Godinаmа i decenijаmа čovek se neodgovorno ponаšа premа svojoj životnoj okolini. Zаgаđuje je stvаrаnjem divljih deponijа sа ogromnom količinom orgаnskog i neorgаnskog otpаdа.

Shvаtivši dа nа tаj nаčin ugrožаvа i sebe sаmog, pokušаvа dа ublаži negаtivne posledice tаkvog ponаšаnjа sprovodeći mnoge аkcije rаdi očuvаnjа prirode. U nekim zemljаmа su uvedene tаčno definisаne metode i zаkoni. Jednа od široko zаstupljenih metodа je KOMPOSTIRANJE kojim se dobijа KOMPOST, proizvod koji neki nаzivаju „crno zlаto“. Vаžnost ovog procesа potvrđuje se time što se i u školаmа (npr. u Engleskoj) uči kаko se prаvilno sprovodi kompostirаnje.

Ovde ćemo nа rаzumljiv i pristupаčаn nаčin predstаviti uputstvа zа sprovođenje kompostirаnjа uvereni dа ćemo od togа svi imаti koristi, jer ćemo uticаti nа stvаrаnje zdrаvije životne sredine.

Sadržaj

Uvod

Šta je kompostiranje?

Razlagači

Mikroorganizmi u kompostiranju
Aerobni i anaerobni mikroor1anizmi
Aerobni mikroorganizmi i temperatura

Faktori koji utiču na proces kompostiranja
Veličina čestica materijala koji se kompostira
Aeracija
Poroznost
Sadržaj vlage
Temperatura

pH vrednost otpadnog materijala

Hranljivi elementi
Odnos ugljenika prema azotu (C/N)

Konstrukcije za kompostiranje
Postavljanje kompostera
Pripremanje gomile za kompostiranje
Održavanje kompostne gomile

Korišćenje komposta za popravljanje kvaliteta zemlje

Zaključak
Abstract

Uvod

Putujući kroz Srbiju, odlazeći ili dolazeći u Beograd, nije nam bilo teško da izgovaramo reči kritike ili prigovora:

• vidi kako trune gomila raznog otpada,
• vidi one deponije pored puta, reke ili rečice,
• vidi kako nešto pliva Moravom, Savom…

Slika 1: Divlja deponija pored asfaltnog puta. Samo biljni otpad

Izostavljeno iz prikaza

Svedoci smo skoro svakodnevnih divljih deponija, a često su takve slike prisutne i u dnevnoj štampi. Pošto su novinari ponekad naše uši i oči, prizori se nižu: mrtve svinje pored puta; gomile različitog otpada organskog porekla do plastike, limova i kućnih aparata. Priložene slike to lepo objašnjavaju.

Sve slike u boji snimio je Vladimir Marjanović..

Slika 2: Ista deponija sa odloženom i drugom vrstom otpada

Izostavljeno iz prikaza

S vremenom mi smo postali sve odgovorniji i svesniji, pa smo saznali da se u tom otpadu nalaze sirovine koje nisu „naplaćene“. U stvari, mi još ne priznajemo sebi da u neznanju kako da „naplatimo“ otpad i dalje ga otuđujemo, tj. bacamo ga gde nam to odgovara. Tada su mnogi od nas počeli da štede. Videli su da je svet organizovano pristupio i uveliko postigao značajne rezultate u preradi otpada. Mi koji želimo da sačuvamo našu imovinu rešili smo da predstavimo iskustva naprednijih zemalja u svetu u iskorišćavanju otpada. Cilj nam je napredak i bolji život, a toga nema bez novih znanja. Ako ne naučimo kako da iskoristimo otpad, zagadićemo našu okolinu i nas same. A u stvari, možemo da ga koristimo na razne načine, tj. da ga „naplatimo“. Jedan od načina je KOMPOSTIRANјE!

Slika 3: Otpad se odlaže svuda, čak i na poljoprivrednim parcelama. Vlasnik ovog otpada se može lako naći, ali nema inspektora.

Izostavljeno iz prikaza

Slika 4: Jedan od načina „rešavanja“ biljnog otpada spaljivanje

Izostavljeno iz prikaza

Šta je kompostiranje?

Kompostiranje je prirodni proces razlaganja i recikliranja organske materije i njenog pretvaranja u krajnji proizvod koji se naziva kompost.

Proces kompostiranja treba razmatrati kao postupak gajenja mikroorganizama. Iako se kompostiranje odvija vekovima, tek u novije vreme se pristupilo bližem proučavanju ove pojave da bi se odgovorilo na koji način može da se smanji količina organskog otpada putem bržeg razlaganja. Istraživanja su nedvosmisleno ukazala da se ovaj proces, koji dugo traje, može ubrzati i poboljšati smišljenim postupcima koji nam sada stoje na raspolaganju.

Razumevanje procesa kompostiranja je važno za nastajanje proizvoda visokog kvaliteta i radi sprečavanja pojave operativnih problema. Na šemi 1 je prikazan osnovni proces kompostiranja.

Šema 1: Osnovni proces kompostiranja

Izostavljeno iz prikaza

Mikroorganizmi i beskičmenjaci koji razlažu stajnjak i druge organske otpatke na farmi zahtevaju kiseonik i vodu i proizvode kompost, S02, toplotu i vodu. Organski otpad obezbeđuje hranu (azot i ugljenik) neophodnu mikroorganizmima da bi efikasno vršili razlaganje. Toplota koja se stvara povećava temperaturu u kompostnoj gomili do 70°S. Ovo povećanje temperature dovodi do pojačanog isparavanja vode koje se za hladnijih dana može videti kao magla koja se diže sa kompostne gomile. Približavanjem procesa kraju (posle nekoliko meseci do godinu dana, a i više u zavisnosti od kompostnog materijala i načina praćenja procesa) temperatura kompostne gomile se ponovo približava temperaturi okolnog vazduha.

Kompostiranjem dolazi do smanjivanja zapremine kompostnog materijala. Do ove redukcije dolazi zbog oslobađanja S02, vode i drugih gasova u atmosferu. Dalje smanjivanje dolazi sa pretvaranjem inicijalne kompostne mase u kompost, u kome ne može da se prepozna struktura početnog materijala. Krajnji proizvod kompost sastavljen je od mikroorganizama i beskičmenjaka, njihovih skeleta i produkata razlaganja i organske materije koju ovi organizmi nisu mogli da razgrade. Zreli kompost ima mnoge karakteristike humusa, koji je organski deo zemljišta.

Brzina kojom se kompost stvara kao i temperatura tokom kompostnog procesa zavise od mnogih faktora o kojima će se diskutovati. Po završetku kompostiranja, kompostna gomila se smanji po zapremini za 20-60%, sadržaj vlage je ispod 40%, a težina je smanjena 50%. pH vrednost dobijenog komposta je oko 7, znači neutralna, a odnos ugljenika prema azotu (C/N) treba da je ispod 80 : 1. Karakterističan, nepoželjan miris, koji se redovno javlja u početnom materijalu, menja se u miris koji podseća na miris zemlje.

Razlagači

Mikroorganizmi i beskičmenjaci kojih ima u prirodi predstavljaju prirodne razlagače koji „napadaju“ organski otpad i kompostiraju ga. Ovi mikroorganizmi obuhvataju bakterije plesni i gljive aktinomicete protozoe. Sitni beskičmenjaci kao što su grinje, stonoge, insekti, mokrice, kišne gliste i puževi primarni su agensi fizičkog razlaganja. Oni rasturaju otpad i transportuju mikroorganizme sa jednog mesta na drugo.

Brzina kojom se organski materijal razlaže zavisi od vrste razlagača i tipa organskog materijala koji se kompostira kao i od metoda kompostiranja.

Različiti razlagači „napadaju“ različit organski materijal pod različitim temperaturnim režimom, a što je različitija mikrobska populacija, bolji su rezultati. Ako uslovi sredine postanu nepovoljni za određenog razlagača, taj organizam postaje dormantan, izumire ili se premešta u mnogo povoljniji deo gomile. Aktivnost na razlaganju se smanjuje kada mikroorganizmi ne mogu lako da konzumiraju preostali organski materijal.

Mikroorganizmi u kompostiranju

Mikroorganizmi kao što su bakterije, gljive i antinomicete smatraju se najvećim razlagačima i uzročnicima povišenja temperature koja nastaje u kompostnom procesu. Nekim mikrobima je potreban vazduh kiseonik, a nekima nije. Oni kojima je potreban kiseonik poželjniji su za kompostiranje. Različiti mikroorganizmi žive u različitim temperaturnim režimima.

Aerobni i anaerobni mikroor1anizmi

Aerobni mikroorganizmi žive u sredinama gde je nivo kiseonika veći od 5%. U svežem vazduhu ima približno 21% kiseonika. Ovi mikroorganizmi su mnogo povoljniji jer obezbeđuju brzo i efikasno kompostiranje.

Nasuprot ovim organizmima, anaerobni organizmi se razvijaju kada u kompostnoj gomili nedostaje kiseonik. Razlaganje putem anaerobnih mikroorganizama naziva se fermentacija. Anaerobni uslovi su nepoželjni u kompostnoj gomili. Neki od proizvoda anaerobnog razlaganja (vodonik-sulfid i drugi) stvaraju neprijatan miris. Pored toga, anaerobnim procesom se stvaraju kiseline i alkoholi koji su štetni za biljke.

Aerobni mikroorganizmi i temperatura

Od svih mikroorganizama, aerobne bakterije su najvažniji inicijatori razlaganja i porasta temperature u kompostnoj gomili. Psihrofilne bakterije su aktivne na nižim temperaturama od 5°S. Mezofilne bakterije su najaktivnije na temperaturama između 10 i 15°S, da bi na temperaturama od 50°S i više, najviše došle do izražaja termofilne bakterije. Naravno, između ovih graničnih vrednosti postoje mnogi sojevi bakterija.

Početna temperatura kompostne gomile je slična temperaturi okolnog vazduha. Ako je temperatura kompostne gomile niža od 21°S, psihrofilne bakterije počinju razlaganje. Nјihova aktivnost stvara neznatnu toplotu i prouzrokuje povećanje temperature kompostne gomile koja sada pogoduje aktivnosti mezofilnih bakterija. Zahvaljujući aktivnosti mezofilnih bakterija dolazi do bržeg razlaganja i povećanja temperature kompostne gomile, pa se stvaraju uslovi za razvoj termofilnih bakterija u kompostnoj gomili. Kasnije, sa smanjivanjem termofilnih bakterija u kompostnoj gomili, dolazi i do snižavanja temperature, tako da mezofilne bakterije ponovo postaju dominantne.

Prednost visokih temperatura jeste u tome što dolazi do uništavanja semena korova i patogenih organizama koji prouzrokuju bolesti kod biljaka i ljudi. Sa druge strane, umerena temperatura omogućava razvoj aerofilnih bakterija koje su nejefikasniji razlagači. Mnogi razlagači su uništeni na temperaturama iznad 60°S. Rast i pad temperature tokom procesa kompostiranja zavise od materijala koji se kompostira, od metoda kompostiranja i od raspoloživosti vode koja isparavanjem hladi materijal koji se kompostira.

Faktori koji utiču na proces kompostiranja

Svi prirodni organski materijali s vremenom se razlože. Pod prirodnim uslovima, proces razlaganja može da traje od nekoliko meseci do godinu dana pa i više, u zavisnosti od klimatskih uslova. Međutim, prirodni proces se može ubrzati tako što se kontrolišu faktori procesa. Istraživanjima su izdvojeni važniji faktori:

• veličina čestica materijala koji se kompostira,
• aeracija,
• poroznost,
• sadržaj vlage,
• temperatura,
• pH vrednost materijala,
• hranljivi elementi i
• odnos ugljenika prema azotu (C/N).

Veličina čestica materijala koji se kompostira

Mikrobiološka aktivnost se odvija na površini čestica materijala koji se kompostira. Površina materijala koji se kompostira može biti povećana seckanjem na manje delove. Povećavanjem površine omogućava se mikroorganizmima da svare više materijala, da se brže razmnožavaju i stvore veću toplotu. Što više ima manjih čestica, veća će biti biološka aktivnost i brzina kompostiranja. Neke materijale, npr. strugotinu, ne treba usitnjavati. Danas postoje različiti uređaji koji mogu da samelju ili iseckaju kompostni materijal pre deponovanja na gomilu za kompostiranje.

Aeracija

Aeracijom se postiže obogaćivanje svežim vazduhom centra kompostne gomile, gde nedostaje kiseonik. Brzo aerobno razlaganje dešava se samo uz prisustvo dovoljne količine kiseonika. Aeracija se vrši prirodnim putem kada se vazduh zagrejan aktivnošću mikroba diže kroz gomilu, a njega zamenjuje nešto hladniji svež vazduh iz okoline. Inicijalno mešanje materijala obično unosi dovoljno vazduha za početak kompostiranja. Potrebe za kiseonikom su veće prvih nekoliko nedelja. Na kretanje vazduha kroz kompostnu gomilu utiču poroznost i vlažnost materijala. Ukoliko se gomila meša, prevrće, dolazi do pojačane aeracije u kompostnoj gomili, a time i veće mikrobiološke aktivnosti što dovodi do željenog cilja bržeg kompostiranja.

Poroznost

Poroznost se odnosi na prostor između čestica u kompostnoj gomili. Ako materijal nije zasićen vodom, ovi prostori su delimično ispunjeni vazduhom koji snabdeva sa kiseonikom organizme razlagače. Ako dođe do zasićenosti kompostne gomile vodom, smanjuje se prostor za vazduh a time dolazi do usporavanja procesa kompostiranja.

Sadržaj vlage

Vlaga u kompostnoj masi ima važnu ulogu za metabolizam mikroorganizama, a indirektno učestvuje u snabdevanju materijala kiseonikom. Mikroorganizmi mogu da koriste samo one organske molekule koji su rastvoreni u vodi. Sadržaj vlage 40-60% obezbeđuje odgovarajuću vlažnost bez sprečavanja aeracije.

Ako sadržaj vlage padne ispod 40%, bakterijska aktivnost biće usporena, a potpuno se prekida ako padne ispod 15%. Sa druge strane, ako sadržaj vlage pređe 60%, dolazi do ispiranja hranljivih elemenata, zapremina vazduha se redukuje, stvara se neprijatan miris (zbog anaerobnih ulova) i sam proces razlaganja se usporava. Kada dođe do ovakvog stanja, gomilu treba mešati. Ovim se omogućava normalizovanje cirkulacije vazduha, materijal postaje rastresitiji za bolju dreniranost i vazdušno sušenje. Dodavanje suvog materijala kao što je slama, strugotina ili zreli kompost može takođe popraviti ovaj problem sa prekomernom vlagom.

Ako je gomila isuviše suva, potrebno je dodati vodu. Mnogo efikasnija praksa je mešati gomilu i ponovo navlažiti materijal. Izvesni materijali odbijaju vodu ili je apsorbuju samo svojom površinom. Strugotinu, slamu, seno i ostatke povrća treba postepeno vlažiti sve dok se dobro ne ovlaži, a onda stiskanjem u ruci jednog dela navlaženog materijala proveriti sadržaj postignute vlažnosti. Optimalan sadržaj vlage sirovog materijala treba da bude u rasponu od 50 do 60%, u zavisnosti od veličine čestica, raspoloživih hranljivih elemenata i fizičkih karakteristika.

Temperatura

Toplota se razvija usled aktivnosti mikroorganizama na razlaganju organskog materijala. Postoji uzajaman odnos između temperature i kiseonika koji se utroši. Što je viša temperatura, veća je potrošnja kiseonika, pa je time i razlaganje brže. Povećanje temperature, koje nastaje kao rezultat mikrobiološke aktivnosti, može se primetiti u roku od nekoliko sati posle formiranja gomile. Temperatura gomile između 32 i 60°S ukazuje na brzi proces kompostiranja. Temperatura iznad 60°S redukuje aktivnost mnogih korisnih organizama. Prema tome, optimalni raspon za kompostiranje je 32 i 60°S. Temperatura kompostnog materijala karakteristično prati tok brzog povećanja 55-60°S i ostaje tako visoka, blizu termofilnog nivoa, nekoliko nedelja. Temperatura postepeno pada do 38°S, da bi na kraju pala na temperaturu vazduha okoline. Karakteristični tok promene temperature tokom vremena odražava tip razlaganja i stabiliziranja sa napredovanjem procesa kompostiranja i prikazan je na sledećoj šemi.

Šema 2: Promena toka teperature i pH vrednosti tokom vremena

pH vrednost otpadnog materijala

Kompostiranje može da se efikasno sprovodi pri različitim pH vrednostima, a da se ozbiljno ne ugrozi proces. Optimalna pH vrednost za mikrobsku aktivnost je između 6,5 i 7,5. Za većinu stajnjaka, pH je približno između 6,8 i 7,4.

Sam proces kompostiranja dovodi do velikih promena u materijalu i pH vrednosti. Na primer, oslobađanje organskih kiselina može privremeno ili lokalno da snizi pH a time i poveća kiselost. S druge strane, proizvodnja amonijaka iz azotnih jedinjenja može da poveća pH, tj. poveća alkalnost materijala tokom početnih stadijuma kompostiranja. Ali bez obzira na merenja pH vrednosti u početnom materijalu, kompostiranjem će krajnji proizvod uvek biti sa stabilnim pH koji će obično biti neutralan. Na šemi 2 prikazano je kako se pH vrednost tipično menja tokom procesa kompostiranja.

Hranljivi elementi

Odgovarajući nivoi fosfora i kalijuma takođe su važni za proces kompostiranja i normalno se nalaze u poljoprivrednim organskim ostacima, naročito u stajnjaku ili u životinjskim ostacima koji se mogu naći na farmama.

Odnos ugljenika prema azotu (C/N)

Ugljenik (S) i azot (N) su sastavni delovi organskog otpada koji mogu lako da poremete proces kompostiranja ako se nalaze u nedovoljnim ili prekomernim količinama ili, pak, kada je odnos C/N nepovoljan. Mikroorganizmi u kompostu koriste ugljenik kao energetski izvor, dok azot koriste za sintezu proteina. Odnos ova dva elementa prema težini treba približno da bude: 30 delova ugljenika prema 1 delu azota. C/N odnos unutar raspona 25: 1 do 40:1 rezultiraju u efikasan proces. Četinarska šuška, strugotina i slama su dobar izvor ugljenika. Drugi jeftini izvori ugljenika su gradski otpad i iseckana hartija i kutije. Većina stajnjaka su dobri izvori azota, a tabela 1 daje spisak C/N odnosa za materijale koji se često nalaze na kompostnim gomilama na farmama.

Ukoliko se održava stalan C/N odnos 30 : 1, mikroorganizmi mogu da razlože organski materijal vrlo brzo. Kada je C/N vrlo visok, gde ima vrlo malo azota, razlaganje se usporava. Sa druge strane, kada je C/N odnos isuviše nizak, nalazi se mnogo azota i on će najverovatnije da se izgubi u atmosferi u formi amonijačnog gasa. Ovo obično dovodi do problema sa neprijatnim mirisom. Većina materijala za kompostiranje nema ovaj idealan C/N odnos od 30 : 1, tako da se moraju mešati različiti materijali da bi se on postigao.

Opšte je poznato da krupni, osušeni materijal sadrži vrlo malo azota. Na primer, drveni otpadni materijali su sa visokim sadržajem ugljenika. Sa druge strane, zeleni materijal, kao što su lišće i stajnjak, sadrži relativno visoke procente azota.

Pravilno mešanje ugljenika i azota pomaže da se obezbede dovoljno visoke temperature kompostiranja kako bi proces mogao efikasno da se odvija. Iako je pravilno mešanje neophodno, teško je da se mešanjem materijala postigne ovaj odnos.

Mešanje materijala, da bi se postigao radni C/N odnos, predstavlja veštinu u kompostiranju. Ako treba mešati materijal visokog sadržaja azota, na primer stajnjak, treba ga mešati sa materijalom visokog sadržaja ugljenika, na primer strugotina ili papir. Sa sticanjem iskustva, osoba angažovana na kompostiranju izumeće postupak kojim se prave mešavine materijala koji služi za kompostiranje.

Konstrukcije za kompostiranje

Da bi se prostor dobro koristio, da bi se ubrzalo razlaganje, a istovremeno da okućnica izgleda uredno, gomila za kompostiranje može se praviti u nekoj vrsti konstrukcije. Za male količine lišća i drugog materijala dovoljna je jedna konstrukcija napravljena od materijala koji je pri ruci. Ovakva struktura je pogodna za korišćenje kada vreme za kompostiranje nije ograničavajući faktor.

Konstrukcije za kompostiranje mogu da se naprave od različitog materijala, od vrlo jednostavnog do jako kompleksnog. Dizajn konstrukcije po obliku nije toliko bitan, ali po veličini mora da zadovolji neke osnovne zahteve koji su opisani u delu o samom procesu kompostiranja. Pored ovoga, dizajn treba da bude prilagođen individualnim potrebama.

Korišćenje plastičnih kesa za đubre predstavlja najjednostavniji način da se pravi kompost. Kesama se može lako rukovati i ne zauzimaju veliki prostor. Potrebno je da se kese pune u slojevima, sloj sa biljnim otpacima treba pokriti đubrivom i krečom (otprilike po 1 kašiku đubriva sa visokim sadržajem azota (N:P:K -15:15:15)2 treba koristiti za svaku kesu). Kreč (1 šolja za kesu) pomaže da se smanji kiselost koja nastaje anaerobnim kompostiranjem. Kada se kesa napuni do vrha, treba dodati 1 do 2 litra vode i kesu dobro zatvoriti. Punjene kese treba ostaviti negde u dvorištu od 6 meseci do godinu dana. Ako se kompostiranje predviđa i tokom zime, onda je kese bolje ostaviti u garažu (ako postoji) ili pak u podrum da bi se ubrzalo razlaganje tokom zimskih meseci. Nije potrebno dodavanje vode niti njihovo prevrtanje ako su kese dobro zatvorene. Glavna prednost korišćenja kesa ogleda se u tome što ovakav način kompostiranja ne zahteva posebnu pažnju, a nedostatak je sporost kompostiranja u kesi jer nema dovoljno kiseonika.

N : R : K = Azot : Fosfor : Kalijum način obeležavanja veštačkih đubriva, gde u 100 kg đubriva ima različitih količina ova tri elementa.

Bačva ili bure se koriste za brže dobijanje komposta jer se mogu konstruisati tako da se organski otpad može lako mešati kako bi se dobio kompost. Ako se koristi bačva koja može da se nabavi na stovarištu sekundarnih sirovina, ona treba da ima i poklopac kojim se može po potrebi zatvoriti. Naravno da kod nabavljanja bačve treba voditi računa da nije bila korišćena za transport toksičnih materijala. Po obodu bačve treba izbušiti rupe od 2 sš. Rupe ne treba da budu u redovima već mogu biti nepravilno raspoređene. Rupe treba da budu na rastojanju od 10 do 25 cm. Treba ih izbušiti po celoj visini bačve. Bačvu valja postaviti u uspravan položaj na 2 ili 3 betonska bloka da bi se omogućila cirkulacija vazduha i omogućilo oticanje viška vode koja se može naći u bačvi. Bačvu treba ispuniti do 3/4 visine organskim otpadnim materijalom i dodati oko 1/4 šoljice đubriva koje je bogato kiseonikom, približno 30% azota. Posle toga treba dodati toliko vode koliko je potrebno da se materijal potpuno ovlaži. Treba voditi računa da ne dođe do prekomernog zalivanja jer se menjaju uslovi kompostiranja koji vode do anaerobnih uslova. Kada se ove pripremne radnje završe, bačvu treba zatvoriti i obezbediti da poklopac ne može sam da se otvori. Posle nekoliko dana bačvu treba prevrnuti na stranu pa je kotrljati po dvorištu da dođe do mešanja i aeracije kompostne mase. Nakon ovog postupka bačvu treba uspraviti i ponovo postaviti na blokove, a poklopac skinuti da bi se omogućio prodor vazduha. Na ovaj način kompostiranje može da bude gotovo za 2 do 4 meseca. Ova
vrsta kompostiranja je pogodna i za gradske uslove, tj. kuće koje imaju manja dvorišta.

Slika 5: Bačva ili bure uspravan položaj

Izostavljeno iz prikaza

Slika 6: Organski otpad

Izostavljeno iz prikaza

Slika 7: Kraj procesa kompostiranja

Izostavljeno iz prikaza

Drugi vid korišćenja bačve ili bureta je postavljanje osovine na donjem i gornjem delu bačve. Osovina sa jedne strane treba da se produži u ručku za okretanje. Po dužini bačve treba izrezati otvor oko 1/3 dužine i 40 cm širine. Isečeni deo treba zanitovati ili zašvajsovati za metalni ram debljine 3 mm. Metalni ram treba da se naslanja na bačvu kada se isečeni deo postavi na bačvu. Isečeni deo naleže na otvor, a metalni ram kompletno zatvara otvor. Metalni ram se pričvrsti šarkama i nekom kukom. Kod konstruisanja ili adaptiranja bačve poželjno je da vrh bude zatvoren pokretnim poklopcem koji se može kompletno skinuti i dobijeni kompost istresti jednostavnim podizanjem drugog kraja bačve. Čim se bačva isprazni, poklopac se vrati na mesto i pričvrsti za bačvu, bačva postavi na postolje ili ram, čime je spremna za sledeće kompostiranje. Materijal se ubacuje kroz otvor na bačvi.

Sa druge strane, napravi se drveni ram, nosač sa ležištima na rastojanju koje odgovara širini bačve na koje se ona oslanja. Punjenje bačve se vrši kao u prethodnom slučaju s tom razlikom što se bačva ne kotrlja već se okreće na ramu.

Slika 8: Bačva ili bure horizontalan položaj

Izostavljeno iz prikaza

Tamo gde se stvara veća količina organskog biljnog otpada, mogu se preporučiti razne konstrukcije koje su se pokazale kao najpraktičnije za kompostiranje. Mreže za međuspratne konstrukcije predstavljaju jednu od mogućnosti. Poznato je da takve mreže imaju otvore od 10 do 15 cm i da su dužine do 6 m i širine do 2 m. Ovakve mreže se mogu kupiti u svakom stovarištu građevinskog materijala. Pre oblikovanja mreže treba iskrojiti tako da prečnik kruga bude od 1 do 1,5 m sa visinom od 1 m. Mreža se lako savija i postavlja na mesto. Da bi se dobio pravilan krug, poželjno je da se na mestu gde mreža treba da bude postavljena ocrta krug pomoću kanapa i dva štapa, od kojih jedan služi za opisivanje kruga, a drugi je u centru. Kako mreža ima sa obe strane šiljke, pomoću njih ona može da se „zabode“ u zemlju čime se postiže čvrstina i pravilnost kružne strukture. Pre postavljanja mreže njene ivice treba obezbediti daskama na kojima se nalaze reze za zatvaranje.

Šema 3: Čelična armaturna mreža

Izostavljeno iz prikaza

Sa ovom kružnom strukturom može se postići lako mešanje kompostne mase kako bi se potencirala aeracija. To se postiže tako što se reze otvore, a mreža podigne i postavi na novo mesto na isti način kao u prvobitnom slučaju. Zatim se masa za kompostiranje lopatom prebaci u novo napravljeni cirkularni prostor.

Vrlo efikasna i trajna struktura za brzo kompostiranje je komposter sastavljen od tri spojena sanduka. Ovaj komposter može da sadrži veću količinu materijala za kompostiranje jer omogućava dobru cirkulaciju vazduha. Svaki odeljak ima dimenziju od 1 do 1,20 m. Sa tri strane i izmeću odeljaka ceo komplet je zatvoren pletenom žicom. Sa prednje strane svaki odeljak je zatvoren daskama koje nisu fiksirane ili paletama radi lakšeg prebacivanja materijala iz jednog odeljenja u drugo. Umesto pletene žice mogu se koristiti oblice nekog otpornog drveta, npr. bagrema.

Šema 4: Komposter sastavljen od tri odeljenja od drveta i čelične mreže

Izostavljeno iz prikaza

Ako se imaju u vidu osnovni principi kompostiranja, onda se može napomenuti da svaka vrsta materijala može da se koristi za izgradnju troodeljnog kompostera. Betonski blokovi, giter blokovi, cigle, siporeks blokovi i slično što se lako može naći na stovarištima građevinskog materijala. Kod zidanja blokovima treba voditi računa da se zida sa prepustima, a blokovi postavljaju tako da šupljine budu okrenute horizontalno. Zidove nije neophodno malterisati.

Poseban vid izgradnje tro odeljenskog kompostera jeste na nagnutom terenu (prikaz je dat na šemi 5). U svakom od troodeljenjskog kompostera važi već opisani princip rada.

Šema 5: Kompostiranje na nagnutom terenu u troodeljenjskom komposteru

Izostavljeno iz prikaza

Princip rada sa ovim komposterom: u svakom od odeljaka se nalazi organski otpad u različitom stadijumu razlaganja. Proces kompostiranja počinje sa prvim odeljkom. Posle punjenja materijal se ne pomera nekoliko dana dok temperatura ne počne da raste (oko 7 dana). Zatim se pomeranjem dasaka sa prvog odeljka sav materijal prebaci u drugi odeljak, a prvi odeljak ponovo ispuni kompostnim materijalom, dok se materijal u srednjem odeljku kompostira. Smatra se da kompostiranje u srednjem odeljku traje 7 dana. Posle toga materijal se prebacuje po istom principu u treći odeljak. U trećem odeljku se završava ili skoro završava kompostiranje. Važno je napomenuti da se kompostiranjem materijal zapreminski smanjuje i da na kraju predstavlja oko 1/3 od početne kompostne mase.

Postavljanje kompostera

Mesto za kompostiranje postaviti što bliže mestu gde će se kompost koristiti. Pored toga treba izabrati mesto gde neće smetati komšijama niti planiranim aktivnostima u dvorištu. Najbolje je ako postoji neka ograda ili mesto koje je sakriveno od pogleda. Nije pogodno postavljati komposter u blizini bunara ili na padini sa koje se voda sliva u potok ili baru. Postavljanje gomile u blizini drveća može takođe da izazove probleme jer korenje drveća može da raste u pravcu kompostera po dnu, pa time da oteža prevrtanje komposta i manipulisanje sa njim. Najbolje je komposter postaviti na mesto zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti i vetra, jer što je više svetla i vetra, potrebno je i više vode.

Pripremanje gomile za kompostiranje

Kada se počne sa pravljenjem gomile za kompostiranje, materijal treba dodavati u slojevima da bi se obezbedilo pravilno mešanje. Na šemi broj 6 predstavljen je proces slojevitog postavljanja organskog materijala.

Šema 6: Slojevito postavljanje materijala za kompostiranje

Izostavljeno iz prikaza

• stajnjak, zreli kompost, zemlјa
• zelenilo
• lišće (suvo)
• stajnjak, zemlјa zelenilo
• lišće (suvo)
• stajnjak, zemlјa
• zelenilo (navlaženo)
• lišće (suvo)
• grane, delovi dasaka, palete

Organski otpaci kao što su lišće, pokošena trava i delovi biljaka prvo se postavljaju na dno u sloju od 20 do 25 cm. Grublji materijali će se razložiti brže ako se postave u najniži sloj. Ovaj sloj treba politi vodom dok se dobro ne navlaži. Iznad ovog sloja treba postaviti materijal bogat azotom. To može da bude 3-5 cm stajnjaka ili amonijum-nitrat, tj. amonijum-sulfat u razmeri 1/3 šolje na svakih 150 cm2 površine. U nedostatku ovih azotnih đubriva može se koristiti đubrivo 10 : 10 : 10. Ne treba koristiti ona koja sadrže pesticide bilo koje vrste. Kada postavljanje slojeva dođe do vrha, gomilu treba pokriti slojem zemlje ili zrelog komposta.

Osnovni razlog za dodavanje ovog završnog sloja jeste inokulacija gomile mikrobima koji razlažu organski materijal. U većini slučajeva organski otpad sadrži na površini dovoljno mikroorganizama da nastave razlaganje. Prema sprovedenim istraživanjima nije nikakva prednost kupovati kompost kao starter ili bilo koju vrstu inokuluma. Ako postoje uslovi, mikroorganizmi iz površinskog sloja se brzo razvijaju kao što bi bilo i iz inokuluma. Za svaki slučaj, najbolje je da se prilikom izrade kompostne gomile doda nešto starog komposta kako bi se obezbedili mikrobi aktivatori procesa kompostiranja. Dodavanje zemlje gomili pomaže sprečavanju ispiranja mineralnih hranljivih elemenata, na primer kalijuma, koji se oslobađa tokom procesa razlaganja. Ponavljanje alternativnog dodavanja slojeva organske materije, đubriva i zemlje ili zrelog komposta treba da prati kvašenje svakog sloja sve dok se ne završi kompletiranje gomile.

Ako se gomili dodaje samo lišće, nema potrebe da se prave slojevi. Lišće treba dodavati posle sakupljanja. Ukoliko je lišće suvo, treba ga navlažiti. Pošto u opalom lišću nema dovoljno azota za brzo razlaganje, treba dodati đubrivo koje ima visoko učešće azota (do 30%) da bi se ubrzalo razlaganje. Oko 1/2 šolje (10%) azotnog đubriva treba dodati na svakih 10 litara lišća ručno sabijenog.

Odnos C/N određuje koliko dugo će trajati proces razlaganja. Početni odnos C/N od oko 20 ili 30:1 neophodan je za brzo kompostiranje. Ako je početni odnos iznad 50, proces se smatra sporim.

C/N odnos čestog organskog otpada dat je u tabeli 1.

Materijal namenjen za kompostiranje treba pripremiti tako da se postigne inicijalni C/N odnos od 25 do 30. Tokom procesa kompostiranja C/N odnos se uglavnom smanjuje.

Održavanje kompostne gomile

Da bi se sprečilo stvaranje neprijatnog mirisa i ubrzalo razlaganje, gomila treba da se meša s vremena na vreme. Prevrtanje kompostne mase izlaže seme, larve insekata i patogene organizme letalnim (smrtonosnim) temperaturama koje postoje unutar gomile. Gomila treba da bude vlažna, jer je to jedan od preduslova bržeg razlaganja. Neprijatni mirisi se stvaraju zbog dodavanja većih količina vlažnog materijala ili zbog prekomernog vlaženja. Ako se kompostni materijal pravilno pomeša i pravilno prevrće, kompostna gomila neće stvarati neprijatne mirise. Sredina kompostne gomile, usled mikrobijalne aktivnosti, dostiže temperaturu do 70°S. Ako se gomila ne zagreje dovoljno, to znači da nema dovoljno azota ili kiseonika, ili je isuviše vlažna ili suva. Gomilu treba prevrtati kada središnji deo (kada se dodirne) nije tako vruć. Prevrtanjem gomile ona se izlaže većem prilivu vazduha, a pored toga, nerazloženi deo materijala premešta se u centralni deo gde se proces zagreva. Smatra se da je proces kompostiranja završen kada prevrtanje više ne stvara toplotu u gomili.

Kod prevrtanja gomile preporučuje se dodavanje svežeg materijala za kompostiranje. Ostatke iz domaćinstva treba ubaciti u gomilu i pokriti da ne privlače glodare. Ako ima dosta otpadnog materijala, onda je bolje napraviti novu gomilu nego da se meša sa starim kompostnim materijalom.

Prema iskustvu, kompost se može dobiti u roku od 2 do 4 meseca ako se pravilno postupa sa kompostnom gomilom. To znači da su čestice otpada samlevene od 3 do 5 cm i da je ambijentalna temperatura dovoljno visoka.

Gomile koje se prave kasno u jesen neće biti kompostirane pre sledećeg proleća zato što hladno vreme ne može da obezbedi potrebnu temperaturu razlaganja unutar gomile. Gomili o kojoj se pravilno ne vodi računa ili je sastavljena od krupnijeg materijala biće potrebno duže vreme da se pretvori u kompost (oko godinu dana). Kada se završi proces kompostiranja, dobijeni kompost će biti manji za 1/2 do 1/3 u odnosu na originalnu masu na početku procesa. Dobijeni kompost ima miris zemlje.

Korišćenje komposta za popravljanje kvaliteta zemlje

Kompost se koristi kao originalni dodatak za popravku fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemlje. Kompost sprečava sabijenost zemlje obezbeđivanjem vazdušnog prostora. Dodavanje komposta povećava kapacitet zadržavanja vlage peskovitih zemljišta, smanjujući na biljkama štete koje mogu da nastanu usled suše. Kada se dodaje teškim glinovitim zemljištima, kompost popravlja dreniranost i vazdušni kapacitet.

Sve ove promene stvaraju bolje uslove za razvoj korenovog sistema biljaka. Dodavanje komposta povećava sposobnost zemlje da zadržava i oslobađa bitne hranljive elemente. Aktivnost kišnih glista i zemljišnih mikroorganizama, koji su korisni za razvoj biljaka, takođe se poboljšava. Dodavanje komposta doprinosi poboljšanom klijanju semena i upijanju vode što je rezultat smanjenog stvaranja pokorice na zemlji. Obogaćivanje zemlje kompostom može takođe da redukuje pojavu bolesti poleganja biljaka koje klijaju, kao i truljenje korena. Mikroflora koja se nalazi u kompostu bori se sa patogenim mikrobima za šećer i hranljive elemente koje luči korenov sistem biljaka, i time sprečavaju ove patogene da se razvijaju i množe i održavaju na niskom populacionom nivou bez mogućnosti da prave štete.

S vremenom, dodavanje komposta će stvoriti željenu strukturu zemlje, što omogućava njenu lakšu obradu. Da bi poboljšali fizičke osobine zemlje, treba ubaciti 3 do 5 cm dobro sazrelog komposta u površinski sloj zemlje na dubinu od 15 do 20 cm.

Iako kompost obogaćuje zemlju, on oslobađa hranljive elemente sporo, a često ne sadrži dovoljno hranljivih elemenata neophodnih da zadovolje sve potrebe biljaka. Pored toga i efekti dodavanja komposta nisu vidljivi odmah već posle izvesnog vremena. Zbog toga se preporučuje da se sprovedu testovi radi određivanja i eventualno dodavanja potrebnih veštačkih đubriva čije se učešće procesom kompostiranja smanjuje.

Slika 9: Kompost

Izostavljeno iz prikaza

Zaključak

Bez obzira na to da li imate industrijsko postrojenje za kompostiranje ili malu baštu, da li kompostirate „toplo“ i brzo ili „hladno“ i sporo, dobijanje komposta uvek obuhvata iste biološke principe. Metode kompostiranja mogu biti različite u zavisnosti od uslova ili ekonomskih mogućnosti. Zbog toga smo pokušali da objasnimo sve važnije biološke principe. Pri izboru metoda kompostiranja vodite računa da, bez obzira na to da li koristite tradicionalan dobro poznat kompostni proces ili kreirate neku novu metodu, osnovni uslovi kompostiranja moraju biti zadovoljeni ako želite postići efikasan i ekonomski opravdan proces kompostiranja.

U ovom radu nismo diskutovali o drugim vidovima kompostiranja kao i kompostiranju organske materije životinjskog porekla.

Želeli smo da pokažemo kako pojedinac može adaptirati osnovne metode kompostiranja da mu budu od koristi na njegovom poljoprivrednom imanju ili u bašti.

Mnogo opširniji naučni prikaz kompostiranja dat je u projektu koji je finansiralo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Abstract

For years and decades one has acted irresponsibly towards the environment. It was polluted by establishment of wild waste dumps with enormous amount of organic and non-organic waste.

Realising that in this way one is endangering oneself, there has been an effort to ease negative consequences of that behaviour by implementation of many actions for nature preservation. Some countries have introduced precisely defined methods and laws. One of the widely present methods is COMPOSTING that produces COMPOST, a product some people name “black gold” The importance of this process is confirmed by the fact that in schools curriculum (i.e. in England) it was taught how to implement composting properly.

We will present instruction for implementation of composting here, in an understandable and accessible way, as we believe everyone will benefit from that since it will affect the creation of healthier environment.