Primena lekovitog i aromatičnog bilja u terapiji je u porastu, kako u svetu, tako i kod nas. Razlog tome je potvrda dejstva pojedinih biljnih vrsta iz tradicionalne medicine i otkrivanje novih aktivnih sastojaka u biljnom materijalu sa terapijskim dejstvom, zahvaljujući savremenom razvoju nauke, analitičke opreme i industrije.
Naučno-stručna saznanja o upotrebljivim vrednostima pojedinih biljaka doprinela su da se na lekovitom i aromatičnom bilju, kao sirovinskoj osnovi, razvijaju i mnoge savremene industrijske grane kao što su: farmaceutska, kozmetička, prehrambena, hemijska i druge.
Naša zemlja je bogata lekovitim i aromatičnim biljnim vrstama. U tom pogledu posebno se ističu brdsko-planinska područja, koja imaju komparativnu prednost zbog nezagađenosti životne sredine. Međutim, još uvek se te prednosti nedovoljno koriste u razvojnoj politici šire društvene zajednice. I dok proizvodnja i finalizacija lekovitog i aromatičnog bilja u razvojnoj politici mnogih zemalja sveta danas predstavlja modernu granu dinamičkog trenda, kod nas je još uvek na marginama razvojne politike.
Poslednjih godina, zahvaljujući naučno-stručnim skupovima posvećenim lekovitom i aromatičnom bilju i ova grana privrede sve više dobija svoje adekvatno mesto u razvojnoj orijentaciji naše zemlje.
Jedan od takvih skupova, koje organizuje Institut za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif Pančić“, je manifestacija „Dani lekovitog bilja“. Ova manifestacija je postala tradicionalna i okuplja sve subjekte kojima je zajedničko bilje, od običnih sakupljača i proizvođača, pa do članova akademija nauka. Cilj manifestacije je da se sveobuhvatno obrade biljne vrste koje zauzimaju značajno mesto u fitoterapiji i da se saznanja o njima prezentiraju široj javnosti putem monografija.
Ovogodišnja manifestacija „Dani lekovitog bilja“ posvećena je kamilici (Chamomilla recutita L. Rausch). Razlog tome je značaj i primena kamilice, sa jedne strane i deficit ove biljne vrste u našoj zemlji, sa druge strane, bilo da se radi o samonikloj ili iz plantažne proizvodnje. Važnija saznanja naših istraživača o proizvodnji, preradi i primeni kamilice, prezentirani su u ovoj monografiji sa ciljem da se učine dostupna široj javnosti radi obezbeđenja dovoljnih količina ove dragocene biljne sirovine najpre za domaće potrebe, a potom i za izvoz.
Monografija o kamilici ima posebnu vrednost, zato što takvo delo sa sveobuhvatnim aktuelnim podacima o njoj, kod nas ne postoji. Takođe, monografsku publikaciju o ovoj važnoj regionalnoj vrsti, od izuzetnog privrednog značaja, nemamo na našem jeziku, tako da se na ovaj način popunjava praznina u našoj stručnoj i naučnoj literaturi.
To opravdava opredelenje Instituta za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif Pančić“ da svake godine izda po jednu monografiju o određenoj vrsti i da u tom cilju upravo kamilica bude na taj način prva predstavljena.
Nadamo se da će ova monografija biti od velike koristi naučnim i stručnim radnicima, studentima i svima onima koji se interesuju za razne aspekte proučavanja i korišćenja kamilice sa područja Srbije.
ZA UREĐIVAČKI ODBOR
Direktor Instituta
dr.ph.sci Dragana Sekulović,
viši naučni spradnik
Sadržaj
PREDGOVOR (D.Sekulović)
UVOD
Mesto i uloga kamilice u sistemu proizvodnje lekovitog bilja (J.Kišgeci, L.Vukomanović, B.Stepanović)
BIOLOGIJA KAMILICE
Morfološko-anatomske karakterisdke kamilice (M.Kojić)
Rizosferna mikroflora kamiiice (M.Kojić)
Taksonomske i ekološke karakteristike kamilice (Z.Dajić, M.Kojić)
KAMILICA NA PRIRODNIM STANIŠTIMA
Fitocenološka (sintaksonomska) pripadnost kamilice (Učešće u prirodnim biljnim zajednicama) (Z.Dajić, M.Kojić)
Rasprostranjenost kamilice u Srbiji i kvalitet njenih cvasti sa različitih prirodnih nalazišta (M.Mihajlov)
GAJENJE KAMILICE
Stanje, mogućnosti i potrebe za plantažnom proizvodnjom kamilice (Organizaciono-tehničke, prirodne i druge pretpostavke za plantažnu proizvodnju kamilice) (S.Maksimović, J.Bogdanović)
Agroklimatski uslovi gajenja kamilice (D.Živković, S.Kostoski)
Zemljište kao faktor proizvodnje kamilice (D.Stevanović, M Jakovljević, S.Maksimović)
Problemi mehanizacije pri proizvodnji kamilice (Mašine i uređaji za proizvodnju kamilice) (D.Raičević, D.Ercegović, F.Kosi, Đ.Vukić)
Tehnologija gajenja kamilice (B.Stepanović, J.Kišgeci)
Selekcija kamilice – stanje i budući pravci (S.Dražić)
Semenarstvo kamilice – stanje i perspektive (S.Dražić)
Zaštita kamilice od bolesti, štetočina i korova (M.Ivanović, R.Stepić, P.Vukša)
Mogućnosti prerade kamilice (S.Tasić)
HEMIJSKI SASTAV I DRUGA SVOJSTVA KAMILICE
Hemijski sastav kamilice (M.Ristić, D.Krivokuća-Đokić)
Farmakološka svojstva kamilice (N.Ugrešić, N.Kovačević, V.Kilibarda)
Fitopreparati i kozmetički proizvodi na bazi kamilice (G.Vuleta, D.Sekulović)
EKONOMSKl ASPEKTI PROIZVODNJE, PRERADE I PROMETA KAMILICE (J.Simić, J.Bogdanović) ZAKLJUČNA RAZMATRANJA (M.Kojić)
SUMMARY
Isparljive komponente/superkritična ekstrakcija i neisparljive komponente/fermentacija kamilice (Z. Zeković)
DELATNOST INSTITUTA ZA PROUČAVANJE LEKOVITOG BILJA „DR JOSIF PANČIĆ“ Beograd (D. Sekulović)
Mesto i uloga kamilice u sistemu proizvodnje lekovitog bilja
Porast interesovanja za lekovito bilje je svetski trend. U savremenom urbanom društvu dat je preveliki naglasak industriji, tehnologiji sintetičkih proizvoda, hemiji i svemu onome što u nekontrolisanim uslovima može predstavljati mač sa dve oštrice. Pri ovim procenama, ipak, ne bi smelo da se zapostavi značaj sintetičkih proizvoda, pre svega lekova, koji su doprineli značajnom razvoju medicine. Bez takvog razvoja savremena medicina i farmakologija se ne mogu danas ni zamisliti. Međutim, poslednjih godina se uviđa da sintetički preparati nisu svemoćni i da se u primeni ovih lekova otišlo predaleko, pri čemu je zanemarena veština lečenja koja se razvijala vekovima i predstavljala nerazdvojni deo kulturne istorije čovečanstva.
Iako danas ima mnogo lutanja u određivanju mesta i značaja lekovitog bilja, mada manje nego u prošlosti, kada je bilo mnogo predrasuda i zabluda, tajnovitosti često religioznog kulta i magije, ipak je za veliki broj biljaka iz narodne medicine nesumnjivo dokazano da poseduju snažno lekovito dejstvo.
Često konstatujemo da je Jugoslavija zahvaljujući svom geografskom položaju, odnosno klimi i zemljištu, kao i bogatoj tradiciji, izvanredno pogodna za sakupljanje i gajenje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Međutim, isto tako treba konstatovati da se ove potencijalne mogućnosti ne koriste dovoljno niti adekvatno.
Proizvodnja lekovitog bilja bila je do sada praćena mnoštvom problema (nedovoljna organizacija, rascepkanost programa, nedovoljna opremljenost kako kadrovska tako i tehnička, nepovezanost nauke i prakse, ograničen broj gajenih vrsta, nepodesne sorte, mali kolebljivi prinosi, nezadovoljavajući kvalitet, nerazvijeno tržište). Danas se stanje postepeno menja. Mnogi su problemi prevaziđeni, struktura proizvodnje lekovitog bilja je znatno poboljšana. Uvode se nove vrste i nove sorte i sve se više koriste rezultati naučnog istraživanja.
Povećava se broj robnih proizvođača kako na društvenom, tako i na individualnom sektoru, a gajenje lekovitog bilja postaje im jedino ili glavno zanimanje.
Proizvodnja se specijalizuje ili koncentriše u određenim gazdinstvima, gde poprima karakter osnovne privredne delatnosti. Počinje ekspanzivan razvoj ove proizvodnje, a samim tim i povećano interesovanje odgajivača da saznaju nove metode i načine unapređenja proizvodnje. Tome treba da doprinese i ova knjiga.
U našoj zemlji se malo radilo na problematici gajenja lekovitog bilja. Nedostatak literature je takođe jedan od razloga nedovoljnog gajenja lekovitog bilja kod nas. Pošto u našoj zemlji gajenje lekovitog bilja kao poljoprivredna proizvodnja, nije istraženo u dovoljnoj meri, s obzirom na značaj lekovitog bilja, moralo bi se, u organizaciji naučnog rada, posvetiti pažnja razradi metodologije uvođenja pojedinih biljnih vrsta u kulturu. Potrebno je da se uzmu u obzir klimatski uslovi i tipovi zemljišta određenog područja koji omogućuju da se na specifičnom tipu zemljišta gaji odgovarajuća vrsta, pa čak i sorta lekovitog i aromatičnog bilja.
Neophodno je analizirati i mogućnosti sakupljanja divljih lekovitih biljnih vrsta. Ne treba zapostaviti ono što već priroda pruža. Pored nekoliko vrsta lekovitog i aromatičnog bilja koje se još od davnina gaji, velike su potrebe i za onim lekovitim biljkama koje se prvenstveno sakupljaju iz divljine: lipa, zova, kopriva i sl. Zadatak nauke bi bio da od brojnih biljnih vrsta odabere one za koje postoji interesovanje na domaćem i stranom tržištu i za koje postoje uslovi gajenja.
Kamilica kao lekovita i aromatična vrsta je od velikog značaja, ne samo za našu zemlju. Ona je značajan artikal na svetskom tržištu. Za mnoge zemlje ona je važna izvozna roba koja donosi devize. Danas se kamilica dobija skoro isključivo iz plantažne proizvodnje. Pored naše zemlje u Evropi su veliki proizvođači: Mađarska, Poljska, Španija, Slovačka. Veliki proizvođači su i zemlje afričkog sredozemlja, a naročito Egipat. Veliki proizvođači i snabdevači tržišta su i zemlje Južne Amerike: Argentina i Brazil.
U našoj zemlji, u grupi lekovitih biljnih vrsta, kamilica se nalazi na prvom mestu i to kako po količini i prometu, tako i po upotrebi. Izvezene količine kamilice predstavljale su veoma važnu stavku u spoljnotrgovinskom prometu obezbeđujući veoma povoljne devizne efekte.
Između dva rata Jugoslavija je u periodu od 1930 − 1940 imala prosečan godišnji izvoz od 268 t, a u periodu od 1986 − 1990. godine, prosečan izvoz je bio 266,8 tona u vrednosti od 751.200$.
Izvoz kamilice iz Srbije u periodu 1986 − 1991. godine bio je u proseku 50,8 t godišnje, čija je vrednost bila 114.800$.
Kamilica za domaće potrebe i izvoz do 60 − tih godina obezbeđivana je sakupljanjem samonikle sa slatina i utrina. Danas se ona obezbeđuje skoro isključivo iz plantažne proizvodnje, a to znači da ta proizvodnja angažovanjem radne snage doprinosi većoj zaposlenosti.
Gajenjem kamilice u njivskim uslovima obezbeđuje se bolji kvalitet gotove robe, a upotreba mehanizacije doprinosi smanjenju troškova proizvodnje. Proizvodnjom dovoljnih količina stvaraju se uslovi za rad pogona koji izrađuju produkte na bazi kamilice. Gajenjem selekcionisanih sorti obezbeđuje se sirovina koja je i hemijski definisana (bisabolol ili azulen) i usmerena za potrebe farmaceutske ili kozmetičke industrije.
Dobit koja se ostvaruje po jedinici površine u proizvodnji kamilice znatno, odnosno višestruko nadmašuje dobit koja se dobija od drugih kultura i to pri istom nivou ulaganja. Na to ukazuju sledeći podaci:
Angažovanje rada i sredstava za proizvodnju kamilice i ekonomski efekti prikazani su u narednom pregledu:
- Angažovanje mašina (obrada zemljišta, setva, ubiranje, transport) 1.310 din/ha
- Reprodukcioni materijal (seme, herbicidi) 2.000 din/ha
- Angažovanje radne snage (priprema za sušenje, sušenje, pakovanje, skladištenje) 920 din/ha
- Angažovanje sušare 1.880 din/ha
Ukupna ulaganja:6.110 din/ha
- Vrednost proizvodnje
* cvet kamilice 600 kg a 26 din. 15.600
* kupka − pulvis 400 kg a 10 din. 4.000
Ukupna vrednost proizvodnje: 19.600
Ukupan prihod 19.600 din. umanjen za direktne troškove proizvodnje u iznosu od 6.110 din. daje bruto dobit od 13.490 din/ha.
Tražnja za ovom biljnom sirovinom u stalnom je porastu i u svetu i u našoj zemlji, što osigurava povećanje obima proizvodnje na duži rok. To je izvozna roba sa vrlo visokim neto deviznim efektom.
Važno je napomenuti da se devize dobijene izvozom kamilice ostvaruju u proizvodnji bez i jedne uvozne komponente.
Pri organizovanju većeg obima proizvodnje kamilice, posebnu pažnju treba posvetiti ekološkim uslovima u kojima se ona gaji, jer neki od njih mogu da se jave kao ograničavajući faktor.
Kamilica visokog kvaliteta može se prodavati na svetskom tržištu u neograničenim količinama.
Problemi proučavanja lekovitog bilja moraju se sagledati sa stanovišta opštih uslova poljoprivredne proizvodnje, pre svega sistema ratarenja kojim se karakterišu i druge poljoprivredne kulture. Zbog toga često nije moguće primeniti rešenja iz strane literature, bez obzira koliko su ona savremena i fundirana na novim saznanjima. Otuda, valja očekivati da će rezultati izneti u ovoj monografiji doprineti bližem upoznavanju svih bitnijih karakteristika kamilice i uslova u kojima se ona najoptimalnije razvija, što će sve, u krajnjoj liniji, uticati na njeno uspešnije gajenje, uz poboljšan kvalitet, kao i racionalnije iskorišćavanje i povećan promet.
Cene rada mašina, radne snage, materijala i gotove robe su iz avgusta 1996. godine.