Po proizvodnji voćnih plodova kajsija zauzima 13. mesto u svetu. Prosečna godišnja svetska proizvodnja kajsije se kreće oko 3.195.820 t (2001/2009. god.). Azija, proizvodnjom kajsije nadmašuje ostale kontinente. Najveći proizvođači kajsije u svetu su: Turska (sa 699.364 t), Iran (sa 397.749 t), Uzbekistan (sa 290.000 t), Italija (sa 233.600 t), Alžir (sa 202.806 t) i dr.

Postojbina kajsije je Kina u kojoj se gajila još pre 5.000 godina. U Srednju Aziju preneta je tek početkom naše ere, odakle se širila u ostale delove sveta. U svojoj postojbini kajsija se formirala u kontinentalnom podneblju, gde su topla i žarka leta, duge i hladne zime i brzi prelazi između ovih krajnosti.

S obzirom na to da kajsija kao vrsta ima relativno kratko biološko mirovanje zimska i prolećna temperaturna kolebanja ugrožavaju njenu proizvodnju. Stoga je i razumljivo da su najveći svetski proizvođači kajsije upravo zemlje ili izrazito kontinentalne ili mediteranske klime (gde su vrlo retki jači zimski ili prolećni mrazevi) gde su uslovi za gajenje kajsije povoljni.

I pored izuzetno dobrih osobina koje ovu vrstu čine atraktivnom za gajenje (brzo se razvija, rano prorodi, obilno i redovno rađa, dobro podnosi sušu i odličnog je kvaliteta ploda) njena proizvodnja je ugrožena i ograničena iznenadnim uginjavanjem stabala, pojavom, koja se naziva apopleksija. Ova pojava koju izaziva veliki broj različitih faktora (ekoloških, fizioloških i patogenih) češće se javlja u podneblju sa velikim temperaturnim kolebanjima krajem zime i rano u proleće, što je slučaj i u većem delu naše zemlje.

Plod kajsije je prvoklasna namirnica u svežem ili prerađenom stariju. Hranljiva vrednost ploda vidi se iz količine biološki važnijih hemijskih supstanci. Plod sadrži od 10-16% suve materije, od 8 do 13% šećera, od 0,5 do 1,0% organskih kiselina, oko 0,9% belančevina, oko 0,59% pektina, od 0,03 do 0,27% tanina, oko 1,20 mg % beta karotina (provitamina A), od 7 do 10 mg% vitamina C, mineralnih materija, oko 0,5% jodida i dr. Posebno treba naglasiti relativno visok sadržaj jodida i beta karotina, kojeg ostalo voće ima u tragovima.

Plod kajsije je zbog toga velike upotrebne vrednosti, kako za potrošnju u svežem stanju (kao stono voće) tako i za najrazličitije vidove prerade (sokovi, bebi kaše, marmelade, džemovi, kompoti, rakije, za sušenje, zamrzavanje i dr.).

Autor
Prof. dr Evica Mratinović

Sadržaj

Uvod

PROIZVODNJA KAJSIJE U SRBIJI

MORFOLOGIJA KAJSIJE

Koren
Korenov vrat
Stablo
Deblo
Kruna
Grane i grančice
Rodne grančice kajsije
List
Pupoljci
Cvet
Plod
Seme

EKOLOGIJA KAJSIJE

Podneblje (klima)
Svetlost
Toplota
Padavine
Vetar
Zemljište
Orografija

POREKLO SORTI KAJSIJE

Sorte kajsije
Krupna rana
Mađarska najbolja
Kečkemetska ruža
Stark erli oranž (Stark early orange)
Cegledi bibor (Cegledi bibor)
Cegledi orijaš (Cegledi orias)
Blenril (Blenril)
Roksana
Ligeti orijaš (Ligeti orijas)
Kostjuženski (Kostjuženskij)
Čačansko zlato
Segedi mamut (Szegedi mamut)
Harkot (Harcot)
Crveni partizan (Krasmj partizan)
Beržeron (Bergezon)
Rakovski (Rakovsky)
Novosadska 2 (NS-2)
Novosadska 3 (NS-3)
Novosadska 4 (NS-4)
Novosadska rodna
Vera
Biljana
Aleksandar

PODLOGE ZA KAJSIJU

POSREDNIK – DEBLOTVORAC

PODIZANJE ZASADA KAJSIJE

Priprema zemljišta
Čišćenje, rigolovanje, ravnanje, terasiranje
Izbor sistema gajenja kajsije
Razmak – rastojanje i odstojanje između stabala
Razmeštaj sorti kajsije u zasadu
Sadni materijal
Sađenje kajsije

NEGA MLADOG ZASADA KAJSIJE

Fonniranje oblika krune
Kotlasta kruna (vaza)
Piramidalna kruna
Palmete
Vretenast žbun

NEGA KAJSIJE U RODU

Rezidba kajsije
Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života kajsije
Uzgojna rezidba – opšte napomene
Rezidba kajsije za rod
Vreme izvođenja rezidbe
Održavanje zemljišta u kajsijaru
Đubrenje kajsije
Vrste đubriva
Potrebe kajsije za pojedinim hranivima
Vreme đubrenja
Načini đubrenja
Navodnjavanje kajsije
Proređivanje plodova kajsije
Zaštita kajsije od prouzrokovača bolesti i štetočina
Zaštita kajsije od niskih temperatura – mrazeva
Apopleksija – prevremeno sušenje kajsije

BERBA, KLASIRANJE I PAKOVANJE PLODOVA KAJSIJE

ČUVANJE PLODOVA KAJSIJE

HRANJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA KAJSIJE

PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA

LITERATURA

Čuvanje plodova kajsije

Čuvanje plodova kajsije (kao i ostalog voća) ima cilj da produži sezonu potrošnje ove vrste voća. Ono se zasniva na usporavanju svih biohemijskih i drugih procesa (koji pri tome ne prestaju) usled snižavanja temperature vazduha u hlađenim skladištima.

S obzirom na to da plodovi kajsije posle berbe vrlo brzo dozrevaju, čuvanje je korisna interventna mera da se očuva kvalitet plodova do isporuke za tržište ili za industriju prerade.

Iskustva sa čuvanjem plodova kajsije su vrlo skromna i u svetu i kod nas. Prema Bulatoviću (1992) plodovi nekih sorti se mogu čuvati do 70 dana pri temperaturi 3-4°C i relativnoj vlažnosti od 90%. Isti autor navodi da se čuvanje skraćuje za više od mesec dana ako se temperatura u skladištu spusti na 1-2°C. Niketić (1958) navodi da su ispitivanja utvrdila da se u Francuskoj sorta Rojal može čuvati više od mesec dana pri temperaturi od 1-5°C i relativnoj vlazi vazduha od 85-90%.

Đurić (1999) pak navodi da se plodovi kajsije mogu čuvati od jedne do šest nedelja u zavisnosti od stepena zrelosti, osobine sorte i uslova čuvanja (temperatura vazduha od 0-3°C i relativna vlažnost vazduha od oko 85%).

Dobro se čuvaju samo potpuno zdravi, neoštećeni plodovi sa peteljkom i u stepenu zrelosti neposredno posle fiziološke.

Hranjiva i upotrebna vrednost plodova kajsije

Plod kajsije je u proseku srednje krupan do krupan, privlačnog izgleda, prijatnog, slatko-nakiselog ukusa, izražene specifične arome.

Od ukupne mase ploda, koja se kod sorti kreće od 30 do preko 80 g, na jestivi deo otpada oko 95%. To je plod visoke biološke vrednosti jer je važan izvor hemijskih komponenti koje su neophodne ljudskom organizmu za normalan i pravilan razvoj.

Plod kajsije u proseku sadrži: oko 15% suve materije, 6-9% ukupnih šećera, 2-5% invertnih šećera (monosaharida, fruktoze i glukoze), 1-2% ukupnih kiselina, 0,4-0,8% mineralnih materija (najviše K-oko 55%, P-oko 10%, S, Ca, Mg, Fe i dr.), 0,34-0,82% pektinskih materija, znatne količine bojenih i aromatičnih materija. Plod kajsije je posebno bogat vitaminima kojih u proseku sadrži: 8-27 mg% vitamina C, 35-38 mg% vitamina P, 0,20-0,64 mg% vitamina PP, 0,72-1,80 mg% vitamina E, 0,70-4,25 mg% vitamina B1, oko 0,023 mg% vitamina B2 i 0,15-0,68 mg% folne kiseline.

Plod kajsije je od sveg kontinentalnog voća najveći izvor provitamina A (5-15 mg).

Pored mesa ploda i jezgro koštice kajsije je vrlo bogatog hemijskog sastava. Ono u proseku sadrži oko 50% masnih materija, oko 22-25% azotnih materija, oko 4% šećera, oko 4,5% celuloznih materija, oko 3% mineralnih materija i drugih korisnih komponenti.

Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu, plodovi kajsije su vrlo pogodni za razne namene: za upotrebu u svežem stanju (kao stono voće), kao sirovina za industrijsku preradu i za sušenje i zamrzavanje.

Jezgra većine sorti kajsije, naročito ona slatkog ukusa, odlična su zamena za badem i lešnik, što se koristi u prerađivačkoj, a naročito u konditorskoj industriji. Gorka jezgra je bogata sadržajem alkaloida amigdalina, koji je vrlo cenjen u farmakologiji.

Za potrošnju u svežem stanju plodovi kajsije treba da su privlačnog izgleda (pre svega izražena krupnoća), da su prijatnog ukusa, izražene arome i dobre transportabilnosti.

Za industrijsku preradu, kao i za sušenje i zamrzavanje najbolje su sorte koje se odlikuju visokim sadržajem suve materije, odnosno šećera i ukupnih kiselina. Plodovi kajsije se mogu prerađivati u sokove, kompote, bebi kaše, marmelade, rakije i drugo.