte crvene ribizle
Bela ribizla
Prirodni uslovi za gajenje ribizle
Podizanje zasada ribizle
Sistemi gajenja crne ribizle
Rezidba ribizle
Zaštita ribizle od bolesti i štetočina
Bolesti ribizle
Štetočine ribizle
Berba ribizle
Prerada i čuvanje
Literatura
BOROVNICA
Privredni značaj i poreklo borovnice
Sistematsko mesto borovnice
Morfološke i fiziološke osobine
Razmnožavanje borovnice
Sorte borovnice
Prirodni uslovi za gajenje borovnice
Sadnja borovnice
Rezidba borovnice
Negovanje borovnice u toku plodonošenja
Bolesti i štetočine borovnice
Bolesti borovnice
Štetočine borovnice
Berba borovnice
Prerada i čuvanje plodova
Literatura
OGROZD
Privredni značaj i poreklo ogrozda
Hranljiva i dijetetska vrednosti plodova
Sistematsko mesto ogrozda
Morfološke i biološke osobine
Sorte ogrozda
Prirodni uslovi za gajenje ogrozda
Podizanje zasada
Sistemi gajenja ogrozda
Rezidba ogrozda
Obrada u toku plodonošenja
Berba plodova
Bolesti i štetočine ogrozda
Bolesti ogrozda
Štetočine ogrozda
Suzbijanje bolesti i štetočina
Prerada i čuvanje plodova ogrozda
Literatura
AKTINIDIJA
Biološko – proizvodna svojstva i tehnološke osobine
Botanička klasifikacija aktinidije
Morfološke karakteristike aktinidije
Klimatsko-edafski uslovi za gajenje aktinidije
Sorte aktinidije
Proizvodnja sadnica
Generativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje
Podizanje zasada aktinidije
Uzgojni oblici
Nega aktinidije
Bolesti i štetočine aktinidije
Bolesti aktinidije
Štetočine aktinidije
Odnos aktinidije prema zemljištu i klimi
Berba, klasiranje, pakovanje i skladištenje plodova
Prehrambeno-tehnološka vrednost plodova
Literatura