JEČAM, OVAS I RAZ zauzimaju vidno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim i u privredi naše zemlje. Neosporno je da se ove kulture po svom opštem značaju ne mogu meriti sa pšenicom i kukuruzom, ali pojedinačno (s obzirom na njihovo iskorišćavanje u specifične svrhe) one su i te kako značajne. Iz tih razloga, posle izdavanja knjiga PŠENICA i KUKURUZ, Zadružna knjiga izdaje i ovu knjigu o ječmu, ovsu i raži.
Knjigu su napisali stručnjaci Zavoda za strna žita u Kragujevcu, uz saradnju dr Ž. Fincija iz Sarajeva i dr M. Obradovića iz Beograda.

Celokupna materija o ječmu, raži i ovsu izložena je u 9 poglavlja koja čine zaokruženu celinu, i to:
1 — Značaj, poreklo i stanje proizvodnje u svetu i Jugoslaviji, 2 — Morfologija i fiziologija, 3 — Genetika i selekcija, 4 — Sorte i proizvodnja semena, 5 — Ekonomika i organizacija proizvodnje, 6 — Uslovi uspevanja i agrotehnika, 7 — Bolesti i štetočine, 8 — Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje i 9 — Hemijski sastav i iskorišćavanje.
Iz ovog pregleda se vidi da je u knjizi svestrano obrađena problematika poznavanja i proizvodnje ovih kultura.

Nije suvišno naglasiti da je naša stručna i naučna literatura veoma oskudna u radovima koji tretiraju problematiku proizvodnje ječma, ovsa i raži, ali da su autori uz velike napore, koristeći najnovija domaća i strana iskustva, stvorili delo koje predstavlja veliki doprinos našoj stručnoj literaturi uopšte, a u ovim kulturama posebno.

Kao i PŠENICA i KUKURUZ, i ova knjiga je namenjena poljoprivrednim stručnjacima, proizvođačima i drugom kadru koji rade na unapređenju proizvodnje ječma, ovsa i raži. Ali, s obzirom na sadržinu, ona može poslužiti i onima koji se na poljoprivrednim fakultetima, visokim i srednjim poljoprivrednim školama ili u drugim institucijama tek osposobljavaju i usavršavaju za rad u proizvodnji.
Nadamo se da će knjiga JEČAM, OVAS i RAZ doprineti unapređenju proizvodnje ovih kultura, što je i najveća želja autora i izdavača.

Inž. Bogomir Mihajlović (urednik)

Sadržaj

Značaj, poreklo i stanje proizvodnje (Dr J. Smiljaković i inž. D. Maksimović)
Značaj, poreklo i stanje proizvodnje ječma
Privredno-ekonomski značaj
Poreklo i istorija ječma
Filogenetsko poreklo ječma
Proizvodnja ječma u svetu
Zasejane površine
Prinosi i proizvodnja
Izvoz i uvoz ječma
Proizvodnja ječma u Jugoslaviji
Prinosi i proizvodnja
Perspektiva proizvodnje
Značaj, poreklo i stanje proizvodnje ovsa
Poreklo i istorija ovsa
Proizvodnja ovsa u svetu

Zasejane površine
Prinosi i proizvodnja
Proizvodnja ovsa u Jugoslaviji
Zasejane površine
Perspektiva proizvodnje
Značaj, poreklo i stanje proizvodnje raži
Privredno-ekonomski značaj
Poreklo i istorija raži
Proizvodnja raži u svetu
Zasejane površine
Prinosi i proizvodnja
Proizvodnja raži u Jugoslaviji
Zasejana površina

Literatura

Morfologija i fiziologija (Inž. J. Miržinski i inž. S. Popović)
Morfologija i fiziologija ječma
Morfologija ječma
Osnovne karakteristike
Sistematika ječma

I. Višeredi ječam
II. Srednji-prelazni ječam
III. Dvoredni ječam
IV. Nepotpun ječam
V. Labilni — promenljivi ječam

Fiziologija ječma
Generativni razvoj
Vegetativni razvoj
Morfologija i fiziologija ovsa
Osnovne karakteristike
Sistematika
Glavne karakteristike metlice
Neke osobine zrna
Osobine pleve i plevice
Plod i zrno
Fiziologija ovsa
Morfologija i fiziologija raži
Morfologija raži
Osnovne karakteristike
Sistematika raži
Fiziologija raži

Literatura

Genetika i selekcija (Inž. J. Miržinski i inž. S. Popović)
Genetika i selekcija ječma
Genetika ječma
Morfologija hromozoma ječma
Nasleđivanje morfoloških osobina
Nasleđivanje fizioloških osobina
Dužina vegetacije ozimih i jarih formi i otpornost prema mrazu
Selekcija ječma
Selekcija ozimog krmnog ječma
Selekcija na rodnost
Selekcija na otpornost prema niskim temperaturama i mrazu
Selekcija na otpornost prema poleganju
Selekcija na poboljšanje kvaliteta
Selekcija jarog krmnog ječma

Ranozrelost
Otpornost prema suši
Selekcija pivarskog ječma
Stanje savremene selekcije ječma u svetu i kod nas
Polazni materijal
Metode selekcije
Genetika i selekcija ovsa (Dr A. Popović)
Genetika ovsa
Selekcija ovsa
Masovna selekcija
Individualna selekcija
Novi problemi u selekciji ovsa
Genetika i selekcija raži (Dr M. Janković)
Genetika raži
Selekcija raži
Metode selekcije

Literatura

Sorte i proizvodnja semena
Sorte i proizvodnja semena ječma (Inž. J. Miržinski i inž. S. Popović)
Sorte ječma
Najvažnije sorte ječma u svetu
Raspoznavanje sorta
Važnije odlike klasa
Vegetativne osobine
Biološke osobine
Važnije sorte ječma

Sorte jarog pivarskog ječma stranog porekla
Viza
Fola
Union
Una
Amzel
Herta
Hama
Hajsa
Proktor
Ševalije
Ingrid
Rika
Palas
Foma
Emir
Delta
Ceres
Sorte ozimog ječma stranog porekla
Grof plajten
Trias
Dea
Atlas
Manon
Ager
Hauter
Odeski

Damaće sorte ozimog ječma
Novosadski
Kruševački 1, višeredi
Kruševački 1, dvoredi
OSK 101/19
Proizvodnja semena ječma
Vreme setve
Nega i žetva
Prečišćavanje i čuvanje semena
Kontrola proizvodnje i kvalitet semena
Laboratorijsko raspoznavanje tipova i sorta ječma
Određivanje pripadnosti višeredom ili dvoredom tipu
Određivanje boje zrna kod plevičastog ječma
Određivanje sadržaja plevice kod ječma
Tehnološka analiza zrna ječma
Kriterijum za ocenjivanje kvaliteta pivarskog ječma
Sorte i proizvodnja semena ovsa (Dr A. Popović)

Sorte ovsa

I. Sorte švedske grupe
II. Sorte srednjoevropske grupe
III. Sorte sovjetske grupe
Ozime sorte ovsa
Novosadski 2
Novosadski 6
Jare sorte ovsa
Novosadski 4126
Kruševački 0421
Topčiderski 245
Kragujevački 30-8/8

Konidor
Nova ukrštanja
Proizvodnja semena ovsa
Program proizvodnje sortnog semena
Osnovne kategorije semena
Program proizvodnje sortnog semena
Standardi za semensku robu
Sorte i proizvodnja semena raži (Dr M. Janković)
Sorte raži
Sorte dobijene u Švedskoj
Sorte dobijene u Nemačkoj
Sorte dobijene u Sovjetskom Savezu
Sorte dobijene u Jugoslaviji
Proizvodnja semena
Priprema za setvu i setva semenskog materijala
Standardi za semensku robu

Literatura

Ekonomika i organizacija proizvodnje (Dr Ž. Finci)
Ekonomika proizvodnje ječma, raži i ovsa
Dugoročne tendencije proizvodnje ječma i ovsa
Trend proizvodnje ječma i ovsa
Organizacija radnih procesa
Organizacija setvenih radova
Pripremni radovi
Vučni otpor
Izbor i priprema mašina
Razmeštaj materijala i način rada
Organizacija kombajniranja
Normativi kvaliteta rada
Izbor zagona
Radni dan i njegova struktura
Manipulacija zrnom
Troškovi kombajniranja
Uslovi uspevanje i agrotehnika
Uslovi uspevanja i agrotehnika ječma (Inž. J. Miržinski i dr M. Kostić)
Uslovi uspevanja
Toplota

Voda — Vlaga
Svetlost
Zemljište
Uslovi za gajenje ječma u našoj zemlji
Toplotni uslovi
Uslovi vlažnosti — padavine
Zemljište za gajenje ječma
Agrotehnika ječma
Plodored
Obrada zemljišta
Đubrenje
Setva i nega
Nega useva
Suzbijanje korova
Uslovi uspevanje i agrotehnika ovsa (Dr M. Kostić i dr Đ. Perić)
Uslovi uspevanja
Odnos prema toploti
Potreba za vodom
Odnos prema svetlosti
Zahtevi u pogledu zemljišta
Uslovi za uspevanje ovsa u našoj zemlji

Agrotehnika
Obrada zemljišta
Đubrenje ovsa
Nega useva
Uslovi uspevanja i agrotehnika raži
Uslovi uspevanja
Uslovi za uspevanje raži u našoj zemlji
Agrotehnika
Plodored
Obrada zemljišta
Đubrenje raži
Setva
Nega

Literatura

Bolesti i štetočine (Dr H. Smiljaković, dr B. Kostić i dr. T. Tešić)
Bolesti i štetočine ječma
Bolesti ječma
Pepelnica
Pokrivena gar
Otkrivena gar
Crna ili stabljičina rđa
Lisna ili sitna smeđa rđa
Žuta rđa
Prugavost ječma
Mrežasta pegavost ječma
Mrka pegavost žita
Prigor ili plamac
Fuzarioza ječma
Bakterijalna pegavost
Prugasti mozaik
Žuta zakržljalost
Štetočine ječma
Lisne vaši
Žičnjaci — Skočibube
Žitni bauljar
Žitni pivci

Buvač
Žitne stenice
Hesenska muva
Žuta pšenična muva
Žitni tripsi
Ostale štetočine ječma
Štetočine u skladištima
Žitni žižak
Pirinčani žižak
Ambarski moljac
Žitni moljac
Ostale štetočine u skladištima
Suzbijanje štetočina u skladištima
Bolesti i štetočine ovsa
Bolesti ovsa
Crna ili stabljičina rđa
Narandžasta rđa
Obična gar ovsa
Pokrivena gar ovsa
Mrka pegavost ovsa
Nekrotična prugavost

Pepelnica
Fuzarioza ovsa
Patološko poleganje
Oreolna pegavost
Prugavost ovsa
Mozaik
Žuta zakržljalost
Plava zakržljavost
Pseudo rezeta
Štetočine ovsa
Žitna pijavica
Švedska muva
Bolesti i štetočine raži
Bolesti raži
Glavnica raži
Stabljičina gar raži
Mrka rđa
Crna rđa
Lisna pegavost
Glavnica
Pepelnica
Štetočine raži
Ražena muva
Sedlasta muva
Ražena buba

Literatura

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje (Inž. M. Marinković)
Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ječma
Višefazni način sređivanja ječma
Jednofazni način sređivanja ječma — kombajniranje
Organizacija i rad kombajna u polju
Transport zrna ječma
Sušenje zrna
Skladiranje i čuvanje ječma
Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ovsa
Specifičnost u sređivanju ovsa
Uskladištenje i čuvanje ovsa
Žetva, vršidba i čuvanje raži
Specifičnost sređivanja raži
Uskladištenje i čuvanje

Literatura

Hemijski sastav i iskorišćavanje (M. Obradović)
Hemijski sastav i iskorišćavanje ječma
Hemijski sastav ječma
Iskorišćavanje ječma
Upotreba ječma u ishrani ljudi
Ječam kao industrijska sirovina
Iskorišćavanje ječma i proizvoda njegove prerade za ishranu ljudi
Hemijski sastav i iskorišćavanje ovsa
Hemijski sastav ovsa
Iskorišćavanje ovsa
Hemijski sastav i iskorišćavanje raži
Hemijski sastav raži
Iskorišćavanje raži
Literatura

Značaj, poreklo i stanje proizvodnje

J. Smiljaković i D. Maksimović

Ječam, ovas i raž, s obzirom na njihovo iskorišćavanje u različite svrhe, zauzimaju vidno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim i u privredi naše zemlje. Iz tih razloga poslednjih godina i ovim kulturama se pridaje sve veća pažnja. Među strnim žitima ječam ima najveći areal rasprostranjenosti. Gaji se u svim delovima sveta. On će zbog svoje namene, verovatno, i dalje zadržati iznačaj koji danas ima u proizvodnji strnih žita, kako u drugim tako i u našoj zemlji.

Kultura raži ima manju oblast rasprostranjenja odpšenice, mada se u pogledu geografske širine susreće dalje na severu Od ove vrste žita. Siroka rasprostranjenost raži objašnjava se njenom većom otpornošću prema nepovoljnim klimatskim uslovima i mogućnošću iskorišćavanja u različite svrhe.

Ovas fakođe ima vrlo raznovrsnu primenu, zbog čega se stalno radi i na unapređenju njegove proizvodnje.

Značaj, poreklo i stanje proizvodnje ječma

Privredno-ekonomski značaj

Ječam se upotrebljava u različite svrhe i ima mnogostruku primenu. Još u stara vremena predstavljao je glavno hlebno žito, a i danas se koristi za ishranu stanovništva, naročito onog koje živi na udaljenom severu i u planinskim predelima sa velikom nadmorskom visinom.. Od svih vrsta strnih žita ječam ima najseverniju i najjužniju granicu gajenja.

Na severnoj hemisferi nalazi se između 70° i 10° severne širine, a na južnoj granice gajenja ječma se kreću između 50° i 10° južne širine. I u pogledu nadmorske visine ječam prevazilazi sva žita. Gaji se na Himalajima i Tibetu na 4.600, Pamdru 3.800, Kavkazu 2.800, Alpima 2.000, u Italiji na 2.300, Etiopiji 3.300, Južnoj Americi 4.200 m nadmorske visine.

U našoj zemlji u brdsko-planinskim rejonima, gde pšenica zbog niskih temperatura teže uspeva, gaji se ječam, i to jari, koji se u manjim količinama upotrebljava d za ljudsku ishranu.

Međutim, hleb od samog ječmenog brašna, koje je u pogledu sadržaja hranljivih materija siromašnije od pšeničnog, slabijeg je kvaliteta, brzo se stvrdne i teško se vari. Bolji kvalitet hleba dobija se mešanjem ječmenog sa pšeničnim i raženim brašnom. Od zrna ječma pravi se ječmeni griz i pahuljdce, a služi i kao surogat kafe. Za Ijudsku ishranu koristi se i prerađeno zrno, oslobođeno plevica i glazirano — geršla, koja se dobija i od golog ječma, tj. od ječma bez plevica. Pri preradi zrna ječma dobija se oko 56% geršle i sporedni proizvodi — sitna zrna, brašno i mekinje, koji se upotrebljavaju za ishranu stoke.

Ječam je dragocena biljka za ishranu stoke i živine. Naročito je cenjen kao visokokvalitetno koncentrovano hranivo za ishranu svinja. Njegovom upotrebom dobija se najbolji kvalitet proizvoda − svašta, odlične strukture slanina, ukusno meso, tj. najbolje vrste bekona.

Ječam se može upotrebiti za ishranu stoke i u zelenom stanju, bilo da se gaji kao čist usev, bilo u smeši sa grahoricom ili stočnim graškom. Takođe se koristi i za silažu.

Za ishranu stoke upotrebljava se ječmena slama i pleva. Slama po hranljivoj vrednosti ne zaostaje za pšeničnom i stoka je rado jede. Pleva se iskorišćava u istom cilju, ali je mnogo slabijeg kvaliteta, jer nadražuje sluzokožu organa za varenje. Pored upotrebe za ishranu stoke, slama se koristi i za prostirku, što je od značaja u proizvodnji stainjaka.

Ječam ima veliki značaj i za pivarsku industriju. Za proizvodnju kvalitetnog piva naročito se koriste sorte dvoredog ječma, koje imaju krupno i ujednačeno zrno sa tankim plevicama. Najbolje pivo dobija se od sorta dvoredog ječma, u kojima se količina belančevina kreće najviše do 12%. Međutim, dobro pivo se može doibiti i od višeredih ječmova, koji imaju veći procenat belančevina (16—18%), ali pod uslovom da visokomolekularne belančevine sadrže dosta sumpora.

Pored upotrebe u pivarskoj industriji, ječam se koristi i za proizvodnju viskija, naročito u Engleskoj. Od značaja je i njegova upotreba u industriji špiritusa, u proizvodnji sladnog ekstrakta za potrebe farmakologije, u poslastičarstvu, u tekstilnoj industriji, kao i u proizvodnji skroba i ulja.

Ječam i njegovi proizvodi irnaj-u značajnu ulogu i u trgovini, kako lokalnoj, tako i međunarodnoj.

Važnost ječma se ogleda d u njegovom agrotehničkom značaju. On je uključen u plodored kao i druga strna žita i služi kao predusev drugim usevima. Takođe se koristi, naročito u vlažnim rejonima, kao zaštitni usev pri gajenju višegodišnjih trava.

U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji posle ranih sorta ječma -uspešno se gaje postrni usevi.

Na osnovu svega izloženog može se zaključiti da gajenju ječma, s obzirom na njegov privredno-ekonomski i agrotehnički značaj, treba pokloniti odgovarajuću pažnju.

Poreklo i istorija ječma

Ječam je u kultura poznat odavno. Njegovo gajenje i širenje u svetu povezani su sa astorijom čoveka i odnose se na njen najudaljeniji period. On je poreklom iz Starog sveta. Novi svet (Amerika : oiceanija) počeo je da gaji ovu biljku znatno kasnije.

U Egiptu ječam je gajen još pre 6.000—7.000 godina. Ovu biljku su gajili i stari Asirci i Vavilonci takođe odavno, još pre 5.000 godina (Đorđević V.).

U Švajcarskoj (neolit) i Italiji (bronzano doba) nađeni su u iskopinama višegodni i dvoredi ječmovi, ali su ovi imali ograničenu rasprostranjenost (Nikolić l\d.). Na osnovu ovoga smatra se da se u neolitu u Zapadnoj Evropi gajio uglavnom višeredi ječam, pošto je nađeno samo pola klasa dvoredog, a mnogo više klasova višeredog ječma.

Iz Italije ječam je prenesen najpre u Francusku i Švajcarsku, a zatim u Belgiju, Nemačku i Englesku. Od kada se ječam gaji u našoj zemlji nije tačno utvrđeno, ali je verovatno da su ga stari Sloveni zatekli pri naseljavanju ovih oblasti i nastavili da ga gaje.

De Kandol (De Candolle, 1883) smatrao je da se u starom Egiptu gajio samo šestoredi ječam. Međutim, u jednoj grobnici nađen je i četvororedi ječam. Dvoredi ječam nije bio poznat, nije nađen u starom Egiptu.

Nikolić, navodi, prema Brukšu (Brugsch), da se ječam spominje u starim egipatskim natpisima. Najstariji ostaci višeredih ječmova otkriveni su u Egiptu u piramidi Dašura, koja je građena u vreme V dmastije, tj. oko 2.800 godine pre nove ere.

Roksburg (Roxburgh, 1832, prema Nikoliću) smatra da su se višeredi ječmovi gajili jeđino u Italiji krajem XVIII stoleća pre nove ere. Ima podataka da se kulturni ječamuKini i Japanu gajio 2.000 godina pre nove ere. To su isto tako bili višeredi ječmovi. Veliki grčki pisac u trećem veku pre nove ere, Teofrast (Theophrastus) pominje dvorede i višerede ječmove.

Praroditelj kulturnih ječmova još nije tačno utvrđen. Napred navedeni podaci nam ne govore jasno o tome koji je ječam pre nastao — dvoredi ili višeredi. Postanak ječma još nije objašnjen, te o tome postoje različite pretpostavke. Ovim problemom bavili su se mnogi autori. To pitanje se i danas proučava.

Geografski centri porekla ječma (gencentri). Prema rezultatima proučavanja Vavilova (1926) i drugih autora do danas je utvrđeno da postoje dva glavna i jedan sporedni centar porekla ječma.

a) Istočnoazijski primarni centar obuhvata Tibet, Kinu, posebno kineski zapad četiri planinskih lanaca na severoistočni deo sa teritorijom Himalaja i Japan. Iz ovog centra vodi poreklo višeredi ječam. 7,astupTjenje su skoro sve forme: sa osjem, bez osja, furame plevičaste, gole, jare, izome i prelazne forme.

U Japanu su pod uticajem posebnih klimatskih uslova nastali ječmovi sa vrlo niskom stabljiikom (20—60 cm) i zbijenim klasom. Ova zemlja je bogata ovakvim formama, te se zato smatra sporednim centrom istočnoazijskog glavnog centra. U ovom centru zastupljene su jare, ozime prelazne forme ječma.

b) Prednjeazijski međuceular ili sporedni centar obuhvata Transkavkaziju, centralnu Anadoliju, Siriju i Palestinu. Ovde je najrasprostranjeniji i najraznovrsniji dvoredi divlji ječam Hordeum spontaneum Koch. Manje ima endemičnih forma. Susreću se preradi i dvorediječmovi. Brojnije su jare, a ređe ozime i prelazne forme.

c) Abisinski genetski centar obuhvata Etiopijiu i Eritreju. U njemu se nalaze sve grupe varijeteta i velika raznovrsnost forma. Sve forme su jare.

Primarna introdukcija ječma bila je u gornjim rejonima srednje Azije. U dolinama reka jugozapadnog Irana d Mesopotamije pojavile su se prve kulturne forme ječma. U centru stare poljoprivredne civilizacije ječam se pojavio kao uvezena kultura.

Filogenetsko poreklo ječma

O postanku ječma, kao što je već napred izloženo, postoje različite hipoteze.

De Kandol smatra da se u vezi is postankom ječma mogu postaviti dve hipoteze: 1) da su višeredi ječmovi nastald od dvoredih i 2) da su višeredi ječmovi nastali od divljih višeredih koji su tokom evolucionog razvitka iščezli, i u ovom slučaju oni su nezavisni od postanka Hordeum distichon L.

Kernike (Kornicke, 1885) smatra da je ječam jedna od najstarijih kulturnih biljaka. On je prvobitno tvrdio da je ječam nastao od jednog praroditelja i da, prema iome ,ima monofiletičko poreklo. Za rodonačelnika je smatrao vrstu Hordeum spontaneum C. Koch. Kasnije je Kernike izrnenio svoje prvobitno gledište, te je pretpostavljao da kulturni ječmovi imaju dva nezaviisna pravca postamka: 1) da su višeredi ječmovi postali od Hordeum ischnatherum (Cosson) Kornićke, i 2) da su dvoredi poistali od Hordeum spontaneum C. Koch.

Regelj (Regel, 1917) smatra da su dvoredi ječmovi postali od Hordeum spontaneum, ali ne neposredno, već od njegovih hibrida sa divljim šestoredim ječmom od koga je nasledio osobinu čvrstine klasa. Po Regelju višeredi ječmovi kao divlji susreću se u divljem dvoredom ječmu. Po njegovom mišljenju vrsta Hordeum inschantherum kao hibridna forma nastala je hibridizacijom vrste Hordeum spontaneum sa višeredim ječmovima.

N e v s k i (Nevski, 1941) zaključio je u svojim proučavanjima da su kulturni ječmovi dilektički, kao i da se Hordeum distichon L. po-javio kao kulturna biljka nezavisno i očigledno kasnije od višeredih ječmova (Hordeum vulgare_ L.), zatim da se za dypredi ječama deurn distichon L.) može pretpostaviti da je nastao u procesu uvođenje u kulturu i odabiranja najiboljih formi Hordeum spontaneurn C. Koch. Pored toga, za višerede ječmove (Hordeum vulgare navodno su nastali od divljih ječmova sa dobro razvijenim bočnim klascima. Ječmovd koji pripadaju vrsti Hordeum spontaneum, uključujući tu varijetet spontaneum, ischnatherum i proskowetzii, ne mogu se smatrati za izvorne forme višeredih kulturnih ječmova. Ta grupa ječmova pretrpela je izvesne promene na klasu. Prema De Kandolu ovi ječmovi su samo izvesna etapa razvića višeredih kultumih ječmova.

Međutim, Hordeum sativum subsp. intermedium Vav. et Orl, a takođe i Hordeum intermedium Kdrnicke, jesu hibridne forme nastale ukrštanjem Hordeum vulgare sa Hordeum distichon.

Izvorni roditelji kulturnih ječmova još i danas se proučavaju. Najnovije hipoteze i pregled ranijih izučavanja dao je Bahtejev (Bahteev, 1964), koji je proučavanje postanka, filogenije, evolucije i geografske rasprostranjenosti ječma podelio u tri etape.

Prva etapa počinje sredinom XIX veka, kada je K o h 1848. godine opisao divlji Hordeum spontaneum kao najbližu formu kulturnim ječmovima. Iz ovoga „perioda potiču i radovi De Kandola, koji su privukld pažnju velikog Darvina. Druga etapa obuhvata proučavanje postanka i geografije kulturnih biljaka od strane Vavilova. Treća etapa ili savremeni period obuhvata proučavanje ovih problema od 1940. godine i traje sve do danas.

Kao rezultati rada prve etape postoje uglavnom dva gledišta: 1) da je Hordeum spontaneum opšti praroditelj dvoredih i višeredih kulturnih ječmova, i 2) da je Hordeum spontaneum rodonačelnik kulturnih dvoredih ječmova, a rodonačelnik kulturnih šestoredib — divlji šestoredi ječam.

Drugu etapu rada predstavljaju radovi Vavilovai Orlova, koji su prikupili ogroman materijal ječma u raznim delovima sveta, Eberg (Aberg, 1938 postavio je novu koncepciju postanka i filogeneze ječma. Otkrio je formu Hordeum agriocrithon E. Aberg, koja se odlikuje šestoredim lomljivim klasom, te je smatrano da je pronađen divlji šestoredi ječam. Sa otkrićem ove forme počela je u stvari treća etapa rada na proučavanju postanka ječma i njegovih praroditelja. Prema Bahtejevu među prvim istraživaoima koji su smatrali da je od ove forme postao kulturni ječam bila je S i m a n (Schiemann), a zatim su to gledište prihvatili Frajsleben (Freisleben), H o f m a n (Hoffmann) i dr.

Poreklo ječma poSimanovoj i Farjslebenu prikazano je na šemi 1.

Bahtejev je proučavao poreklo i istoriju gajenja ječma u SSSR-u. On je na osnovu sopstvenog otkrića postavio hipotezu da je forma ječma Hordeum lagunculiforme praroditelj šestoredog ječma, jer su idelovi klasa koje je pronašao u iskopinama ukazivali na to. Na osnovu ovoga u radovima Eberga se i nalazi mišljenje da su kulturne forme dvoredog jeoma nastale od višeredog ječma redukcijom redova, odnosno klasaka. Eksperimentalna filogenetika će svakako objektivno rešoiti ovaj problem.

Praroditelj ječma

• H. spontatneum (redukcija bočnih klasića)
• H. agriocrithon (Višeredi diviji ječam)
• Krmna biijka (Intermedium*)
• Zapadne forme Convar. intermedium (porast plodnosti boonih klasića)
• Dvoredi kuttumi ječam
• Višeredi plevičasti kuliturni ječam
• Intermedium — tip sa lomljiivim vre-tenom (paradoxon) Itnermedium
• Defektni ječam (idaija redukoiija fooč-nih klasića) Oonvar. deficiens
• Višeredi goli kul-tumi ječam
• Labilni (redukcija pojedinih i bočnih klasiča) Convar. Labile
• Convar. Istočne forme hexastichon
• Convar. intermedium (redukcija osatosti boč-nih klasića)

*) Takođe postoji mogućnost postanka putem ukrštanja između dvoredog, višeredog i deficiems ječmova.

Legenda:
— postanak mutacijom
— postanak ukrštanjem
— postanak nedovoljino
razjašnjen

Šema 1. Sematski prikaz verovatnog postanka ječma (po Schiemannovoj, 1951, i Preislebenu, 1940)

Izostavljeno iz prikaza

Prema teoretskim postavkama Vavilova, koje se odnose na problem postanka, filogeneze, evolucije i geografije kulturnih biljaka, nameće se nužna potreba za organizovanim prikupljanjem populacija Hordeum spontaneum kao baze za dalja svestrana eksperimentalna istraživanja i objašnjenja postanka kultumih ječmova.

Proizvodnja ječma u svetu

 

Zasejane površine

Među strnim žitima po zasejanoj površini u svetu ječam stoji na drugom mestu, iza pšenice, a ispred ovsa i raži. Po proizvodnji takođe dolazi na drugo mesto — odmah posle pšenice, mada za njom daleko zaostaje. To je i razumljivo, jer je pšenica jedna od naj važnijih njivskih foiljaka, te se i gajd na najvećim površinama u svet-u. Ali ječam se ne gaji u svim delovima sveta na ijednalMm površinama, kao što se ne gaje ni ostali usevi. Nejednaka raspodela površina pod ječmom u pojedinim delovima sveta dolazi kao posledica agroekoloških i agroekonomsbih uslova. Prema najnovijim podacima međunarodne statistike, u iperiodu od 1960. do 1963. g. ječam je zauzlimao prosečno godišnje površinu od 62,750.000 hektara. U tab. 1 prikazami su podaci o prosečnim površinama na kojima se ječam gajio u svetu i pojedinim njegovim delovima u 1934—38, 1952. i 1960—1963. g.

Tab. 1 Prosečno godišnje zasejane površine ječmom u periodu 1934—38, 1952. i 1960—63. g. u svetu i pojedinim delovima sveta.

Izostavljeno iz prikaza

• 1934—38.
  Naziv dela sveta u 000 ha
  Azija 15.300
  SSSR 10.700
  Evropa Severna i centralna 9.400
  Amerika 5.700
  Afrika 4.200
  Južna Amerika 900
  Okeanija 200
  Ceo svet 46.400
• 1952.
  Naziv dela sveta u 000 ha
  Azija 16.200
  SSSR —
  Evropa Severna i centralna 9.700
  Amerika 7.000
  Afrika 5.700
  Južna Amerika 1.400
  Okeanija 600
  Ceo svet 40.600
• 1960.
  Naziv dela sveta u 000 iha
  Azija 22.500
  SSSR 1>2j800
  Evropa Severna i centralna 11.900
  Amerika 8.400
  Afrika 4j800
  Južna Amerika 1.300
  Okeanija 1.000
  Ceo svet 62.700
• 1960—1963.
  Naziv dela sveta u % od ukupne površine pod ječmom
  Azija 35,9
  SSSR 20,5
  Evropa Severna i centralna 18,9
  Amerika 13,3
  Afrika 7,7
  Južna Amerika 2,0
  Okeanija 1,7
  Ceo svet 100,0

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje

M. Marinković

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ječma, ovsa i raži, kao završni procesi u iproizvodnji, od velikog su značaja za ferajnji uspeh u gajenju ovih kultura. Od momenta pristupanja ovim poslovima, kao i od kvaliteta njihovog izvođenja u velikoj meri zavisi količina i kvalitet proizvoda. Propusti pri sredivanjiu ovih useva mogu dovesti do velikih gubitaka u zrnu, pa i do pogoršanja njegovog kvaliteta.

Pošto svaka od ovih kultura, pored zajedničkih, ima i specifične osobine, to se i sređivanje mora prilagoditi tim specifičnostima. U ovom poglavlju pri obradi materije posebno će se istaći specifičnosti u sređivanju ječma, ovsa i raži.

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ječma

Ječmovi ravnomerno sazrevaju i dobro dozrevaju posle žetve, ali se više osipaju od pšenice. Naročito se osipaju višeredi ječmovi, kod kojih ne ispadaju samo pojedina zrna iz klasa, već otpadaju čitavi delovi, pa i celi klasovi. Ovo dolazi otuda što je vreteno klasa višeredni ječmova dosta krto i lako se lomi. Za razliku od višeredih, kod dvoredih ječmova pri osipanju ispadaju pojedina zrna iz klasa.

Ove osobine ječma nameću i određivanje rokova žetve. Kod ječma namenjenog za proizvodnju piva mora se obratiti posebna pažnja vremenu žetve, jer rano požnjeven pivarski ječam ima zrno mutne boje i bez sjaja. Takvo zrno sadrži više nebelančevinastog azota, tj. belančevine nisu još potpuno formirane, nisu dobile svoju konačnu formu, što ima velikog uticaja na kvalitet proizvedenog piva. Zbog toga se pivarski ječam žanje u punoj zrelosti, kada je zrno potpuno tvrdo, osje sa klasa još ne otpada, a klasovi stoje pravo ili su malo povijeni.

Ječam za ishranu stoke žanje se u voštanoj zrelosti, što je u zavisnosti i od načina žetve.

Žetva je veoma, kao početna faza u sređivanju useva može biti odvojena od vršidbe ili jednovremena sa vršidbom. Uglavnom žetva može biti: ručna, delimično ručna a delimično mašinska i potpuno mehanizovana. Prve dve su višefazne a poslednja je jednofazna. I potpuno mehanizovana žetva može biti jednofazna i dvofazna. Jednofazna žetva je ako se u jednom potezu obavlja žetva i vršidba. Dvofazna je kada se žetva obavlja takvim mašinama koje ostavljaju požnjevenu masu u otkosu, a zatim se po završenom sušenju pristupa kombajniranju iz otkosa. Kombajni koji vrše kombajniranje iz otkosa moraju da budu snabdeveni pikap uređajima.

Višefazni način sređivanja ječma

Zetva i vezivanje. Ručna žetva i vezivanje obavljaju se na individualnim gazdinstvima primitivnim oruđima, srpom ili kosom, na vrlo malim površinama i u krajevima gde nije moguee primeniti mašine. Ovaj način sređivanja skopčan je sa velikim utroškom radne snage po jedinici površine ili proizvoda. Vreme sređivanja useva se znatno produžuje. Ručna žetva se obavlja u žutoj zrelosti. Požnjeven usev se ostavlja u rukovetima da se prosuši pa se drugog dana u jutarnjim ili popodnevnim časovima vezuje u snopove.

Delimično ručno a delimično mašinsiko sređivanje, obavlja se običnom kosačicom ili žetelicom — rukovodačicom. Ako se kosačica koristi za žetvu strnih žita mora se iza -kose postaviti platforma širine zahvata kose na koju se sa-kuplja poženjevna masa. Periodično skidanje požnjevenog žita sa platforme obavlja se drvenim vilama ili ručnim grabuljama, pri čemu se formiraju rukovedi. Nešto savršeniji način žetve jeste žetva žetelicom — rukovedačicom. Kod nje postoji platforma na koju se sakuplja požnjevena masa, a rukovedi se formiraju i skidaju sa platforme za to konstruisanim grabuljama. Veličina rukovedi može se regulisati, a zavisi od gustine useva. Kod oba načina žetve snopovi se vezuju ručno.

Potpuno mehanizovano -sređivanje (žetva i vezivanje) obavlja se žetelicom-samovezačicom (sl. 1). Zetva i vezivanje snopova izvodi se bez učešća radnika. Njegova uloga se svođi na upravljanje mašinom, na praćenje rada pojedinih radnih delova i na blagovremeno otklanjanje kvarova i gubitaka.

Proces koji o-bavlja ova mašina teče sledećim redom: Motovilo dovodi stabljike žita do aparata za rezanje i sasečene ih slaže na platno platforme, koje ih dalje prenosi do elevatora. Elevatori ih dalje pr-enose na sto za vezivanje. Kvalitet rada sam-ovezačica zavisi od sinhronizova-no podešenih i regulisanih radnih delova. Motovilu treba u toku rada obratiti veliku pažnju kako pri žetvi normalnih — nepoleglih useva tako i poleglih. U normalnim usevima motovilo treba regulisati tako da donja letva po visini udara žito negde ispod klasa, a nikako niže ili više. Svako odstupanje od ovoga povlači -i povećanje gubitaka. Motovilo takođe može da se reguliše kako po visini tako i napred ili nazad u odnosu na aparat za košenje. Položaj motovila zavisi od useva i svaka promena povlači za sobom i njegovo podešavanje. Kod poleglih useva motovilo treba da bude postavljeno tako da najboljeinanosi stabljike na kosu i platformu.

Sl. 1 — Žetelica — samovezačica

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 2 − Vršidba — završni deo višefaznog načina sređivanja ječma

Izostavljeno iz prikaza

Platformu treba regulisati tako da nož po celoj širini radnog zahvata odseca stabljike na istoj visini. To se reguliše podizanjem ili spuštanjem radnog točka i točka strnjikaša. Platforma treba da bude uvek pod izvesnim uglom nagnuta napred u pravcu kretanja, jer ovakav položaj platforme obezbeđuje lakše sečenje stabljika i bolje polaganje požnjevene mase na horizontalno transportno platno. Kod poleglih useva pravilno podešenim uglom platforme i visinom košenja možemo gubitke svesti na minimum.

Napred nabrojani načini žetve mogu se obavljati ranije u žutoj zrelosti, jer se do vršidbe zrno može osušiti i dozreti u snopovima.

Pri vezivanju snopova, kod višefazne žetve, treba obratiti pažnju na mesto vezivanja snopa. Potrebno je da vezivanje bude u gornjoj trećini stabljike prema klasu, jer dalje operacije oko sređivanja mogu da dovedu do većih ili manjih gubitaka ako se stabljike izvlače i snopovi rasipaju, što je čest slučaj.

Snopove koji ostaju na parceli posle žetve treba sakupiti i pažljivo zdenuti u krstine. Krstinanje obaviti što je moguće pažljivije i kvalitetno, kako bi se sprečilo zakišnjavanje. Ako krstine zakisnu u većoj meri, snopove treba rasturiti i prosušiti. Ovo se naročito odnosi na pivarski ječam, koji treba da sačuva dobru klijavost i boju zrna.

Posle prosušivanja u krstinama potrebno je da se snopovi sklone sa parcele i zdenu na mestu gde će se obaviti vršidba. Prevoz sa njive, takođe, treba obavljati pri većoj relativnoj vlažnosti vazduha (u jutarnjim i večernjim časovima).

Vršidba. Vršidba ječma kao završna faza višefaznog sređivanja obavlja se na više načina. U najprimitivnije načine vršidbe spadaju mlaćenje pomoću mlatila i vršidba pomoću domaćih životinja, koji se u našoj zemlji mogu sresti u zabačenim i teško pristupačnim krajevima. Pri ovakvim načinima vršidbe gubici zrna su veliki, a i sam efekat rada je vrlo mali uz veliki utrošak rada i fizičkog naprezanja. čoveka. Posle mlaćenja ili vršidbe sa stokom obavlja se odvajanje krupnih primesa-slame vilama, a odvajanje zrna od slame i pleve izvodi se pomoću vetra ili vetrenjače.

Nešto bolji način vršidbe od prethodnih jeste vršidba prostom vršalicom. Njen rad se svodi samo na mlaćenje klasova i istresanje zrna. Dalji postupak za odvajanje zrna od slame i pleve je isti kao kod prethodnih. Ove vršalice se još i danas koriste, ali vrlo retko, u zabačenim krajevima.

Vršidba vršalicama je savršeniji način višefaznog sređivanja svih strnih žita (sl. 2). Vršalica jednovremeno obavlja niz operacija kao: mlaćenje klasova i oslobađanje zrna, odvajanje ovršenog zrna iz slame i pleve, čišćenje zrna i na kraju klasiranje zrna po krupnoći.

Kvalitet rada vršalice zavisi od više faktora među kojima su najvažniji sortna osobina, vlažnost i zakorovljenost.

Pri vršidbi važi pravilo da za svaku sortu obavezno treba izvršiti podešavanje vršalice da bismo dobili kvalitetno zrno i gubitak sveli na najmanji procenat. Pri vršidbi ječma treba imati u vidu uticaj osja na separacione organe vršalice, koje bubanj nikada ne odvoji potpuno od zrna. Osje ima veliku moć zakačinjanja i otežava izđvajanje zrna iz slame i pleve.

Pri vršidbi suvog ječma dolazi do velikog sitnjenja slame te se opterećuje plevno sito na kome mogu nastati gubici.

Zakorovljenost takođe ometa kvalitetan rad vršalice. U ovršenom zrnu ima korovskog semena koje je uvek vlažnije od zrna ječma, i delova korovskih biljaka a to dovodi u pitanje uspešno čuvanje ječma.

Gubici koji se mogu pojaviti pri vršidbi ječma isti su kao i kod ostalih strnih žita. Pošto se ječam lako mlati treba obratiti pažnju zazoru između bubnja i podbubnja i ne dozvoliti da slama bude isuviše sitna. Sitna slama vrlo malo odlazi preko slamotresa, već odlazi na plevno sito, koje iz tako sitne slame i pleve ne može da izdvoji sva zrna, te su gubici neminovni. Ako se u slami pojave zrna, znak je da nam ona ide prebrzo preko slamotresa. Spuštanjem zavese utiče se na brzinu kretanja slame, a time se omogućuje duže zadržavanje zrna na slamotresu i izdvajanje iz slame. Vlažna slama takođe ima uticaja na izdvajanje zrna iz slame. Pojava zrna u plevi je moguća iz više razloga: suviše jaka vazdušna struja, nejednako postavljeni prigušivači, suvišak sitne slame na situ, i na kraju sita zapušena osjem tako da je smanjena propusna moć. Pomenuti nedostaci moraju se blagovremeno otkloniti kako bi se dobilo kvalitetno zrno, a gubici sveli na najmanju meru. Takođe treba obratiti pažnju na lomljenje zrna kod pivarskog ječma i semenskog materijala. Polomljena zrna utiču na kvalitet slada (ako se radi o pivarskom ječmu) i na kvalitet semena (kada je u pitanju semenska roba). Lomljenje zrna može nastupiti na bubnju i podbubnju i na gruvaču. Ako su bubanj i podbubanj isuviše primaknuti onda će doći do lomljenja zrna, a biće dosta i sitne slame. Da li bubanj lomi zrna proverava se na taj način što se uzima proba ispred gruvača, jer i on može da izazove lomljenje zrna. Ako ustanovimo da u protoku zrna pre gruvača nema polomljenih zrna, znak je da ih gruvač lomi. Ječam treba uvek propustiti kroz gruvač da bi se sa zrna skinulo osje. Ukoliko gruvač lomi zrna treba ga regulisati tako da zrno ne prelazi celom njegovom dužinom.

Gruvač se sastoji uglavnom iz dva dela, i to: letvičastog i nožastog dela. Letvičasti je u obliku zarubljene kupe, a nožasti u obliku cilindra. Omotač i letvice letvičastog dela su pod istim uglom, što omogućava regulisanje zazora između letvica i omotača. Pomeranjem iozeta na koje su pričvršćene letvice, levo ili desno po vratilu gruvača reguliše se zazor kako bi se sprečilo lomljenje zrna. Ukoliko i posle ovog regulisanja ima polomljenih zrna, Ireba potpuno isključiti rad letvičastog dela spuštanjem zasuna. Zasun služi da spreči prelazak zrna iz nožastog dela u letvičasti. Nožasti deo gruvača služi za skidanje plevica kod pšenice i osja kod ječma. Noževi su postavljeni u spirali i uvek guraju zrno prema letvičastom delu. Na kraju nožastog dela nalaze se vrata sa donje strane omotača. Pritisak vrata na omotač može se regulisati pomoću tega, a time i dužina izlaganja zrna dejstvu noževa -koji mogu da izazovu lomljenje zrna. Od praviinog reguiisanja ovog pritiska zavisiće i lomljenje zrna. Ako se i posle regulisanja gruvača usatnovi lomljenje zrna, znači da ga treba potpuno isključiti iz rada.

Jednofazni način sređivanja ječma sa kombajniranje

U sređivanju strnih žita, pa i ječma, kombajn ima prednost nad ostalim načinima jer u jednom potezu — fazi obavlja setvu i vršidbu (sl. 3). Pored upotrebe za sređivanje useva u jednom potezu — fazi, kombajn se može koristiti i za kombajniranje iz otkosa — dvofazni način žetve. Tada kombajn obavlja poslednju operaciju — vršidbu.

Upotreba kombajna za sređivanje useva ima više prednosti: manji utrošak ljudskog rada po jedinici površine ili proizvoda, manji gubici, brže uklanjanje useva sa polja, blagovremena primena agrotehničkih mera za naredni usev i dr.

Kombajn ima ograničeno vreme upotrebe u sređivanju strnih žita. Ječam kao kultura koja ranije sazreva od ostalih strnih žita, pšenice i ovsa, ima uticaja na produženje korišćenja kombajna. Usleđ ograničenog vremena upotrebe kombajna u toku godine on se raznim adaptacijama i dodacima upotrebljava za sređivanje i drugih kultura, kao: kukuruza, soje, suncokreta, silaže i trava. Na ovaj način se i cena koštanja jednog radnog dana kombajna smanjuje, mada je ona još visoka.

Kombajniranje useva, kao što je to napred rečeno, može biti u jednom potezu — fazi i u dva poteza — dvofazna žetva. Razlika između jednog i drugog načina je u tome što za prvi treba žetvu obavljati kada usev dostigne punu zrelost i zrno nema više od 20% vlage. Opadanje vlažnosti zrna naglo se smanjuje, tako da za nekoliko dana vlažnost spadne na 14% i manje. Drugi način — dcofazna žetva može da počne u žutoj zrelosti, a obavlja se mašinama koje pokošen usev ostavljaju u otkosu da se prosuši pa se posle izvodi vršidba kombajnom iz otkosa. U ovom slučaju kombajn obavlja poslednju operaciju — vršidbu. Da bi kombajn mogao vršiti kombajniranje useva iz otkosa mora mu se dodati pik-ap uređaj, koji ima zadatak da podiže otkos i da ga dodaje pužnom >transporteru hedera. Dalji proces se obavlja isto kao i kod kombajniranja useva u jednom potezu — fazi.

Pri kombajniranju useva bilo na koji način gubici su znatno manji nego kod ostalih načina žetve. Oni mogu nastati na hederu i vršalici kombajna. Kada se kombajnira vlažan usev, na hederu su najmanji gubici, ali su zato povećani na vršalici. Ovo zbog toga što se zrno teško izdvaja iz vlažne slarne. Sa smanjenjem vlažnosti useva povećavaju se gubici na hederu a smanjuju na vršalici. Od ukupnih gubitaka koje učini kombajn 80% otpadaju na heder a 20% na vršalicu. Kod poleglih useva gubici na hederu su znatno veći. Provera da li gubici nastaju na hederu ili na vršalici izvodi se na taj način što se u toku kombajniranja useva kombajn zaustavi i pregleda zemlja odmah iza kedera. Ako se ustanovi da ima istresenih zrna, znak je da ona potiču sa hedera. U ovakvim slučajevima treba izvršiti pregled i ispred motovila, gde kombajn još nije naišao, jer može da se desi da su zrna ispala pre nailaska kombajna usled neke elementarne nepogode. Ukoliko iza hedera nema istresenih zrna a ima ih iza vršalice, znači da vršalica ne odvaja dobro zrno od slame i pleve. Na ove momente treba obratiti pažnju i odmah intervenisati kako bi se gubici sveli na najmanju meru.

Brzina kretanja kombajna treba da bude takva da postiže najveći učinak a najmanje gubitke. U normalnim usevima brzina treba da iznosi između 3 14 km/h. Ona se najbolje određuje prema motovilu, koje treba žitnu masu da nanosi na kosu, a nikako da je gura ispred sebe. Povećana brzina kretanja povlači za sobom i povećanje gubitaka kako na hederu tako i na vršalici, jer bubanj kombajna ima određenu propusnu moć žitne mase, koja iznosi oko 2,8 kg u sekundi, računajući na optimalne uslove.

Kombajniranje ječma ne razlikuje se od kombajniranja ostalih strnih žita izuzev u nekim momentima na koje se treba osvrnuti. Ječam ima dosta osja i da bi se ono što više odstranilo sa zrna treba blokirati podbubanj limom koji se sa kombajnom isporučuje kao pribor. Lim pokriva tri polja između poprečnih šina kroz koje su provučene čelične žice podbubnja. Kod normalnih (nepoleglih) useva obavezno skinuti prste sa motovila, jer mogu prouzrokovati gubitke veće nego pri žetvi pšenice. Kod poleglih useva postupak je kao i kod pšenice, tj. na letvama motovila treba da budu obavezno stavljeni prsti koji će podizati polegle stabljike i nanositi ih na kosu. Takođe, kod poleglih useva visina košenja treba da je što niža, tako da kosa zahvati i najniže klasove.

Organizacija i rad kombajna u polju

Parcele na kojima će se sređivanje useva obavljati mehanizovano treba pre setve pripremiti, poravnati ravnjačem i ukloniti sve ostatke koji mogu oštetiti mašine za sređivanje.

Pre početka kombajniranja useva parcelu treba opkositi, jer su rubni redovi nedozreli i sa dosta korova. Zaokreti kombajna na uglovima treba da su u vidu osmice ili klisa, a nikako u obliku polumeseca. Na kombajnu nositi dosta praznih džakova, ako se radi sa kombajnom kod koga se zrno prihvata u džakove. Odlaganje džakova vršiti na određenim mestima, po nekoliko komada, a nikako pojedinačno, jer se prilikom transporta i utovara gubi dosta vremena.

Pre početka rada na kombajnu treba sve istrošene delove zameniti novim, a nepravilno podešene radne organe podesiti za ječamstrna žita. Neophodno je u mestu proveriti sve radne organe kako funkcionišu, a naročito sigurnosne spojke, da bi se sprečili lomovi i zastoji kombajna. Ovo zbog toga što se sa kombajnom u protekloj godini završio rad sa suncokretom, sojom ili kukuruzom, te ga sada treba prilagoditi za rad sa ječmom.

Napred je rečeno da na hederu nastaje 80% gubitaka a na vršalici svega 20%. Motovilu valja obratiti punu pažnju, jer ono treba da nanosi masu na kosu, a to se postiže brzinom kretanja kombajna. Kod normalnih useva najniža letvica na motovilu treba vertikalno da ulazi u žito, a ne da ga gura. Letvica treba takođe da udara stabljike negde ispod klasa, u gornjoj trećini. Svako odstupanje od ovoga povlačiće i povećanje gubitaka. Kod retkih useva kombajn može da se kreće brže, ali zato i motovilo treba da pravi veći broj okretaja. To se postiže promenom lančanika koji pokreće motovilo. Pužni transporter hedera treba da je pravilno podešen, da bude podignut od korita toliko da ne lomi zrna a da dobro prenosi pokošenu masu i zrna ka sredini, odnosno prstima pužnog transportera. Kod kombajna, počev od motovila pa sve do bubnja, žitna masa stalno dobija ubrzanje. Iza bubnja nalazi se zadnji biter ili odbojni biter koji zaustavlja ubrzanje mase i predaje je slamotresima na izdvajanje zrna iz slame.

Ječam se lako mlati i zazor između bubnja i podbubnja treba podesiti tako da što manje sitni slamu. Preko slamotresa otići će najveći deo slame te će biti rasterećini ostali separacioni organi. Slamotrese treba često pregledati, jer sabirne ravni slamotresa mogu da se napune sitnom slamom i plevom, usled čega neće moći da primaju zrna, te će ona sa slamom odlaziti napolje. Naročito obratiti pažnju pri kombajniranju vlažnih useva na početku žetve ili pri radu u jutarnjim časovima. Jutarnje časove uvek koristiti za tehničko staranje i održavamje kombajma i madoknaditi ih radom u večernjim.

Lomljenje zrna kod kombajna može da bude na bubnju i podbubnju, na elevatorima žitne i povratne mase i ma pužnom transporteru hedera. Pužni transporter hedera lomi zrna kada je zazor između njega i korita mali. Regulisanjem ovog zazora, podizanjem pužnog transportera, uzrok se otklanja. Lomljenje zrna na bubnju otklanja se povećanjem zazora između njega i podbubnja. Ako bubanj ne sitni suviše slamu znak je da ne lomi zrna. Uzrok treba tražiti na drugoj strani. Lomljenje zrna takođe može nastati i na elevatorima koji prenose ovršenu i povratnu masu. Do lomljenja zrna dolazi ako je lanac elevatora koji prenosi ovršenu masu prema sortir-cilindru nezategnut. Zatezanjem lanca ovaj se nedostatak otklanja.

Transport zrna sa polja do magacina ili sušare može se obavljati različitim transportnim sredstvima, kamionima i traktorskim prikolicama. Zrno može biti u rasutom stanju i u džakovima — što zavisi od načina vršidbe. Ako se radi sa kombajnima bunkerašima onda se zrno prihvata u prikolice u rasutom stanju, dok se kod ostalih kombajna i vršalica prihvata u džakove i u njima se transportuje. Prikolice ili kamioni (sl. 4) kojima se transportuju džakovi treba da su sa oborenim stranicama, radi lakšeg utovara na parceli. Za jedno transportno sredstvo koje će prevoziti džakove potrebna su tri radnika (dva za nabacivanje na prikolicu ili kamion, jedan za slaganje džakova). Radi efikasnijeg utovara, džakove sa kombajna treba ostavljati po nekoliko u gomili, a nikako pojedinačno.

Transport zrna ječma

Za transport zrna u rasutom stanju najpogodndji su transportni sanduci sa hidrauličnim uređajima, zbog lakšeg i bržeg istovara. Istovar i ubacivanje zrna u magacinske prostorije uslovljeni su potrebnom opremom za mehanizovano manipulisanje zrnom. Ukoliko magacini nisu opremljeni za mehanizovano unošenje zrna, već to mora da se obavlja ručno prethodnim stavljanjem u džakove, dolazi do velikog gubljenja vremena i utrošak radne snage.

Pri transportu zrna u rasutom stanju treba obratiti pažnju na ispravnost sanduka, a pri transportovanju džakova paziti da se ovi ne cepaju pri utovaru i istovaru.

Sušenje zrna

Pri višefaznom sređivanju ječma sušenje i dozrevanje se obavljaju u snopovima i krstinama tako da se zrno posle vršidbe može odmah skladirati u silose i magacine, jer ima između 14 do 15% vlage. Pri jednofaznom načinu sređlvanja zrno ima nešto veći procenat vlage, koji se uvek mora dovesti na 14—15%. Sušenje ječma kao i ostalih žita, obavlja se provetravanjem i sušenjem toplim vazduhom (sl. 5). Sušenje provetravanjem izvodi se u komorama delovanjem vazdušne struje kroz žitnu masu pomoću za to postavljene cevi. Ovo strujanje može biti horizontalno i vertikalno. Ventilatori za potiskivanje vazduha za ovaj način sušenja treba da imaju veliki kapacitet, jer se voda iz zrna sporo gubi, a zavisi od relativne vlažnosti vazduha i temperature. Sušenje toplim vazduhom, za razliku od provetravanja, može za kratko vreme da dovede vlagu zrna na 14—15%.. Međutim visoka temperatura zagrejanog vazduha može negativno da utiče na kvalitet zrna, te pri ovom načinu sušenja treba to imati u vidu i biti oprezan. Kod semenske robe i ječma namenjenog za proizvodnju piva visoka temperatura, makar bila i kratkotrajna utiče na klijavost, ako pređe kritičnu tačku.

Sl. 5 — Univerzalna sušnica tipa »CER«

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 6 — Selektor

Izostavljeno iz prikaza

Kod nas se najviše primenjuje sušenje zrna na beskrajnoj traci koja se kreće kroz struju zagrejanog vazduha. Treba napomenuti  da su kritične temperature znatno više pri sušenju suvljeg nego pri sušenju vlažnijeg zrna.

Posle žetve i sušenja ječma treba prići obaveznom prečišća-vanju kako bi se odstranile sve primese koje mogu negativno da utiču na čuvanje (korovsko seme, delovi korovskog (bilja i dr.). Čišćenje se obavlja pomoću vazdušne struje i sistemom sita. Vazdušnom strujom se odvajaju lake primese i štura zrna, a pomoću sita krupne i sitne primese.

Priprema semena za setvu obavlja se na selektorima (sl. 6) koji imaju tu osobinu da iz glavnog useva izdvoje sve neželjene primese. Pomoću vazdušne struje i sita izdvajaju se lake, krupne i sitne primese, a pomoću trijerskih cilindera sa određenim prečnikom alveola (jamica) — okrugle i dugačke primese.

Skladiranje i čuvanje ječma

Skladišta u koje treba smestiti novi prinos moraju se najmanje mesec dana pre žetve očistiti od ostataka zrna i izvršiti dezinfekcija prostorije i opreme. Pokupljenu nečistoću i prašinu spaliti ili zakopati, kako bi se sprečilo širenje ambarskih štetočina.

Ječam, kao i ostala žita, skladira se u podnim i silosnim skladištima. Podna skladišta se koriste uglavnom kod manjih proizvođačkih organizacija. Ona mogu biti sa jednim i više spratova. Korišćenje prostora u ovim skladištima zavisi od vlažnosti zrna i znatno je manje od silosnih skladišta. Debljina sloja u podnim skladištima zavisi od godišnjeg doba i vlažnosti zrna i prikazana je u tabeli 1.

Tab. 1 − Dozvoljena visina sloja ječma pri podnom lagerovanju i čuvanju

Izostavljeno iz prikaza

Debliina sloja po mesecima u cm

• % vlage i lopatanje Od novembra do februara
  Do 15% 150
  Lopatanje posle dana = 28
  Od 15—17,5t0/oi 120
  Lopatanje posle dana = 14
  Od 17,5—19% 100
  Lopatati posle dana = 3
• % vlage i lopatanje Mart
  Do 15% 120
  Lopatanje posle dana = 14
  Od 15—17,5t0/oi 100
  Lopatanje posle dana = 7
  Od 17,5—19% 80
  Lopatati posle dana = 2
• %vlage i lopatanje April
  Do 15% 100
  Lopatanje posle dana = 7
  Od 15—17,5t0/oi 80
  Lopatanje posle dana = 3
  Od 17,5—19% 60
  Lopatati posle dana =
• % vlage i lopatanje Od maja do juna
  Do 15% 80
  Lopatanje posle dana = 7
  Od 15—17,5t0/oi 60
  Lopatanje posle dana = 3
  Od 17,5—19% 40
  Lopatati posle dana = svaiki dan
• % vlage i lopatanje Ođ j ula do avgusta
  Do 15% 60
  Lopatanje posle dana = svaki dan
  Od 15—17,5t0/oi 30
  Lopatanje posle dana = svaki dan
  Od 17,5—19% 20
  Lopatati posle dana =
• % vlage i lopatanje Od septembra do oktobra
  Do 15% 120
  Lopatanje posle dana = 7
  Od 15—17,5t0/oi 100
  Lopatanje posle dana = 7
  Od 17,5—19% 80
  Lopatati posle dana = 4 x nedeljno

Iz priložene tabele jasno se vidi da debljina sloja u podnim skladištima zavisi od godišnjeg doba i vlažnosti zrna. Zrno sa većim procentom vlage mora češće da se provetrava, jer je veće i disanje, kako bi zrno sačuvalo svoju kondiciju (naročito ako se radi o semenskom materijalu i ječmu namenjenom za proizvodnju piva).

U toku čuvanja stalno kontrolisati vlažnost i temperaturu zrna. Za ovo koristiti termometre i ostale instrumente kojima treba da raspolaže magacin. Ukoliko nema termometra, mogu se koristiti gvozdene šipke koje se zavlače u sloj žita i posle nekoliko časova izvlače, kada se rukom utvrđuje da li su zagrejane, odnosno da li je ječam zagrejan. Miris plesni i zadah u magacinu su prvi indikator da se zrno zagreva (samozagreva), te ga treba provetriti lopatanjem. Ovo se mora ponavljati sve dotle dok se zrno ne osuši i postigne -konstantnu vlažnost između 14 i 15%.

Skladiranje u silosima je znatno sigurnije od podnog lagerovanja i čuvanja. Silosi imaju određene -uređaje za stalno mešanje i provetravanje zrna, tako da se i zrno sa većim procentom vlage lakše i sigurnije čuva. Prednosti lagerovanja i čuvanja zrna u silosima sastoje se u sledećem:

— bolje korišćenje prostora,
— sigurnije lagerovanje i lakši pristup žitu i rad u njemu,
— lakši istovar i utovar zrna i
— lakše suzbijanje i uništavanje ambarskih štetočina.

Sve što je navedeno u pogledu uskladištenja i čuvanja ječma važi i za raž i ovas.

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ovsa

Po svojim osobinama ovas čini izuzetak od ostalih strnih žita. Neravnomerno sazreva i jako se osipa. U snopovima ne dozreva kao druga strna žita. Sazrevanje metldca ide od periferije ka unutrašnjem delu. Svi klasci na jednoj metlici ne sazrevaju jednovremeno. Sazrevanje ide kao i cvetanje — od vrha metlice ka bazi i od periferije prema sredini metlice.

Ako posmatramo samo jedan klasak u odnosu na celu metlicu tu je redosled sazrevanja sasvim drukčiji. Prvo sazrevaju najniži klasci, a od zrna prvo sazreva donje zrno, koje se prvo i obrazovalo.

Iz ovoga proizilazi da određivanje momenta žetve ovsa nije nimalo jednostavan posao. Sazrevanje ovsa je postepeno iščezavanje zelene boje i prelaže-nje u žutu ili tipičnu boju za dotičnu sortu. Za razliku od ostalih strnih žita kod ovsa je metlica često dostigla zrelost za žetvu a pleve i lišće su još zeleni. Ovo je naročito karakteristično za kasne sorte. Sve ove osobine ovsa nameću i pravovremeno određivanje rokova žetve. Sa zakašnjenjem od 2—3 ili više dana ne samo da se može izgubiti u prinosu već se gube i najbolja zrna.

Žetva ne sme početi ni suviše rano, jer kao što je napred rečeno, ovas ne dozreva posle žetve u snopovima i zrna u unutrašnjosti metlice su još zelena. Ovako nenalivena zrna ostaće štura, što će se u velikoj meri odraziti na prinos ovsa.

Žetvu ovsa treba početi kada su zrna u klascima na periferiji metlice u punoj zrelosti, a zrna u unutrašnjem delu metlice biće u to vreme u žutoj zrelosti.

Količina hranljivih materija u zrnu raste sve do pune zrelosti, te su i to momenti o kojima treba voditi računa pri određivanju vremena žetve. Ipak, pošto u punoj zrelosti dolazi do jakog osipanja taj momenat ne treba čekati. Pri određivanju momenta žetve mora se praviti razlika između žetve useva za ishranu stoke i useva za proizvodnju semena. Ovas namenjen za seme treba da dobro uzri. Gubitak zrna u ovom slučaju biće veći, ali zato druge kvalitetne osobine semena biće bolje. Kod merkantilne proizvodnje za stoonu ishranu neće smetati ako se nađe poneko zeleno zrno, ali zato smo sigurni da smo sačuvali i najkvalitetnija zrna.

Gazdinstva koja se bave proizvodnjom ovsa na većim površinama, bilo za stočnu ishranu bilo za seme, poželjno je da seju više sorta koje imaju različito vrerne sazrevanja. Dok se jedna sorta žanje druga stiže za žetvu. Ne treba dozvoliti da ovas prezri jer i slama prezrelog ovsa mnogo gubi u kvalitetu. Harington i Shebeski (1948), Kiesselbach i Lyness (1951) i drugi našli su da je slama mnogo svarljivija kad se ovas žanje pre punog zrenja. Ovas dostiže maksimalne prinose i gotov je za žetvu vezačicama kada vlažnost zrna spadne na najmanje 20%.

Na sazrevanje ovsa utiče više faktora, i to: sorta, podneblje, položaj, nadmorska visina i geografska širina, količina atmosferskih taloga u toku godine, toplota, setva i đubrenje. U zavisnosti od napred nabrojanih faktora i vreme žetve će biti različito. Kod nas žetva ovsa pada prosečno u julu. U brdskim i planinskim predelima od jula pa do avgusta i septembra.

Specifičnosti u sređivanju ovsa

Žetva ovsa se obavlja kao i žetva ostalih strnih žita. Pošto je kod ječma žetva opisana detaljnije, u ovom delu iznećemo samo specifičnosti koje se odnose na ovas. Ručna žetva ovsa najčešće se obavlja u jutarnjim i večernjim časovima. Požnjeven ovas se ostavlja u rukovetima da se osuši do narednog dana, kada se takođe koriste jutarnji i večernji časovi za vezivanje. Ovo vreme se koristi za žetvu i vezivanje jer ono u znatnoj meri utiče na smanjenje osipanja ovsa. Ako se ovas ne osuši dovoljno, već se vlažan veže u snopove, može doći do upale, odnosno do samozagrevanja vlažne slame. Pri žetvi samovezačicama voditi računa o veličini snopova. Ostaviti da se dobro osuše pa tek onda pristupiti kamarisanju. U kamare i stogove ne smeju se zdenuti vlažni snopovi, jer se mogu upaliti, usled čega će seme izgubiti klijavost i dobiti karakterističan miris.

Sl. 7 — Sređivanje ovsa kombajnom

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 8 — Sređivanje raži kombajnom (SSSR)

Izostavljeno iz prikaza

U izvesnim slueajevima, kada dođe do zagrevanja u stogovima i kamarama, seme može ipotpuno da izgubi klijavost. Ovas je u tom pogleđu osetljiviji od ostalih strnih žita.

Žetva ovsa kombajnom (sl. 7) ne razlikuje se od žetve ostalih strnih žita, izuzev podešavanja na koja treba obratiti pažnju. Jačina vazdušne struje ventilatora treba da je podešena tako da bude dovoljmo jaka da čisti dobro zrno a da ga ne izbacuje napolje. To se postiže prigušivačima sa strane ventilatora, koje za ovas treba ostaviti na polovinu (za ječam i pšenicu oni su potpuno otvoreni). Rešeto ispod plevnog sita postaviti sa odgovarajućim otvorima za ovas. Ostala podešavanja i rad kombajna u polju isti su kao i kod ječma.

Najpodesnije je da se ovas kombajmira dvofaznim načinom žetve. Žetva može da počne ranije, da bi se u otkosu izvršilo sušenje, a zatim se kombajmom obavi završni proces sređivanja — vršidba.

Pri višefaznom sređivanju ovsa, kada se požnjeven ostavlja da se osuši, ima nezgodu u godinama sa dosta padavina, jer tada zrno dolazi u dodir sa vlažnom zemljom, teško se suši i mnogo se osipa. Najbolji način žetve jeste žetva kombajnima. Ako zrno sadrži veći procenat vlage, obavezno ga osušiti i dovesti na vlažnost na kojoj se može bez teškoća čuvati (14—15%).

Vršidba ovsa obavlja se kao i vršidba ječma, tj. na nekoliko načina: domaćim životinjama (u krajevima gde nije moguće prići savremenim mašinama), prostim vršalicama (koje samo istresaju zrno a odvajanje slame i pleve od zrna izvodi se pomoću vetra ili vetrenjača). Najbolji način vršidbe višefaznog sređivanja jeste vršidba vršalicama. One jednovremeno istresaju zrna iz metlica, odvajaju ih od slame i pleve i na kraju odvajaju po krupnoći, grubo klasiraju ako je potrebno, ali se danas više ne koriste. Vršidba ovsa vršalicama ne razlikuje se od vršidbe drugih strnih žita izuzev u izvesnim podešavanjima-regulisanjima koja su obavezna za ovas. Tu je obavezno regulisanje jačine vazdušne struje na velikom vetru — prvom čišćenju, što se postiže na isti način kao i kod vršalice kombajna, tj. pomoću prigušivača. Pri tome voditi računa da oni budu podjednako otvoreni sa obe strane. Ako to nije urađeno, imaćemo neočišćeno zrno i možda gubitaka u plevi. Takođe se mora izvršiti promena sita sa otvorima za ovas. Kontrolisati često rad elevatora-kofa za prenošenje zrna od velike lađe na drugo čišćenje. Često se dešava da pri vršidbi ovsa dolazi do zastoja usled zagušivanja kofa-elevatora zbog toga što kaiš za pogon elevatora nije dobro zategnut. Hranjenje bubnja-vršalice mora da je ravnomerno i ujednačeno na celoj širini bubnja. Ukoliko hranjenje nije ujednačeno (već sa prekidima) tada će izlaziti neovršene metlice.

Uskladištenje i čuvanje ovsa

Ovršen ovas se skladira u magacine, ambare ili podesne prostorije, kada su u pitanju manje količine. Veće količine se skladiraju u magacine i silose sa potrebnim uređajima za ventilaciju i sigurno čuvanje do upotrebe.

Čuvanje suvog zrna ne predstavlja nikakve teškoće izuzev što s vremena na vreme treba provetravati prostorije. Sasvim je druga stvar sa zrnom ovsa koje ima veću vlažnost od 15%. Banke i N o e c k e r (1933) našli su da se ovas zagreva vrlo malo ako je vlažnost zrna mala, ali da dostiže temperature od 27,1 do 47,7° kada je vlažnost do 22% ili više. Klijavost zrna vlažnosti 26,4% smanjivala se u toku zagrevanja na svega 6% posle 3 dana na 40° i na 0% posle 1 dana na 50° sa vlagom zrna od 22,8%.

Procenat vlage pri kome se zrno neće pokvariti zavisi od klime, prema W a l k d e n u (1954). U severnoj Dakoti vlaga može da bude 14 ili 15%, dok u toplijim krajevima, kao što je Kanzas, treba da bude još manja. Walkden i dr. (1954). Pederson i dr. (1954). W a l k e r i T e l f o r d (1955) i drugi navode načine za sprečavanje visoke vlažnosti i teškoće za čuvanje:

1. odlaganje žetve dok se usev ne osuši;
2. suzbijanje korova u toku vegetacije;
3. izbegavati suviše rano ili s-uviše kasno kombajniranje u danima kada atmosferska vlaga čini zrno »žilavim«;
4. niže ili nedozrele delove parcela kositi kasnije;
5. ako je neophodno žeti usev sa vlažnim zrnom treba ga rasuti da se osuši.

Iz izloženoga jasno proizilazi da se suvo zrno lako čuva. Međutim, pri čuvanju vlažnog zrna nailazimo na velike teškoće, naročito pri čuvanju semenske robe. Pored dobro odgajenog useva u polju potrebno je i u magacinu čuvati i negovati zrno do njegove upotrebe bilo za seme bilo za stočnu ishranu. Vlažno zrno treba osušiti i svesti mu vlagu na 15%, kako bi njegovo čuvanje bilo jevtinije i sigurnije.

Žetva, vršidba i čuvanje raži

Raž se odlikuje ravnomernim sazrevanjem. Utvrđeno je da je voštana zrelost zrna u najkrupnijim klasovima najbolji period za početkom žetve raži. U to vreme se zrno kod srednje krupnih klasova nalazi u početku voštane ili na prelazi između mlečne i voštane zrelosti. U toj fazi prestaje priticanje hranljivih materija u zrno. Na taj način početak žetve u fazi pune voštane zrelosti kod najkrupnijih klasova i u početku voštane ili na prelazu ka voštanoj zrelosti kod srednje krupnih klasova ne izaziva smanjenje prinosa i kvaliteta zrna. Zrno srednje krupnih klasova dostiže punu voštanu i punu zrelost u procesu žetve i daljeg sređivanja useva. Ne sme se dozvoliti odlaganje početka žetve do nastupanja voštane zrelosti i kod malih klasova, jer će u tom slučaju doći do gubitaka usled osipanja najkrupnijeg i najboljeg zrna. Period pune voštane zrelosti, koji je najbolji za žetvu raži, obično ne traje suviše dugo i ne sme se propustiti.

Za određivanje početka žetve treba na više mesta u njivi utvrditi punu voštanu zrelost zrna u krupnim klasovima. Za to se klas savija, uzima se najkrupnije zrno i preseca na pola. Ako pod opnom i blizu brazdice nisu vidljivi ostaci hlorofila, smatra se da je zrno dostiglo voštanu zrelost. U toj fazi zrno se lako reže noktom, a endosperm se slobodno mesi kao vosak. Do izvesnog stepena kao pokazatelj voštane zrelosti i momenta početka žetve može da posluži i prelaz slame od zelene u žutu boju.

Za određivanje najpogodnijeg momenta žetve treba svakodnevno pregledati parcele i po nastupanju voštane zrelosti početi sa žetvom.

Žetvu treba završiti u vrlo kratkom roku, a to zavisi od organizacije i raspoložive opreme.

Specifičnosti sređivanja raži

Pošto se raž u našoj zemlji najvećim delom gaji u brdsko-planinskom području, gde daje bolje i sigurnije prinose od pšenice, kao i na terenima gde se pšenica ne može gajiti, žetva se obavlja na razne načine. Dvofazna žetva raži donosi najmanje gubitke (Ivanov, 1961). Zbog toga što se u našoj zemlji raž gaji tamo gde je pristup savremenoj mehanizaciji vrlo težak ili nemoguć, najviše se primenjuje višefazna žetva, kod koje su gubici u odnosu na dvofaznu žetvu znatno veći. Žetva raži uglavnom se obavlja ručno, a delimično mašinski i potpuno mehanizovano. Mehanizovana žetva se primenjuje na društvenim gazdinstvima, a na individualnim gazdinstvima ručna.

Pri suvišnom stajanju nepožnjevene raži, osim osipanja najboljeg zrna, gubici nastaju i u smanjenju apsolutne težine (1000 zrna). U vlažnim godinama zrno tamni i može klijati na biljci. Kvalitet zrna se jako smanjuje, pri mlevenju daje mnogo manji procenat brašna, a smanjuje se narastanje hleba pri pečenju. Ovakvo zrno je, takođe, nepodesno za setvu.

Najbolje je, gde god je to moguće, za žetvu koristiti kombajne kao najsavršenije mašine (sl. 8), koje svode gubitke na minimum. Žetvu snopovezačicama i drugim (prostijim) mašinama izvoditi ne pri kraju voštane zrelosti kao pri žetvi kombajnom, već u voštanoj zrelosti.

Ručna žetva (srpom i kosom) zastupljena je najvećim delom u brdsko-planinskom području. U ovim krajevima još možemo naći zgrade pokrivene slamom od raži, gde se naročito vezuju mali snopovi i vršidba se obavlja mlaćenjem pomoću motke.

Odmah posle žetve raž se vezuje u snopove i stavlja u krstine da bi zrno dozrelo i prosušilo se. Ovo je naročito važno u godinama sa dosta vlage, kada zrno nije dostiglo punu zrelost i brzo se kvari.

Ustanovljeno je da se kod čvrsto vezanih snopova raž brže prosušuje, što se objašnjava ravnomernijim rasporedom vođene pare. Neblagovremeno složeni snopovi posle žetve izlažu se samozagrevanju, i to utoliko jače ukoliko je raž bila sirovija.

Pri žetvi bilo !kojom mašinom najpre treba usev opkositi, a krajeve polja zaokrugliti, da se usev ne mlati. Prvo treba žeti polegle useve da bi se izbegle štete na zrnu i slami.

Kamarenje i vršidba. Pokošena raž ne sme se dugo ostavljati u polju, kao ni slama posle kombajniranja, jer to povlači za sobom uvećane gubitke. Pet do šest dana posle kosidbe treba pristupiti vršidbi raži, počinjući prvo od semenskih parcela. Zbog toga je potrebno na vreme pripremiti vršalice. Pri kamarisanju voditi računa da između kamara može da se postavi vršalica. Kamare denuti solidno, da ne dođe do zakišnjavanja. U slučajevima da se vršidba mora obavljati posle kiša, dovoljno je skinuti dva-tri reda snopova pa se vršiđba može dalje nesmetano obavljati.

Za vreme vršidbe, kao i kod ostalih strnih žita, stalno pratiti rad mašine i preduzimati mere za sprečavanje gubitaka Povremeno kontrolisati kako se istresa zrno iz slame i pleve.

Uskladištenje i čuvanje

Ovršeno zrno raži ima povećanu vlažnost i zakorovljenost. Takvo zrno se mora prosušiti i očistiti na trijerima ili selektorima. Sušenje na suncu i vazduhu može da se obavi kada su u pitanju male količine, dok se velike količine moraju obavezno sušiti u sušarama za zrno.

Da bi se zrno moglo sačuvati treba ga pre stavljanja u magacine očistiti od semena korova i drugih primesa, a vlažnost mu ne sme biti veća od 14—15%. Zrno kao svaki organizam diše. Proces disanja vezan je za utrošak kiseonika i izdvajanje vode i ugljendioksida. Ukoliko je vlažnost zrna veća utoliko je d energija disanja veća, veće je izdvajanje vlage i toplote. Time se stvaraju povoljni uslovi za pojačano disanje i samozagrevanje. Ovakvi uslovi su povoljni za razviće plesni i bakterija, što pogoršava uslove čuvanja.

Magacin u kome će se čuvati zrno treba da je očišćen od zrna iz prethodne godine. Magacinska oprema mora da bude dezinfikovana, a magacin tako opremljen da se može ventilirati.

Neophodno je sistematski proveravati vlažnost i temperaturu zrna. Za ovo koristiti specijalne termometre ;i vlagomere. U nedostatku ovih instrumenata mogu se koristiti gvozdene šipke, koje se pobodu u gomilu zrna. Ako se posle 2 časa izvade zagrejane, znači da se zrno samozagreva, što se može primetiti i po pojavi specifičnog zadaha koji prati ovaj proces. Čim se ovo utvrdi treba odmah pristupiti lopatanju, kako bi se vlažnost zrna dovela na stepen koji ne prouzrokuje samozagrevanje, odnosno pri kome se može sa uspehom čuvati.

Hemijski sastav i iskorišćavanje

M. Obradović

S obzirom da je u prethodmim poglavljdma bilo dosta reči o svojstvima ječma, ovsa i raži kao poljoprivrednih kultura i o njihovom gajenju, u ovom poglavlju se izlaže materija o njihovim svojstvima kao ljudske hrane, hraniva za stoku i sirovine za industrijsku i drugu preradu i korišćenje.

Pri obradi materije, naročito materije o iskorišćavanju proizvoda ovih kultura, imajući u vidu kome je knjiga namenjena, detaljnije je obrađeno iskorišćavanje u poljoprivredi, a znatno uže u industriji.

Hemijski sastav i iskorišcavanje ječma

Hemijski sastav ječma

Vanredno veliki broj ispitivanja izvršen je u pravcu upoznavanja sastava zrna ječma. Da ibi se bliže upoznale bitne karakteristike hemijskog sastava ječma, dovoljno je navesti samo neke od rezultata, koji su objavljeni širom sveta (v. tab. 1).

Tab. 1 Hemijski sastav zrna ječma (Morison, SAD; Tome, SSSR; Obradović-Stošić, SFRJ)

Izostavljeno iz prikaza

• Ispitivani sastojci kao prosek većeg broja određivanja Sadržaj u % SAD (po Morisonu)
  Vlaga 10,6
  Sirovi protein — % 12,7
  Sirove masti — % 1,9
  Sirova celuloza — % 5,4
  Bezazot. ekstrakt. materije — % 66,6
  Mineralne materije — % 2,8
• Ispitivani sastojci kao prosek većeg broja određivanja Sadržaj u % (po SSSR Tomeu)
  Vlaga 13,0
  Sirovi protein — % 10,5
  Sirove masti — % 2,3
  Sirova celuloza — % 5,5
  Bezazot. ekstrakt. materije — % 65,7
  Mineralne materije — % 3,0
• Ispitivani sastojci kao prosek većeg broja određivanja SFRJ (po Obradoviću-Stošiću)
  Vlaga 12,03
  Sirovi protein — % 11,29
  Sirove masti — % 2,32
  Sirova celuloza — % 4,86
  Bezazot. ekstrakt. materije — % 66,18
  Mineralne materije — % 3,32

Ispitivanja amino-kiselinskog sastava pružaju nešto potpuniju sliku o kvalitetu proteina jeema. Od aminokiselina u jeemu je registrovano:

• 0,60% arginina,
• 0,30% lizina, i
• 0,25% metionina,
• 0,13% triptofana.
• 0,25% cistina,

Po aminokiselinskom sastavu ječam je bliži ovsu, koji ima nešto više lizina (0,40%), nego kukuruz u kome ima glicina, manje arginina, metionina, cistina i lizina, a više triptofana).

Podaci o mineralnim materijama i vitaminima upotpunjuju sliku o hemijskom sastavu ječma:

a) Mineralne materije 0,06% kalcijuma,

• 0,34% fosfora,
• 0,49% kalijuma 0,06% natrijuma,
• 0,15% hlora
• 0,15% sumpora
• 0,13% magnezijuma
• 0,008% gvožđa
• 8,0 mg/0,453 kg mangana i
• 5,8 mg/0,453 bakra.

b) vitamini

• 2,30 mg/0,453 kg vit.
• 0,70 mcg/0,453 kg riboflavina i
• 24,00 mg/0,453 kg niacina

Iz izloženih podataka vidi se da je sadržaj kalcijuma u ječmu veoma mali, ali ipak iznad odgovarajućeg podatka za kukuruz. Uzgred rečeno, ječam sadrži sve mineralne materije u većim količinama nego što je to slučaj sa kukuruzom. U ječmu nema vitamina A i B12, ali ima više vitamina E, riboflavina i niacina nego u kukuruzu i ovsu.

Uopšte uzev, sadržaj pojedinih sastojaka u zrnu ječma jako varira. To je svakako posledica niza faktora. U našoj zemlji — posle ispitivanja niza uzoraka ječma iz raznih krajeva utvrđeno je da se sadržaj standardnih sastojaka kretao u sledećim granicama (v. tab. 2).

• Sadržaj Minimum (%)
• Sirovih proteina 6,96
• Sirovih masti 0,40
• Sirove celuloze 3,04
• Bezazot. ekstrakt. materija 55,22
• Mineralnih materija 1,75
• Sadržaj Minimum (%) Maksimum (%)
• Sirovih proteina 18,00
• Sirovih masti 3,35
• Sirove celuloze 7,82
• Bezazot. ekstrakt. materija 73,58
• Mineralnih materija 11,09

Tab. 2 − Hemijski sastav ječma iz raznih krajeva SFRJ

Izostavljeno iz prikaza

Isto tako veoma velike razlike u sastavu registrovane su i kod pojedinih sorta. U tome pravo u najviše podataka pruža Tome (1964) objedinjavajući rezultate odgovarajućih ispitivanja u SSSR-u (v. tab. 3).

Tab. 3 − Hemijski sastav raznih sorta ječma u SSSR-u

Izostavljeno iz prikaza

• Sorte vlage sadržaj u %
  Abjeđimaja 14,5
  Gana Lusdorskaja 12,9
  Himalajskij 11,5
  Ivigeva 453 14,2
  Krasnij dar 20,3
  Lerhanborg 13,0
  Nadviishljanskij 13,0
  Nudum 155 12,6
  Nutans 187 11,0
  Paliduim Mestnij 14,0
  Prekocijus 13,0
  Teneskij 12.0
  Sevalije 13,0
  2135 12,3
• Sorte sir. prot. sadržaj u %
  Abjeđimaja 9,0
  Gana Lusdorskaja 11,4
  Himalajskij 16,2
  Ivigeva 453 10,1
  Krasnij dar 13,9
  Lerhanborg 10,7
  Nadviishljanskij 11,4
  Nudum 155 14,2
  Nutans 187 12,6
  Paliduim Mestnij 14,0
  Prekocijus 12,5
  Teneskij 12,2
  Sevalije 11,6
  2135 11,9
• Sorte sir. masti sadržaj u %
  Abjeđimaja 1,8
  Gana Lusdorskaja 2,0
  Himalajskij 2,6
  Ivigeva 453 1,6
  Krasnij dar 2,1
  Lerhanborg 1,9
  Nadviishljanskij 1,8
  Nudum 155 2,1
  Nutans 187 1.8
  Paliduim Mestnij 1,9
  Prekocijus 1,7
  Teneskij 2,2
  Sevalije 1,8
  2135 2,4
• Sorte sir. cel. sadržaj u %
  Abjeđimaja 4,7
  Gana Lusdorskaja 4,0
  Himalajskij 2,4
  Ivigeva 453 5,1
  Krasnij dar 9,3
  Lerhanborg 3,8
  Nadviishljanskij 3,7
  Nudum 155 4,7
  Nutans 187 6,4
  Paliduim Mestnij 5,1
  Prekocijus 5,4
  Teneskij 7,5
  Sevalije 3,5
  2135 7,3
• Sorte bezazot. ekst. mat. sadržaj u %
  Abjeđimaja 67,9
  Gana Lusdorskaja 67,6
  Himalajskij 64,9
  Ivigeva 453 66,9
  Krasnij dar 49,0
  Lerhanborg 68,9
  Nadviishljanskij 68,4
  Nudum 155 64,2
  Nutans 187 65,4
  Paliduim Mestnij 61,9
  Prekocijus 65,0
  Teneskij 63,3
  Sevalije 68,4
  2135 63,2
• Sorte min. mater sadržaj u %
  Abjeđimaja 2,1
  Gana Lusdorskaja 2,1
  Himalajskij 2,4
  Ivigeva 453 2,1
  Krasnij dar 5,4
  Lerhanborg 1,7
  Nadviishljanskij 1,7
  Nudum 155 2,2
  Nutans 187 2,8
  Paliduim Mestnij 3,1
  Prekocijus 2,4
  Teneskij 2,8
  Sevalije 1,7
  2135 2,9

S obzirom na ove razlike i uslove koje ječam treba da zadovolji u konkretnom slučaju, biće potrebno vršiti izbor odgovarajuće sorte, a i saobražavati dejstvo drugih faktora (agrotehnika, đubrenje, ubiranje itd.). S druge strane navedeni podaci ukazuju na realne mogućnosti da se ide i na dalje usmeravanje sastava ječma prema konkretnim potrebama i upotrebi.

Iskorišćavanje ječma

Iskorišćavanje zrna ječma je veoma raznovrsno. Prvobitno korišćen kao ljudska hrana, danas sve više postaje stočno hranivo i značajna industrijska sirovina.

Upotreba ječma u ishrani ljudi

Za ishranu ljudi ječam se različito priprema, prerađuje i koristi. Od najjednostavnijiih načina upotrebe ječma za ishranu ljudi treba pomenuti spremanje raznih vrsta kaša i hleba.

Za spremanje hleba ponekad se kombinuje i sa brašnom drugih žita. U svim ovakvim slučajevima ječam se prethodno samelje (u koju svrhu se koriste najraznovrsnija sredstva — od primitivnih tarionika do raznih vodenica d mlinova). Ječmeni hleb (ječmenica) po svom kvalitetu zaostaje iza pšeničnog, naravno, ali ipak predstavlja dragocenu hranu tamo gde nema drugih vrsta žita ili ih nema dovoljno.

Posle ljuštenja ječma dobija se zrno, poznato pod popularnim imenom — geršla, koje se kuva i koristi, kao i pirinač, umesto njega. To je visokokalorična i znatno kvalitetnija hrana od kaše neoljuštenog ječma.

Prženi ječam se koristi kao surogat kafe i često je u narodu rado upotrebljavan za kuvanje »kafe« u čistom stanju ili pomešan sa čistom kafom ili drugim raznirn dodacima.

U poslednje vreme ječam se koristi i za spremanje pahuljica.

Od ječma se sprema slad za industriju piva i bombona, pa i preko ovih proizvoda čovek u manjoj ili većoj meri koristi ječam kao hranu.

Pošto se ječam koristi i za proizvodnju alkohola raznih vrsta, njegova upotreba u ishrani ljudi dobija i specifične vidove (pivo i drugi alkohol).

Ječam kao industrijska sirovina

Iako smo već naveli da se ječam na razne načine priprema i prerađuje, ipak je njegovo iskorišćavanje kao industrijske sirovine najznačajniji u industriji piva.

Pre ulaska u proces prerade za proizvodnju piva ječam se očisti od raznih primesa (koje mogu biti krupnije ili sitnije), manje ili više upotrebljive u druge svrhe.

Posle toga ječam se potapa u toplu vodu i ostavlja da u njoj stoji 2—3 dana, a zatim se vadi i ostavlja da klija. Za vreme klijanja u zrnu se znatno povećava sadržaj jednog od fermenata — dijastaze, koja deo skroba pretvara u šećer.

Kada se proces klijanja završi, pristupa se sušenju i odvajanju klica (koje iz industrije piva izlaze kao sporedni proizvod poznat pod imenom — sladne klice).

Preostali deo ječma ide na dalju preradu i kao osnovna sirovina pruža odgovarajuću količinu šećera koji posredstvom gljivica pivskog kvasca fermentira u alkohol — pivo.

Po završenom procesu proizvodnje ostaju pivski kom, koji uglavnom sadrži nefermentirane delove zrna ječma (i kukuruza ako je u procesu proizvodnje mešan sa ječmom) i izluženi hmelj.

Iskorišćavanje ječma i proizvoda njegove prerade za ishranu stoke

Za ishranu stoke može se koristiti kako ječam, tako i niz proizvoda njegove prerade (mekinje, sladne klice, sveži i suvi pivski kom, naklijali ječam, krupna i sitna urodica koja sadrži manje ili veće količine oštećenog zrna ječma). Pored toga za ishranu stoke upotrebljavaju se i otpaci ;iz proizvodnje ječma — slama i pleva.

Kao hranivo ječam se može koristiti direktno ili posle izvesne pripreme (mlevenje, vlaženje, rolanje, gnječenje, ljuštenje, prženje, saharifikacija, saharomicetizacija i sl.).

Ako se koristi sa nekim drugim žitima (na primer ovsem), onda može doći do njihovog boljeg iskorišćavanja, jer se otklanjaju izvesni njihovi nedostaci (ječam kao glavni ili jedini predstavnik žita u obroku može da izazove nadun goveda itd.) i bolje međusobno dopunjuju.

Za ishranu krava ječam se koristi posle mlevenja kao prekrupa. Najbolje u količini od 40—60% ukupne smeše koncentrata. U tovu govedi treba računati da je vrednost ječma za oko 12% manja od okrunjenog kukuruza, ako se za govedima puštaju svinje i na tržištu diferenciraju cene goveđeg mesa proizvedenog na bazi sarno kukuruza ili samo ječma. U protivnom može se računati da bi vrednost ječma bila ravna vrednosti kukuruza. Za goveda u tovu smatra se da je bolje da ječam bude prekrupljen iii gnječen (rolan).

Pri tovu jagnjadi treba imati u vidu da jagnjad kojima se daje ječam napreSuje približno istom brzinom kao kad im se daje kukuruz, ali da troše nešto više hrane za jedinicu prirasta. Ispitivanjem je utvrđeno da je vrednost ječma za 13% manja od vrednosti kukuruza i da jagnjad završavaju tov za 3—6 dana kasnije. Isto tako jagnjad brže napreduju i troše manje hrane za 1 kg prirasta, ako se hrane zrnom ječma, nego ako im se daje prekrupa ili gnječeni ječam.

Za ishranu svinja ječam je veoma dobro hranivo, jer daje meso odličnog kvaliteta i čvrstu slaninu, ali se pre upotrebe mora samleti i prekrupiti pošto tada daje za 18% bolje rezultate nego ako se upotrebljava kao zrno. Zbog manje koncentracije hranljivih sastojaka ječam je u ishrani svinja dao za oko 9% slabije rezultate od kukuruza.

Pa ipak, čuvena danska šema ishrane svinja za bekon bazira se upravo na ječmu. S obzirom da je ovom šemom danska proizvodnja bekona osvojila svetsko tržište navešćemo je u nešto Skraćenom obimu (v. tab. 4).

Tab. 4 Danska šema ishrane svinja za bekon

Izostavljeno iz prikaza

• Dekada ishrane sviinja
• Živa mera svinja u tovu
  1 17 — 22
  2 22 — 28
  3 28 — 34
  4 34 — 40
  5 40 — 47
  6 47 — 54
  7 54 — 61
  8 61 — 68
  9 68 — 75
  10 75 — 82
  11 82 — 89
  12 89 — 95
• Dekada ishrane svinja
• Prirast za 10 dana
  1 5
  2 6
  3 6
  4 7
  5 7
  6 7
  7 1
  8 7
  9 7
  10 7
  11 7
  12 6
• Dekada ishrane svinja
• Dnevne količine date hrane u kg
• Obranog mleka
  1 1,1
  2 1,8
  3 2,2
  4 2,4
  5 2,7
  6 3,0
  7 3,0
  8 3,0
  9 3,0
  10 3,0
  11 3,0
  12 3,0
• Dekada ishrane svinja
• Dnevne količine date hrane u kg
• Ječma
  1 0,8
  2 0,9
  3 1,2
  4 1,4
  5 1,6
  6 1,9
  7 2,1
  8 2,3
  9 2,4
  10 2,6
  11 2,8
  12 3,0

S obzirom da u našoj zemlji nije bilo dovoljno ječma, da je kukuruz bio jedno od najraširenijih žita, kao sa njima postignuti izuzetno dobri prinosi po jedinici površine, pokušalo se da se u proizvodnji svinja za bekon ječam zameni kukuruzom. Ispitivanja su pokazala, međutim, da je ipak bolje u drugom i trećem periodu tova uvesti u obrok ječam. Na taj način došlo se do jedne druge varijante koja se takođe oslanja na ječam. Navešćemo i ovu varijantu.

U prvom periodu tova do 50 kg žive mere svinja — umesto ječma daje se smeša koja sadrži:

• 78% kukuruzne prekrupe, 1,0% kostana i
• 15% pšeničnih mekinja, 0,5% soli
• 5,5% lucerkinog brašna,
  – Za svinje od 50—75 kg žive mere (drugi period tova) sastav smeše se menja u:
• 50 % kukuruzne prekrupe 1,0% kostana i
• 36,5% ječmene prekrupe, 0,5% soli
• 12,0% lucerkinog brašna,

U trećem periodu tova (do 95 kg) smeša dobija sledeći sastav:

• 25% kukuruzne prekrupe,
• 50% ječmene prekrupe i
• 25% lucerkinog brašna.

Imajući u vidu mogućnosti koje nam pružaju visokorodne sorte ječma koje smo uvezli i koje sada širimo može se očekivati da će se isplatiti ponovo uvođenje u tov svinja za bekon takvih formulacija ishrane na bazi ječma, koji može da obezbedi visoki kvalitet bekona i svinja za meso. U ovakvim slučajevima može se računati na takvu modifikaciju danske šeme koja bi se bazirala na ječmu kao što je to već navedeno, i na smeši ribljeg brašna i sojine sačme, — ili drugih proteinskih konjugacija — koje mogu da zamene obrano mleko, koga nema dovoljno i koje nije pogodno za upotrebu za vreme velikih vrućina ili pri organizaciji tova velikog broja svinja.

Oljušten ječam je po svojoj vrednosti blizak pšenici.

Pri ishrani živine treba računati da ječam ima za 25% manju neto — energiju od kukuruza.

Ječam ne može da zadovolji potrebe živine u vitaminu A (što se može postići upotrebom kukuruza). Za ishranu živine ječam treba fino samleti, ali se u obrok za male piliće ne sme dodavati u većim količinama.

Sporedni proizvodi dobijeni pri preradi ječma predstavljaju takođe dragocenu hranu za stoku. Ispitivanja koja smo izvršili u toku proteklih godina u našoj zemlji pokazala su da po svome sastavu i vrednosti ovi proizvodi znatno odstupaju od ječma (v. tab. 5).

Hemijski sastav sporednih proizvoda koji se dobijaju pri preradi ječma

• Hraniva sastav i vrednost Ječam
  Vlaga — % 12,03
  Suva matertija — % 87,97
  Sirovi proteini — % 11,29
  Sirova mast — % 2,32
  Sirova celuloza — % 4,86
  Bezazotne ek. m. — % 66,18
  Min. materije — % 3,32
  Svarljivi prot. — % 8,06
  Svarljive masti — % 2,08
  Svarljiva celuloza — % 1,93
  Svarljive bez.az.ek.m. — % 62,14
  Svarljive belanč. — % 7,48
  Amidi — % 0,58
  Skrobni eikvi-valenti u 1 kg 0,75
  Hranljive jedinice 1,25
• Hraniva sastav i vrednost Ječmene mekinje
  Vlaga — % 10,10
  Suva matertija — % 89,90
  Sirovi proteini — % 12,30
  Sirova mast — % 4,99
  Sirova celuloza — % 11,34
  Bezazotne ek. m. — % 57,06
  Min. materije — % 4,21
  Svarljivi prot. — % 10,33
  Svarljive masti — % 4,29
  Svarljiva celuloza — % 2,27
  Svarljive bez.az.ek.m. — % 49,07
  Svarljive belanč. — % 9,47
  Amidi — % 0,86
  Skrobni eikvi-valenti u 1 kg 0,55
  Hranljive jedinice 0,91
• Hraniva sastav i vrednost Ječmene klice
• Vlaga — % 7,79
  Suva matertija — % 92,21
  Sirovi proteini — % 24,63
  Sirova mast — % 2,57
  Sirova celuloza — % 10,69
  Bezazotne ek. m. — % 46,31
  Min. materije — % 8,01
  Svarljivi prot. — % 19,70
  Svarljive masti — % 1.88
  Svarljiva celuloza — % 5,88
  Svarljive bez.az.ek.m. — % 33,80
  Svarljive belanč. — % 19,23
  Amidi — % 0,47
  Skrobni eikvivalenti u 1 kg 0,61
• Hranljive jedinice 1,02
• Hraniva sastav i vrednost
  Pivski kom sveži
  Vlaga — % 77,91
  Suva matertija — % 22,09
  Sirovi proteini — % 5,93
  Sirova mast — % 1,96
  Sirova celuloza — % 5,20
  Bezazotne ek. m. — % 7,97
  Min. materije — % 1,03
  Svarljivi prot. — % 4,33
  Svarljive masti — % 1,72
  Svarljiva celuloza — % 2,02
  Svarljive bez.az.ek.m. — % 4,94
  Svarljive belanč. — % 4,01
  Amidi — % 0,32
  Skrobni eikvivalenti u 1 kg 0,12
• Hranljive jedinice 0,20
• Hraniva sastav i vrednost
  Pivski kom osužen
  Vlaga — % 8.71
  Suva matertija — % 91,29
  Sirovi proteini — % 24,35
  Sirova mast — % 7,91
  Sirova celuloza — % 19,45
  Bezazotne ek. m. — % 35,68
  Min. materije — % 3,90
  Svarljivi prot. — % 17,50
  Svarljive masti — % 6,88
  Svarljiva celuloza — % 8,71
  Svarljive bez.az.ek.m. — % 21,82
  Svarljive belanč. — % 16,32
  Amidi — % 1,18
  Skrobni eikvivalenti u 1 kg 0,51
• Hranljive jedinice 0,86
• Hraniva sastav i vrednost Sladne klice
• Vlaga — % 9,41
  Suva matertija — % 90,59
  Sirovi proteini — % 24,85
  Sirova mast — % 1,30
  Sirova celuloza — % 13,34
  Bezazotne ek. m. — % 44,96
  Min. materije — % 6,14
  Svarljivi prot. — % 19,88
  Svarljive masti — % 0,95
  Svarljiva celuloza — % 7,34
  Svarljive bez.az.ek.m. — % 29,92
  Svarljive belanč. — % 12,23
  Amidi — % 7,65
  Skrobni eikvi-valenti u 1 kg 0,38
  Hranljive jedinice 0,63

Ječmene mekinje sastoje se većim delom od plevica ječma i manjeg dela spoljnjeg omotača samoga zrna. S obzirom na veliki sadržaj sirove celuloze u ječmenim mekinjama njihova vrednost za ishranu krava muzara je ocenjena na 2/3 pšeničnih mekinja.

Ječmene klice dobijaju se iz mlinske industrije.

Sladne klice, koje se dobijaju posle tretiranja ječma za pivo slične su po sadržaju proteina pivskom komu, a sadrže nešto više svarljivih materija. Imaju nešto gorak ukus pa je zato pogodnije da se za ishranu stoke koriste sa drugim hranivima. Zbog toga se najviše i koriste u vidu smeša, naročito za ishranu krava muzara. Često se koriste u smeši sa osušenim pivskim komom. U ovim slučajevima one čine samo 1-0% smeše. Zbog slabog ukusa sladne klice se i u drugim smešama koriste u količinama od 10—15%. Ukoliko bi se davale veće količine kravama muzarama može da mleku da gorak ukus. S obzirom da u vodi bubre treba ih uvek na nekoliko časova pre hranjenja stoke vlažiti, naročito ako se govedima i konjima daje više od 1 kg (dnevno po grlu). U Evropi su sladne klice upotrebljavane u količinama do 3 kg za ishranu konja, do 1,5 kg u obrocima goveda, a do 0,7 kg u obrocima ovaca.

Osušeni pivski kom*) sadrži oko 28% sirovih proteina, 6,5% sirove masti, preko 14% sirove celuloze i preko 40% bezazotnih ekstraktivnih materija (od kojih većinu čine pentosani, jer je veći deo skroba izdvojen za vreme procesa oslađivanja. Osušeni pivski kom takođe nije ukusan i zato se meša sa hranom boljeg ukusa. Dosta je kabast i po tome sličan mekinjama, ali se dobro čuva u skladištima. Pretežno se koristi za ishranu muzne stoke (naročito krava) i daje dobre rezultate ako čini oko 1/3 smeše koncentrata. Kao proteinski koncentrat može da delom zameni žita u obroku krava muzara, goveda u tovu, konja i ovaca. Tov jagnjadi smešom, koju je činila 1/3 osušenog pivskog koma i 2/3 okrunjenog kukuruza dala je brži prirast nego kombinacija kukuruza i smeše lanene i pamukove sačme. Osušeni pivski kom može da zameni jedan deo ovsa u obroku konja.

Sveži pivski kom se koristi u blizini pivara. Da bi se izbegli gubici iz pivara se uzima svakodnevno sveži kom ili ako mora da stoji malo duže soli (sa 1% soli) i drži u jamama ili bazama ili tankovima. Način upotrebe je sličan kao i osušenog koma. Kravama se daje u količinama od 10—15 kg (dnevno po grlu).

Posle kuvanja »vort-a« sa hmeljom i filtriranja ostaje izluženi hmelj, koji se suši i koristi za ishranu stoke ili kao đubrivo. Ovaj ostatak sadrži takođe i nešto proteina iz »vort-a«, a i drugih hranljivih materija kao što se to vidi u dole navedenoj tabeli. Svarljivost dobivenih ostataka je mala te se zbog gorkog ukusa slabo koristi za ishranu stoke.

Iz procesa proizvodnje piva dobivaju se još ranije pomenute zrnaste primese i pivski kvasac. Njihov sastav je prikazan u tab. 6 i na osnovu toga se može ceniti vrednost ovih sporednih proizvoda za ishranu stoke. Naročito, pivski kvasac, kada se osuši može biti dobra stočna hrana (bogata proteinima, vitaminima, fermentima i dr. sastojcima).

Tab. 6 Sastav izluženog hmelja, krupnih urodica i pivskog kvasca

Izostavljeno iz prikaza

• Hraniva Osušeni izluženi hmelj
  Sastav
  Vlaga — % 13,80
  Suva materija — % 86,20
  Sirovi proteini % 16,10
  Sirove masti — % 3,90
  Sirova celuloza — % 26,30
  Bezaizot.ek.mat. — % 32,80
  Mineral. mat. 7,10
• Hraniva Krupna urođica i primese
  Sastav
  Vlaga — % 11,31
  Suva materija — % 88,69
  Sirovi proteini % 11,88
  Sirove masti — % 2,70
  Sirova celuloza — 0/o 20,57
  Bezaizot.ek.mat. — % 39,71
  Mineral. mat. 13,83
• Hraniva Pivski kvasac osušeni
  Sastav
  Vlaga — % 6,20
  Suva materija — % 93,80
  Sirovi proteini % 49,30
  Sirove masti — % 1,00
  Sirova celuloza — % 3,70
  Bezaizot.ek.mat. — % 31,90
  Mineral. mat. 7,90

*)Dobija se u toku procesa pioizvodnje piva: kada se klice odvoje od ječma, otklicani ječam slad (malt, malc), koji se sitni, pntapa u vodu i drži na određenoj temperaturi da dijastaza transformira skrob u šećer. Cesto se i drugo žito dodaje pošto se prethodno skuva radi želatiniziranja skroba. Kada se veći deo skroba kOnvertira u šećer, onda se isti i drugi rastvorljivi sastojci ekstrahiraju i formiraju »vort«, koji se kuva sa hmeljom i filtrira a zatim tretira pivskim kvascem u cilju fermentacije. Ostaci koji se dobiju posle ekstrakcije »vort«-a čine sveži pivski kom, koji se suši.

Ponekad se vrši oslađivanje ječma za ishranu stoke. Međutim, zbog gubitaka koji pri tom nastaju u hranljivim materijama — maltovani (makovani) ječam se danas veoma retko priprema. Ponekad i ponegde se koristi kao apatajzer (sredstvo za povećanje apetita) za ishranu teladi koji se priprema za izložbu.

Od drugih proizvoda prerade ječma može se pomenuti gnječeni ječam, koji se posle vlaženja gnječi (rola). Gnječeni ječam mora da sadrži najmanje 90% zrna ječma, a najviše 10% primese (urodice i sl.) i 6% sirove celuloze.

Posle proizvodnje geršle za ishranu ljudi, dobiva se ječmeno hranivo koje se sastoji uglavnom od ljusaka plevica, ljuske. Pri mlevenju ječma dobiva se tzv. mešano ječmeno hranivo približno istog sastava kao ječmeno hranivo.

Od ječma se dobivaju i.takva kabasta hraniva kao što su pleva i slama. Njihov sastav upoređen sa slamom i plevom ovsa i pšenice prikazan je u tab. 7.

Tab. 7 − Sastav slame i pleve ječma u poređenju sa slamom i plevom ovsa i pšenice

Izostavljeno iz prikaza

• Hranivo slama
  Sastav jecma
  Vlaga — % 9,16
  Suva mateiiija — % 90,34
  Sirovi prot. — % 4,88
  Sirove masti — % 2,48
  Sirova celuloza — % 35,11
  Bezazot. ek. mat. — % 41,36
  Mineral. mater. — % 7,01
• Hranivo slama
  Sastav ovsa
  Vlaga — % 10,10
  Suva mateiiija — % 89,90
  Sirovi prot. — % 3,51
  Sirove masti — % 2,16
  Sirova celuloza — % 36,79
  Bezazot. ek. mat. — % 41,05
  Mineral. mater. — % 6,39
• Hranivo slama
  Sastav pšenice
  Vlaga — % 9,33
  Suva mateiiija — % 90,67
  Sirovi prot. — % 4,22
  Sirove masti — % 2,44
  Sirova celuloza — % 39,25
  Bezazot. ek. mat. — % 38,48
  Mineral. mater. — % 6,28
• Hranivo pleva
  Sastav ječrna
  Vlaga — % 10,89
  Suva mateiiija — % 89,11
  Sirovi prot. — % 6,05
  Sirove masti — % 1,63
  Sirova celuloza — % 21,18
  Bezazot. ek. mat. — % 44,91
  Mineral. mater. — % 15,34
• Hranivo pleva
  Sastav ovsa
  Vlaga — % 10,47
  Suva mateiiija — % 89,53
  Sirovi prot. — % 7,75
  Sirove masti — % 3,12
  Sirova celuloza — % 26,50
  Bezazot. ek. mat. — % 43,06
  Mineral. mater. — % 9,10
• Hranivo pleva
  Sastav pšenice
  Vlaga — % 10,38
  Suva mateiiija — % 89,62
  Sirovi prot. — % 5,72
  Sirove masti — % 2,30
  Sirova celuloza — % 33,51
  Bezazot. ek. mat. — % 38,64
  Mineral. mater. — % 9,45

Slama i pleva koriste se, međutim, i u razne druge svrhe.

Gajenjem ječma dobija se kvalitetna zelena hrana, koja se proizvodi za ishranu stoke zelenom hranom ili spremanje silaže i sena. U poslednje vreme od zrna ječma (kao i drugih žita) proizvodi se i zelena stočna hrana na specijalnim rastvorima, koja se upotrebljava kao izvrsni vitaminski dodatak hrani za piliće, svinje i sl.

Ječam se koristi i za spremanje krmnih antibiotika, krmnih smeša, predsmeša itd.

Hemijski sastav i iskorišćavanje ovsa

Hemijski sastav ovsa

Sastav ovsa je prilično dovoljno ispitan. Prema ispitivanjima, izvršenim u našoj zemlji (Obradović—Stošić), SAD (Morison) i SSSR (Tome), sadržaj standardnih sastojaka u ovsu dat je u tab. 8.

Hemijski sastav ovsa iz Jugoslavije, SSR, a i SAD (u %)

• Ovas iz SFRJ
  Vlage 11,48
  Sirovih proteina 11,79
  Sirovih masti 5,00
  Sirove celuloze 10,32
  Bezazotnih ekstrakt. mat. 57,67
  Mineralnih materija 3,76
• Ovas iz SSSR
  Vlage 13,30
  Sirovih proteina 10,70
  Sirovih masti 4,10
  Sirove celuloze 9,90
  Bezazotnih ekstrakt. mat. 58,70
  Mineralnih materija 3,30
• Ovas iz SAD
  Vlage 9,80
  Sirovih proteina 12,00
  Sirovih masti 4,60
  Sirove celuloze 11,00
  Bezazotnih ekstrakt. mat. 58,60
  Mineralnih materija 4,00

Kvalitet ovsa je, kao i ječma, nešto bolji nego kukuruza. Nešto određenija slika kvaliteta proteina ovsa dobija se kada se pogleda njegov amino-kiselinski sastav i uporedi sa odgovarajućim podacima za slična i druga hraniva.

Ovas sadrži:

• 0,60% arginina,
• 0,40% lizina i
• 0,25% metionina,
• 0,14% triptofana.
• 0,22% cistina,

Drugim rečima ovas (kao i ječam) sadrži više arginina, metionina, cistina i lizina od kukuruza, koji je bogatiji treptofanom, a sadrži i glicina.

Podaci o sadržaju mineralija, mikroelemenata i vitamina upotpunjuju sliku o sastavu zrna ovsa (tab. 9).

Tab, 9 Sadržaj mikroelemenata i vitamina u ovsu

Izostavljeno iz prikaza

Mineralije i mikroelementi

• 0,09% kalcijuma
• 0,24% fosfora
• 0,43% kalijuma
• 0,09% natrijuma
• 0,12% hlora
• 0,21%, sumpora
• 0,14% magnezijuma
• 0,007% gvožđa
• 19,9 mg/0,453 kg mangana
• 5,8% mg/0,453 mg bakra

Vitamini

• 1,80 mg/0,453 kg vit. E
• 1,40 mig/0,453 kg vit. B12
• 0,40 mg/0,453 kg riboflavina
• 5,00 mng/0,453 kg niacina

Sadržaj kalcijuma je mali, ali ovas ipak nije tako siromašan u ovom sastojku kao što je kukuruz. U zrnu ovsa povoljniji je sadržaj i svih ostalih makro i mikroelemenata.

Ovas je, međutim, deficitaran u vitaminima A i D, a sadrži relativno malo i niacina.

Treba istaći da sadržaj pojedinih sastojaka ,ipak varira s obzirom na uslove i način gajenja, sortu itd.

U našim ispitivanjima je, na primer, utvrđeno da sadržaj standardnih sastojaka varira u sledećim granicama:

• Sastojci Mimimum
  Sirovi iproteini — % 3,40
  Sirove masti —% 1,45
  Sirova celuloza —% 5,90
  Bezazotne ekstraktivne materije 34,90
  Mineralne materije 1,39
• Sastojci Maksimum
  Sirovi proteini — % 18,12
  Sirove masti —% 7,96
  Sirova celuloza —% 26,60
  Bezazotne ekstraktivne materije 70,03
  Mineralne materije 9,89

Veoma velike razlike u sastavu registrovane su i u zrnu pojedinih sorta. U tom pravcu dosta interesantnih informacija pruža (Tome (1964), objedinjavajući rezultate odgovarajućih podataka u SSSR-u (tab. 10).

Tab. 10 − Hemijski sastav zrna različitih sorta ovsa (Torne)

Izostavljeno iz prikaza

• S o r t e Vlage
  Vengerskij 13,0
  Vijg 13,7
  Datekij 13,0
  Zolotoj dožd 13,0
  Kamadskij 13,0
  Kuldvina 13,4
  Lohovskij 13,0
  Pobjeda 16,4
  Probštajnski 13,0
• S o r t e Proteina
  Vengerskij 9,0
  Vijg 9,7
  Datekij 9,1
  Zolotoj dožd 12,9
  Kamadskij 9,8
  Kuldvina 10,1
  Lohovskij 13,0
  Pobjeda 13,0
  Probštajnski 9,0
• S o r t e Sir. maisti
  Vengerskij 3,9
  Vijg 4,3
  Datekij 4,1
  Zolotoj dožd 4,0
  Kamadskij 4,7
  Kuldvina 4,5
  Lohovskij 4,7
  Pobjeda 3,5
  Probštajnski 3,8
• S o r t e Sir. celul.
  Vengerskij 13,6
  Vijg 10,5
  Datekij 12,4
  Zolotoj dožd 10,2
  Kamadskij 12,0
  Kuldvina 10,5
  Lohovskij 8,6
  Pobjeda 9,1
  Probštajnski 10,8
• S o r t e Bezazot. ek. mat.
  Vengerskij 57,0
  Vijg 59,1
  Datekij 58,0
  Zolotoj dožd 56,0
  Kamadskij 57,6
  Kuldvina 58,8
  Lohovskij 56,9
  Pobjeda 54,3
  Probštajnski 60,1
• S o r t e Min. materija
  Vengerskij 3,5
  Vijg 2,7
  Datekij 3,4
  Zolotoj dožd 3,9
  Kamadskij 2,9
  Kuldvina 2,7
  Lohovskij 3,8
  Pobjeda 3,7
  Probštajnski 3,3

Iz ovih podataka se vidi, između ostalog, da ima sorta koje su bogatije proteinima, a sadrže i manje sirove celuloze. To je od izvanrednog značaja kada se zrno ovsa koristi za ishranu stoke, jer je čak i kod preživara svarljivost celuloze veoma niska (25,3%).

Vrednost ovsa kao hraniva iskazuje se u našoj i nekim drugim zemljama hranivim jedinicama. Staviše, hraniva vrednost jednog kilograma ovsa upotrebljava se kao hraniva jedinica, pa se zato često ova vrednost naziva i ovsenom jedinicom.

Na osnovu naših ispitivanja utvrđeno je da u 1 kg ovsa ima: svarljivih belančevina od 4,45 do 12,63%, odn. pros. 8,18%, a hranljivih jedinica od 0,84 do 1,13%, odn. pros. 1,02%. Zbog toga ne samo visina prinosa, već i sastav, hraniva vrednost i stepen iskorišćavanja pojedinih sastojaka ovsa moraju da predstavljaju značajne uslove za racionalnu i ekonomski opravdanu proizvodnju i iskorišćavanje ovsa, bar kada se on koristi kao stočna hrana.

Iskorišćavanje ovsa

Iskorišćavanje zrna ovsa nije tako raznovrsno kao nekih drugih žita. Pa ipak u savremenim uslovima upotreba ovsa postaje sve raznovrsnija.

Za ishranu ljuđi kordsti se u vidu ovsenog ili mešanog hleba, kao kaša, a u novije vreme kao flekice koje se industrijskim putem proizvode.

Industrijska prerada ovsa sreće se još više pri upotrebi ovsa kao eventualne pođloge za proizvodnju biopreparata ili stočne hrane (gnječeni, mleveni ovas).

Najširu primenu ovas je, međutim, našao upravo kao stočna hrana. Iako se smatra koncentratom, čak vanrednih svojstava za neke vrste soke (konje itd.), ovas sadrži oko 30% plevica, koje ga čine dosta voluminoznim.

Kao hranivo relativno bogato proteinima i dobrog ukusa, ovas je veoma cenjen za ishranu krava. Smatra se da u ovom slučaju ima samo 10% slabiju vrednost od kukuruznog brašna, ali da može biti ravan kukuruzu, ako se doda jako koncentrovanoj smeši da bi je učinio rastresitom. Ovas treba mleti — naročito za ishranu teladi do 8—9 meseci. Za tov junadi starije od jedne godine — mlevenje se ne isplati. U tovu goveda prekrupa ovsa daje za oko 15% slabiji rezultat (čak i kada čini samo 50% mlevenog zrnevlja žita). Ovas daje najbolje rezultate ako čini 1/3 smeše mlevenog zrnevlja žita. U ođnosu na ječam prekrupa ovsa dala je za 14% slabije rezultate.

U ishrani ovaca ovas je naročito cenjeno hranivo za priplodna grla, mladu jagnjad i jagnjad na početku tova. Samo ovas najboljeg kvaliteta može da se koristi za vreme čitavog tova.

Za ishranu ovaca smatra se da ovas ima približno istu vrednost kao i ječam.

U ishrani mladih i tovnih svinja ovas treba da učestvuje do 1/3, a još bolje do 1/4 obroka. U obroku krmača ovas može učestvovati i do 1/2 obroka, ali se posle prašenja njegovo učešće smanjuje do 1/4 radi povećanja koncentracije obroka i stimuliranja mlečnosti krmača.

Kada se daje svinjama U malim količinama ovas ima skoro istu vrednost kao i kukuruz, ali se slabije koristi od svinja na paši: tada njegova vrednost iznosi samo 82% vrednosti kukuruza.

U ishrani svinja mleveni ovas ima za 25% veću vrednost od ovsa datog u zrnu.

Ovas je veoma cenjen i za ishranu živine. Njemu se čak pripisuje osobina da stimulira rast perja, a takođe i da utiče na smanjenje pojave kanibalizrna i mortaliteta.

Treba imati u vidu da ovas sa oko 30% plevica podmiruje svega 75% neto energije koja se može obezbediti kukuruzom ili 80% energije koju obezbeđuje pšenica.

Za obrok pilića preporučuje se samo 10—15% mlevenog ovsa.

U upotrebi ovsa u ishrani konja nije potrebno posebno govoriti, jer je to standardno hranivo za ovu vrstu stoke, koje još ni jedno drugo hranivo, pa čak i brojne kombinacije različitih hraniva nisu uspele da zamene.

Ovas se za ishranu stoke koristi i u drugim vidovima — kao oljušteno zrno (dzvrsna hrana za svinje), naklij ali ovas, ovseno brašno i prekrupa, a zatim kao ovsene mekinje, sporedni proizvod od separacije ljuskica od zrna, gnječeni, melasirani.

U poslednje vreme ovas je našao i novu primenu u proizvodnji vitaminske hrane za živinu. Za razliku od standardne zelene hrane u ovom slučaju radi se o proizvodnjd posebne vitaminske hrane — van klasičnih okvira, tj. bez zemlje, odnosno zemljišta kao hranidbenog supstrata — na hranljivim rastvorima. Tehnologija proizvodnje zelene hrane na rastvorima nije složena, ali je mi iz razumljivih razloga moramo obići na ovom mestu. Dovoljno je istaći da se sa 1 kvadratnog metra dobija 25—32 kg zelene hrane za nepunu nedelju dana, a što odgovara količini od 25—32 vagona po 1 ha. U poređenju sa klasičnom proizvodnjom ova se količina može i udesetostručiti. Razume se da se u proizvodnju na rastvorima ne može ići sa takvim obimom kao u klasičnoj proizvodnji, ali je značajno da se u 1 kg ovako proizvedene zelene hrane od ovsa dobija:

• 29,4 g proteina,
• 1,24 g fosfora i
• 8.3 g pepela,
• 17,5 miligrama karotina.
• 0,83 g kalcijuma,

Bilans upotrebe ovsa za ishranu stoke je više nego iznenađujući:

1) Iz 4 kg ovsa dobija se 30 kg zelene hrane, koja sadrži 0,1 hranljivu jedinicu manje, ali zato više —

• 275 g svarljivih proteina,
• 19.3 g kaloijuma,
• 23,0 g fosfora i
• 517 mg karotina.

2) Vitaminska vrednost zelene hrane je bitno bolja nego zrna ovsa (tab. 10).

Tab. 11 − Vitaminska vrednost zelenog ovsa

Izostavljeno iz prikaza

• Vitamini
• Sadržaj vitamina u mg u zrnu
  C 0
  A 0
  E 24,75
  B3 12,00
  B1 3,80
  B2 1,20
  B5 14,85
• Vitamini
• Sadržaj vitamina u mg u zelenoj hrani posle 6 dana (iz 1 kg zrna)
  C 330,00
  A 6,00
  E 32,00
  B3 15,00
  B1 8,50
  B2 2,40
  B5 35,00

3) Upotreba u ishrani živine 1 prasadi dovela je do smanjenja uginuća, poboljšanja inkubacije nosivosti kokoši itd.

Primena ovsa (i drugih žita) u ovom vidu je relativno nova, ali se širi u praksi nekih zemalja (npr. SSSR-u) i zaslužuje pažnju.

Vrlo je verovatno da će savremena ishrana, tehnika i tehnologija davati i nova, bolja rešenja za korišćenje ovsa — kako za ishranu stoke tako i u druge svrhe.

Hemijski sastav i iskorišćavanje raži

Hemijski sastav raži

Ispitivanja sastava raži u našoj zemlji pokazala su nam prosečni sadržaj pojedinih hranljivih materija u zrnu ove kulture, a i variranja koja pritom iz različitih razloga mogu da nastanu (što se vidi iz tabele 12.

Tab. 12 − Hemijski sastav raži

• u % Prosek
  Vlaga 11,67
  Suva supstanca 88,33
  Organske materije 85,86
  Mineralne materije 2,47
  Sirovi proteini 12,12
  Sirove masti 2.96
  Sirova celuloza 5,43
  Bezazot. ek. materije 65,35
• u % Minimum
  Vlaga 8.41
  Suva supstanca 87,00
  Organske materije 83,64
  Mineralne materije 1.86
  Sirovi proteini 10,95
  Sirove masti 1,45
  Sirova celuloza 2,46
  Bezazot. ek. materije 55,51
• u % Maiksiimum
  Vlaga 13,00
  Suva supstanca 91.59
  Organske materije 89,73
  Mineralne materije 3,36
  Sirovi proteini 14,22
  Sirove masti 5,41
  Sirova celuloza 10.50
  Bezazot. ek. materije 73,96

P o p o v daje ibliže.podatike o kvalitetu proteina raži na bazi ispitivanja amino kiselinskog sastava (g u 1 kg):

• lizin 2,7
• leucina 5,5
• metionina 1,8
• izoleucina 3,4
• cistina 0,9
• fenilalanina 3,6
• triptofana 0,9
• trionina 2,7
• alginina 4,6
• valina 4,6
• histicina 0,9

Raž ima više histicina, izoleucina, trionina i valina od ovsa i ječma, više lizina i valina nego pšenica, a od kukuruza on se odlikuje većim sadržajem lizina, cistina, triptofana, agrinina, hibridina, izoleueina, fenilalanina, trionina i valina.

O mineralnom sastavu raži pružaju nam detaljne informacije T o m e, Ksanf opulo i Sementovskaj a (pri sadržaju 87,0% suve materije i 2,13% mineralnih materija — pepela:

• 0,084% kalcijuma,
• 0,032% gvožđa,
• 0,342% fosfora
• 0,112% sumpora,
• 0,572% kalijuma,
• 0,083% hlora,
• 0,110% magnezijuma,
• 0,605% mg/1 kg arsena i
• 0,080% silicijuma,
• 0,058% mg/1 kg joda.

Po Morisonu sadržaj makro i mikroelemenata u zrnu raži je sledeći:

• 0,10% kaleijuma,
• 0,16 % sumpora,
• 0,33% fosfora,
• 0,12 % magnezijuma,
• 0,47% kalijuma,
• 0,008% gvožđa,
• 0,04% natrijuma,
• 37,0 mg/0,453 kg mangana
• 0,02% hlora,
• 3,4 mg/0,453 kg batera.

Izvesne razlike, koje se vide iz ovih podataka mogu se objasniti različitim ispitivanjima materijala, odnosno uslova u kojima su dobijani, primenjenim metodama i dr.

Kada se koristi kao hranivo za ishranu stoke vrednost raži se iskazuje u savrljivim belančevinama i hranivim jedinicama. Na osnovu naših ispitivanja domaće raži, može se reći da je prosečni sadržaj svarljivih belančevina u zrnu ovog žita — 9,11%, a hranljiva vrednost raži 1,20 hranljivih jedimica, tj. koliko je približno utvrđeno I u našem ječmu. Sadržaj svarljivih belančevina je, međutim, veći.

Iskorišćavanje raži

Upotreba i iskorišćavanje raži nije tako razrnovrsno kao nekih drugih žita — kukuruza, pšenke i ječma. Raž se u zavisnosti od lokalnih uslova koristi u manjoj ili većoj meri za ishranu ljudi, a zatim i kao stočna hrana.

Za isharnu ljudi od raži se priprema hleb, koji je zbog svoga sadržaja pogodan za dijabetičare.

Kada se upotrebljava za ishranu stoke raž može da ne bude tako ukusna kao druga žita (naročito kada je kontaminirana), pa čak ako je jedini koncentrat da izaziva i izvesne digestivne poremećaje (pogotovu kada se daje u velikim količinama).

U ishrani krava treba da učestvuje majviše 40—45% u smeši koncentrata. Ako se tako upotrebi, mlevena raž je skoro jednaka po vrednosti ječmu ili kuburuzu. Za ishranu goveda ražama prekrupa kombinovana sa lucerkinim senom davala je približno isti efekat kao i kombinacija lucerkinog sena sa kukuruzom. U ishrani ovaca — tovu jagnjadi —nesamlevena raž je davala iste rezultate kao ječam i pšenica. Ako se upotrebljava kao jedina zrnasta hrana jednaka je kombinaciji od 1/2 raži i 1/2 drugih žita.

Za ishranu konja se preporučuje da raž predstavlja 1/3 koncentrata i da se meša sa ovseni ili nekim kašastim hranivom. U obrnutom slučaju može doći do poremećaja u varenju. Nagli prelasoi ma raž takođe mogu biti opasni.

U ishrani svinja dobiveni su kontradiktorni rezultati, ali slabiji pri ishrani mladih svinja kada je mlevena raž glavno žito.

Zapaženi su bolji rezultati sa raži pri ishrani svinja na paši ili pri upotrebi zelene raži i drugih žita, kao i dodavanje lucerkinog brašna u obrok svinja koje ne izlaze na pašu. Za ishranu svinja raž treba mleti čak i ako to poskupljuje troškove. Suprasnim krmačama ne treba davati raž.

Zbog slabog ukusa i laksativnih svojstava u ishrani živine se preporučuje da učešće raži u obroku ne prelazi 20%. Prve nedelje ga ne treba davati pilićima, posle toga se može davati do 5 %, uz postepeno povećanje do 20% (u sedmoj nedelji).

Iz mlinske industrije dobijaju se posle prerade raži — mekinje koje su u izvesnim slučajevima siromašnije proteinima od pšeničnih, a nisu ni tako ukusne:

Vlaga % 12,49
Svarljivi sirovi proteini % 11,57
Sir. proteina % 15,43
Svarljivi sirove masti % 2,77
Sirova celuloza % 3,61
Svarljivi sirova celuloza % 2,15
Bezazotna ek. mater. % 56,83
Svarljivi bezaz. ek. mat. % 42,05
Mineralije 5,11
Svarljivi belančevine % 10,01
Hranive jedinice u 1 kg 0,78

Ražane mekinje se upotrebljavaju umesto pšeničnih, ali njihovo učešće u smešama treba da bude najviše 15—25%.

Od zrna raži (na specijalnim rastvorima) može se spremati zelena vitaminska hrana za piliće i prasad, kako je rečeno i u odeljcima o ječmu i ovsu.