Kombinovanje stočne hrane i spravljanje krmnih smeša

Da bi jedan stočar pravilno hranio svoju stoku, on mora bar nešto da zna od čega su sastavljeni i šta sadrže biljni proizvodi kojima se stoka hrani. Naučnim ispitivanjem stručnjaci su našli, da biljke i njihovi proizvodi koji služe za ishranu stoke uglavnom sadrže ove sastojke: vodu, mineralne materije, proteine, bezazotne materije i vitamine.

Stočari ove nazive ne moraju da pamte, jer su oni možda i teški, ali je dovoljno da znaju da se stočna hrana sastoji iz različitih sastojaka i da se ti sastojci nalaze u svim vrstama hrniva, samo u različitim količinama. Isto tako treba da znaju da je nauka utvrdila i čemu koji od tih sastojaka služi, tako da možemo da odredimo koja hrana odgovara za podmladak, koja za muznu stoku, koja za tovnu ili radnu, a koja za proizvodnju mesa, jaja, vune itd.

ing. Miodrag Obradović

Sadržaj

Napredno i zaostalo stočarstvo
Iz čega se sastoji stočna hrana
Šta treba znati o sastojcima stočne hrane
Kombinovanje hrane
Primeri sastavlјanja obroka kombinovanjem pojedinih hraniva
Obroci iz pojedinih hraniva i smeša
Spremanje i upotreba smeša kao potpunih obroka
Spremanje kombinovane silaže
Spremanje smeša od najraznovrsnijih hraniva
Spremanje snažnih krmnih smeša
Recepti za spravlјanje smeša
Smeša za ishranu konja
Smeše za radne konje
Smeše za krave
Smeše za tov podmlatka govedi
Smeše za tov govedi
Smeše za telad
Smeše za prasad
Smeše za odrasle svinje
Smeše za ishranu ovaca
Smeše za ishranu živine
Literatura

Iz čega se sastoji stočna hrana

Tablice koje stočaru kazuju kakve sastojke hranivo sadrži

Hraneći stoku različitom hranom, zrnastom, mekinjama, senom, silažom itd., stručnjaci su izradili i naročite tablice, koje pokazuju koliko se kojih sastojaka nalazi u svakoj vrsti hrane. U tim tablicama možemo videti, da se hranlјivi sastojci ne nalaze u podjenakim količinama u svim bilјkama i njihovim proizvodima koji služe za ishranu stoke. Jedna hrana, na-primer, sadrži više vode, druga više mineralnih materija, treća više masti ili protei-na itd. Neke su bilјke ili njihovi plodovi sasvim siromašni vi-taminima, koji ne služe kao hrana, ali su za život životinje, za njeno pravilno razviće i za zaštitu zdravlјa veoma važni. Zbog toga i hraniva koja su bose stoci moraju dodavati gata vitaminima.

Svako hranivo ima svoje sastojke, koji nas podsećaju na grane jednog drveta

Šta su to dopunska hraniva

Iz tablica koje smo napred pomenuli može se videti, da su neka hraniva siromašna u mineralnim materijama, a kako su za ishranu stoke neki mineralni sastojci veoma važni, stoci se na neki drugi način mora obezbediti izvesna količina tih mineralnih sastojaka. U takvom slučaju stočari za svoju stoku nabavljaju mineralna hraniva, u koja spadaju krečnjak, kreda, kuhinjska so, koštano brašno, brašno od školjke itd. Ova hraniva proizvodi naša industrija i ona se u ishrani stoke nazivaju dopunska hraniva.

U dopunska hraniva spadaju još i hraniva životinjskog porekla, koja su takođe važna za ishranu stoke, jer sadrže mioge hranljive sastojke kojih u biljnim hranivima ili uopšte nema, ili ih ima u malim količinama. U takva hraniva spada brašno od krvi, brašno od mesa i mnoga druga. Razna hraniva iz prehranbene industrije (uljane pogače, suncokretna sačma, kukuruzna droždina, sladne klice, mekinje, kvasac), zrnasta hraniva i krmne smeše mogu takođe biti odlična dopunska hraniva.

Iako su dopunska hraniva jevtina, kod nas se ona malo troše. Međutim, stočar koji počne da hrani svoju stoku tim hranivima, ubrzo se uveri da su ona ne samo za stoku korisna već i neophodna, te ih posle redovno kupuje.

Nazivi pojedinih hraniva

Pojediie vrste hraniva imaju i svoje nazive. Tako se hraniva visoke hranljive vredosti nazivaju s n a ž n a hraniva ili koncentrati. U snažna hraniva spadaju zrnevlje žitarica, prekrupa, mekinje itd. Ova hraniva mogu biti bogata u jednoj ili u više vrsta hranljivih sastojaka, naprimer u proteinu, ili u proteinu i bezazotnim materijama, u vitaminu itd. Šta su to proteini i bezazotne materije objasnićemo u daljem izlaganju.

Hraniva koja sadrže dosta vode kao što su zelena trava, razne repe, silaža itd. zovu se sočna hraniva, a ona koja sadrže mnogo celuloze, kao naprimer kukuruzovina, a malo proteina i drugih hranljivih sastojaka, zovu se suva, gruba ili kabasta hraniva. Mi ćemo docnije o svim ovim hranivima opširnije govoriti, pa ćemo objasniti i šta je to celuloza, ali da odmah dodamo da su i kabasta hraniva važna, iako su siromašna u hranljivim sastojcima. Ovom vrstom hraniva kod nas se stoka uglavnom hrani, a negde i samo tim hranivima.

Šta treba znati o sastojcima stočne hrane

I voda u hranivima važna je

Sadržaj vode u pojedinim hranivima vrlo je različit. Najviše vode ima u korenasto-krtolastim plodovima, kao što su stočna repa, repa ugarnjača, polušećerna repa itd., a zatim u zelenoj travi, u silaži itd. Mnogo manje vode ima u senu, slami, plevi i kukuruzovini, a najmanje u uljanim pogačama, suvim rezancima šećerne repe, u raznom zrnevlju, jarmi, prekrupi itd.

Voda koja se u navedenim hranivima nalazi u većim količinama povećava ukus tih hraniva i povoljno utiče na varenje druge hrane, naročito na varenje kabaste hrane. A kad se hrana dobro svari, od nje će biti i više koristi po životinju.

Nedostatak mineralnih sastojaka izaziva teške poremećaje kod životinje

Biljna hraniva sadrže malo mineralnih materija, pa smo zato napred pomenuli da stoci uz hranu treba davati kuhinjsku so, koštano brašno ili mleveni krečnjak, gde tih mineralnih sastojaka ima dovoljno. Stabljike i lišće sadrže nešto više tih materija nego zrno i koren. Razume se, razne biljke sadrže različite količine mineralnih materija. A mineralni sastojci u hranivu potrebni su za razviće životinje, za njeno dobro zdravlje, za proizvodnju (mleka, vune, jaja) i za rad.

Neki su mineralni sastojci u hranivu potrebni za varenje hrane, drugi za disanje i krvotok, treći za rad mišića i živaca, četvrti za proizvodnju mleka, jaja itd. Iz ovoga možemo videti do kakvih sve poremećaja u životu jedne životinje može doći ako u hrani nema nekog od mineralnih sastojaka, jer kao što rekosmo, njih ima više i svaki vrši određeni zadatak. Krive noge, nepravilan stas, mršavost su često prvi znaci nedostatka kalcijuma u hrani (rahitis).

Najvažniji sastavni deo živih bića

Kad smo govorili o sastojcima hrane, pomenuli smo i proteine. Oni se smatraju za najvažniji sastavni deo svih živih bića. Iz toga možemo zaključiti koliko je važno da životinja kroz hranu unese u svoj organizam i taj sastojak. Proteina ima vrlo različitih, ali je za naše stočare dovoljno da znaju samo toliko u kojim se hranivima ti važni sastojci nalaze.

Proteinom su bogate u prvom redu uljane pogače, zatim zrnevlje žitarica i leptirastih biljaka, seno ovih biljaka itd. Nešto malo proteina ima i u slami (svega 4 do 6%). Međutim, proteinom su bogata hraniva životinjskog porekla — na primer brašno od krvi ili brašno od mesa — koja smo već pomenuli kad smo govorili o dopunskim hranivima. Isto tako i seno pokošeno u vreme najjačeg porasta trava, zatim prevrela silaža i zelena hraniva, takođe su bogata proteinima.

Usled nedostatka kalcijuma u obroku prvotelkinja je trošila mineralne materije iz svoga organizma pa su se zbog toga. njene kosti razgrađivale.

Ovi sastojci koje nazivamo proteinima, omogućavaju pravilno oplođavanje životinja i razvijanje mladunčeta u utrobi, ali su isto tako važna i za mlečnost. Sem toga, životinja kojoj se u hrani daje dovoljno tih proteina brzo povećava svoju težinu, kokoške bolje nose, a ovce daju više vune. Ako .jedan stočar želi da zna kakvu hranu treba da da svojoj stoci, da bi kroz nju obezbedio potrebne količine tih tako važnih proteina, možemo mu reći da se to može postići ako se stoci daje što raznovrsnija hrana, a to znači ako se stočna hrana sastoji iz što većeg broja hraniva i ako se jedna ista hrana ne daje stalno.

Sastojci kojih u hrani ima najviše

Stočari ne moraju da znaju šta su to bezazotne materije, koje smo takođe pomenuli kao grupu važnih sastojaka stočne hrane, ali mogu da zapamte da u tu grupu sastojaka spadaju masti, a sem njih i sastojci koje stručnjaci nazivaju ugljenim hidratima. Ti ugljeni hidrati mogu biti u vidu skroba, šećera i celuloze. Važno je još da stočari znaju da se sastojci iz ove grupe nalaze u hranivima u mnogo većim količinama nego svi dosad pomenuti sastojci, izuzev vode u sočnim hranivima.

Od svih biljaka najviše masti sadrži seme uljanih biljaka, kao što su lan, suncokret, uljana repica itd., i to 30 do 40 odsto. Masti ima i u semenu žitarica, i to najviše u kukuruzu a mnogo manje u pšenici i raži.

Stočar treba da zna, da su stoci potrebna ne samo ona hraniva koja sadrže mast, već i ona koja u sebi ne sadrže mast, ali koja mogu da posluže za preradu u mast. Takva hraniva treba da sadrže one sastojke koje stručnjaci nazivaju ugljenim hidratima, a za koje smo rekli da pored masti takođe spadaju u grupu bezazotnih materija, a to su žitarice, krompir, repa. I tako sama životinja prerađuje krompir ili repu u mast.

Značaj masti za ishranu stoke

I masti su važne za ishranu stoke. Izvesni sastojci koji se u mastima nalaze toliko su važni da bi bez njih došlo do zastoja u porastu mladih grla, do opadanja žive mere, do perutanja kože, do stvaranja rana na koži i raznih zapaljenja na glavi, nogama itd. Sem toga, stočar treba da zna da su masti izvor životne snage, da održavaju apetit, da pomažu varenje i lakše usisavnje hranljivih sastojaka u crevima. Da su masti za mlada grla neophodne, najbolje se vide i po tome što se u mleku svih vrsta stoke nalaze znatne količine masti.

Najmanje hranljiv sastojak hrane

U grupi sastojaka koje stručnjaci nazivaju ugljenim hidratima možemo da pomenemo samo celulozu, koja ima i drugo ime — sirova biljna vlakna. Ovaj je sastojak hrane najmanje hranljiv, ali je ipak potreban, naročito za preživare. Nalazi se u različitim količinama u pojedinim delovima biljaka i to u vidu vlakana.

U mladim biljkama celuloze ima manje i zato su one nežnije i hranljivije. A kad biljka starenjem ogrubi, ona postaje drvenastija i tad sadrži više celuloze. Takve su biljke manje hranljive, pošto se hraniva s mnogo celuloze teže vare. Najviše celuloze ima u stabljikama biljaka, mnogo manje u lišću, a najmanje je ima u plodovima i korenu.

Da bi hraniva s dosta celuloze bila hranljivija, pribiranje hrane treba obaviti u pravo vreme, dok biljke ne prestare, a sem toga voditi računa i o tome da se prilikom pribiranja hrane (sena ili kukuruzovine) ne okrune i obiju nežniji delovi biljke i da se posle stoci daje gola stabljika.

Kukuruzovina kad se ubira u septembru (odmah posle berbe kukuruza)…
Ista kukuruzovina kad se ostavi do decembra…
daje po 1 ha …

Hraniva koja sadrže dosta celuloze treba davati u prvom redu preživarima, ili je mešati s hranom koja ima manje celoluze. Ako stočar zatraži savet od stručnjaka, ovaj će ga uputiti kako će gruba hraniva sa dosta celuloze pripremiti stoci pa da se svarljivost i hranljiva vrednost tih hraniva povećaju. To svaki dobar stočar treba da zna, a ako ne zna treba da se raspita i nauči, jer baš takvom hranom najviše i hrani svoju stoku. Greši svaki stočar koji misli da je nahranio svoju stoku ako pred nju baci samo snop suve kukuruzovine s koje je vetar obio ono malo lišća još dok je bila na njivi, neposečena. Ali ako tu kukuruzovinu bar isecka i nakvasi zaslanjenom vodom, stoka će je radije jesti i bolje iskoristiti. Sem toga biće i manje ogrizina.

Šta su to vitamini

Mnogi stočari su već čuli za vitamine i o njima bar toliko znaju da su oni za ishranu stoke veoma važni. Vitamini ne spadaju ni u jednu od pobrojanih grupa hranljivih sastojaka hrane, jer oni i nisu hranljivi sastojci, pošto deluju čak i onda kad se u hrani nalaze u sasvim malim, skoro nemerljivim količinama. Pa ipak, njihova je uloga ogromna i bez njih hrana ne bi ni mogla da bude iskorišćena, stoka nam ne bi davala svoje proizvode, niti bi mogla da se kreće i radi. Ako u hrani nema vitamina, onda dolazi do raznih poremećaja, zdravlje se narušava, javljaju se mnoga oboljenja.

Stručnjaci su ispitivanjima utvrdili, da ima više vrsta vitamina i vitaminskih grupa. Sem toga odredili su i gde se koji vitamin nalazi i u kojoj količini. Vitaminima su naročito bogata zelena hraniva (trava i zelene biljke uopšte), mrkva i ostale krtolaste biljke, krompir, silaža, zrnevlje, mekinje, dobro lucerkino seno itd.

Svarljivost hraniva i hranljiva vrednost

Što se neko hranivo bolje svari, to će i hranljivi sastojci u njemu biti bolje iskorišćeni. Svarljivost nije ista za svaku vrstu životinja. Ona osim toga zavisi i od starosti grla, od rase, od toga u kakvoj je smeši hrana, naročito ako je suva, kako je hranivo pripremljeno itd. No i pored toga, dva grla iste starosti, iste rase, hranjena istom hranom, mogu nejednako da vare unesenu hranu, što znači da svarljivost još zavisi i od samog grla.

Vitamini imaju svoje nazive — a, be, ce, de, e i ha. Slika pokazuje koje vitamine sadrže pojedina hraniva.

Hranljiva vrednost neke vrste stočne hrane određuje se prema tome iz čega se ta hrana sastoji i da li je lako svarljiva. Kad stručnjaci govore o hranljivoj vrednosti neke hrane, onda oni navode koliko ta vrsta hrane sadrži hranljivih jedinica, a koliko svarljivih belančevina. Za naše stočare dovoljno je da znaju, da jedna hranljiva

Jedinica ima isto onoliko hranljive vrednosti koliko i jedan kilogram ovsa. To drugim rečima znači, ako izvesna količina neke vrste hrane sadrži jednu hranljivu jedinicu, onda je isto toliko hranljiva kao i 1 kilogram ovsa.

Što se tiče svarljivih belančevina, njih nećemo objašnjavati, jer bi to stočari teže shvatili. Možemo samo da ponovimo ono što smo napred rekli, da je to mera kojom se meri svarljivost nekog hraniva. Prema tome, ukoliko neko hranivo ima više svarljivih belančevina, utoliko je ono hranljivije, jer se bolje svari i životinje ga bolje iskoriste. I obrnuto, hraniva koja nemaju svarljivih belančevina teško se vare i nisu hranljiva.

Kombinovanje hrane

Obrok treba da sadrži sve hranljive sastojke

Kad priprema obrok za svoju stoku, stočar treba tako da ga sastavi, da stoka kroz pripremljenu hranu dobije sve sastojke koji su joj potrebni, bez kojih ona ne može ni da se razvija, niti da napreduje i da daje proizvode radi kojih se gaji. U jednoj vrsti hrane, kao što smo videli, nikad nema dovoljno s v i h hranljivih sastojaka. Zato obrok moramo da sastavljamo iz v iš e vrsta hrane, a to znači da hranu treba da kombinujemo. Stoci, naprimer, ne možemo davati ni samo zob ili jarmu, niti samo silažu ili kukuruznu šašu, slamu itd. Ali ćemo dobro uraditi ako obrok sastavimo od nekoliko ovih ili još kojih drugih hraniva. Tako sastavljanje obroka iz više vrsta hrane zove se kombinovanje hrane.

To drugim rečima znači da hrana treba da bude što raznovrsnija, da se sastoji iz različitih hraniva. Pored grube, kabaste hrane, kao što je kukuruzovina ili seno, ili pored suve hrane, makar to bila prekrupa, mekinje ili zob, u obrok uvek treba uneti i sočna hraniva, naprimer dobru silažu, stočnu repu, zelenu travu, lucerku itd. No ni tad obrok nije potpun ako u njemu nema još i mineralnih sastojaka, a među njima neizostavno kuhinjske soli. Sem toga, ako se stoci daje dosta silaže, onda se zbog kiselina kojih u silaži ima mora dodavati i neko mineralno harinvo koje sadrži dosta kreča. U takva hraniva spadaju mleveni krečnjak, kreda i druga mineralna hraniva.

Ne davati velike obroke jer se oni slabije vare

Hranljiva vrednost jednog obroka nije uvek jednaka ukupnoj vrednosti svih hraniva koja su u obroku kombinovana. Ona može da bude i veća i manja, Ako je obrok, naprimer, sastavljen iz prekrupe, sena i silaže, pa recimo uzeta količina prekrupe u obroku ima hranljivost koju označimo sa 5, količina sena ima hranljivost označenu sa 3, a silaža sa 2, onda hranljivost ovog kombinovanog obroka ne mora da bude 10, koliko iznosi kad se sabere pojedinačna hranljiva vrednost sva tri uzeta hraniva, nego ili manje, recimo 7 ili 8, ili više, recimo 11 ili 12.

Treba još znati da svarljivost zavisi i od veličine obroka, i da se veliki obroci slabije vare, jer hrana pri davanju velikog obroka brže prolazi kroz kanale za varenje. A kad se organi za varenje opterete većim obrokom, stoka gubi apetit, a kod preživara prestaje preživanje. Ima i drugih uzroka slabijeg varenja, naprimer, ako u hrani ima mnogo celuloze, ili ako nema dovoljno proteina itd. Varenje mogu da pojačaju kiseline kojih ima u silaži. Ako se, naprimer, kukuruzovina, u kojoj, kao što smo rekli, najviše ima celuloze, kombinuje u obroku sa silažom, ona će se mnogo bolje iskoristiti nego ako je stoci dajemo bez silaže.

Svarljivost može da bude smanjena ili poremećena još i kad u hrani nema dovoljno ili nema svih vitamina. Ako stoka duže vremena uzima takvu hranu, može se izazvati povraćanje ili proliv, a u nekim slučajevima i zatvor.

Kombinovanjem što većeg broja različitih hraniva u obroku, stoci se daju svi hranljivi sastojci u dovoljnim količinama i takva je hrana za stoku najbolja i najzdravija.

Obrok se određuje prema vrsti i starosti stoke i prema tome čemu nam stoka služi

Obrok treba tako sastaviti, da životinja ne samo dobije sve hranljive sastojke, nego i da oseti sitost. Kad je obrok mali, životinja ne oseća sitost, a kad je prevelik, onda se ometa rad raznih organa. Obrok za mladu stoku i obrok za odraslu nije isti. Isto tako, jedan je obrok za radnu stoku kad se ona koristi za najteže radove, a drugi kad ona ništa ne radi. Ili, naprimer, jedan je obrok za krave koje su dobre mlekulje, a drugi za one koje su slabe mlekulje, treći za zasušene, a četvrti za jalove.

Obrok je, dakle, različit za razne vrste i kategorije stoke. A naši stočari sigurno znaju da se stoka po vrstama deli na konje, goveda, svinje, ovce itd., a po kategorijama na mlada grla (telad, ždrebad, omad, junad, prasad, jagnjad itd.), na radna, priplodna, bremenita, tovna itd. Pri sastavljanju obroka uvek se ima u vidu da obrok po svojoj zapremini treba da odgovara zapremini organa za varenje životinje kojoj je obrok namenjen. Pošto mi organe za varenje jedne životinje ne možemo ni videti ni meriti, u praksi se to određuje prema približnoj težini životinje. Sasvim je jasno da je za krupniju i težu životinju potrebno i više hrane.

Kod nas se za ishranu stoke najviše troše kabasta hraniva, a ima krajeva i domaćinstava gde su kukuruzovina i seno svakodnevna i jedina hrana. Zbog toga treba da napomenemo, da se pri dobroj i pravilnoj ishrani stoke kabasta hraniva ne mogu neograničeno unositi u obrok. Koliko se najviše može uneti kabaste hrane u jedan obrok, to takođe zavisi od toga za koju se vrstu i kategoriju stoke obrok priprema, tj. da li za mlada ili stara grla, za radna ili priplodna, za tovnu ili muznu stoku itd.

Mi smo napred rekli da kabasta hraniva ne služe samo za popunjavanje želuca i izazivanje sitosti, već su «ona i najjevtiniji izvor hranljivih sastojaka. Kod govedi, koja vrlo dobro koriste gruba, suva, sočna i zelena hraniva, ishrana snažnom hranom može se svesti na najmanju meru. Snažnu hranu treba davati samo visoko proizvodnim grlima.

Koliko se najviše i najmanje može dati suve hrane u obroku

Koliko se najviše a koliko najmanje suve, kabaste hrane može uneti u jedan kombinovan obrok, to zavisi od težine grla za koji se obrok priprema kao i od toga koliko je dato sočne hrane. To ćemo bolje razumeti ako navedemo jedan primer u vidu tablice:

Ako u obroku ima sočne hrane 0 kg 5 — 10 kg 15 — 20 kg 30 — 40 kg
Cena se može dati najviše ili najmanje za kravu tešku 300 kg 400 kg 500 kg 600 kg

Prema tome, ako je krava teška 500 kg i ne dobiva sočnu hranu, može joj se dati 7—17 kg sena. Ukoliko pak dobiva 10 kg sočne hrane, napr. stočne repe, onda joj se može dati najmanje 6, a najviše 14 kg sena.

Ovde ćemo napomenuti da količine pojedinih hraniva u obroku zavise i od toga za šta ćemo upotrebiti mleko.

Visokomlečnim kravama mogu se za proizvodnju mleka dati najviše:

Vrsta hrane Za jelo u svežem stanju daje se
Sveži rezanci 40,0 kg
Silirični rezanci 16,0 kg
Suvi rezanci 5,0 kg
Stočna repa 40,0 kg
Postrna repa 25,0 kg
Mrkva 25,0 kg
Dobra silaža 25,0 kg
Lišće od repe 12,0 kg
Vrsta hrane 3a maslac daje se
Sveži rezanci 30,0 kg
Silirični rezanci 20,0 kg
Suvi rezanci 3,5 kg
Stočna repa 40,0 kg
Postrna repa 30,0 kg
Mrkva 25,0 kg
Dobra silaža 30,0 kg
Lišće od repe 12,0 kg
Vrsta hrane Za sir daje će
Sveži rezanci 16,0 kg
Silirični rezanci 8,0 kg
Suvi rezanci 2,0 kg
Stočna repa 16,0 kg
Postrna repa 12,0 kg
Mrkva 16,0 kg
Dobra silaža 16,0 kg
Lišće od repe —

Obrok mora da bude tako sastavljen da odgovara prirodi i stanju stoke. Mi moramo voditi računa o potrebama ne samo pojedinih vrsta stoke nego i svake rase. Nije važno samo znati da preživari, naprimer, bolje koriste gruba kabasta hraniva, nego i da visokomlečne krave plemenitih rasa ne možemo držati, ako ih slabo hranimo i negujemo. Iz istih razloga mi nismo dosad imali uspeha s uvođenjem plemenitih belih rasa svinja, niti s dobrim kokoškama nosiljama itd. Plemenitija stoka je mnogo osetljivija prema nepotpunoj ishrani. Starost životinje, stanje zdravlja i prilike pod kojima se ona drži, takođe utiču na visinu utroška hrane.

Nije dovoljno samo sastaviti obrok nego i dobro pripremiti hranu da stoka iskoristi sve hranljive sastojke

Koliko će hrane stoka potrošiti, to zavisi i od toga u kakvom se obliku daje ta hrana. Dobro pripremljenu hranu, seckanu, samlevenu, izmešanu ili siliranu, s dobrim mirisom i ukusom stoka će uvek radije jesti. Zbog toga je pripremanje hrane jedan od uslova da stoka pojede sve one hranljive sastojke koje sadrži hrana u obroku. Šta bi nam vredelo da dobro izračunamo kakav obrok treba da damo stoci i iz kojih hraniva on treba da se sastoji, ako stoka neće da pojede ceo obrok. Ako se to dogodi, onda je i pored našeg računa pri sastavljanju obroka sve ono što stoka nije pojela čist gubitak i za stoku, jer nije unela sve hranljive sastojke, i za nas, jer smo uzalud utrošili hranu koja je ostala neiskorišćena.

Ishrana naše stoke zavisi i od toga šta mi proizvodimo

Na svakom imanju za ishranu stoke moći će u prvom redu da se koristi ono što se tu proizvodi. To najčešće nije dovoljno. Ima puno sporednih proizvoda, otpadaka i ostataka bilja koji se kod nas ne koriste. Malo se koriste i hraniva iz prerađivačke industrije, kao što su suvi i sirovi rezanci šećerne repe, mekinje, suncokretna sačma, kukuruzna droždina, itd. Ako sve to koristimo za ishranu stoke, onda ćemo imati veći broj hraniva i stoka će dobiti bolju hranu.

Ima još nekoliko načina da se bolje ekonomiše onim čime gazdinstvo raspolaže

To je, pre svega, blagovremeno ubiranje hraniva, njihovo dobro čuvanje i upotrebljavanje. Sem toga, napredniji stočar treba da zna koliko se i kad snažna (koncentrovana) hrana mogu zameniti kabastom (zelenom hranom, sočnom i suvom), ako gazdinstvo nema dovoljno snažne stočne hrane, jer se i na taj način štedi i ekonomiše.

Stočari koji žele da uvek nešto novo nauče i na svom gazdinstvu primene, a takvih u svakom našem selu ima, treba da počnu da koriste za ishranu stoke i ona hraniva koja kod nas nisu bila u upotrebi ili su čak i nepoznata. U takva spadaju i mineralna hraniva (mleveni krečnjak i kreda) i hraniva životinjskog porekla, kao što su brašno od mesa, koštano brašno, krvno brašno, zatim razni vitaminski preparati i smeše za živinu koje proizvodi i prodaje preduzeće „Vetserum“ u Beogradu. Sa ovim hranivima mogu se sastaviti vrlo dobre smeše i obroci. Ako se hrani takvim obrocima, stoka će zadovoljiti svoje potrebe baš u onim sastojcima koji joj obično nedostaju. Ti sastojci su proteini, vitamini i mineralne materije za koje smo rekli da su stoci neophodni.

Brašno od lucerkinog sena jedno od hraniva koje treba da nam posluži za spremanje raznih smeša

Za naše prilike ne može se zamisliti spravljanje dobrih smeša za ishranu stoke bez ovog brašna od lucerkinog sena, za koje mnogi poljoprivrednici i ne znaju, premda ga mali broj naprednijih stočara već koristi za ishranu svoje stoke. Objasnićemo najpre kako se ono sprema. Najbolje seno lucerke (a može i od dobrih trava), u najpovoljnije vreme pokošeno i pripremljeno ), sasecka se i samelje na mlinu čekićaru, koji skoro svaka zadruga ima. Vrednost ovog brašna zavisi od toga da li je lucerka u pravo vreme pokošena i da li je seno kako treba pripremljeno i čuvano, a donekle i od samog mlevenja. Sitnije samleveno brašno bolje se iskoristi nego krupno. Za prasad i živinu melje se još sitnije. Seno ne sme da bude vlažno, jer se teško melje, dobiveno brašno se ulepi, zapali i ubuđa. A takvo brašno ne sme se davati stoci. Da dodamo, da brašno lucerkinog sena treba postepeno unositi u obrok, prvo malo, pa sve više i više.

Kako se hrana kombinuje

Hraniva se mogu kombinovati na razne načine, uglavnom prema tome čime se raspolaže. Najprostiji najčešći slučaj kombinovanja hraniva je sastavljanje obroka iz pojedinih hraniva. Nešto složenije je sastavljanje obroka iz pojedinih hraniva i smeša, a za naše prilike će biti sasvim nova upotreba smeša kao potpunih obroka.

*) Kako se priprema dobro seno, kad treba kositi, kako treba sušiti i prevrtati seno, sve je to objašnjeno u knjizi „Kako se sprema dobro seno“ od inž. S. Ocokolјić. Ova knjiga može se naba-viti kod „Zadružne knjige“ u Beogradu, kojoj se treba obratiti na adresu: „Zadružna knjiga“, ul. Prvog maja br. 15, Beograd.

Primeri sastavljanja obroka kombinovanjem pojedinih hraniva

Sastavljanje obroka kombinovanjem pojedinih hraniva, iako se kod nas najčešće primenjuje, ne vrši se uvek na osnovu svih onih pravila o kojima je bilo reči. Naprotiv, obrok se sastavlja „od oka“, isključivo prema raspoloživim hranivima, a ne vodi se računa o potrebama stoke i potrebama da se vrednost raspoloživih hraniva upotpuni nabavkom ili proizvodnjom i izvesnih hraniva bolje kakvoće. Zbog toga se ovaj način kombinovanja mora smatrati koliko nužnim, toliko i zaostalim. Na ovaj način je teško sastaviti obroke koji bi zadovoljili sve one uslove koje smo napred pobrojali. Pa ipak, uzev u obzir da gazdinstva raspolažu najviše kabastim hranivima, mi ćemo navesti nekoliko obroka koji odgovaraju osnovnim potrebama stoke s određenom proizvodnjom, a sastoje se pretežno iz kabastih hraniva. Jasno je da se ovi obroci ne mogu uzeti u svakom slučaju, ali daju izvesnu predstavu o tome kako treba normalno da izgledaju.

Obrok za konje

Kao što smo napred rekli, obrok se određuje prema težini grla za koje se sprema. Ao uzmemo da je prosečna težina našeg radnog konja 350 kilograma, onda bi za konja koji je osrednje opterećen radom odgovarao ovaj obrok: 6 kg sena, 2 kg slame ili kukuruzovine i 3 kg snažne hrane (one koju obično upotrebljavamo za ishranu konja). U dane kad konji ne rade, obrok treba smanjiti na 5 kg sena, 3 kg slame ili kukuruzovine i 1 kg snažne hrane. Za omad bi bilo potrebno 4 kg sena, 2 kg slame i 1,5 kg snažne hrane. U zimskom periodu ishrane, kobile se ždrebe i ždrebad sišu, te kabasta hrana za njih ne dolazi u obzir skoro do kraja godine, a tad im treba davati najbolje seno.

Obrok za krave muzare

Za krave muzare obrok se određuje ne samo prema težini grla već i prema mlečnosti. Navešćemo nekoliko obroka kombinovanih od hraniva koja se kod nas najviše upotrebljavaju.

Prvi primer. — Živa mera krave oko 300 kg a njena mlečnost 5 litara dnevno; u obrok ulazi: 1 kg osrednjeg livadskog sena, 2 kg lucerkinog sena 4 kg kukuruzovine, 1 kg ovsene slame i 15 kg kukuruzne silaže.
Drugi primer. — Živa mera krave oko 400 kg, mlečnost 5 litara; u obrok ulazi: 2 kg osrednjeg livadskog sena, 2 kg lucerkinog sena, 4 kg kukuruzovine i 18 kg kukuruzne silaže.
Treći primer. — Živa mera krave oko 400 kg, mlečnost 10 litara; u obrok ulazi: 1 kg osrednjeg livadskog sena, 5 kg lucerkinog sena, 3 kg kukuruzovine 1 kg ovsene slame i 25 kg kukuruzne silaže.
Četvrti primer. — Živa mera krave oko 450 kg, mlečnost 10 litara; u obrok ulazi: 6 kg osrednjeg sena, 5 kg kukuruzovine, 15 kg kukuruzne silaže i 7 kg stočne repe.
Peti primer. — Živa mera krave oko 500 kg, mlečnost 5 litara; u obrok ulazi: 3 kg lucerkinog sena, 4 kg kukuruzovine, 1 kg ovsene slame i 20 kg kukuruzne silaže.
Šesti primer. — Živa mera krave oko 500 kg, mlečnost 10 litara; u obrok ulazi: 1 kg osrednjeg livadskog sena, 5 kg lucerkinog sena, 3 kg kukuruzovine. 1 kg ovsene slame i 25 kg kukuruzne silaže.
Sedmi primer. — Živa mera krave oko 550 kg, mlečnost 5 litara; u obrok ulazi: 4 kg osrednjeg livadskog sena, 5 kg pšenične slame, 20 kg ukiseljenog lišća repe, 1 kg suvih rezanaca. Ili: 9 kg osrednjeg livadskog sena, 3 kg ovsene slame i 1,5 kg suvih rezanaca.
Osmi primer. — Živa mera krave oko 550 kg, mlečnost 10 litara; u obrok ulazi: 5 kg osrednjeg livadskog sena, 4 kg pšenične slame, 30 kg ukiseljenog lišća repe i 1 kg suvih rezanaca. Ili: 14 kg osrednjeg livadskog sena, 2 kg suvih rezanaca.
Deveti primer. — Živa mera krave oko 550 kg, mlečnost 15 litara; u obrok ulazi: 6 kg srednjeg livadskog sena, 2 kg pšenične slame, 40 kg ukiseljenog lišća repe i 1,5 kg suvih rezanaca.
Deseti primer. — Živa mera krave oko 550 kg, mlečnost 20 litara; u obrok ulazi: 7 kg osrednjeg livadskog sena, 1 kg pšenične slame, 45 kg ukiseljenog lišća repe i 2 kg suvih rezanaca. Ili: 14 kg vrlo dobrog livadskog sena i 4,5 suvih rezanaca.

Obroci za ostala goveda

Za krave koje su izuzetno dobre mlekule, potrebno je dodavati i snažna hraniva (koncentrate). Obično se kombinuje više koncentrata. No o tome ćemo docnije govoriti.

Za jalove krave i volove možemo uzeti sledeći obrok: 3 kg sena, 7 kg slame ili kukuruzovine, 5 kg repe i oko 10 kg silaže. Ovaj obrok odgovara obroku krave muzare čija je živa mera 375—400 kg, a dnevna mlečnost 5 litara. U dane kad volovi i jalove krave ne rade, treba davati 12 kg slame ili kukuruzovine i 1 kg nekog boljeg hraniva (silaže ili lucerkinog sena).

Junadima se može davati 3 kg livadskog sena, 2 kg lucerkinog sena, 2 kg repe i 1,5 kg snažne hrane, a teladima: 2 kg sena i 1,5 kg snažne hrane. Kabasta hraniva u obroku bikova treba da budu najbolje kakvoće i posebno određena za svako grlo.

Obroci za sitnu stoku

Potrebe priplodnih ovaca i ovnova mogu se zadovoljiti s 1,5 kg sena, 1 kg kukuruzovine, 100 grama mekinja, 100 gr graška i 200 gr rezanaca. Dobar deo obroka zimi obično pretstavlja lisnik, mahune i slama leptirastih biljaka (pasulj, grašak, bob) i druga kabasta hraniva. Potrebe jagnjadi u kabastoj hrani upola su manje, a obroci za k o z e su slične kao i za ovce.

Za ishranu svinja i živine obavezno je spremanje smeša, jer se ove životinje hrane najviše snažnom hranom. Izuzev tovnih grla, za sva druga grla snažnu hranu treba koristiti jedino u smeši.

Obroci iz pojedinih hraniva i smeša

Ovo je bolji način iskorišćavanja hraniva. Kod nas je naročito raširen ovaj način kombinovanja hraniva kod boljih krava muzara, zatim kod svinja i živine. Smeše koje se u tom slučaju daju stoci uz osnovnu hranu mogu se spremati samo iz koncentrata biljnog porekla (prekrupe raznih žitarica, mekinja, uljane sačme ili pogača itd.) ili iz koncentrata i mineralnih hraniva (kuhinjska so, mleveni krečnjak, kreda i dr.), a u boljim slučajevima i uz dodatak hraniva životinjskog porekla (krvno, mesno, riblje i školjkino brašno i dr,).

Redak je slučaj da se na našem tržištu mogu kupiti gotove smeše

Međutim, redak je slučaj da se kod nas na tržištu mogu kupiti gotove smeše hraniva, koje se kod nas fabrički proizvode. Poznate su ipak napr. smeše fabrike „Kopčić“ (rani.je ,,Krma“) u Zagrebu, smeše državnog „Vetserum“ zavoda, smeše mineralnih hraniva „Svinjogojka“, „Mlekarka“ itd.

Fabrika „Kopčić“ spravljala je smeše od različitih hraniva, naprimer od suncokretne sačme (49,5%), kukuruznih mekinja (20,0%), pšeničnih mekinja (25,0%), prženog prekrupljenog krmnog kesetena (4,0%), koštanog brašna (1,0%) i kuhinjske soli (0,5%). No u smešama su često bila zastupljena i druga hraniva, prema tome čime se raspolagalo. Za konje i goveda spravljala se, naprimer, i jedna ovakva smeša: suncokretna sačma (39,0%), sačma od kukuruznih klica (15,0%), mleveni suvi rezanci šećerne repe (10,0%), pšenične ili kukuruzne mekinje (20,0%), divlji kesten ili žir (10,0%), riblje ili mesno brašno (4,7%), sušeni kvasac (0,3%), koštano brašno (0,5%), i kuhinjska so (0,5%). Za svinje i živinu preporučivala se sledeća smeša: suncokretna sačma (29,0%), sačma od kukuruznih klica (15,0%), mleveni suvi rezanci šećerne repe (10,0%), mekinje (20,0%), divlji kesten ili žir (20,0%), riblje brašno (4,2%), sušeni kvasac (0,3%), koštano brašno (1,0%), i kuhinjska so (0,5%).

Uz kabastu hranu (seno, slama, kukuruzovina) preporučivane su ove smeše u sledećim količinama:

konjima 3—9 kg dnevno (već prema težini rada)
radnim volovima 2,5—7,5 kg dnevno (već prema težini rada)
muzarama do 500 kg za svaki litar mleka po 0,5 kg
za junad i telad oko 2 kg
za ovce i koze 0,3 kg
za živinu (prema starosti) od 30—150 gr
za priplodne svinje (prema starosti) od 0,75 do 3 kg
za tovne svinje od 0,75—4,3 kg.

Dopunske smeše za muzne krave

Visokomlečnim kravama dajemo smešu snažne hrane čim pređu onaj prosek mlečnosti za koji je grlo dobivalo obrok sastavljen iz kabastih hraniva, kako je to u prethodnom poglavlju istaknuto.

U tu svrhu kombinujemo obično više snažnih hraniva i prema hranljivoj vrednosti smeše dajemo kravama za svaki litar preko proizvodnje koju smo uzeli kao granicu prosečne — određene količine. U sledećoj tablici imamo više ovakvih kombinacija snažnih hraniva.

U procentima (%) kombinacija
Na 1 lit. mleka proseč. sastava treba davati kg smeše
pogača od suncokreta
pšeničnih mek.
kukuruzne prekrupe
ječmene prekrupe
ovsene prekrupe
graškove prekrupe
bundevine pogače
lucerkino brašno
mleveni kuk. u klipu
suncokretova sačma

Razume se, sastav smeša zavisi od toga kojim hranivima raspolažemo, ali je neophodno kupovinom izvesnih hraniva iz prehranbene industrije omogućiti sastavljanje što bogatijih i potpunijih smeša. Neka se od ovih hraniva iz industrije dosta često sreću na terenu (uljana sačma, mekinje, suvi rezanci) pa za stočare koji ih kupuju neće biti većih teškoća oko sastavljanja smeša. Brašno od lucerkinog sena mogu u dovoljnim količinama da proizvode sva imanja koja raspolažu seckalicama i mlinovima—čekićarima. Ako se nabave i druga hraniva, utoliko bolje, a ako ne, kuhinjska so treba da bude sastavni deo svake smeše.

Kombinovanje hrane za ishranu svinja

Veoma je važno mešanje, odnosno kombinovanje stočne hrane za ishranu svinja. Preko leta držanjem na paši, uz odgovarajuće prihranjivanje i lažnom hranom, nije tako teško zadovoljiti potrebe u svim najvažnijim hranljivim sastojcima na i vitaminima. Sasvim je obrnut slučaj preko čime, kad se pored pravilne upotrebe belančevinaste hrane mora obezbediti i vitaminska hrana. Međutim, za ishranu svinja nama stoji na raspoloženju mnogo manji broj kvalitetnih hraniva pego stočarima u inostranstvu, a često i u ograničenim količinama. Pa ipak, nije redak slučaj da se za 1 kg priraštaja troše znatno veće količine hrane nego u naprednijim poljoprivrednim zemljama. To dolazi usled težih uslova držanja i nege, osobina i mogućnosti domaćih rasa svinja, ali i usled slabog poznavanja naših stočara kako mogu potpunije i bolje da iskoriste hraniva kojima raspolažu.

Ako nam, recimo, za ishranu svinja, van perioda paše, stoje na raspoloženju: pšenične mekinje (ređe kukuruzne), kukuruz, ječam, suncokretna sačma, brašno lucerkinog sena, stočna i polušećerna repa (kao i šećerna repa slabijeg kvaliteta koja nije za industrisku preradu), tikve i silaža, mogli bi se napraviti obroci koji bi biti zasnovani na upotrebi smeša mekinja, kukuruza i ječma, uz dodatak ostalih pobrojanih hraniva. Razumljivo je, da gde god je i koliko god je moći će stočari treba da koriste i sporedne izvore i stočne hrane: žir, kesten, pomije, otpatke voća i povrća, ostatke od prerade mleka i dr., a takođe ta nabavljaju mesno i koštano brašno ili druga hraniva. Ukoliko više bude hraniva utoliko će se i vrednost obroka povećavati. Takođe, imajući u vidu vrednost pojedinih hraniva, možemo jedna zamenjivati drugima, prema tome čime gazdinstvo raspolaže. Kuhinjska so se ne sme zaboraviti: ona se daje u smeši s ostalim hranivima ili kao poseban dodatak.

Nekoliko dopunskih smeša za ishranu svinja od kukuruzne i ječmene prekrupe i mekinja

Sad ćemo navesti nekoliko smeša koje smo sastavili iz kukuruzne i ječmene prekrupe i pšeničnih mekinja.

Smeša broj od kukuruza prekrupa u procentima (%) a na 1 hr. jed. ima svarljiv. belanč.
1 70 54
2 70 58
3 60 65
4 40 68
5 20 71
6 20 81
Smeša broj od ječmena prekrupa u procentima (%) a na 1 hr. jed. ima svarljiv. belanč.
1 30 54
2 20 58
3 20 65
4 40 68
5 60 71
6 50 81
Smeša broj od pšenične mekinje u procentima (%) a na 1 hr. jed. ima svarljiv. belanč.
1 54
2 10 58
3 20 65
4 20 68
5 20 71
6 30 81

Uz dodatak drugih hraniva, ove smeše se mogu upotrebiti kod svinja kako sledi:

Za suprasne krmače (žive mere oko 80 kg) preporučuju se obroci:

1) u prvom mesecu suprasnosti:

3 kg smeše br. 5
0,5 kg brašna lucerkinog sena i
1 kg silaže

2) U drugom mesecu suprasnosti:

3 kg smeše br. 5
7 kg brašna lucerkinog sena
7 kg silaže

3) U trećem mesecu suprasnosti:

3 kg smeše br. 4
0,5 kg uljanih pogača
0,5 kg brašna lucerkinog sena i
0,5 kg stočne repe

4) U četvrtom mesecu suprasnosti:

3,5 kg smeše br. 4
0,5 kg uljanih pogača

Krmačama (žive mere oko 100 kg) koje doje 6—8 prasadi potrebno je dnevno:

3,5 kg smeše br. 4
0,6 kg uljanih pogača

Obroci sa smešom kukuruzne i ječmene prekrupe i pšeničnih mekinja za svinje koje rastu menjaju se s njihovom živom merom.

Kombinacija hraniva iz:

70% smeše br. 4
20% brašna lucerkinog sena i
10% uljanih pogača

zadovoljava potrebe u belančevinama za svinje do 100 kilograma.

Svinjama od 30 kg treba davati 2,0—2,7 kg ove kombinacije
Svinjama od 40 kg treba davati 2,1—2,9 kg ove kombinacije
Svinjama od 60 kg treba davati 2,2—3,1 kg ove kombinacije
Svinjama od 80 kg treba davati 2,6—3,5.kg ove kombinacije
Svinjama od 100 kg treba davati 2,2—3,8 kg ove kombinacije

Za svinje preko 100 kg žive mere preporučujemo sledeću kombinaciju hraniva:

80% smeše br. 5
20% brašno od lucerkinog sena.

Ishrana odbijene prasadi mora biti što bolja. Smatra se da je kao uzdržna hrana potrebno 0,3—0,5 hranljivih jedinica, a za svaki kg željenog rasta još oko 2 hran. jedinice. Na svaku hranljivu jedinicu treba u obroku da bude oko 100 —120 gr svarljive belančevine. Prema tome, za odbijenu prasad se može upotrebiti kombinacija hraniva koju smo naveli za svinje u porastu do 100 kg odnosno

70% smeše br. 4
20% brašna lucerkinog sena i
10% uljanih pogača.

Kako 1 kg ove smeše ima vrednost oko 1 hranljive jedinice i 100 gr svarljivih belančevina, to se odbijenoj prasadi kao uzdržni obrok može davati 0,3—0,5 kg ove kombinacije i još oko 2 kg za svaki kg prirasta.

Sadržaj belančevina može se poboljšati i povećavati dodavanjem još kakvog belančevinastog hraniva, bilo biljnog bilo životinjskog porekla.

Što se tiče ishrane nerastova, važno je naglasiti da je i za njih potrebno obezbediti kvalitetnu hranu. Smeša koju smo naveli za odbijenu prasad i svinje u porastu može se davati i nerastovima, ali se njima u vreme bukarenja obrok mora povećati za 50—100%, tj. udvostručiti.

Svinjama u toku tova treba davati različite količine belančevina, prema tome u kome se stanju nalaze:

za svinje od 60— 80 kg žive mere — smeša br. 6
za svinje od 80—100 kg žive mere — smeša br. 5 i 4
za svinje od 100—120 kg žive mere — smeša br. 3 i 2
za svinje od 120—140 kg žive mere — smeša br. 1
za svinje preko 140 kg žive mere — isključivo kukuruz

Spremanje i upotreba smeša kao potpunih obroka

U izvesnim slučajevima mogu se od pojedinih hraniva spravljati smeše u raznim vidovima, koje se potom koriste kao potpuni obroci za ishranu stoke. Ovakve smeše mogu se spremati samo iz kabastih hraniva ili samo iz koncetrovanih ili iz jednih i drugih. Iako je u suštini to svejedno, način spremanja pojedinih smeša je različit.

Smeše iz isključivo kabastih hraniva kao potpun obrok

Spremaju se samo za preživare slabije proizvodnosti, dok se grlima koja daju više i boljih proizvoda smeša kabastih hraniva mora upotpuniti nekim boljim hranivima.

Za krave muzare obrok se određuje prema živoj meri i mlečnosti

Pripremanje smeše kabastih hraniva kao potpunog obroka vrši se takoreći na poseban način — siliranjem. Najraznovrsniji materijal: kukuruzovina, slama, kukuruzna sačma, sirak, razne trave, korovi, otpaci od povrća i voća, lucerka, detelina, repa, lišće od repe, mrkva, krompir itd. uzimaju se u različitim odnosima za spremanje tzv. mešane ili kombinovane silaže. Pre siliranja ovaj se materijal secka i meša tako da se u silosu ili u silo-jamama i rovu ne nalaze posebne mase suvih, a posebno sočnih hraniva, na jednoj strani materijal koji se lako silira, a na drugoj strcni materijal koji se teško silira (lucerka, detelina, korov, kopriva). Samo u izvesnim slučaJevima može se dozvoliti da se u slojevima sprema silaža. Naprimer, ako želimo da nam sidaža sa stočnom repom duže stoji, te da se tako obezbedimo sočnom hranom preko proleća i leta, onda se u slojevima silira red stočne repe (neseckane!), pa red saseckane trave, sačme ili sl.

Spremanje kombinovane silaže

Odnos pojedinih hraniva biće u kombinovanoj silaži različit i zavisi će od toga da li silažu spremamo za muzne krave, tovna grla, podmladak ili svinje.

Spremanjem kombinovane silaže mi, dakle, možemo dobiti takve smeše koje zadovoljavaju kao potpun obrok za razne vrste stoke. Pored toga što se na taj način obezbeđuje ishrana stoke svim hranljivim materijama i vitaminima, ovakav je obrok ukusan, sočan, i dobre svarljivosti, što je takođe važno za potpuno iskorišćavanje hrane i bolju proizvodnost stoke. Gubici u hrani i rastur, odn. ostaci kod hranjenja su manji, a vreme trajanja sočne i kvalitetne hrane duže. Uostalom, teško je naći stočara kome nisu poznata preimućstva siliranja nad ostalim načinima spremanja hraniva.

Komibnovana silaža omogućuje, dakle, da se i pored ostalih preimućstava, sadržaj belančevina tačno reguliše na potrebnu količinu za odgovarajuću vrstu ili kategoriju stoke i čak da se od kabastih hraniva naprave — snažna.

Teško bi bilo ovde nabrojati u kakvim se sve kombinacijama može kod nas spremati mešana silaža. To zavisi u prvom redu od materijala kojim pojedina gazdinstva raspolažu, od iskustava, tehnike, sredstava i znanja stočara. Malo kasnije daćemo ipak nekoliko uputstava za spremanje kombinovne i snažne silaže.

Na našim državnim imanjima već se spravljaju smeše za ishranu svinja i tako postižu veći priraštaji i bolje iskorišćavanje hraniva

Spremanje „paca“ je takođe jedan od načina da se dobije dobra smeša od kabastih hraniva.

Kao što je već i poznato, spremanje paca vrši se mešanjem seckane kukuruzovine, slame i stočne repe s plevom ili mešanjem sečke kabastih hraniva s melasom ili kukuruznom džibrom (šlempom), ili na koji drugi nači.

U prvom slučaju se, obično na jednom mestu u staji ili spremnici stočne hrane, slažu navedena hraniva u slojevima, prskaju slanom vodom (2 kg soli na 100 litara vode) i sabijaju u obliku kamarica. Za 24 časa „pacovana“ hrana se zagreje, dobije prijatan miris i ukus pa je stoka rado jede.

Spremanje smeša od najraznovrsnijih hraniva

Mešajući s kabastim hranivima koncentrate, mi takođe možemo dobiti potpune smeše kako pri spremanju kombinovane silaže, tako i pri spremanju paca. I u jednom i u drugom slučaju koncentrati se daju samleveni, tj. u vidu prekrupe.

Pri „pacovanju“ se prekrupom od koncentrata (obično žitarica) posipaju slojevi kabastih hraniva, a ređe se meša čitava masa, jer bi pritom koncentrati kao sitniji padali u niže slojeve. Koncentrati se moraju davati u onim količinama koje su potrebne da bi se postigla određena, željena vrednost smeše kao obroka.

Slično je i sa spremanjem kombinovane silaže. Dodatak koncentrata je utoliko povoljniji ukoliko se sprema silaža od materijala koji se teško silira. Koncentrati (razne prekrupe žitarica) tad ne samo da poboljšavaju vrednost si laže od kabastih (zelenih i suvih) hraniva, već svojim visokim sadržajem ugljenih hidrata (skroba u prvom redu) omogućavaju da se lakše siliraju hraniva koja imaju veće količine belančevina (lucerka, naprimer).

Tako se, naprimer, od lucerke može dobiti odlična silaža ako joj se doda 2—4% ovsene prekrupe ili 5, 10 ili 20% krompira. U slučaju kad se dodaje ovsena prekrupa, postupa se ovako:

1) Lucerka se secka; 2) odmerena količina ovsene prekrupe se nalije hladnom vodom, tako da se dobije gusto testo; 3) dobiveno testo se potom razmuti u vreloj vodi i to tako da na svaki deo ove prekrupe ukupno utrošimo 5 do 6 delova itd.; 4) ovako spremljena kaša se dodaje saseckanoj lucerki, meša s njom i sabija u silos ili silo-jame.

Ako spremamo silažu od lucerke s krompirom, onda se od kuvanog krompira prvo spremi kaša. Pritom se na jedan deo krompira uzima jedan deo vode. Određena količina krompira se potom u vidu ovakve kaše dodaje seckanoj lucerki. Na isti način može se spremiti silaža od smeše:

koprive i 7% ovsene prekrupe,
koprive i 17% krompira, i
krompirove čime i 4% ovsene prekrupe.

Uopšte se preporučuje da se materijalu koji se teško silira dodaje 5 do 6% krompira, a materijalu koji se ne silira 10 do 12%.

S obzirom na sadržaj mlečne kiseline, ovakva silaža ima povoljan uticaj na varenje, što je važno za ishranu podmlatka. Tako je ovakva silaža s uspehom davana jednomesečnoj teladi i dvomesečnoj prasadi.

Za krajeve gde se krompir više proizvodi

Tamo gde se krompir više proizvodi i gde se on koristi za ishranu stoke, stočari treba da znaju, da sirov krompir za krave muzare ne treba silirati, pošto ga one odlično koriste i bez siliranja, u sirovom stanju, pa im se može davati i do 30 kg dnevno. Pored toga, sirov krompir se teže silira, pa mu je potrebno davati zelenu travu, kukuruz, sirak, suncokret i sl. (20—25%).

Dobri rezultati su dobiveni siliranjem sledećih smeša:

krompira i 18% repe
krompira, 16% repe i 5% otave,
krompira i 22% tikava (bundeva, duleka).

Siliranje korenasto-krtolastih plodova

Zbog sadržaja šećera, korenasto-krtolasti plodovi su pogodni za siliranje. Pre silaranja se dobro isitne. Dobru silažu možemo dobiti i od 4 dela krompira i jednog dela korenjača, s tim da se ukupnoj količini doda još oko 20% slame ili pleve radi sniženja procenta vode, ili takođe 10—15% brašna od sena. Korenjače se mogu silirati ucelo, ako se žele sačuvati u proleće ili leto. Tad se u silos ili silo-jame stavi sloj korenjača (oko 30 sm debeo), zatim zasipa zelenom isitnjenom hranom i dobro sabije. Ako je zeleni materijal s malim sadržajem šećera, dodaju mu se 2% prekrupe ovsa, kukuruza ili ječma, a ako je to materijal koji se ne silira, onda 4—5%.

Koncentrovana silaža

Može se dobiti mešanjem raznog materijala. Pogodna je za hranjenje stoke u toku raznih sezona. Šta više, pošto može ostati, ako se dobro spremi, i više godina ona pretstavlja i odličnu rezervu hrane. Stručnjaci na imanjima koja raspolažu silosima mogu čak spremiti za pojedina godišnja doba različitu silažu po vrednosti i tako izbeći neujednačenost, neravnomernost i nepotpunost u ishrani svoje stoke. Pritom se u prvom redu mora voditi računa o dvema stvarima:

Da, uz svojstva sočne hrane, silaža treba da bude dovoljno snažna hrana i obogaćena proteinima.
Da način siliranja bude jevtin, a silaža da bude pogodna za neposredno hranjenje stoke, bez dopunskog pripremanja (što je veoma važno, naročito zimi, kad se često i ne stiže da pripremi: sasecka, samelje, „pacuje“ itd., hrana za svaku stoku i time slabije i koristi).

Ove uslove zadovoljava baš mešana silaža.

Naprimer, odlična silaža može se dobiti iz 75% šećerne repe koja nije za industrisku preradu i 25% ječmene prekrupe; 75% šećerne repe p 25% brašna lucerkinog sena; a sasvim zadovol.avajuća iz 50% šećerne repe, 33% brašna lucerkinog sena i 17% vode; ili, 45% šećerne repe, 35% stočne tikve i 20% brašna lucerkinog sena; pli — 73% tikava i 27% kukuruza mlevenog s kočankama.

Sve ove smeše se odlično čuvaju i traju, a imaju i visoku svarljivost.

Spremanje snažnih krmnih smeša

Snažne krmne smeše, koje treba da posluže ili kao dopunska hrana ili kao potpun obrok za živinu, spravljaju se iz najrazličitijih hraniva, koja omogućuju da se podmiri stoka u svim hranljivim sastojcima.

One se spremaju na taj način što se meša izvesan broj žitarica, hraniva biljnog i životinjskog porekla iz prehranbene industrije, ili iz drugih izvora, mineralna hraniva, a izuzetno i neka kabasta hraniva.

U tu svrhu se zrnevlje žitarica (ovas, ječam, kukuruz ili dr.) samelje u brašno ili prekrupu, a ukoliko je potrebno to isto se učini i s izvesnim hranivima koja se dobivaju kao glavni ili sporedni proizvod iz industrije. Tako se napr. uljane pogače drobe, rezanci ili sačma iz industrijskog ulja melju itd. Kesten i žir se prže i melju. Melje se i zrnevlje soje, graška, grahorice, sočivo, lupina, urodica iz mlinova i sl.

Kabasta hraniva — seno raznih trava, lucerke ili deteline itd. prvo se seckaju pa melju.

Pripremanje hraniva za spravljanje smeša kao i samo spremanje hraniva može se vršiti uglavnom na dva načina, ručno, uz korišćenje izvesnih alatljika, i fabričkim putem.

U prvom slučaju mogu se spremati ograničene količine smeša, dok u drugom slučaju fabrike mogu izbacivati desetine vagona dnevno.

S obzirom na naše mogućnosti, kod nas će zasad preovlađivati prvi način, ali je vrlo verovatno da neće dugo vremena proći a naši će stočari moći da kupuju i gotove smeše prema potrebi i izboru.

Pripremanje smeše kabastih hraniva kao potpunog obroka vrši se siliranjem

Kako se pripremaju hraniva za krmne smeše i kako se obavlja mešanje

Od sredstava potrebnih za spremanje smeša naša imala imaju seckalice i mlinove-čekićare. Seckalica nam služi jedino za spremanje brašna lucerkinog sena ili brašna od drugih vrsta sena, jer se seno ne bi moglo neposredno mleti tako dobro. Na isti način bi se spremala i kukuruzovina, ako bismo želeli da i nju uvedemo u smešu. Sva ostala hraniva mogu se s uspehom samleti na čekićaru. Na čekićaru se može i kukuruz u klipu mleti (zajedno s kočankama).

Mekinje, suncokretna sačma, kukuruzne droždine, sladne klice, mesno, krvno, riblje, školjkino brašno, kreda, krečnjak, kuhinjska so i druga hraniva koja se nabavljaju mogu se skoro uvek iskoristiti za spremanje smeša u takvom stanju kako su kupljene.

Mešanje se obavlja na taj način što se prema unapred određenom odnosu izmere količine hraniva i mešaju lopatama. Mešalicu verovatno mogu da upotrebe samo veća imanja. Mešalica ima pužasti zavrtanj kojim se hrana meša. Kad se u smešu uvodi i melasa, onda se ona prvo zagreva u posebnom kazanu pa zagrejana unosi i meša s ostalom stočnom hranom u mešalici. (U izvesnim slučajevima spremaju se od mešane hrane tzv. briketa-presovani komadi.)

Određivanje odnosa pojedinih hraniva u smešama će se uglavnom vršiti prema normama za ishranu stoke, za koju hoćemo da spremimo smešu i prema sastavu hraniva. Ovaj posao će moći da obave uglavnom stručnjaci, jer oni znaju koliko je potrebno za ovu ili onu vrstu, kategoriju i grupu stoke pojedinih hranljivih materija pa da se postigne odgovarajuća proizvdnost. Napredniji stočari koji znaju da se služe tablicama s normama za stoku i tablicama hraniva, takođe će manje ili više moći sami da sastavljaju smeše. Ostali će morati da se zadovolje da sastave smeše prema našim receptima i uputstvima, koje ćemo kasnije navesti. Naše fabrike proizvode seckalice za pripremanje kabastih hraniva.

O čemu još treba voditi računa

Opšti uslovi koje sastavljač smeše treba da zadovolji u našim uslovima mogu se uglavnom svesti na sledeće:

Mešana kombinovana hrana mora da bude visoke vrednosti. Svaka smeša treba da pretstavlja u pravom smislu koncentrat s visokim sadržajem proteina, vitamina i mineralnih materija, a ograničenim sadržajem celuloze.
Ukoliko kombinovana hraniva imaju više belančevina, razume se da će utoliko biti veće vrednosti, ali za ishranu radnih konja i tovnih svinja ne treba trošiti mnogo belančevina, pošto za njihovu ishranu one nisu od tako velikog značaja kao za ostale vrste i kategorije stoke.
Hraniva od kojih se sprema smeša moraju biti sveža, čista, neukvarena, a dobivena smeša ukusna i otporna pri čuvanju.
Vlažnost smeše ne sme da prelazi 14— 15%, jer uprotivnom postoji opasnost da se ubuđa i ukvari.
Smeše ne smeju da sadrže razne metalne predmete (eksere, žicu i sl.) staklo i sl. Sadržaj peska ne sme biti veći od 1%, štetnih zrnevlja (kukolja, pijanog ljulja itd.), glavnice − 0,25%, gljivica („pseći nokat“ na klasu raži, crni roščići, i raznih trava) — 0,05%, a ambarskih štetočina — 20 u 1 kg.
Za krave muzare i radne konje smeša se sprema od krupnije prekrupe, a za svinje od srednje.
Spravljanje smeša mora biti jevtino i jednostavno. U protivnom, ne bi se isplatilo njihovo spremanje, transport i čuvanje. Zbog toga se pri fabričkoj proizvodnji ne spravljaju smeše male hranljive vrednosti.
Smeše ne treba za duži vremenski period spremati, jer se na taj način ostavljaju odrešene ruke agronomu i stočaru da prema određenim potrebama sastavljaju smešu. Kako potrebe neće uvek biti iste, ne samo zbog toga što će se menjati potreba stoke, već i zbog toga što će se u različito vreme godine upotrebljavati različita hraniva, moći će se uvek najbolje smeše da dadu stoci i hraniva najbolje iskoriste.
Posle temeljnog mešanja (lopatanja) hrana se ostavlja u magacinima u tanjim slojevima (30— 50 cm). Nagomilavanje može biti opasno, jer se masa može zagrejati.