Sadržaj
Mihailo Nikolić i sar.: Dostignuća u voćarstvu – nove sorte i podloge voćaka
Dušan Gvozdenović i Zoran Keserović: Dinamika cvetanja sorti jabuke
Mirjana Bulatović-Danilovich i Ronald Perry: Klonske podloge za jabuku tipa M.9
Mihailo Nikolić: Rezultati proučavanja novih sorti krušaka u uslovima Čačka
Evica Nenadović – Mratinić i sar.: Biološke osobine autohtonih sorti krušaka
Mihailo Nikolić: Važnije biološko-pomološke osobine novijih sorti i hibrida dunje
Walter Hartmann: Program opiemenjivanja šljive i postignuti rezultati u Hohenhajmu
Mirjana Bulatović – Danilovich: Šljive pogodne za gajenje u Mičigenu
Rade Miletić i Radoljub Petrović: Pomološke osobine plodova gajenih sorti šljive u dolini Timoka
Dobrivoje Ogašanović i sar.: Uticaj nekih generativnih podloga na bujnost i rodnost novih sorti šljiva stvorenih u Čačku
Aleksandar Obradović i Milan Tišma: Goca – nova pozna sorta breskve
RadmliaTodorović i sar.: Nove sorte breskve Maja i Vesna u oglednim i proizvodnim zasadima PK „Beograd“
Tomo Milošević: Cvetanje i zrenje breskve kao opreduijujući činilac gajenja u određenom lokalitetu
Dragan Rahović: Proučavanje važnijin sorti nektarina u uslovima Beogradskog područja
Staniša A. Paunović: Važnije karakteristike novostvorenih sorti kajsija
Bogoljub Đurić i Zoran Kesrović: Mogućnose korišćenja cmog trna (Prunus spinosa L.) kao posrednika za gajenje kajsije u gustim zasadima
Mihailo Nikolić i sar.: Pomološka proučavanja sorti trešnje šarenog ploda
Momčilo Milutinović i sar.: Uticaj podloga na variranje porasta i razvitka sorata višnje i trešnje
Petar Mišić i sar.: Lara – nova Jugoslovenska sorta višnje
Dragan Nikolić i sar.: Vrednovanje selekcionisanih klonova oblačinske višnje
Milovan Korać i sar.: Karakteristike i perspektiva proizvođnje oraha i lešnika u Jugoslaviji
Milisav Mitrović: Rezultati proučavanja novijih sorti i tipova oraha
Rade Miletić: Važnije pomološke karakteristike u popuiaciji oraha Timočke krajine
Milisav Mitrović: Višegodišnja biološko – pomološka proučavanja važnijih sorta i tipova oraha
Miloljub Stanisavljević i sar.: Važnije biološko — privredne osobine nivijih sorti jagode
Miloljub Stanisavljević i sar.: Uporedna ispitivanja nekih sorti maline u različitim agroekološkim uslovima
Miloljub Stanisavljevic : Biološko – privredne osobine nekih sorti kupine bez bodlji
Miloljub Stanisavljević i sar.: Važnije karakteristike nekih sorti cme ribizle
Tomo Milošević: Biološkp – privredne osobine novijih sorti bele ribizle
Ranko Popović: Dinamika prirasta mese ploda u nekih sorti aktinidije (Actinidia chinensis Pl.)
Momčilo Radulović: Biološko -pomološke osobine nekih sorti pomorandži
Važnije karakteristike nekih sorti crne ribizle
Miloljub Stanisavljević, Zarko Tešović, Milan Srećković
Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo Čačak
Sadržaj: Tokom petogodišnjeg perioda (1983/88) ispitivane su neke važnije karakteristike 11 sorti cme ribizle u agroekološkim uslovima Čačka. Ogledni zasad je podignut 1981. godine na objektu „Ljubič“, Centra za vocarstvo u Čačku. Ispitivane su sledeće sorte: Amos Black, Baldwin, Ben Lomond, Ben More, Ben Nevis, Black Reward, Costwold Cross, Daniel’s September, Malling Jet, Mendip Cross i Wellington XXX. Ispitivana je fenologija cvetanja i zrenja plodova, masa grozda. masa šepurine, broj bobica u grozdu, masa i dimenzije bobice, čvrstina bobice, rodnost, zatim sadržaj rastvorljivih materija, šećera, ukupnih kiselina i pH vrednost plodova.
Ključne reči: Sorte crne ribizle (Ribes nigrum L.), fenološko pomološke karakteristike.
Uvod
Crna ribizla ima više kvalitetnih svojstava, od kojih se posebno ističe velika hranljiva i zdravstvena vrednost njenih plodova. Plodovi su naročito cenjeni za raznovrsnu industrijsku i domacu preradu. Sveži plodovi i prerađevine sadrže znatnu količinu šećera, mineralnih materija, organskih kiselina, vitamina i dr.
Tokom sedamdesetih godina u našoj zemlji crna ribizla je bila značajno zastupljena u organizovanoj proizvodnji. Međutim, uvođenjem nerodnih klonova došlo je do opadanja interesa proizvođača za gajenje ove voćne vrste. Ispitivanjem nekih standardnih i novijih sorti u ovom radu želeli smo da damo doprinos vraćanju ove voćne vrste u proizvodnju.
Ispitivanjem fenološko pomoloških karakteristika sorti crne ribizle u svetu, a koje su bile i predmet naših ispitivanja bavilo se više autora od kojih se ističu: Gvvozdecki (1988), Kawecki et al. (1993), Mc Carthy (1988), Oosten (1988) i Stanisavljević (1984, 1986), Stanisavljević et al. (1980).
Materijal i metode
Ispitivanja su obavljena u oglednom zasadu cme ribizle koji je podignut 1981. godine na objektu „Ljubic“, Institut „Srbija“ Centra za vocarstvo i vinogradarstvo u Cačku. Rastojanje između redova je 2,5 m, a u redu 1,0 m. Ispitivane su sledeče sorte: Amos Black, Baldwine, Ben Lomond, Ben Моге, Ben Nevis, Black Reward, Costwold Cross, Daniel’s September, Malling Jet, Mendip Cross, Wellington XXX. Ispitivana je fenologija cvetanja i sazrevanja plodova, karakteristike grozda i bobica, rodnost sadržaj rastvorljivih materija, šečera i ukupnih kiselina. Tokom izvođenja ogleda primenjene su uobičajene agro i pomotehničke mere za ovu vočnu vrstu. Primenjene su standardne metode za ova ispitivanja (Lantin, 1960; Pisani i Baldini, 1961; Webb, 1978).
Sadržaj šećera određen je na gasnom hromatografu. Sva navedena ispitivanja obavljena su u periodu od 1983-1988. god.
Rezultati i diskusija
Fenološka ispitivanja. Nešto kasnije pucanje pupoljaka i cvetanje u odnosu na ostale ispitivanje sorte imale su sorte Malling Jet, Ben More i Amos Black (Graf. 1). Ostale sorte su imale prilično ujednačen početak cvetanja. Sorte Ben Nevis i Ben Lomond su imale nešto kraći period cvetanja. Sorte sa ranijim zrenjem plodova su Mendip Cross, Ben Nevis i Ben Lomond, dok su sorte Ben Nore i Malling Jet imale značajno kasnije zrenje, a Malling Jet i najduži period zrenja. Oosten (1988) navodi da je sorta Malling Jet imala najkasnije cvetanje od 15 ispitivanih sorti. Kasnije cvetanje crne ribizle značajno može izbeči oštečenja koja mogu izazvati kasni prolećni mrazevi te se smatra važnom pozitivnom karakteristikom.
Graf. 1 Fenologija cvetanja i zrenja nekih sorti crne ribizle (prosek 1983/89)
Fig. 1. Flowering and ripening phenology in some black currant cultivars (1983/1988 average)
Izostavljeno iz prikaza
| Sorta Cultivar | Masa grozda Strig mass (g) | Masa šepurine Strig trash mass (g) | Broj bobica u grozdu Berries per strig | Masa bobice Berry mass (g) | Visina bobice Berry height (mm) | Širina bobice Berry width (mm) | Čvrstina bobice Berry firmness (kg/cm2) | Prinos kg/žbun | Yields kg/ha |
| 1. Amos Black | 3,85 ab | 0,169 d | 4,62 c | 1,02 bc | 11,70 a | 11,72 a | 0,89 ab | 1,653 bc | 6.612 bc |
| 2. Baldvvin | 3,97 ab | 0,360 bc | 7,15 abc | 0,74 cd | 9,64 bc | 10,17 bc | 0,35 c | 1,752 bc | 7.008 bc |
| 3. Ben Lomond | 6,91 a | 0,190 d | 7,65 abc | 1,12 ab | 11,03 ab | 11,75 a | 0,80 b | 2,876 ab | 11.504 ab |
| 4. Ben More | 4,44 ab | 0,102 e | 5,50 bc | 0,92 bc | 11,38 ab | 11,42 ab | 0,61 bc | 1,638 bc | 6.552 bc |
| 5. Ben Nevis | 7,08 a | 0,188 d | 6,45 abc | 1,28 a | 11,19 ab | 11,67 a | 1,18 a | 3,640 a | 14.560 a |
| 6. Black Reward | 6,45 ab | 0,349 c | 7,50 abc | 1,01 bc | 11,17 ab | 11,96 a | 0,55 bc | 2,626 abc | 10.504 abc |
| 7. Costwold Cross | 5,39 ab | 0,427 a | 8,06 abc | 0,86 c | 10,50 b | 11,26 ab | 0,80 b | 2,203 abc | 8.812 abc |
| 8. Daniel’s Septem. | 3,47 b | 0,362 bc | 7,19 abc | 0,64 d | 9,50 c | 9,54 bc | 0,42 c | 1,461 c | 5.844 c |
| 9. Malling Jet | 5,42 ab | 0,397 ab | 9,42 a | 0,74 cd | 10,35 bc | 10,28 bc | 0,58 bc | 2,463 abc | 9.852 abc |
| 10. Mendip Cross | 4,00 ab | 0,432 a | 8,78 ab | 0,65 d | 8,98 c | 8,44 c | 0,30 c | 2,163 abc | 8.652 abc |
| 11. Wellington XXX 3,72 ab | 0,427 a | 6,54 abc | 0,77 cd | 9,70 bc | 10,17 bc | 0,35 c | 1,585 bc | 6.612 bc | |
| Prosek Average | 5,43 | 0,300 | 7,62 | 0,87 | 10,47 | 10,76 | 0,62 | 2,187 | 7.987 |
Pomological characteristics ofstrig and berries, and yields ofblack currant cultivars (1983/88 average)
| Sorta Cultivar | Rastvorljive suve materije Soluble solids % | Glukoza Glucose % | Fruktoza Fructose % | Saharoze Sucrose % | Glukoza+fruktoza Glucose+fructose % | Ukupne kiseline Total acids % | pH ploda pH value of fruits |
| Amos Black | 15,0 ab | 1,23 cd | 1,31 cd | U tragovima | 2,54 c | 3,21 ab | 2,96 ab |
| Baldwin | 14,3 ab | 1,33 bcd | 2,00 abcd | ra e | 3,33 bc | 3,28 ab | 2,96 ab |
| Ben Lomond | 15,0 ab | 1,87 abc | 1,88 bcd | ra e | 3,75 ab | 3,14 b | 2,89 ab |
| Ben More | 14.5 ab | 1,57 bcd | 2,43 ab | ra e | 4,00 ab | 3,22 ab | 2,98 ab |
| Ben Neyis | 15,5 ab | 1,25 cd | 1,97 abcd | ra e | 3,22 bc | 3,57 a | 2,86 ab |
| Black Reward | 14,0 b | 1,03 d | 1,28 d | ra e | 2,31 c | 3,11 b | 2,87 ab |
| Costwold Cross | 15,0 ab | 1,83 abc | 2,05 abcd | ra e | 3,88 ab | 2,68 c | 3,02 ab |
| Daniel’s September | 14,5 ab | 2,01 ab | 2,10 abcd | ra e | 4,11 ab | 3,22 ab | 2,91 ab |
| Malling Jet | 15,5 ab | 1,40 bcd | 2,90 a | ra e | 4,30 ab | 2,69 c | 2,82 b |
| Mendip Cross | 15,7 a | 2,45 a | 2,20 abc | ra e | 4,65 a | 2,98 bc | 3,00 ab |
| Wellington XYX | 14,5 ab | 2,05 ab | 2,13 abcd | ra e | 4,18 ab | 2,64 c | 3,04 a |
| PROSEK AVERAGE | 14,86 | 1,64 | 2,02 | ra e | 3,66 | 3,07 | 2,85 |
A survev of contents ofsoluble solids, elucose, fructose, sucrose, total acids and pH value ofblack currant fruits (1983/88. average)
Pomološka ispitivanja. Važnije pomološke osobine ispitivanih sorti prikazane su u tab. 1.
Najveću masu grozda imale su sorte Ben Nevis (7,08 g), Ben Lomond (6,91 g) i Black Reward (6,45 g). Najmanju masu grozda imala je sorta Daniel’s September (3,47 g). Najveću masu šepurine imala je sorta Mendip Cross (0,432 g) dok najmanju sorta Ben More (0,102 g). Razlike između vecine sorti su značajne. Najviše bobica u grozdu imale su sorte Malling Jet (9,42), Mendip Cross (8,78) i Costwold Cross (8,06). Najmanje bobica u grozdu imala je sorta Amos Black (4,62). U pogledu krupnoće bobica ističu se sorte Ben Nevis (1,28 g), Ben Lomond (1,12 g), Amos Black (1,02 g) i Black Reward (1,01 g), dok je najsitnije bobice imala sorta Daniel’s September (0,64 g).
Između pojedinih sorti razlike su vrlo značajne. Većina sorti je imala nešto veču širinu u odnosu na visinu bobica osim sorte Malling Jet i Mendip Cross. Prema ranijim ispitivanjima Stanisavljevič (1984) sorte Costwold Cross i Wellington XXX imale su sličnu krupnoću bobica prema rezultatima dobijenim u ovom radu.
Sl. 2. Ben Nevis
Fig. 2. Ben Nevis
Izostavljeno iz prikaza
Čvrstina bobica varirala je od 0,30 kg/cm2 u sorte Mendip Cross do 1,1 u sorte Ben Nevis. Čvrste bobice imaju i sorte Amos Black, Ben Lomond i C Cross. Zapaža se da sorte sa krupnijim bobicama imaju i veću čvrstinu.
Prosečan prinos za period isptivanja kretao se od 1,461 kg/žbunu Daniel’s September do 3,640 kg/žbunu u sorte Ben Nevis. Pored sorte Be odlične rezultate u pogledu prinosa pokazale su i sorte Ben Lomond (2,876 kg Black Reward (2,626 kg/žbunu). Prema ispitivanjima Gwozdeckog (1988); ( (1988) i McCarty-a (1986), Kaweckog et al. (1988) sorte Ben Nevis i Ben Lo dale najveći prinos. Ovo potvrđuje visok rodni potencijal i rodnost navedeni različitim agroekološkim uslovima.
Sadržaj rastvorljivih suvih materija (Tab. 2) kretao se od 14,0% u soli Reward do 15,7% u sorte Mendip Cross. Razlike u pogledu sadržaja rast materija nisu značajnije izražene u okviru ispitivanih sorti. Sadržaj glukoze 1 od 1,03% (Black Reward) do 2,45% (Mendip Cross), dok sadržaj fruktoze c (Black Reward) do 2,90% (Malling Jet). Javljaju se značajne razlike u sadrža između pojedinih sorti. Najveći sadržaj ukupnih kiselina imala je sorta B<
Pomološka ispitivanja. Važnije pomološke osobine ispitivanih sorti prikazane su u tab. 1.
Najveću masu grozda imale su sorte Ben Nevis (7,08 g), Ben Lomond (6,91 g) i Black Reward (6,45 g). Najmanju masu grozda imala je sorta Daniel’s September (3,47 g). Najveću masu šepurine imala je sorta Mendip Cross (0,432 g) dok najmanju sorta Ben More (0,102 g). Razlike između većine sorti su značajne. Najviše bobica u grozdu imale su sorte Malling Jet (9,42), Mendip Cross (8,78) i Costwold Cross (8,06). Najmanje bobica u grozdu imala je sorta Amos Black (4,62). U pogledu krupnoče bobica ističu se sorte Ben Nevis (1,28 g), Ben Lomond (1,12 g), Amos Black (1,02 g) i Black Reward (1,01 g), dok je najsitnije bobice imala sorta Daniel’s September (0,64 g).
Između pojedinih sorti razlike su vrlo značajne. Većina sorti je imala nešto veću širinu u odnosu na visinu bobica osim sorte Malling Jet i Mendip Cross. Prema ranijim ispitivanjima Stanisavljević (1984) sorte Costwold Cross i Wellington XXX imale su sličnu krupnoću bobica prema rezultatima dobijenim u ovom radu.
Čvrstina bobica varirala je od 0,30 kglcm2 u sorte Mendip Cross do 1,18 kglcm2 u sorte Ben Nevis. Čvrste bobice imaju i sorte Amos Black, Ben Lomond i Costwold Cross. Zapaža se da sorte sa krupnijim bobicama imaju i veću čvrstinu.
Prosečan prinos za period isptivanja kretao se od 1,461 kg/žbunu u sorte Daniel’s September do 3,640 kg/žbunu u sorte Ben Nevis. Pored sorte Ben Nevis odlične rezultate u pogledu prinosa pokazale su i sorte Ben Lomond (2,876 kg/žbunu), Black Reward (2,626 kg/žbunu). Prema ispitivanjima Gwozdeckog (1988); Oosten-a (1988) i McCarty-a (1986), Kaweckog et al. (1988) sorte Ben Nevis i Ben Lomond su dale najveći prinos. Ovo potvrđuje visok rodni potencijal i rodnost navedenih sorti u različitim agroekološkim uslovima.
Sadržaj rastvorljivih suvih materija (Tab. 2) kretao se od 14,0% u sorte Black Reward do 15,7% u sorte Mendip Cross. Razlike u pogledu sadržaja rastvorljivih materija nisu značajnije izražene u okviru ispitivanih sorti. Sadržaj glukoze kretao se od 1,03% (Black Reward) do 2,45% (Mendip Cross), dok sadržaj fruktoze od 1,28% (Black Reward) do 2,90% (Malling Jet). Javljaju se značajne razlike u sadržaju šećera između pojedinih sorti. Najveći sadržaj ukupnih kiselina imala je sorta Ben Nevis (3,57%), а najniži sorta Wellington XXX (2,64%). Između pojedinih sorti javljaju se značajne razlike. pH vrednost ploda kretala se od 2,82 (Malling Jet) do 3,04 (Wellington XXX).
Zaključak
Na osnovu navedenih ispitivanja sorte Malling Jet, Ben More i Amos Black imale su značajno kasnije cvetanje. Sorte sa ranijim zrenjem plodova su Mendip Cross, Ben Nevis i Ben Lomond.
Najveću masu grozda imale su sorte Ben Nevis, Ben Lomond i Black Reward (7,08 g; 6,91 g i 6,45 g). Najviše bobica u grozdu imale su sorte Malling Jet (9,42), Cotswold Cross (8,06) i Mendip Cross (8,78). Najkrupnije bobice imale su sorte Ben Nevis (1,28 g) i Ben Lomond (1,12 g). Takođe i najčvršče bobice imala je sorta Ben Nevis (1Д8 kg/cm2). Največu rodnost imala je sorta Ben Nevis (14.560 kg/ha), zatim sorte Ben Lomond (11.504 kg/ha) i Black Reward (10.504 kg/ha). Najveći sadržaj rastvorljivih suvih materija (15,7%) i šećera (4,65% glukoza + fruktoza) imala je sorta Mendip Cross, dok najviše ukupnih kiselina imala je sorta Ben Nevis (3,57%).
Novije sorte Ben Nevis, Ben Lomond i Black Reward, pokazale su najbolje rezultate u toku petogodišnjih ispitivanja u pogledu rodnosti, krupnoće grozda i bobica, kao i u ostalim osobinama i mogu se sa sigurnošću preporučiti za uvođenje u proizvodnju.
Literatura
- Gwozdecki, J. (1988): Erfahrungen mit neuen Schwarzen Johannisbeer-Sorten. Erwerbsobstbau 30, (5): 130131.
- Gwozdecki, J. Chlebowska, D. (1988): Wstepna ocena wartosci produkcyjnej 15 admian porzeczki czarnej. Seria A, Prace Doswiadczalne z Zakresu Sadownictwa, 28: 56-66.
- Gwozdecki, J. Pierzga, K., Radaczynska, Z., Trojszczak, T., Podgorska, H., Bakun, M. (1988): Ocena wartosci produkcyjnej nowych odmian porzeczki czamej w roznych rejonach Polski. Seria A. Prace Doswiadczalne z Zakresu Sadownictwa, 28: 67-73.
- Kawecki, Z., Tomaszewska, Z„ Kozlowski, W. M. (1993): Yielding of six black currant cultivars in northeastem Poland. Acta Horticulturae, 352: 361.
- Lantin, B. (1960): Etude de varietes de cassis. Annales de l’amelioration des plantes, 18 (4).
- McCarthy, T. (1988): Black Curant Cultivar Evaulation at Winchmore, New Zealand Commercial Grower, 43 (6): 20-21.
- Oosten, A.A. van. (1988): Vijftien jaar Rassenonderzoek zwarte bessen (1). Fmitteelt, 78 (11): 32-34.
- Oosten, A. A. van. (1988): Vijften jaar Rassenonderzdek zwarte bessen (2). Fruitteelt, 78 (12): 12-14.
- Pisani, Z„ Baldini, M. (1961): Contributo alla studio di alcune cultivar di Ribes, Nero, Rivista dell Ortoflorofmttiocolture Italianna, No 6.
- Stanisavljevič, M„ Mijačika, M„ Milutinovič, M. (1980): Ispitivanje rodnosti važnijih sorti cme ribizle u uslovima brdsko-planinskog područja Zapadne Srbije. Jug. voć„ br. 49-50: 3-10.
- Stanisavljević, M. (1986): Prilog poznavanju sadržaja važnijih hemijskih komponenata u plodu nekih sorti crne ribizle. Jug. voć. 20, 75-76: 671-676.
- Stanisavljević, M. (1984): Važnije fenološko-pomološke osobine u nekih sorti crne ribizle gajenih na području Zapadne Srbije. Jug. voć. 18, 69-70: 11-18.
- Webb, R. A. (1978): Variability in the components of yield of black currant cultivars. Scientia Horticulturae, 8.
Major characteristics of some black currant cultivars
Miloljub Stanisavljević, Zarko Tešović, Milan Srećković
ARI „Serbia“, Fruit and Grape Research Centre, Čačak
Summary
Eleven black currant cultivars were evaluated for the major properties in the agroecological conditions of Čačak over a five-year (1983-1988) period. The experimental planting was set up in 1981 in the locality „Ljubič“ of the Fruit and Grape Research Centre in Čačak. The following cultivars were included in the trial: Amos Black, Baldwin, Ben Lomond, Ben More, Ben Nevis, Black Reward, Daniel’s September, Malling Jet, Cotswold Cross, Mendip Cross and Wellington XXX. Studies were conducted on the phenology of flowering and ripening, strig mass, thrash mass, number of berries per strig, berry mass and dimensions, berry firmness, cropping, soluble solids, sugar and total acids contents and pH value of fruits. The greatest strig mass was recorded in the cultivars Ben Nevis, Ben Lomond and Black Reward (7.08 g\ 6.91 g and 6.45 g. respectivaly). The highest number of berries/strig was recorded in the cultivars Malling Jet (9.42). Cotswold Cross (8.06) and Mendip Cross (8.78). The largest berry firmness was also recorded in Ben Nevis (1.28 g) and Ben Lomond (1.12 g). The greatest berry firmness was also recorded in Ben Nevis (1.18 kg/cm2). The best cropping was recorded in Ben Nevis (14,560 kg/ha), followed by Ben Lomond (11,504 kg/ha) and Black Reward (10,504 kg/ha). The highest soluble solids (15.7%) and sugar (4.65% glucose + fructose) contents were found in Mendip Cross, whereas the highest total acids content was recorded in Ben Nevis (3.57%).