Već više godina u knjižarama se ne može naći publikacija koja obrađuje kalemljenje voćaka. Istina je da se u mnogim knjigama koje obrađuju voćarstvo mogu naći ukratko obrađeni delovi o kalemljenju pojedinih vrsta, ili uopšteno za najvažnije vrste voćaka.
U periodu od 1995. godine, kada je poslednje, peto izdanje knjige Kalemljenje voćaka izašlo u izdanju Nolita i Partenona, mnogi voćari amateri, rasadničari, studenti, nastavnici biologije i proizvođači voća tražili su tu knjigu i interesovali se kad će se pojaviti novo izdanje. Zahvaljujući inicijativi Partenona, prihvatio sam se obaveze da prethodno izdanje donekle inoviram, ponešto dopunim, neke delove i skratim, priložim neke nove crteže i slike i ispravim neke greške koje su se pojavile u prethodnom izdanju.
U međuvremenu bilo je niz pitanja korisnika knjige o nekim stručnim detaljima na koja sam im davao objašnjenja i prihvatao njihova zapažanja. Moram da kažem da kalemljenje voćaka nije samo tehnička, hirurška operacija koja u svim agroekološkim uslovima i mikroklimatima daje podjednako dobre rezultate prijema, pa je veoma važno pored poznavanja tehnike pojedinačnih načina kalemljenja obezbediti i druge činioce koji utiču na uspeh kalemljenja, a obrađeni su u ovoj knjizi.
Raduje me činjenica da su mnogi kalemari amateri postali rasadničari i postigli profit baveći se kalemljenjem i proizvodnjom sadnog materijala koristeći prethodna izdanja knjige Kalemljenje voćaka. Neki od njih su mi se javljali i zahvaljivali uz poziv da im dođem u goste i vidim šta su postigli i kakva im je proizvodnja. Neke od njih sam i posetio. Javljali su se iz okoline Niša, Bele Crkve, Topole, okoline Podgorice, Loznice, Prijedora i dr. Svima čestitam na uspehu i zahvaljujem na pozivu.
Nadam se da će i ovo izdanje pobuditi interesovanje korisnika, naročito sada kada je naše voćarstvo i rasadničarstvo potrebno podići iz višegodišnjeg propadanja i zaostajanja. Nalazimo se iza zemalja koje imaju mnogo lošije uslove za razvoj voćarstva, a danas imaju savremenu proizvodnju sadnica i voća. Verujem da će mnogi voćari iskoristiti prirodne i ekonomske uslove i postići uspeh u kalemljenju i rasadničarstvu, a mnogi početnici i lično zadovoljstvo uspehom sopstvenog kalemljenja.
Knjiga pored praktičnog dela obrađuje neka pitanja iz biologije, fiziologije, genetike i dr. u cilju da budući kalemar savlada i neka naučna saznanja iz života voćaka bez kojih bi bio uskraćen u saznanjima kao što su priprema voćaka za kalemljenje, tehnika kalemljenja i nega kalemova, sadnica i prekalemljenih voćaka, i time postigao slabiji uspeh.
Zahvaljujući renomiranoj izdavačkoj kući Partenon, ovo izdanje je stručno i tehnički pripremljeno i štampano na kvalitetnom papiru sa mogućnošću da knjigu mogu koristiti svi čitaoci, uključujući i naše starije ljubitelje kalemljenja i voćarstva.
Godine 2004. izašlo je šesto izdanje, a 2006. sedmo izdanje u izdanju Partenona, što govori da se povećava interesovanje za kalemljenje i prekalemljavanje voćaka.
Ovo je sedmo izdanje.
Partenon će (manje izmene) štampati latinicom, kako bi zadovoljili interesovanje voćara sa područja Jugoslavije koji koriste latinično pismo.
Beograd aprila, 2007.
Jovan M. Medigović
Sadržaj
Predgovor
Istorijat kalemljenja voćaka
Život (bios) voćaka
Sistematika voćaka
Podela (klasifikacija) voćaka
Organi voćke
Životni i godišnji ciklusi razvitka voćaka
Fiziologija voćaka
Razmnožavanje voćaka
Generativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje
Stvaranje sorti i podloga voćaka
Hibridizacija
Klonska selekcija
Pomološke osobine sorti i podloga
Kalemljenje i ponašanje podloge i sorte
Značaj kalemljenja u razvoju voćarstva
Klasifikacija kalemljenja
Podloge za kalemljenje
Osobine generativnih podloga
Osobine vegetativnih podloga
Kalem-grančice za kalemljenje
Uslovi za uspeh kalemljenja
Anatomski i fiziološki odnosi podloge i sorte
Međusobni uticaj podloge i sorte
Afinitet podloge i plemke
Obrazovanje tkiva na spojnom mestu
Objekti za proizvodnju reprodukcionog materijala za kalemljenje
Matični zasad za proizvodnju semena
Matičnjak za proizvodnju vegetativnih podloga
Matični zasad za proizvodnju kalem-grančica
Semenište, pikirište, prporište
Podloge za pojedine vrste voćaka
Podloge za jabučaste voćke
Podlogeza jabuku
Podloge za krušku
Podloge za dunju
Podloge za mušmulu i oskorušu
Podloge za koštičave voćke
Podloge za šljivu
Podloge za breskvu i nektarinu
Podloga za kajsiju
Podloge za trešnju, višnju i marelu
Podloge za jezgraste voćke
Podloge za orah
Podloge za kesten
Podloge za badem
Podloge za lesku
Podloge za jagodaste voćke
Podloge za ribizlu, ogrozd, jostu i kromu
Podloge za aktinidiju
Podloge za dud
Podloge za suptropske voćke
Podloge za maslinu
Podloge za smokvu
Podloge za agrume (citruse)
Podloge za nar (šipak)
Podloge za kaki (japansku jabuku)
Podloge za japansku mušmulu
Podloge za rogač
Podloge za žižulu-zinzulu
Proizvodnja podloga
Proizvodnja generativnih podloga
Osobine semena
Izdvajanje i čuvanje semena
Stratifikovanje semena
Setva semena
Nega, vađenje i klasiranje sejanaca
Pikiranje sejanaca
Proizvodnja vegetativnih podloga
Proizvodnja podloga nagrtanjem
Proizvodnja podloga položnicama
Proizvodnja podloga reznicama
Proizvodnja podloga zrelim reznicama
Phoizvodnja podloga zelenim reznicama
Proizvodnja podloga korenovim reznicama
Proizvodnja podloga izdancima
Čuvanje i pripremanje podloga za sadnju u rastila
Proizvodnja kalem-grančica
Načini proizvodnje kalem-grančica
Izbor vrsta i sorti za kalemljenje
Jabučaste voćke
Jabuka
Kruška
Dunja
Mušmula
Oskoruša
Koštičave voćke
Šljiva
Breskva
Nektarina
Kajsija
Trešnja
Višnja
Marela
Jezgraste voćke
Orah
Kesten
Badem
Leska
Jagodaste voćke
Ribizla
Ogrozd
Josta
Kroma
Borovnica
Aktinidija (kivi)
Dud
Suptropske voćke
Maslina
Smokva
Agrumi (citrusi)
Nar (šipak)
Kaki (japanska jabuka)
Rogač
Žižula – zinzula (kineska urma)
Polje gajenja podloga, kalemova i sadnica
Sadnja i setva u rastilu
Sadnja podloga u rastilu
Sađenje kalemova i izdanaka u rastilu
Setva semena u rastilu
Nega podloga u rastilu
Alat, pribor i materijal za kalemljenje
Nož za kalemljenje
Nož kresač
Voćarska testerica
Voćarske makaze
Vezivni materijal
Kalem-vosak
Kalemljenje podloga
Klasifikacija načina kalemljenja
Načini kalemljenja pojedinih vrsta voćaka
Kalemljenje pupoljkom – očenjem
Organizacija kalemljenja očenjem
Priprema podloga za očenje
Priprema kalem-grančica za očenje
Vreme kalemljenja očenjem
Tehnika kalemljenja očenjem
Pravljenje ureza na podlozi
Skidanje pupoljka
Umetanje pupoljka u podlogu
Vezivanje kalema
Kalemljenje oraha očenjem
Kalemljenje grančicom
Priprema podloga za kalemljenje
Priprema kalem-grančica
Kalemljenje u prostorijama
Sobno kalemljenje sa stratifikovanjem
Sobno kalemljenje (kalemljenje iz ruke)
Bez stratifikovanja
Kalemljenje na zrelo u rastilu
Kalemljenje u voćnjaku
Tehnika kalemljenja grančicom
Prosto i englesko spajanje
Sedlasto i presedlasto spajanje
Kalemljenje spajanjem kad je podloga deblja od kalem-grančice
Prosto i englesko spajanje sa strane
Sedlasto i presedlasto spajanje sa strane
Spajanje na isečak
Kalemljenje pod koru
Kalemljenje u procep
Kalemljenje na klin
Kalemljenje sa strane
Kalemljenje na korenu
Kalemljenje slabo ožiljenih podloga
Kalemljenje na most
Kalemljenje priljubljivanjem (ablaktiranjem)
Kalemljenje sa posrednikom
Prekalemljivanje voćaka
Nega kalemova, sadnica i prekalemljenih voćaka
Nega kalemova i sadnica kalemljenih očenjem na spavajući pupoljak
Radovi u jesen posle očenja
Radovi u proleće
Radovi u toku leta i jeseni
Nega kalema i sadnica kalemljenih očenjem na budni pupoljak
Nega kalemova i sadnica dobijenih kalemljenjem na zrelo
Nega dvogodišnjih sadnica
Nega prekalemljenih voćaka
Zaštita od prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina i korova
Pripreme preparata za prskanje
Bolesti
Rak korena
Virusi
Štetočine
Glodari
Suzbijanje korova
Uticaj abiotičkih činilaca na uspešnost proizvodnje sadnog materijala
Zemljišni činioci
Klimatski činioci
Vađenje, klasiranje i čuvanje kalemova i sadnica
Beleška o piscu
Literatura
Istorijat kalemljenja voćaka
Nemamo podataka kada je počelo kalemljenje voćaka. O kalemljenju se počelo pisati kada i o voćarstvu, što znači da je kalemljenje staro koliko i voćarstvo. Može se pretpostaviti da je prvo kalemljenje nastalo spontano u prirodnim sastojinama priljubljivanja grana. U starim kineskim spisima kalemljenje se pominje još oko 6.000 godina pre naše ere. U spisima starih pisaca (Kolumele, Teofrasta, Katona, Plinija, Paladija i dr.) navodi se da je kalemljenje bilo poznato u Kini, Fenikiji, Grčkoj i Rimu i pre pojave pismenosti. U tim spisima ne samo da se pominje kalemljenje voćaka već i neki detalji o različitim kombinacijama kalemljenja i uticajima podloge na sortu.
Poznato je da najveći broj voćnih vrsta potiče sa istoka, iz zemalja sa blagom klimom, odakle su se širile po celoj Zemljinoj kugli. Širenje voćarstva u druge zemlje išlo je uglavnom preko Grčke. Unošenjem voćaka u Grčku pristupalo se njihovom daljem kultivisanju i zato imamo najviše podataka u knjigama i spisima grčkih pisaca o kalemljenju voćaka. Tvrdi se da je slavni grčki lekar Hipokrit prvi kalemio voćke očenjem još u V veku pre naše ere.
Kalemljenje voćaka u našim krajevima najverovatnije je preneto iz Grčke. Poznato je da je Kliment još krajem IX veka učio makedonske Slovene kalemljenju voćaka.
Širenje i kalemljenje voćaka nalazilo je najviše pobornika kod trgovaca, sveštenika na manastirskim imanjima, zatim vlastelinskim i kasnije školskim imanjima. Odatle se širilo po selima, gde ‘su se isticali pojedini majstori kalemari. Na primer, prota M. Nenadović u Memoarima piše: „Putovao sam po narodnom poslu daleke puteve i kod kuće mimo sedeo i u mojoj bašti voće kalemio.“
Razvojem nauke, tehnike i tehnologije razvijala se trgovina i komunikacije tako da dolazi do bržeg razvoja voćarstva krajem XIX i početkom XX veka. Širi se prostor gajenja voćaka prema severu, pojavljuju se nove sorte i podloge, a kalemljenje postaje glavni način širenja voćaka. Prema nekim podacima smatra se da danas ima preko dvesta raznih načina kalemljenja, od kojih se u praksi koristi samo nekoliko.
U drugoj polovini XIX veka i u nas se pojavljuju „učitelji“ kalemljenja voćaka, najčešće sveštenici i učitelji u školama, o čemu imamo pisanih podataka iz kojih se vidi da je znanje o kalemljenju voćaka bilo dosta oskudno. Na primer, dr D. Radić, pišući o „očenju“ ili kalemljenju s listom, 1878. godine kaže: „Ako želimo da nam voćarstvo u otečestvu našem, kao i u drugih, u tom pogledu srećnih naroda napreduje, i opšte zanimanje bude onda se moramo pre svega postarati, da u svakoj opštini bude po jedan voćnjak sa rastilom, pod nadzorom učitelja i sveštenika, u kom će deca voćkice gajiti i oblagorođavati, pak ono što odgaje i oblagorode neka u svoje vreme svojoj kući odnesu, pak neka i deca i njihovi roditelji uživaju plodove njihove.“
Period između 1850. i 1900. godine karakteriše se značajnim promenama u voćarstvu, kao što su osnivanje poljoprivrednih škola: u Topčideru (1853), gde je kasnije formiran rasadnik, zatim u Požarevcu, Bukovu, Križevcima, Danilovgradu i dr. Osnovano je Srpsko poljoprivredno društvo i izdavan časopis Težak. Nastao je period uvoza sorti i njihovo širenje putem kalemljenja preko školskih rasadnika, a kasnije specijalizovanih državnih voćnih rasadnika.
Godine 1898. pojavljuje se i Zakon o unapređenju voćarstva, prema kojem se formiraju i prvi sreski rasadnici. Krajem XIX i početkom XX veka, a naročito između dva svetska rata, u nas se objavilo dosta značajnih radova iz voćarstva i kalemljenja voćaka, uvezene su nove sorte i formiran veliki broj sreskih i rejonskih rasadnika u kojima su se održavali kursevi o kalemljenju.
Posle Drugog svetskog rata svedoci smo velikog zaokreta u razvoju voćarske nauke i prakse. Školovan je veliki broj stručnjaka na raznim kursevima, nižim i srednjim školama i fakultetima. Uvezene su i u nas stvorene nove sorte, uvedene su nove podloge i formirani veliki i savremeni rasadnici u kojima se kalemi na razne načine od nekoliko stotina hiljada, pa i preko milion podloga godišnje. Kalemljenje je postalo zanat i izvor prihoda velikog broja radnika i potreba mnogih amatera.