Do nedavno se smatralo da izvestan procenat plodova jabuka, kruške, šljive i breskve mora da opadne pre zrenja zbog „crvljivosti“, na protiv te pojave nisu ni preduzimane neke zaštitne mere. Iako je odavno poznata štetočina koja izaziva crvljivost plodova, a danas su poznati i načini njenog suzbijanja, ipak je crvljivost još uvek ozbiljan problem našeg voćarstva. Ima godina kada je u zapuštenim voćnjacima retkost naći zdrav plod jabuke. Istina, crvljivi plodovi opadaju ranije, ali se takođe redovno dešava da dočekaju i berbu, tako da gusenice koje se nalaze u plodovima dospevaju i u skladišta, gde nastavljaju svoje razorno delovanje.
Kao što je poznato, crvljivost plodova jabuke izaziva gusenica jabučnog smotavca. Krušku napada slična štetočina koja je poznata kao kruškin smotavac, breskvu — breskvin smotavac, šljivu — šljivin smotavac i dt. Ali crvljivost plodova izazivaju i druge štetočine, kao što su: kod šljive šljiviia osa, kod trešnje trešnjina muva.
Međutim, opadanje plodova nije uvek posledica „crvljivosti“. Postoje i drugi uzroci, kao što su razna gljivična oboljenja čađava krastavost kod jabuke i kruške; truljenje plodova kod jabuke, kruške, dunje, breskve; plamenjača i rđa kod šljive i razni fiziološki poremećaji kod skoro svih vrsta voćaka.
Štete koje naša privreda trpi zbog opadanja plodova u svakom slučaju su ogromne. Samo štete koje nam pričinjava jabučni smotavac iznose godišnje nekoliko hiljada vagona oštećenih plodova, koji se skoro ni za šta ne mogu koristiti. Pomenute bolesti i štetočine nanose štetu u našem izvozu voća, jer je inostrano tržište vrlo osetljivo na bolesno i crvljivo voće makar to bile i beznačajne količine u odnosu na zdrave plodove. Ovakve pojave ne samo obaraju cenu našem voću nego mogu dovesti i do gubitka tržišta. Da bismo izbegli sve ove štete, neophodno je preduzeti određene mere zaštite voćaka od štetočina i bolesti koje izazivaju opadanje plodova. S tim u vezi „Zadružna knjiga“ i izdaje ovu brošuru o opadanju plodova naših glavnih voćnih vrsta. Brošura je na.menjena prvenstveno individualnim proizvođačima i voćarima-amaterima, što pokazuje i popularan način izlaganja i veliki broj ilustracija. No to ne znači da se ovom brošurom ne mogu vrlo uspešno koristiti i poljoprivvredni stručnjaci u krupnim voćarskim zasadima, zatim studenti i učenici poljoprivrednih škola i slušaoci kurseva, seminara i predavanje o pitanjima zaštite bilja. Ovo nagljašavamo i zbog toga što tom popularizacijom nije umanjen naučni ni stručni nivo ove knjižice.
Na kraju treba reći da se u nas pisalo o opadanju plodova jabuke i kruške ali najčešće zbog „crvljivosti“, a vrlo malo zbog drugih uzroka. Ovoga puta obuhvaćeni su, uglavnom, i ostali uzročnici ove čgojave. Osim toga, u ovoj brošuri izneti su najnoviji metodi i najefikasnija sredstva za suzbijanje štetočina i bolesti koje izazivaju opadanje plodova. Zbog svega toga pisci i izdavač očekuju da će ova brošura biti od velike koristi svima onima koji imaju neposredne ili posredne veze sa suzbijanjem voćnih bolesti i štetočina.
Dr Milorad Tadić
Dr Dragomir Stojanović
Sadržaj
Jabučni smotavac
Jabučna osa
Kruškina osa
Kruškin smotavac
Šljivin smotavac
Šljivine ose
Trešnjipa muva
Breskvin smotavac
Čađava krastavost jabuke
Čađava krastavost kruške
Trulež plodova jabučastog i koštičavog voća
Rogači (gasuljare) na šljivi
Plamenjača šljive
Rđa šljive
Šarka šljive
Uputstvo za primenu hemijskih preparata pri suzbijanju šteto-
čina i bolesti na voćkama
Tabela mešanja preparata za prskanje
Šljivin smotavac (Laspeyresia funebrana Tr.)
Gusenice ovog insekta izazivaju prvenstveno „crvljivost“ plodova šljive, ali i plodova drugog koštičavog voća. Ova štetočina najviše napada renklode, a zatim požegaču. Rod šljiva može biti uništen i za 80%.
Leptir ovog nnsekta s razapetim krilima meri 13—15 mm, što znači da je manji od leptira jabučnog smogavca. Prednja krila su mu tamnija, siva i podsećaju na prednja krila kruškinog smotavca. Crtež sa detaljnim šarama na krilima dat je na sl. 13, a položaj leptira u momentu polaganja jaja na plod šljive vidi se na sl. 14. Jaje je slično jajima ostalih smotavaca, sočivastog je oblika i zalepljeno je za podlogu. Gusenica je dugačka 10—12 mm, jasno ružičaste boje s leđne strane i bledoružičaste s trbušne strane. Glava je tamno smeđa.
U plodovima koštičavog i jabučastog voća mogu se naći gusenice sve tri vrste smotavca — šljivinog, breskvinog i jabučnog.
Sl. 12 — Plodovi šlјive napadnuti od šlјivinog smotavca
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 13 — Leptir šlјivnnog smotavca
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 14 – Leptir šlјivinog smotavca prilikom polaganja jaja
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 15 — Mlade gusenice šljivinog smotavca ubušuju se u plod šljive
Izostavljeno iz prikaza
Posebno treba istaći da gusenica šljivinog smotavca mnogo liči na gusenicu ružinog smotavca (Laspeyresia roseticolana), koja živi u plodu divlje ruže.
- Odlike Šljivin smotavac
Dužina 10—12 mm
Boja jasno ružičasta
Glava tamnosmeća
Prvi članak grudi žut s nekoliko smeđih pega
Češalj na zatku prisutan - Odlike Breskvin smotavac
Dužina 12—14 mm
Boja boja mesa
Glava tamnosmeća
Prvi članak grudi smeć
Češalj na zatku prisutan - Odlike Jabučni smotavac
Dužina 18—20 mm
Boja boja mesa
Glava smeđa stamnim pegama
Prvi članak grudi svetlosmeć sa smećim pegama
Češalj na zatku odsutan
Šljivin smotavac prezimljava kao odrasla gusenica u zimskom kokonu. Iz ovih kokona početkom maja sledeće godine izlaze prvi leptiri. Pojavljivanje leptira mnogo zavisi od vremenskih prilika, kao i kod jabučnog smotavca. U našim krajevima ovo se obično dešava u periodu precvetavanja požegače. Parenje se obavlja odmah po izletanju leptira, a zatim sledi polaganje jaja. Ženke prolećnje generacije polažu jaja većinom na plodove džanarike, koji su tada veličine lešnika, a ženke kasnije generacije polažu jaja na plodove ostalih sorta šljive. Iz jaja se pile gusenice, tzv. gusenice neonate koje se odmah ubušuju u plodove. Y našem podneblju šljivin smotavac ima 2—3 generacije godišnje.
Suzbijanje. Za uspešno suzbijanje potrebno je prvo odrediti početak pojave u proleće, pa na osnovu tog podatka odabrati rok za prskanje. Y tom cilju koriste se sledeće metode:
- Prikupljanje odraslih gusenica pomoću lovnih pojaseva od talasastog papira koji se postavljaju na stabla šljive (jedan pri zemlji a drugi ispod mesta gde se stablo grana u prve ramene grane), pri čemu je postupak sličan kao i kod jabučnog smotavca, samo što treba odabrati talasasti papir s manjim prečnikom talasa nego kod jabučnog smotavca. Ako ovakvog papira nema onda se uzme papir i s većim prečnikom, a zatim čvrsto veže za stablo i parčetom cigle „ispegla” da bi se smanjio prostor u talasima. Posle berbe pojaseve s kokonima treba skinuti, staviti ih u kavez i ovaj ostaviti u voćnjaku da prezimi. Y proleće se u ovom kavezu prati pojava leptira. Na isti način postupa se i za naredne generacije. Ova metoda se koristi i kao dopunska mera suzbijanja šl.pvinog smotavca.
- Hranljivi lovni mamci koji se koriste isti su kao i kod jabučnog smotavca (od melase).
Prvo prskanje se obično izvodi 10 dana gvdsle pojave prve ženke u kavezu ili u mamcu. Sledeća prskanja najbolje je izvoditi u razmaku od 15 dana, i to sve do kraja jula. Preporučuje se primena preparata na bazi:
Azinofosa (preparati Gusation WP u koncentraciji 0,15Vo, Gusation ES u koncentraciji 0,15°/o); Fentiona (preparat Lebajcid u koncentraciji 0,15%); Fozalona (preparati Zolone RM u koncentraciji 0,15%,
Zolone tečni u koncentraciji 0,15%); Karbarila (preparat Sevin 50 u koncentraciji 0,15—0,20%, primenjuje se najranije 30 dana posle cvetanja voćaka).
Šljivine ose (Hoplocampa minuta Christ i H. flava L.)
Ove štetočine izazivaju „crvljivost” i opadanje zelenih plodova šljive, a raširene su svuda gde se šljive gaje. Dvetovi šljive su često napadnuti od šljivinih osa. Osim pčela i ovi mali insekti doleću na cvetove šljive da se nahrane cvegnim nektarom, ali posle toga ženke šljivinih osa polažu jaja u zarez koji same naprave u cvetnoj čašici. Beličasta larvica koja se ispili ulazi u zametak ploda i izjeda ga iznutra, zatim prelazi u drugi, pa treći, a često i u četvrti plod. Zato i opadaju „crvljivi” plodovi šljiva dok su još zeleni. Niko ne bi mogao reći da ovi mali i naoko naivni insekti koji doleću na cvetove šljive mogu pojedinih godina da unište 30—40% berbe šljive u Srbiji. Treba istaći da su rane sorte šljive (crnošljive i renklode) više napadane od požegače. Neupućeni ljudi ove insekte često nazivaju „komarcima na šljivama”, što je pogrešno.
Na cvetovima šljiva u rano proleće razlikuju se dve vrste osa: crna osa (Hoplocampa minuta Christ) i žuta osa (Hoplocampa flava L.). Odrastao insekt prve ose dug je 4—5 mm, a druge 5—6 mm. Iako se razlikuju i po veličini i po boji, razvijaju se na isti način. Poznata je i treća osa — N. rufilicornis Klug., koja je slična pomenutim osama ali ima manji ekonomski značaj od njih, odnosno štete koje šljivi nanosi nisu toliko velike.
Let šljivinih osa, odnosno njihovo izletanje iz zemlje na našim terenima počinje istovremeno kada i cvetanje ranih sorti šljive (džanarike, ranke). Posle parenja odmah počinje polaganje jaja. Ženka ose svojom testerastom legalicom napravi zarez pod pokožicom čašičnog lista i u njega položi jaje, potom zarez prelije lepljivom tečnošću. Na jednom cvetu može biti više položenih jaja.
Sl. 16 — Zarez s jajetom šljivine ose
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 17 — Napadnuti zametak ploda šljive
Izostavljeno iz prikaza
Suzbijanje. Pre svega treba istaći da pravovremeno određivanje rokova za prskanje pri suzbijanju šljivinih osa ima odlučujuću ulogu. Ovo je važno zbog potpunijeg uništavanja ovih štetočina, a isto tako i zbog zaštite pčela od otrovnih čorbi. Prskanje treba izvoditi u vreme precvetavanja šljiva, tj. kada 2/3 kruničnih listića otpadne sa cvetova.
Preporučuje se primena preparata na bazi:
- Dimetoata (preparati Afidin u koncentraciji 0,1 — 0,15%,
- Sistemin u koncentraciji 0,1—0,15%,
- Fosfamid u koncentraciji 0,1 — 0,15%,
- Rogor u koncentraciji 0,1 — 0,15%);
- Fosfamidona (preparat Dimekron u koncentraciji 0,1%);
- Fenitrotiona (preparat Sumition u koncentraciji 0,1%);
- Organo-fosfornih jedinjenja (preparat Diazinon 20% u koncentraciji 0,1%);
- Formotiona (preparat Antio u koncentraciji 0,1%).
Ova sredstva mogu biti otrovna za ljude i domaće životinje pa se zato treba pridržavati svih predostrožnosti pri radu. Parationski preparati ne dolaze u obzir u šljivicama gde se kreće živina i ostale domaće životinje.
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi L.)
Vrednost drvljivih trešanja je neznatna, jer nisu ni za jelo ni za preradu. Najviše se crvljaju srednjekasne i kasne sorte trešnje i višnje, dok su rane sorte skoro potpuno pošteđene. Zbog toga se kasne sorte trešanja mnogo manje kupuju.
„Crvljivost trešanja“ izaziva mali beličasti „crv”, koji zapravo nije nikakav crv, već larva štetočine koju smo nazvali trešnjina muva. Larva prezimi u zemlji ispod krune trešnje i u toku proleća preobrazi se u lutku, a krajem maja i početkom juna počinje izlaženje muva. Posle parenja ženka polaže jaja u plodove trešnje. Iz jaja se pile larve koje ucrvljavaju plodove trešnje. Pogrešno je misliti da crvljivost trešanja dolazi od kišovitog proleća ili od voćnog šećera u plodovima.
Trešnjina muva je šarenkast insekt, dug 3,5 do 5 mm. Ima samo jedan par krila. Spada u dvokrilce pa malo podseća na našu domaću muvu, od koje se razlikuje po tome što na leđima ima žuto obojen štit. Krila su joj staklasta sa po četiri tamne mrlje. Larve ljalom košticom ili bez nje. Y početku imaju normalnu — bledozelenu boju, a kasnije se prevuku finom navlakom koja im daje beličast izgled (sl. 34). Uskoro posle toga pojavljuju se mestimično crne pege koje brzo zahvataju celu površinu plodova, tako da oni postaju crni, a zatim se sasuše i otpadnu.
Sl. 18 — Trešnjina muva
Izostavljeno iz prikaza
Prouzrokovač bolesti
Rogače izaziva gljiva čije je naučno ime Taphrina pruni. Krajem aprila ili tokom maja na obolelim plodovima ona obrazuje spore u mnogobrojnim izduženim kesicama (askusima) koje stvaraju vrlo finu navlaku. Spore prezime na granama i grančicama šljive ili u cvetnim pupoljcima i rano s proleća, kada su uslovi povoljni, zaražavaju tek zametnute plodove.
Suzbijanje bolesti. Bolest se uspešno suzbija samo jednim prskanjem, koje treba obaviti oko 2 nedelje pre kretanja vegetacije. Za suzbijanje mogu se upotrebiti preparati:
- Bakarni kreč 25% (1 kg na 100 litara vode);
- Bakarni kreč 50% (500 g na 100 litara vode);
- Kreozan (1 kg na 100 litara vode).
Prskanje izvedeno protiv plamenjače šljive — krajem precvetavanja — znatno smanjuje pojavu rogača.
Plamenjača šljive (Polystigma rubrum D.C.)
Plamenjača je veoma rasprostranjena u svim našim šljivarskim krajevima. Javlja se gotovo svake godine, nanoseći s vremena na vreme vrlo velike štete. Naročigo je opasna kada su proleće i leto kišoviti a umereno topli. Tada šljive ostaju bez lišća već krajem jula ili u toku avgusta, pogotovu ako su istovremeno napadnute i od rće.
Usled prevremenog gubitka lišća voćke slabe, mladari se slabo zdrvenjavaju i obično preko zime izmrznu, cvetni pupoljci se retko obrazuju, plodovi prevremeno otpadaju, a oni što preostanu sitni su i nakiseli.
Plamenjača najviše ugrožava požegaču, našu najvažniju i najrasprostranjeniju sortu.
Simptomi bolesti. Simptomi bolesti se ispoljavaju samo na lišću, na kome se obrazuju okrugle, malo ispupčene pege, koje su u početku narandžaste, a kasnije zatvorenocrvene. Pege mogu biti sitne — oko 1 mm, ili vrlo krupne — do 20 mm. Na jednom listu obično se nalaze 3 do 5, a u retkim slučajevima može ih biti i preko 150. Dešava se da je veliki deo lisne površine prekriven pegama, tako da lišće dobije skoro crvenu boju.
Sl. 35 — Prevremeno otpalo lišće sa šljiva koje su napadnute od plamenjače i rđe
Izostavljeno iz prikaza
Prouzrokovač bolesti. Prouzrokovač plamenjače je gljiva čije je naučno ime Polystigma rubrum. Y toku leta obrazuje spore, ali one nisu u stanju da šire zarazu. Međutim, u obolelom otpalom lišću obrazuju se zimske spore (askospore), koje se nalaze u izduženim kesicama (askusima) smeštenim u ovalna telašca (peritecije). Sazrevanje i oslobaćanje spora nastupa nekad ranije a nekad kasnije, što zavisi od klimatskih prilika i obično traje 1 i po do 3 i po meseca. Spore se oslobaćaju posle kiše, kada bivaju izbačene nekoliko milimetara uvis, što je dovoljno da ih zahvate vizdušne struje i raznesu na velika rastojanja. Ako padnu na mlado lišće šljive na kome se nalaze kapi kiše ili rose, a temperatura se kreće izmeću 10 i 25 °C, spore će proklijati i izvršiti zaražavanje. Posle izvesnog vremena pojaviće se okrugle pege, koje su u početku narandžaste, a zatim zatvorenocrvene.
Iako se spore obilno obrazuju a njihovo oslobađanje se produžava u toku nekoliko meseci, opasnost za zaražavanje šljiva traje kratko vreme — samo dve nedelje, i to prve dve nedelje posle precvetavanja.
Suzbijanje plamenjače. Plamenjača se može uspešno suzbiti samo jednim prskanjem, koje treba obaviti odmah posle precvetavanja šljive. Mogu se upotrebiti ovi preparati:
- Ditan M-45 (200—250 g na 100 litara vode);
- Faltan Župa (200 g na 100 litara vode);
- Delan (100 g na 100 litara vode);
- Cineb (300 g na 100 litara vode);
- Bakarni kreč 50% (500 g na 100 litara vode);
- Bakarni kreč 25% (1000 g na 100 litara vode).
Ako je godina kišovita treba obaviti još jedno prskanje — dve nedelje posle prvog prskanja.
Rđa šljive (Tranzschelia pruni-spinosae Diet.)
Rđa šljive spada u najopasnije bolesti šljive iako se javlja samo nekih godina. Napada isključivo lišće, koje prevremeno otpada — obično krajem leta ili početkom jeseni. Usled toga plodovi masovno otpadaju ili ostaju sitni i nakiseli, cvetni pupoljci se slabo obrazuju, mladari se ne zdrvenjavaju dobro pa često preko zime izmrznu. Ako se rđa uzastopno javlja u toku nekoliko godina, nastaje masovno sušenje voćaka.
Simptomi bolesti. Simptomi bolesti se ispoljavaju dosta kasno — tek krajem juna ili tokom jula. Tada se na donjoj strani lišća pojavljuju mnogobrojne prašnaste gomilice mrkocrvene boje, koje su gusto zbijene jedna uz drugu. Svakoj od ovih gomilica odgovara na gornjoj strani lišća po jedna narandžasta pega nepravilnog oblika, tako da je lisna površina sva išarana.
Krajem leta ili početkom jeseni rđaste gomilice na naličju lišća počinju da iščezavaju, a na njihovo mesto se pojavljuju prašnjave gomilice crne boje. Ovih gomilica ponekad ima mnogo, a ponekad vrlo malo ili ih uopšte nema.
Prouzrokovač bolesti. Prouzrokovač rđe je gljiva čije je naučno ime Tranzschelia pruni-spinosae. Ona u toku leta obrazuje letnje spore (naučno ime — uredospore) pomoću kojih se širi sve do otpadanja lišća. Spore se raznose vetrom, a ako padnu na lišće na kome se nalaze kapi kiše one će proklijati i izvršiti zaražavanje. Uskoro će se na tim mestima pojaviti nove rđaste gomilice sa novim letnjim sporama. U jesen spore mogu da zaraze i mladare, na kojima će se narednog proleća opet obrazovati letnje spore. Letnje spore mogu da prezime u toplim krajevima i da vrlo dugo zadrže sposobnost da šire zarazu.
Kra jsm jeseni gljiva može da obrazuje zimske spore (teleutospore), od kojih se sastoje one crne gomilice na donjoj strani lišća. Zimske spore prezime, a s proleća zaražavaju nekoliko vrsta biljaka, na kojima se stvara nova vrsta spora koje mogu da zaraze šljivu.
Suzbijanje bolesti. Rđa se uspešno suzbija sa dva prskanja. Prvo prskanje se obavlja početkom juna, a drugo 2 nedelje kasnije. Može se upotrebiti j > dan od sledećih preparata:
Ditan M-45 u koncentraciji 0,2—0,25% (200—250 g na 100 litara vode);
- Delan 0,1% (100 g na 100 litara vode);
- Faltan Župa 0,2% (200 g na 100 litara vode);
- Radociram 0,25% (250 g na 100 litara vode);
- Cineb 0,3% (300 g na 100 litara vode);
- Bakarni oksihlorid 50% u koncentraciji 0,5% (500 g na 100 litara vode);
- Bakarni oksihlorid 0,25% u koncentraciji 1% (1 kg na 100 litara vode).
Šarka šljive (Prunus virus 7)
Šarka je najopasnija bolest šljive, koja je nanela ogromne štete u istočnim delovima Srbije i Makedonije, zatim na Kosovu i u Sancaku, a sve se više širi u centralnim i severo-istočnim krajevima Bosne. Napada sve sorte šljive, naročito požegaču, koja je najrasprostranjenija i ekonomski najvažnija.
Obolele voćke se ne suše, ali ostaju trajno zaražene. Njihovi plodovi otpadaju pre vremena, a oni što preostanu nemaju skoro nikakvu vrednost, jer se ne mogu upotrebiti ni u svežem stanju, ni za preradu.
Simptomi bolesti. Simptomi bolesti se ispoljavaju prvo na lišću, a zatim i na plodovima.
U proleće, uskoro posle razlistavanja, na lišću se pojavljuju žućkastozelene šare, bilo u obliku pega, bilo u obliku jedne ili više pruga koje se protežu duž cele lisne površine. Pege su razne veličine — od 2 do 15 mm. Meću njima su naročito karakteristične one pege koje imaju oblik užeg ili šireg žućkasto zelenkastog prstena, čiji je središni deo zadržao prirodnu zelens boju.
Sl. 36 — Izgled obolelog lišća od šarke (po Pobegajlu)
Izostavljeno iz prikaza
Simptomi bolesti su najizrazitiji 1—2 meseca posle razlistavanja. Zatim se oni postepeno gube, postaju nejasni i teško se zapažaju.
Na plodovima simptomi se ispoljavaju tek pred zrenje. Površina plodova se izbrazda kružnim ili nepravilnim udubljenjima, koja postaju još upadljivija kada se skine pepeljak (plodovi tada dobiju svetloplavu a nabori zatvorenoplavu boju). Ispod udubljenja meso ploda je mrko obojeno i mestimično prožeto grudvicama smole.
Oboleli plodovi brže sazrevaju nego zdravi. Pri najmanjem potresu oboleli plodovi otpadaju, a ukoliko ne otpadnu vrlo su slabog kvaliteta, bljutavi su i sa malo šećera, tako da se ne mogu upotrebiti ni u svežem stanju, ni za preradu.
Sl. 37 — Izgled obolelih plodova od šarke (po Pobegajlu)
Izostavljeno iz prikaza
Prouzrokovač bolesti. Šarku šljive izaziva virus čije je naučno ime Prunus virus 7. To je veoma zarazna materija koja se lako prenosi sa bolesnih na zdrave voćke. Prenosi se alatom (prilikom orezivanja krune ili kalemljenja); plemkama — ako se uzimaju sa zaraženih matičnih stabala; insektima — naročito lisnim vašima, ili zaraženim izdancima — ako se koriste za podizanje voćnjaka. Čim se unese u zdravu voćku, virus se brzo umnožava tako da se ranije ili kasnije raširi po svim njenim delovima — od krune do korena. Izdanci koji izbiju biće isto tako zaraženi.
Suzbijanje bolesti
Obolele voćke se ne mogu izlečiti, pa ih treba iskrčiti, da ne bi služile kao stalan izvor zaraze.
Kalemljenje vršiti s plemenkama koje potiču od garantovano zdravih matičnih stabala.
Za podizanje voćnjaka ne koristiti izdanke, jer mogu da budu zaraženi.
Treba redovno suzbijati lisne vaši, jer služe kao prenosioci zaraze.