Po našem Prvom petogodišnjem planu količinu mleka treba povećati na 319.000 tona ili za 145% prema količini proizvedenog mleka u 1939 godini.
Ta obaveza koju su trudbenici u polјoprivredi primili i časno izvršavaju nalaže članovima selјačkih radnih i zemlјoradničkih zadruga, radnicima državnih polјopri- vrednih dobara i polјoprivrednim stručnjacima da ulože još veće napore i primenjuju sve mere savremene agronomske nauke kako bi se taj zadatak ispunio i prebacio. Te mere su mnogobrojne i veoma značajne. One pretstavlјaju moćno sredstvo u borbi za pobolјšanje životnog standarda naših naroda.
U najvažnije mere za povećanje proizvodnje mleka spadaju:
1) Nega i ishrana krava muzara.
2) Pravilna muža.
Sadržaj
Nega i ishrana krava muzara
Jalovost krava se ne sme dozvoliti
Prestanak sa mužom
Ishrana krava muzara
Ishrana steonih krava
Ishrana za vreme muznosti
Vime i njegova građa
Pravilna muža
Razni načini muže krava
Šta je potrebno znati o muži
Muzači, muzlice i pribor za izvođenje muže
Priprema muzača za mužu
Koliko puta treba musti dnevno
Treba li vlažiti sise za vreme muže
Kako ćemo smanjiti količinu bakterija u mleku
Muža ovaca
Higijenske mere kod muže ovaca
Mesto za mužu ovaca — tor, stroga, struga
Tehnika muže ovaca — načini muže
Nega i ishrana krava muzara
Jalovost krava se ne sme dozvoliti
Borba protiv jalovosti krava je prvi zadatak za uspešno razvijanje stočarstva. Svaka zadruga ili selo, prema tome, moraju se obezbediti dobrim bikovima. Na 40 krava treba prosečno imati jednog bika dobre priplodne kondicije što se postiže njegovom pravilnom ishranom tj. ako se priplodnom biku daje dnevno 12—-16 kilograma sena, 2—3 kilograma ovsa i 10—15 kilograma sočnih hraniva. Naročito je važno ovas sačuvati za proleće kad je masovno pripuštanje krava. Dnevno najmanje 2—3 sata bik treba da se upotreblјava za lakše radove kako se ne bi ugojio i na taj način postao nesposoban za priplod. Veterinar ili drugo stručno lice treba stalno da kontroliše kakvoću semena (sperme).
Radi pravilnog kontrolisanja štetnosti krava uvek treba voditi belešku o tome kada se krava parila, sa kojim bikom, kada se očekuje telenje i kada se opet krava parila.
Jednom rečju borba protiv jalovosti jeste prva mera u borbi za visoku mlečnost krava.
Prestanak sa mužom
Blagovremeni prestanak sa mužom i pravilna ishrana u periodu zasušenosti imaju veliki značaj za proizvodnju velikih količina mleka. U praksi se veoma često to zanemaruje pa se u periodu zasušenosti krave ne hrane obilno pod pretpostavkom da to nije potrebno jer ne daju mleka. Međutim dobra ishrana u periodu zasušenosti i štetnosti pretstavlјa pripremu krave za sledeći period muznosti i pripremu za donošenje zdravog teleta.
Sa mužom se obično prestaje na 40—60 dana pred sledeće telјenje, a kod mladih i mršavih krava najmanje na 75 dana. Sa mužom se prestaje pažlјivo i postepeno, a naročito je na to potrebno obratiti pažnju kod dobrih mlekulјa koje u to dobana kraju muznosti daju još uvek 10—15 litara mleka. Sa mužom se obično prestaje na taj način što se postepeno smanjuje količina koncentrovane hrane kao što su ječam, ovas i razne prekrupe uz istovremeno smanjenje broja dnevnih muža. Kada se kod dobrih mlekulјa dobija 2—3 litara mleka onda se sasvim prestaje sa mužom. Za to vreme tj. za vreme prestajanja sa mužom krave se moraju obezbediti sa dovolјno suve prostirke i čuvaju se od promaje, a naročito se pazi da se vime ne prehladi. Osim toga treba paziti da slučajno nije došlo do nekog zapalјenja vimena što se inače kod nepažlјivog zasušivanja može veoma lako dogoditi.
Nedelјu dana posle prestanka sa mužom krave se prevode na obilnu ishranu koja je predviđena za period zasušenosti.
Ishrana krava muzara
Za dobijanje dobre zdrave teladi i za proizvodnju velikih količina mleka ishrana krava muzara je presudna. Pri tome je potrebno da se ima najosnovnije znanje o ishrani krava muzara za vreme zime i za vreme proleća i leta.
Ishrana steonih krava
Da bi se snašli kod određivanja obroka može se odmah reći da napredni stočari steonim kravama daju toliko hrane kao kada one daju 6—8 litara mleka. Takve krave koje daju 6—8 litara mleka dnevno dobijaju prosečno 8—12 kilograma sena, 15 kilograma silaže ili 20 kilograma korenasto-krtolastog bilјa (repa stočna i dr.).
Steone krave, u periodu kada se ne muzu, hrane se različito, što zavisi od njihove težine i količine mleka koja se od njih očekuje u periodu posle telјenja.
Da bi znali, kako se hrane krave prosečne težine 450— 500 kilograma, sa raznom količinom mleka koje daju, može nam poslužiti sledeća tabela:
- Mleko u litrima u
Dnevna količ. hrane na grlo u kilogramima.
toku čitave mlečnosti Sena
3.000 10
3.000—3.500 10
5.000 10—12 - Mleko u litrima u
Dnevna količ. hrane na grlo u kilogramima.
toku čitave mlečnosti Silaže
3.000 15
3.000—3.500 20
5.000 20 - Mleko u litrima u
Dnevna količ. hrane na grlo u kilogramima.
toku čitave mlečnosti Koncentrata
3.000 —
3.000—3.500 0,5
5.000 1—2
U slučaju nedostatka sena jedan deo istog se može zameniti slamom od jarih žitarica, pri čemu se na 3 kilograma sena daje 4 kilograma slame. U tom slučaju poželјno je dati još jedan kilogram koncentrata. Pri tome gornja tablica nam služi kao orijentacija a nikako kao neki recept ,jer se pri ishrani mora uvek obraćati pažnja na pojedinačne osobine svake krave.
Ishrana za vreme muznosti
Kod ishrane muznih krava osnovni zadatak se sastoji u tome da uz najveće korišćenje grube hrane (seno, slama, kukuruzovina) i uz najveće korišćenje sočnih hraniva (repa i silaža) dobijemo najveću količinu mleka.
Krupnim, dobrim mlekulјama može se dnevno davati po 14—19 kilograma dobrog sena i 30—45 kilograma sočnih hraniva. Pri toj količini hraniva krave daju po 17—20 kilograma mleka dnevno. Da bi se mogli snaći treba da znamo da na svakih 100 kilograma žive mere kravama treba dati po 2 kilograma dobrog sena a zatim na svaki kilogram mleka dodavati po 1 kilogram sena dnevno. U slučaju potrebe seno se može zameniti repom ili dobrom silažom i to umesto 1 kilograma sena daje se 4 kilograma repe ili 3 kilograma dobre silaže.
U prvoj polovini mlečnosti (laktacije) kravama se uvek daje nešto više hraniva no što je to potrebno prema količini mleka koju one daju. Na primer krava sa dnevnom količinom mleka od 12 litara dobija toliko hrane kao kada daje 15 litara. Pri tome se pazi kako krava odgovara na tu povećanu količinu hrane. Ako ona odgovori dajući veće količine mleka, onda se sa pobolјšanim hranjenjem produžava. Ako pak ona ne daje 15 litara mleka, već produži da daje 12 litara. onda joj se daje ona količina hraniva koja se predviđa za proizvodnju 1 litara mleka. Iz ovoga izlazi jedno osnovno pravilo, ili bolјe reći osnovni zakon ishrane domaćih životinja u socijalističkoj privredi a to je: krave se imaju hraniti strogo prema njihovoj proizvodnoj sposobnosti. Na svaki litar mleka u obroku krave mora se dodati prosečno i po 100—300 grama koncentrovane hrane. Treba odmah naglasiti da su koncentrati jako skupi i da se prema tome njihova upotreba ima strogo prilagoditi proizvodnoj sposobnosti grla.
Sledeća tabela može da nam posluži samo kao putokaz o tome koliko se prosečno dodaje dnevno koncentrovane hrane obroku krava sa raznim količinama mleka.
- Dnevna količina mleka u kilogramima
- Na svaki kilogram mleka treba dodati koncentrovane hrane u gramovima
- Do 10 kilograma
10—15 kilograma 200
15—20 kilograma 300
20—25 kilograma 300 - Preko 25 kilograma 350
Kod upotrebe ove tablice treba imati u vidu da je proračunavanje količine koncentrovanih hraniva vršeno imajući u vidu da je kravama u obroku obezbeđena dovolјna količina grubih i sočnih hraniva. Ako imamo dovolјne količine dobrog sena i sočne hrane onda se za krave, koje daju dnevno do 18 litara mleka davanje koncentrovanih hraniva može sasvim izostaviti.
Kada se krave hrane zelenom hranom, bez obzira da li se one hrane u staji ili su na paši, treba uvek voditi dovolјno računa o tome da su krave obezbeđene dovolјnim količinama zelene hrane ili neke druge hrane. I onda se količina potrebne hrane ima prilagoditi produktivnoj sposobnosti grla.
Za krave prosečne težine 450—500 kilograma prema njihovoj dnevnoj mlečnosti potrebne su sledeće količine trave:
- Dnevno mleka u litrima
- Potrebno je trave u kilogramima
5 / 35
10 / 50
20 / 65
25 / 95
Slika 1 Dobra krava mlekulјa sa dobro razvijenim vimenom
Izostavljeno iz prikaza
Na taj način na jednu kravu je potrebno godišnje 0,5—1 hektara dobrog, 1,5 srednjeg ili 3 hektara slabijeg pašnjaka. Osim toga treba se postarati da se ima dovolјno zelene hrane da se krave prihranjuju u toku cele godine. Za prihranjivanje treba prosečno računati po 15—45 kg. zelene hrane (lucerke i sl.). Za tu svrhu dovolјno je ako se na svakih 100 krava ima sa oko 1—2 hektara mešavine ovsa i grahorice.
Vime i nјegova građa
Vime je organ u kome se stvara mleko. Prema tome od njegove veličine i pravilne razvijenosti zavisi njegov pravilan rad i količina mleka. Zbog toga se kod izbora mlečnih grla mora uvek obratiti velika pažnja na vime. Dobro razvijeno mlečno vime treba da je prostrano, da se zadnjim delom proteže naviše prema stidnici a prednjim delom prema trbuhu i da postepeno prelazi prema njemu. Koža na vimenu treba da je žućkasto-narandžaste boje, da je mekana i sa kratkim finim dlačicama na gornjem delu. Kada se vime izmuze onda ono treba da se skupi u fine nabore. Na vimenu se sa strane moraju videti jasno izražene mlečne žile, koje su znak dobre mlečnosti. Na dobro razvijenom vimenu sise moraju da su isto tako dobro razvijene, srednje dužine i kada se napune mlekom malo da se izboče u stranu sa dovolјnim međusobnim razmakom. No ako je vime veliko i tvrdo a posle muže se ne smanji, onda takvo vime nije znak dobre mlečnosti i naziva se mesnato vime jer je u njemu malo razvijena žlјezdasta masa, koja luči mleko, a na mesto nje se nalazi razvijeno meso. Isto tako i kod gojaznih ili ugojenih krava, vime može biti veliko pa ipak da daje malo mleka a posle izmuzivanja se skupi veoma malo. To dolazi usled toga, što se u takvom vimenu mesto žlezdane mase nalazi naslagana obična mast —loj. Usled toga se takvo vime naziva masno vime. Ako se na vimenu nalaze jedna ili više malih prekobrojnih sisa, onda se to smatra kao znak dobre mlečnosti. Na slici broj 1 vidi se dobra krava mlekulјa sa dobro razvijenim vimenom. Dobra i pravilna razvijenost vimena ne zavisi toliko od same rase kojoj krava pripada koliko od pravilne muže i nege vimena. Kod starijih grla se izvesna odstupanja mogu dozvoliti, ali kod mladih nikako. Obešeno vime, vime koje podseća na kozje, vime sa nejednako razvijenim delovima — sve su to znaci nepravilne muže. Eto zbog svega toga muža igra tako veliku važnost za pravilno razvijanje vimena, za količinu i kakvoću mleka i za zdravlјe životinje.
Da bi se muža pravilno obavlјala i da bi se razumele mnoge radnje oko muže, mora se imati osnovna prestava o građi vimena.
Slika 2 I, II, III, IV Četiri četvrtine vimena. 1. Spolјna koža. 2. Mreža od vezivnog tkiva. 3. Mlečni mehurić (alveola). 4. Šušvina alveole. 5. Kanalić alveole. 6. Režanj koji se sastoji iz više alveola. 7. Zajednički kanal za režanj. 8. Mlečna cisterna. 9. Sisni kanal. 10. Otvor sise. 11. Okrugli mišić koji zatvara sisni kanal. 12.
Izostavljeno iz prikaza
Mlečne ćelijice u alveoli. 13. Pravilan otvor sise. 14. Nepravilan otvor sise.
Vime je jednom uzdužnom i jednom poprečnom pregradom podelјeno na 4 dela — četiri četvrtine. (Slika 2 — I, II, III, IV). Svaka četvrt vimenaima po jednu cisternu — (slika 2 br. 8) i jednu sisu.
Svaka četvrt je odvojena sa zasebnim krvnim sudovima i nervima tako da jedna četvrt može oboleti a ostale ostati zdrave, jer bakterije ne mogu putem krvi dospeti iz jedne četvrti u drugu. Isto tako sve četvrti ne daju istu količinu mleka, pa ni sastav mleka svake četvrti prilikom pojedinih muža nije isti. Jedna četvrt u jednoj muži može dati masnije mleko od ostalih četvrti i obratno.
Odmah ispod spolјne kože unutra se u vimenu nalazi jedna opna od vezivnog tkiva, koja unutar vimena pruža koncekoji obrazuju jednu vrstu mreže. (Slika 2 br. 2). U šuplјinama te mreže nalazi se mlečni mehurić ili alveola (slika 2 br. 3). Mlečni mehurić ili alveola je osnovna jedinica u kojoj se mleko stvara Sa njene unutrašnje strane pored samih zidova nalaze se mlečne ćelijice (slika 2 br. 12) koje iz sastojaka koji se putem krvi donose stvaraju sastojke mleka. Alveola je unutra šuplјa i ta se šuplјina naziva lumen. U njega se iz mlečnih ćelijica izlučuje mleko. Svaki mlečni mehur ima jedan kanalić (slika 2 br. 5) kroz koji otiče mleko. Više alviola su skuplјene u vidu grozda i tako stvaraju režanj mlečne žlјezde. (Slika 2 br. 6). Svaki takav režanj ima jedan zajednički .kanal — (slika 2 br. 7). Taj zajednčki kanal postaje na taj način što se sliju po nekoliko i više kanalića manjih režnjeva. Ti kanali se ulivaju u cisternu, pošto veoma vijugavo i isprepletano prolaze kroz žlјezdanu masu. To je važno da se zna za pravilno izmuzivanje vimena.
Prema tome mlečne alveole sa mlečnim ćelijicama, koje obrazuju režnjiće i režnjeve, sačinjavaju žlјezdanu masu vimena u kojoj se mleko stvara. Ukoliko te mase ima više u vimenu i ukoliko je ona bolјe razvijena, u toliko je vime mlečnije i obratno. Kada se šuplјike alveola ispune mlekom onda celo vime nabrekne. Kada se one usled muže ili sisanja teleta isprazne, onda se vime skupi. Razume se da to biva samo kod dobro razvijenog mlečnog vimena. -Kod mesnatog vimena se namesto žlјezdane mase nalazi mnogo mesa, a kod masnog mnogo loja. Prema tome tako vime ne može mnogo dati mleka, a posle izmuzivanja ovakva se vimena ne skuplјaju mnogo.
Mlečna cisterna — (slika 2 br. 8) je kruškastog oblika. Ona svojim gornjim delom zadire u žlјezdanu masu, a donjim delom se produžava u sisni kanal (slika 2 br. 9). Ona je elastična, u nju se ulivaju kanali koji dovode mleko iz pojedinih režnjeva i služi za skuplјanje mleka, odakle se ono sisanjem ili mužom izvlači napolјe. Zato se i zove mlečna cisterna ili rezervoar. Na unutrašnjosti cisterne nalazi se neka vrsta džepova od sluzokože (mleko se u tim džepovima lako može zadržati ako se krava nepravilno muze).
Svaka četvrt vimena ima po jednu sisu a svaka sisa ima po jedan kanal kroz koji se mleko odvaja i izlazi napolјe. Donji deo sise može imati oblik zvona što dolazi usled nepravilne muže i što pretstavlјa nepravilan otvor sise, jer se krave sa takvim sisama teško muzu. Donji deo sise može biti i u obliku levka, što je pravilno, jer se krave sa takvim sisama lakše izmuzaju. Na samom otvoru sisnog kanala nalazi se jedan okrugao mišić, koji zatvara kanal. Od jačine ovoga mišića i od njegovog pravilnog rada zavisi da li će se krava musti lakše ili teže. Ako je taj mišić suviše jak onda se krave muzu teško i za njih se veli da su „tvrde na muži“ a ako je suviše slab, onda se kaže da su „meke na muži“ Ponekad je on tako slab da mleko samo curi iz sisa čim se one malo više napune mlekom. Ni jedna ni druga pojava nisu poželјne. Ako se sise češće umivaju hladnom vodom, slabi mišići na otvoru sisa veoma lako mogu ojačati i time se izleči veoma nepoželјna pojava — curenje mleka iz sisa.
Mleko se stvara iz sastojaka hrane koji preko krvi dolaze u mlečne ćelijice vimena i tu se u njima kao u nekoj radionici vrši odabiranje, sortiranje i njihova prerada, tako da se dobije mleko — proizvod koji ni malo ne liči na one sastojke hrane iz kojih je postalo. Radi toga, pored dobre razvijenosti, vime mora da je dobro snabdeveno krvlјu. Krv dolazi u vime i odlazi iz njega čitavim spletom veoma raznovrsnih krvnih sudova koji se granaju u najfinije sudove, a ovi idu u pojedine režnjeve sve do mlečnih ćelijica.
Pored krvnih sudova vime je veoma bogato nervima usled čega je ono veoma osetlјivo prema toploti, hladnoći i raznim nadražajima, a sve to igra važnu ulogu kod muže.
Na taj način mi smo se ukratko upoznali sa osnovnom građom vimena što će nam omogućiti bolјe razumevanje muže i raznih mera koje se kod nje preduzimaju
Pravilna muža
Pravilna muža je veoma važna za normalan razvoj i rad vimena, za količinu i čistoću mleka i za zdravlјe same životinje. Prema tome u borbi za dobijanje većih količina dobrog mleka i održanje zdravlјa muzara, pravilna muža igra veliku ulogu.
Svako dobro zna iz iskustva da količina pomuženog mleka u velikoj meri zavisi od veštine muzača da pravilno i potpuno izmuze vime. Kod jedne iste krave dva različito vešta i sposobna muzača neće pomusti iste količine mleka. Od pravilnog izmuzivanja zavisi i masnoća mleka.
Ako se krava ne muze pravilno i ako se sise i vime nepotpuno izmuzaju onda se kod takve krave najčešće javlјaju razni poremećaji u lučenju mleka i razna obolenja na vimenu. Ta obolenja ne samo da dovode do smanjenja količine mleka u toj godini, već ona veoma često imaju za posledicu potpuno razaranje vimena, te je takva krava za mlečnost izgublјena. Obolenja na nepotpuno i nepravilno izmuženom vimenu dolaze stoga što se usled nepravilne muže povredi koža ili unutrašnjost sisa i vimena, što dovodi do veoma opasnih gnojnih ili drugih zapalјenja i zbog toga što se u neizmuženom mleku razvijaju razne bakterije koje izazivaju razna obolјenja vimena. Bakterije dopiru u vime preko sisnog kanala, a dolaze sa nečiste prostirke ili iz balege i nečistoće uopšte. Na toploti životinjskog tela i u zaostalom mleku koje je za njih odlična hrana, bakterije se veoma brzo razmnožavaju i razvijaju.
Zbog tako velike važnosti muže u naprednim mlekarskim i stočarskim zemlјama postoje naročite škole koje traju pola do jedne godine u kojima se muža sistematski uči.
Svako obolјenje vimena i sisa veoma je štetno pa ma koliko bezazleno to obolјenje izgledalo.
Razni načini muže krava
Pod mužom se podrazumevaju pokreti i nadražaji sisa. i vimena pomoću kojih se mleko istiskuje iz sisa i vimena. Ona može biti ručna i mašinska.
Najbolјi i najsavršeniji način muže jeste sisanje mladunca koje se sastoji u tome što mladunac pritiska jezikom i nepcima sise, masira vime i sisanjem iz njega izvlači mleko. Čovek vrši samo pritisak i nadražaj na vime prilikom muže, te prema tome po savršenstvu i udobnosti za kravu, muža koju čovek vrši daleko zaostaje iza sisanja. mladunca. Da bi muža bila što pravilnija čovek se stara da tu mužu izvodi što približnije načinu sisanja mladunca.
Postoje razni načini muže, ali svi oni nisu podjednako dobri, jer među njima ima i takvih koji su veoma štetni i opasni za zdravlјe vimena. Od svih tih načina u praksi se najčešće primenjuju ovi:
Muža zatvarenom šakom (slika 3). Ona se sastoji u tome što se sisa obuhvati celom zatvorenom šakom, tako da se prsti sklapaju oko sise. Pri tome se sisa tako obuhvati da donji njen deo jedva malo prelazi preko malića. Na taj način mlazevi mleka ne spiraju nečistoću sa malog prsta koja pada u mleko. Nepravilno je da se sisa obuhvati tako, da joj jedan deo ostaje neobuhvaćen šakom jer se na taj način veoma lako proširi donji deo sise i pravilan ili levkast donji deo sisa pretvara se u zvonast, što ima za posledicu teško izmuzivanje.
Slika 3. Pravilna muža zatvorenom šakom
Izostavljeno iz prikaza
Muža zatvorenom šakom sa pravilnim obuhvatanjem sisa najpravilniji je način muže, jer ne izaziva bolove, isklјučuje povredu sisa i daje dovolјno pritiska za izmuzivanje, ali on od muzača zahteva veću jačinu ruku. Usled toga žene muzači veoma često izbegavaju ovakav način muže i pribegavaju lakšim, ali za zdravlјe vimena veoma nepodesnim načinima muže. Razume se da je za ovakav način muže i za pravilno obuhvatanje sisa potrebno da su sise dovolјno dugačke. Ako su sise kratke, onda se mleko iz njih potisne naviše pa se pravilno obuhvate zatvorenom šakom, tako da se izbegne ranije objašnjena nepravilnost.
Muža palcem i kažiprstom. Ovde se sisa obuhvata između ispruženog palca i kažiprsta i povlačenjem na niže iz sise se istiskuje mleko. Ovaj način muže ima više nedostataka, ali su ovi najvažniji: povlačenjem prstiju duž sisa one se istežu što kod mladih grla dovodi do nenormalne izduženosti sisa. Osim toga stvaraju se jaki bolovi na koži zbog velikog trenja i pritiska, usled čega su krave nemirne i koža na sisama veoma često pocrveni i ispuca. Ako bi želeli da na ovaj način muzemo bez bolova, onda bi morali sise ovlažiti nekom tečnošću ili mašću a to u pogledu čistoće nije nikako poželјno. Ovde su veoma lake i povrede unutrašnjih tkiva sisa, gde često može doći do samog kidanja tkiva i do obrazovanja divlјeg mesa. Usled toga, što ovde nije potrebna velika jačina ruku, ovakav način muže veoma često praktikuju žene muzači.
Muža savijenim palcem. — (Slika 4). On se sastoji u tome što se sisa obuhvati savijenom šakom, pa se pritiskuje i povlači. Od svih načina muže to je najgori, sa najviše loših posledica, te se mora izbegavati.
Snažan pritisak palca stvara kod životinja veoma jake bolove usled čega su one vrlo nemirne. Koliki je pritisak na sise vidi se po tome što se na savijenom palcu stvore čitavi žulјevi. Pritisak na sise je tako snažan da se veoma često razmrska unutrašnje tkivo sisa i cisterne te se na razmrskanim mestima obrazuju razna zadeblјanja koja mogu sasvim zapušiti otvor sisinog kanala.
Kod ovakvog načina muže pored razmrskavanja unutrašnjeg tkiva veoma se često dešava da se koža sisa povredi noktima usled čega nastaju veoma opasna gnojna zapalenja. Kod ovaca se ovaj nepravilan način veoma često primenjuje, te u ovčarskim krajevima lјudi često ovako muzu i krave.
Pored dosad opisanih načina postoji i takav način muže, gde se vime po naročitom postupku masira i izmuzuje.
Ovakav se je način pokazao kao veoma dobar, ali je potrebno da se masaža vimena vrši pažlјivo i razumno, inače se na vimenu mogu izazvati veoma veliki poremećaji koji dovode do njenog potpunog onesposoblјenja da daje mleko. Zato se ovaj način muže mora učiti i moraju ga izvoditi samo vešti muzači. Ko nije vičan, najbolјe je da sa naročitom masažom i ne počinje.
Slika 4. Muža savijenim palcem — nepravilna muža
Izostavljeno iz prikaza
Šta je još potrebno znati o muži
Pored svega što je do sada rečeno o načinima muže, potrebno je znati još i ove slučajeve:
- Da ne bi došlo do pojave porođajne groznice, krave treba musti tek 6 do 8 sati posle telenja, a najbolјe je da se sa mužom počne tek posle izbacivanja postelјice.
- Zdravstveno stanje vimena i zdravlјe same životinje od velikog je značaja. Temelјnim izmuzivanjem se dobija više i masnije mleko a osim toga izbegava se mogućnost raznih zapalјenja vimena jer je mleko koje je u vimenu zaostalo veoma podesna sredina za razvijanje raznih mikroorganizma koji izazivaju razna obolјenja. Bakterije dospevaju sa nečiste prostirke ili sa druge strane, razmnože se u zaostalom mleku i prodiru sve dublјe u tkivo tako da celo vime može da bude zaraženo njima.
- Potpuno izmuzivanje naročito je važno kod mladih krava, jer ako se one ne izmuzu potpuno, onda se veliki broj alveola njihovog vimena uopšte neće razviti, tako da one neće dati dovolјno mleka ne samo u tom, već i u sledećem periodu — pa i kroz ceo život. To treba da se dobro zapamti, ako želimo da izbegnemo vrlo velike gubitke u mleku. Pri tome treba znati još i to da krava daje najviše mleka kod 5—6 telenja, te je prema tome naš zadatak da potpunim izmuzivanjem omogućimo pravilan razvoj žlјezdanog tkiva vimena, kako bi i u sledećim godinama njihova mlečna sposobnost mogla doći do punog izražaja. Ne činimo li tako, onda ćemo stvoriti velike nepotrebne gubitke s jedne strane i nećemo moći znati pravu mlečnu sposobnost grla s druge strane.
- O vimenu se mora naročito voditi računa kada se počinje sa prestankom muže jer se tada mogu desiti dosta veliki poremećaji u radu vimena. Presušivanje se mora sprovoditi pažlјivo i to tako, da se postepeno smanjuje količina hrane a uporedo da se smanjuje i učestanost muže — (ako smo muzli tri, muzemo dva puta uz postepeno smanjenje obroka, naročito koncentrata).
- Svi pokreti u toku muže treba da budu nežni i pravilni a nikako se ne sme dozvoliti cimanje i štipanje, jer je to škodlјivo i za same krave i za zdravstveno stanje vimena.
- Radi zdravstvenog stanja vimena treba naročitu pažnju obratiti na ono vreme kada počinje da zasušuje. Tada se sa mužom mora postepeno prestajati uz istovremeno smanjenje broja muža. Ne radili se tako, može se dogoditi da dođe do veoma teških i opasnih obolјenja vimena koja potpuno upropaste kravu za sledeću laktaciju (laktacija ili laktacioni period je vreme za koje krava daje mleko i ona prosečno traje 270 do 300, ali ima grla gde ona traje i 365 dana).
- Period zasušenosti je vreme između prethodne laktacije i sledećeg telenja. To vreme prosečno mora da traje 2—3 meseca i nikako manje. Za to vreme krave se moraju dobro hraniti ako želimo da nam posle telenja daju dovolјno mleka. Pogrešno je da se u to doba krave slabije hrane radi toga što daju manje mleka. Svaki izdatak hrane koji se u to doba učini bogato se isplati dobrom mlečnošću u sledećoj laktaciji i obratno. Svaka ušteda hrane u to doba ima za posledicu slabiju mlečnost u sledećoj laktaciji i slabiju telad.
Muzači, muzlice i pribor za izvođenјe muže
Muzači na prvom mestu moraju biti lica koja svoj posao dobro poznaju i lica zdrava i čista. Lica koja boluju ili su prebolela neku zaraznu prenosnu bolest kao što su tuberkuloza, trbušni tifus, srdobolјa i sl. ne smeju imati nikakve veze sa mužom i mlekom. Isto važi i onda, ako se neka od pomenutih bolesti pojavi u porodici muzača. To je zato što se ove bolesti veoma lako preko mleka mogu preneti sa lјudi na životinje i sa životinja na lјude. Muzači moraju biti lica koja znaju šta je čistoća. Čistoća je neophodan uslov ne samo za dobijanje mleka koje je namenjeno za potrošnju, već i za mleko namenjeno za preradu. Na koži i dlakama krava, na prostirci, u balezi, na rukama i u odelu muzača, na prljavom posuđu — svuda se nalazi vrlo veliki broj mikroorganizama, koji za vreme muže ili posle toga dospevaju u mleko i u njemu izazivaju razne promene, tako da ga čine štetnim za zdravlјe i nepodesnim za preradu. Visoki kvalitet mlečnih proizvoda ne može se ni zamisliti bez preduzimanja svih mera da se dobija što čistije mleko.
Muzači moraju biti lica blage naravi i strplјiva. Loš postupak sa kravama, kako za vreme muže tako i pre toga, ima za posledicu da krave daju manje količine mleka. Pošto se muzači obično priviknu na krave i krave na njih, ne treba često menjati muzače, jer se sve te promene odražavaju u smanjenju količine mleka.
Muzači, osim muže, obično obavlјaju i druge stajske poslove, te se prema tome ne može zahtevati da oni uvek imaju čista odela. Radi toga svaki muzač mora da je snabdeven belim platnenim ogrtačem koji se može lako prati i koji se oblači neposredno pred samu mužu. Takav se ogrtač najjednostavnije može napraviti od domaćeg lanenog platna, a po crtežu kao što je onaj na slici broj 5. Pored ogrtača svaki se muzač mora snabdeti sa dva čista ubrusa za brisanje ruku i vimena za vreme muže.
Muzač obavlјa svoj posao sedeći. Za sedenje se upotreblјava ili obična tronožna stolica ili „šamlica“. Kod ovih stolica velika je mana što se one prilikom pomeranja moraju hvatati rukama i na tDj način se oprane ruke isprl>aju. Radi toga je za mužu najbolјe da se upotreblјava onakva stolica kao što je na sl. 6; ona se odlikuje time što se pomoću jednog kajiša može veoma lako da pričvrsti oko pasa muzača tako da se pri pokretu ne mora hvatati rukama.
Slika 5. Šablon za izradu ogrtača za muzače
Izostavljeno iz prikaza
Muzač mora uvek da ima na glavi maramu ili kapu kako mu za vreme muže ne bi kosa padala u mleko. Za vreme muže muzač sedi sa desne strane i pri tome se postavi tako da se u slučaju pokreta krave lako može nagnuti u levo, desno, napred ili nazad. Za vreme muže nikako ne treba naslanjati glavu na kravu, jer time nečistoća pada sa kože u mleko. Da krava ne bi uznemiravala muzača i da ne bi ubacivala prlјavštinu, rep se za vreme muže mora privezati. To se radi ili pomoću jednog kajiša ili pomoću naročitih uređaja za vezivanje repa.
Slika 6. Muzačka stolica
Izostavljeno iz prikaza
Muzlice. Udobnost i brzina u radu kao i čistoća mleka u velikoj meri zavise od veličine i oblika muzlice.
U pogledu materijala najbolјe su kalaisane muzlice od gvozdenog lima sa veoma malo ili bez nitni i šavova unutra, jer se u šavovima lako skuplјa nečistoća koja se veoma teško može očistiti.
U brdskim predelima se veoma često upotreblјavaju drvene muzlice. One nisu podesne jer se veoma teško mogu čistiti a mleko uđe u pore drveta i tamo ostaje zbog čega se tamo razvijaju mikroorganizmi, koji onda dolaze u mleko a preko ovoga i u mlečne proizvode. Mleko, mlečni proizvodi iz ovakvih posuda obično gube u kakvoći i podložni su kvaru.
Po obliku muzlice mogu biti okrugle ili ovalne. Ovalne su mnogo bolјe jer su podesnije za rukovanje. Sa strane se na muzlicama nalazi jedan zaseban mali sud u kojeg se izmuzuju prvi mlazevi mleka, a ovo mleko nikada ne treba da se meša zajedno sa ostalim mlekom jer je ono puno bakterija. Sa zadnje strane muzlica, na 10 cm od dna, nalazi se jedna ručka koja služi za pražnjenje muzlica. Sa obe strane na gornjem delu muzlice nalazi se po jedna široka uška koja služi zato da bi se muzlica lakše mogla držati između nogu za vreme muže.
Veličina muzlice, treba da je takva da u nju može stati celokupna količina mleka jedne muže. Prema tome one su obično od 5 do 10 l.
Sl. 7. Pokrivena muzlica za mužu krava
Izostavljeno iz prikaza
Nije podesno da se za mužu upotrebe emajlirani sudovi, jer emajl lako prska i njegovi delovi lako mogu dospeti u mleko i postati veoma opasni za zdravlјe potrošača. Osim toga na onim mestima gde je emajl opao, mleko dolazi u neposredan dodir sa gvožđem usled čega veoma brzo postane lojanog ukusa i mirisa, čim takvo mleko dođe u dodir sa suncem i vazduhom.
Pored običnih muzlica postoje i pokrivene muzlice. (V. sl. 7).
Pokrivena muzlica služi zato da se spreči da delići balege i ostale nečistoće dospu u mleko i da se dobija mleko mnogo čistije i sa mnogo manje bakterija, nego kod upotrebe otvorenih muzlica. Muzlice sa rešetkom za ceđenje služe zato da se muža i ceđenje mleka vrše jednovremeno i da se na taj način delići balege i ostale nečistoće uklone iz mleka što pre. Ova je muzlica dobra samo onda, ako je rešetka za ceđenje dovolјno duboko upuštena u muzlicu. Ako to nije slučaj onda mlazevi mleka koji prilikom muže sa jakom silinom padaju na rešetku razbijaju nečistoću na veoma sitne deliće, koji prolazu kroz otvore rešetke. Na ta način se mesto čistijeg dobija prlјavo mleko.
Specijalne muzlice su takve muzlice koje su jednom uzdužnom i jednom poprečnom pregradom podelјene na četiri dela, tako da se iz svake sise može odvojeno izmusti mleko. Ova se muzlica upotreblјava u specijalnim prilikama kada se želi kontrola zdravstvenog stanja ili masnoće mleka pojedinih sisa.
Priprema muzača za mužu
Čim muzač uđe izjutra u staju on treba da je očisti i dobro provetri. Pre toga on sve krave digne tako da one izbace balegu i mokraću kako to ne bi radile za vreme same muže kada delići balege lako mogu dospeti u mleko. Na tim delićima balege nalazi se veliki broj mikroorganizama naročito onih koji posle izazivaju naduvanje sireva ili proliva kod dece koja piju nedovolјno čisto i nedovolјno prekuvano mleko.
Za dobijanje čistog mleka prvi i najvažniji uslov je čista staja. Da bi se ona mogla držati čisto mora da je tako sagrađena da se lako održava čistoća. Ona mora da je čista i svetla a pod da je sagrađen tako da mokraća odmah naročitim kanalima otiče u zasebnu jamu osočaru. Balega se mora redovno iznositi a ležišta treba da su tako podešena da kad krave balegaju balega pada van ležišta kako ne bi ležale u balezi i time ggrlјale vime i sise. Pod staje mora da bude tako podešen i tako sagrađen da se na njemu i u njemu zadržava što manje nečistoće. Onaj deo na kome krave leže mora da je dovolјno suv i topao.
Za vreme muže stoka ne sme da se hrani niti da seunosi prostirka ili izbacuje đubre, jer se usled toga u vazduhu podiže veoma veliki broj bakterija koje onda lako dospu u mleko.
Radi čistoće staja i krava treba obratiti veliku pažnju na to da krave ne dobiju proliv. To se naročito lako= može dogoditi ako se naglo prelazi sa zimskog na letnji i sa letnjeg na zimski period ishrane kada su crelazi nagli.
U staji se ne smeju držati materije ili hraniva koja. imaju jake zadahe ili koja se raspadaju, jer mleko veoma lako prim-a strane mirise koji se posle lako prenose na mlečne proizvode a naročito na maslac. Dakle, čista staja to je prvi uslov za dobijanje čistog mleka i za uspeh svih onih mera koje se u tu svrhu preuzimaju.
Pred početak muže muzač dobro pregleda da li su sve krave čiste a naročito da li su vimena čista. Ako je krava malo prlјava, onda se prlјavština lepo obriše gužvama slame. Ako je mnogo prlјava onda se prlјavi delovi operu vodom i četkom pa se dobro osuše. Za tu svrhu u svakoj staji mora da se ima jedno vedro koje samo u tu svrhu koristi. Oprano vime i delovi tela moraju se veoma pažlјivo oljušiti. Prvo, zato što se na vlažnim delovima usled podesne toplote veoma povolјno razvijaju mikroorganizmi koji onda lako dospevaju u mleko. Drugo, neosušeni se delovi lako prehlade te lako dolazi do raznih kataralnih obolјenja vimena. Uopšte sa pranjem krava ne treba mnogo preterivati a činiti to samo onda gde je neophodno, jer pored toga što to može biti opasno za zdravlјe životinja, to je i skupo jer odnosi mnogo vremena. No ako nam je staja čista onda se pranje krava i vimena ili potpuno može izostaviti ili se može svesti na najmanju meru.
Posle toga muzač ide od kr-ave do krave i u zasebnom sudu izmuze prve mlazeve mleka. Tom prilikom on obavlјa veoma važan posao — ispituje zdravstveno stanje mleka. On to čini na taj način što n-a dlanu izmuze malo mleka pa mu ispituje ukus, miris, boju i ostale osobine. Ako primeti da je mleko neke krave ili neke sise nenormalno, onda tu kravu muze zasebno.
Na taj način muzač je obavio sve prlјave poslove u staji i oko krava. Sada on pere ruke toplom vodom i sapunicom, dobro ih obriše čistim ubrusom, pripaše čistu kecelјu i ogrtač, zavuče muzačku stolicu uzima muzlicu i prilazi kravi.
Muzač prilazi kravi s desne strane i pri tom je zovne imenom u kom slučaju nije potrebno da se krava pipne i gladi rukom jer se ruke prlјaju tako da smo ih onda uzalud pre toga prali. Krava obično malo unazad zabaci desnu nogu tako da je muzaču veoma zgodno da sedne i da je muze. No ako to nije slučaj onda se vrhovima prstiju desne noge krava blago udari po vrhovima papaka i onda ona namesti nogu kako treba.
Posle sedenja sa desne strane muzač čistom krpom obriše vime i sise. Radi toga, kao što je napred rečeno, on uvek za pojasom nosi dve čiste krpe. Zatim počinje sa mužom na način kako je napred opisano. Prvo se muze prednja polovina vimena, pa onda zadnja. To je najbolјi način muže. Nije dobro da se muze unakrsno niti da se muze leva pa desna ili desna pa leva polovina vimena, jer se na taj način vime lako istegne. Za vreme muže, muzač sedi na stolici držeći između kolena muzlicu a noge su mu malb povijene unazad.
Iz svake sise treba da struje jaki ravnomerni mlazevi mleka. Muža sa kratkim mlazevima i jakim trzanjem nije dobra, jer se sise ne pune pravilno mlekom pa je prema tome i izmuzivanje nepotpuno.
Po završenoj muži sise se dobro obrišu da na njima ne ostanu kaplјice mleka, jer se inače preko tih kaplјica bakterija sa balege ili prostirke lako uvuku u sisni kanal, iz kanala u cisternu a iz ove dalјe u žlјezdano tkivo vimena. Posle toga se mleko isprazni, operu se ruke, pa se prelazi na mužu sledeće krave. Za vreme muže u staji treba ,da vlada mir.
Odmah posle muže mleko treba izneti iz staje i tamo ga cediti, jer ako ostane u staji onda ono veoma lako upija razne zadahe.
Na jednog prosečnog muzača dolaze 8 do 12 krava, a na jednog muzača veštijeg ide i do 20, tako da se muža završi za 1 do 2 sata.
Najbolјe je da se posao tako organizuje što će se svakom muzaču poveriti jedna grupa krava koje će on negovati i musti. Između pojedinih muzača treba organizovati takmičenje i one muzače koji su najbolјe odnegovali svoje krave i najviše mleka izmuzli, uz iste uslove kao i ostali, nagrađivati.
Koliko puta treba musti dnevno
To pitanje je za praksu od velikog značaja. Dobre mlekulјe i krave koje su se skoro otelile, treba musti više puta — 4 puta dnevno. Obične mlekulјe i docnije u toku laktacije treba musti prosečno tri puta dnevno.
Treba li vlažiti sise za vreme muže
Muža suvih sisa nije najlakša stvar zbog čega se veoma često pribegava kvašenju sisa jer se tada muža obavlјa sa mnogo manje napora i nisu potrebne tako jake ruke kao što je potrebno za mužu suvih sisa. Obično se sise kvase vodom ili mlekom ili se pak mesto sisa nakvase prsti. To se naročito radi kod muže ispruženim palcem i kažiprstom. Taj način nije dobar i on se mora odbaciti. Prvo, što na taj način sa ovlaženih sisa pada nečistoća i prlјavština, koja zagađuje mleko raznim bakterijama. Koliko se nečistoće nahvata na prstima vidi se po tome što se posle muže ovlaženih sisa na prstima nahvata zelenkasta masa a sise izgledaju kao umivene. Ni onda kada se sise peru nije preporučlјivo da se kvase jer malko se one prale na njima ostaje još uvek dovolјno prlјavštine koje se posle ovlaženim prstima spira sa sisa. Drugi nedostatak vlaženja sisa sastoji se u tome, što ono omogućava oba najnepravilnija načina muže — ispruženim palcem i kažiprstom i savijenim palcem. Naprotiv muža na suvo prinuđava muzača na mužu zatvorenom šakom, — dakle na najpravilniji ali i najnaporniji način muže.
U nekim krajevima vlada navika da se za vreme muže prsti s vremena na vreme namažu nekom mašću i to maslacem ili svinjskom mašću. To se prvenstveno radi usled toga da se spreči pucanje kože na sisama, naročito kada je vreme vlažno i vetrovito. U tom slučaju mazanje sisa je opravdano ali se kao mazivo ima upotrebiti ili vazelin ili dobra svinjska mast a nikako maslac. Maslac se ne sme upotreblјavati radi toga što se on na sisama veoma brzo pokvari a veoma često on se kao mazivo upotreblјava baš zato što je pokvaren. Pokvaren maslac je veoma bogat vrlo štetnim bakterijama koje dospevaju u mleko i preko njega u mlečne proizvode.
Ako se neka vrsta od gore navedenih masti ipak upotreblјava onda je posle muže pažlјivo skinuti. Ako se tako radi onda ne samo da mazanje sisa nije štetno već je naprotiv veoma korisno, pošto se sitna nečistoća zalepi za masne sise i ne može padati u mleko.
Kako ćemo smanјiti količinu bakterija u mleku
Mi smo već ranije stalno napominjali da je za vreme muže i posle toga potrebno da se preduzmu sve mere kako bi u mleko došlo što manje bakterija, ako već ne možemo da postignemo to da ih uopšte ne bude u mleku.
Bakterije ili mikroorganizmi su mala, golim okom nevidlјiva, živa bića koja se nalaze na slami, balezi, prostirci i svuda tamo gde vlada i najmanja nečistoća. Odatle one lako mogu dospeti u mleku. Među njima ima i takvih koje izazivaju razne bolesti kod lјudi i životinja a koje mogu mleko i mlečne proizvode da pokvare ili izmene. I jedne i druge su nepoželјne te se uvek staramo da ih u mleku ne bude. Sve mere za dobijanje što čistijeg mleka svode se na sledeće: čista staja, čiste krave, čisti muzači i posuđe su najsigurnija sredstva da se dobije čisto mleko. Sve što se propusti teško se docnije može ispraviti.
Radi što bolјe dezinfekcije, posle muže se vrhovi sisa obrišu vatom koja je natoplјena u 68% alkohola. Ako je potrebna naročita dezinfekcija vimena, onda se to radi na taj način što se na vime natakne kesa od nepromočivog platna i u nju se sipa 2% rastvor formaldehida pa se ostavi da tako stoji izvesno vreme posle čega su one bakterije koje se nalaze na vimenu ubijene.
Sve ono što je rečeno o čistoći krava, staja, muzača i muzlica mora se tačno ispunjavati i onda se dobija mleko odličnog kvaliteta podesno za potrošnju i preradu.
Muža ovaca
Beli mekani sir, kačkavalј i mnogi naši sirevi izrađUJU se isklјučivo od ovčijeg mleka. U mnogim našim krajevima ovca je jedina mlečna životinja i njeno držanje pretstavlјa glavni izvor dohotka zemlјoradnika. No ti naši proizvodi nisu ni približno onakvi kakvi bi morali biti usled veoma nečistog mleka i nečistih sudova i prostorija za preradu mleka. Stoga je za nas od velike važnosti da se ukratko upoznamo sa mužom ovaca i merama koje treba preduzimati da bi se dobilo što čistije ovčije mleko.
Mere koje se preduzimaju za dobijanje čistog ovčijeg mleka razlikuje se od istih mera, koje se preduzimaju za dobijanje kravlјeg mleka. To s jedne strane dolazi otuda što su uslovi dobijanja ovčijeg mleka sasvim drugačiji od uslova dobijanja kravlјeg mleka a s drute strane, priroda ovce je drugačija od prirode krave.
Ovčije runo puno je prašine i sijere sa koje razna prlјavština i bakterije padaju u mleko. Ako se ovce muzu napolјu i ako je vreme kišno, onda se sa runa sliva voda koja pada u muzlice i spira sa runa ogromnu nečistoću.
Ovca daje veoma malo mleka usled čega ne može doći u obzir zasebno izmuzivanje prvih mlazeva mleka kao što se to radi kod krava. Prema tome, pri istim uslovima dobijanja, ovčije mleko sadrži mnogo više bakterija nego li kravlјe.
Ovca je veoma plašlјiva životinja, koja se usled vijanja ili vike veoma lako uplaši i onda mokri i balega — i to veoma često u samo mleko. Da bi se ovce pomuzle onda se često hvataju za runo te se veoma mnogo isprlјaju ruke, a sa ruku prlјavština prelazi u mleko.
Higijenske mere kod muže ovaca
Iz napred navedenog jasno se može zaklјučiti da su higijenske mere za dobijanje ovčijeg mleka mnogo različitije od higijenskih mera za dobijanje kravlјeg mleka. Te mere se uglavnom svode na sledeće:
Kad se prvi put počne musti zadnji deo ovce se potstriže, a delovi oko vimena sve do stidnice i jedan deo repa potpuno se ošišaju kako se na njima ne bi kupila nečistoća i prlјavština.
Ovce se muzu kada se doteraju sa paše i kada su se odmorile najmanje 1 sat. Umorne životinje daju manje i lošije mleko. Ovce se muzu dva puta dnevno i to izjutra na jedan sat pre odlaska i u veče na jedan sat posle dolaska sa pašnjaka.
Muzači ne moraju imati bele kecelјe kao što je to slučaj kod muže krava, ali on treba da imaju odelo od grube kostreti koje se manje prlјa i lako se čisti. Za vreme muže oni ta odela navlače a odmah posle muže ih svlače, očiste i ostave na vetru i suncu. Posle muže oni moraju imati čiste platnene kecelјe za ostale poslove oko ceđenja i prerade mleka.
Pranje vimena kod ovaca praktički ne dolazi u obzir, ali zato svaki muzač sa sobom nosi dva platnena obrusa. Jedan je vlažan i njime se obriše, a drugi je suv i njime se osuši vime.
Za mužu ovaca upotreblјavaju se muzlice slične onim za mužu krava, samo su pliće a znatno šire. (V. sliku 8).
Slika 8. Muzlica za mužu ovaca
Izostavljeno iz prikaza
Da za vreme muže ne bi balega padala u mleko, preko muzlice se priveže tanko platno. Osim toga svaki muzač za pojasom ima po jedan drveni štapić kojim izbaci balegu ako ova slučajno padne na platno. Rukama nikako ne treba izbacivati balegu jer se ruke jako isprlјaju a ta se prlјavština posle prenese na mleko.
Da bi se sve te napred pomenute mere mogle sprovesti, ovce se moraju musti na naročito za to određenom mestu koje se zove stroga, tog ili struga; ono ima veoma velike prednosti, naročito ako se muze veliki broj ovaca. Za manji broj može se napraviti manja stroga. To mesto se pre muže poprska vodom kako prašina ne bi za vreme muže padala u mleko. Ona osim toga omogućava da se posao obavlјa brže i udobnije.
Mesto za mužu ovaca — tor, stroga, struga
Najprostiji oblik i gradnja stroge jeste onaj koji se vidi na našim bačilima. Sagrađena je od onog materijala kojim se na licu mesta raspolaže.
Na slici broj 9 vidi se izgled stroge koja je izrađena na isti način kao i primitivna stroga samo je modernizovana i uprošćena. Ovakva stroga usavršena je u Sovjetskom Savezu.
Slika 9. Mesto za mužu ovaca — strog i plan boksa za mužu
Stroga za 700—800 ovaca zauzima prostor od 350—450 m2 a podelјena je na 3—6 boksova, tako da ima mesta za 6—12 muzača. Cela stroga podelјena je na tri odelјenja ili tora: otkriveni tor koji služi za uterivanje stada a površina mu je 240—300 metra, srednji deo ili mesto gde se namešta ili je namešten uređaj za mužu u površini 50—60 m2, kontrolno odelјenje veličine 50—60 m2 (ono ima otvor kroz koga se propuštaju ovce i kontrolišu se da li su dobro izmuzene ili da neka slučajno nije propuštena ili je se za vreme muže otela). Nad onim delom tora gde se nalaze boksovi ili pregrade u koje se uteruju ovce podiže se krov od dasaka, krovnog papira ili nekog drugog materijala kojim se raspolaže. Na slici 9 vidi se i plan jednog boksa — ili odelјenja za mužu. Nјegova veličina iznosi 1,80 i podešen je za dva muzača. Na sredini odelјenja nalazi se stub za koga su pričvršćene dve vratnice. Ovca ulazi u boks kroz prolaz i za vreme muže se nalazi u uglu koga obrazuje vratnica sa zidom boksa. Muzači se nalaze na sedištima. Kada je ovca pomužena, muzač odškrine vrata i ovca izlazi u tor.
Tehnika muže ovaca — načine muže
Kao i kod muže krava tako i kod muže ovaca postoje razni načini muže, ali svi oni nisu podjednako dobri. Pravilna muža ovaca sastoji se iz tri radnje: pročišćavanje sisa, muža i domuzivanje, što se vidi i na slikama broj 10, 11 i 12.
Pročišćavanje sisa (Slika 10). Ovo se sastoji u tome što se levom rukom uhvati više pri korenu a desnom se rukom uhvati sisa tako da je palac savijen pa povlačenjem na dole nekoliko puta sise se pročišćavaju od zakorelog mleka.
Slika 10. Pročišćavanje sisa pred mužu
Izostavljeno iz prikaza
Slika 11. Izmuzivanje vimena kod ovaca
Izostavljeno iz prikaza
Izmuzivanje. Ono se sastoji u tome što muzač dlanovima obeju ruku pritiskuje vime i tako iz njega istiskuje mleko. (Slika 11).
Domuzivanje (Slika 12) ima zadatak da sise očisti od ostataka mleka; sastoji se u tome što muzač levom rukom obuhvati vime na isti način kao i prvi put, a sa 2—3 prsta desne ruke polako pritiskuje i izmuzava sise — isteže ih na dole.
Slika 12. Domuzivanje — način rada
Izostavljeno iz prikaza
Ako muzač posle domuzivanja primeti da je u vimenu još ostalo mleka on ponavlјa ceo proces ispočetka sve dok se vime potpuno ne izmuze.
Kod nas se ovce obično muzu na taj način što se vime pri korenu obuhvata levom a desnom se rukom savijenim palcem izmuzuju sise.
Kada imamo strogu jedan muzač za jedan sat izmuze 60— 80 ovaca, pri tome se ovce ne iznemiravaju i omogućeno je najveća čistoća oko dobijanja mleka. Na taj način izdaci koji se učine oko podizanja stroge isplate se odličnim kvalitetom mleka i proizvoda.