Udžbenik Komunalna higijena za treći razred srednje medicinske škole je namenjen prvenstveno sanitarnim tehničarima. Međutim i svi koji su zainteresovani da se bliže upoznaju sa problematikom koju proučava ovaj deo higijene mo1u la koristiti. U udžbeniku su kroz teorijski i praktični deo obrađeni osnovni sadržaji komunalne higjene. Pojedine metodološke jedinice su utupe obrađene u želјi da se olakša izvođenje teorijske nastave. Želeli smo i da omogućimo učenicima razumevanje praktičnih problema na terenu i osposobimo ih za njihovo samostalno rešavanje. Nadamo se da smo pišući udžbenik ostvarili naše želјe u pogledu njegovog sadržaja i namene. Svaka sugestija i predlog za pobolјšanje udžbenika će nam dobro doći.

Beograd 1992. godina
Dr Vlasta Damjanov, Dr Slobodan Tošović

Sadržaj

1. Uvodni deo (V. Damjanov)

1.1 Komunalna higijena (predmet
izučavanja, zadaci i značaj)
1.2. Uticaj prirodnih i socijalnih faktora na zdravlјe

2. Higijena atmosfere (V. Damjanov)

2.1. Definicija i značaj
2.2. Hemijski sastav vazduha
2.2.1. Azot
2.2.2. Kiseonik
2.2.3. Uglјen-dioksid
2.3. Fizička svojstva vazduha i njihov uticaj na zdravlјe
2.3.1. Temperatura vazduha
2.3.2. Vlažnost vazduha
2.3.4. Kretanje vazduha
2.3.5. Kosmičko zračenje
2.4. Klima
2.4.1. Uticaj klime nazdravlјe
2.4.2. Meteoropatologija
2.5. Uticaj kombinacije mikroklimatskih elemenata na čoveka
2.6. Zagađenje atmosfere
2.6.1. Izvori zagađivanja vazduha
2.6.2. Zagađujuće supstancije
2.6.3. Transporg zagađujućih supstancija
2.6.4. Transformacija zagađujućih supstancija
2.6.5. Dozvolјene vrednosti zagađujućih supstancija u vazduhu
2.6.6. Metode i uređaji za prečišćavanje optadnih dimova i gasova
2.6.7. Uticaj zagađenog vazduha na čoveka
2.6.8. Akutna trovanja zagađenim vazduhom
2.6.9. Hronična trovanja zagađenim vazduhom
2.6.10. Kontrola zagađenosti vazduha
2.6.11. Analitičke metode kontrole zagađenosti vazduha
2.6.12. Mere za zaštitu vazduha od zagađivanja
2.6.13. Zagađenje atmosfere radioaktivnim materijama

3. Buka i vibracije (V. Damjanov)

3.1. Buka
3.1.1. Definicija buke
3.1.2. Vrste buke
3.1.3. Uticaj buke na čoveka
3.1.4. Dozvolјeni nivo buke u životnoj sredini
3.1.5. Mere zaštite od buke
3.1.6. Merenje buke
3.2. Vibracije

4. Higijena zemlјišta (V. Damjanov)

4.1. Definicija i značaj
4.2. Fizička svojstva i hemijski sastav zemlјišta
4.2.1. Fizička svojstva zemlјišta
4.2.2. Hemijski sastav zemlјišta
4.3. Higijenska ocena zemlјišta
4.4. Procesi raspadanja organskih materija
4.5. Kruženje azota u prirodi
4.6. Mere za zaštitu zemlјišta od zagađivanja
4.7. Asanacija zemlјišta

5. Higijena vode (V. Damjanov)

5.1. Definicija i značaj
5.2. Vrste voda
5.3. Potrebna količina vode za piće
5.4. Svojstva i sastav vode za piće
5.4.1. Fizička svojstva vode za piće
5.4.2. Hemijska svojstva vode za piće
5.4.3, Mikrobiološka svojstva vode za piće
5.5. Zagađivanje i samoprečišćavanje vode
5.5.1. Zagađivanje voda
5.5.2. Samoprečišćavanje voda
5.6. Štetne i opasne supstancije
5.7. Novootkrivene zagađujuće supstancije
5.7.1. Trihalometani
5.7.2. Pesticidi
5.7.3. Nafta i naftini derivati
5.7.4. Fenoli i njihovi homolozi
5.7.5. Polihlorovani bifenili
5.7.6. Policiklični aromatični uglјovodonici
5.7.7. Deterdženti
5.8. Objekti za vodosnabdevanje
5.8.1. Kaptaža atmosferskih voda
5.8.2. Kaptaža podzemnih voda
5.8.3. Kaptaža − zahvat površinskih voda
5.8.4. Vodovod
5.9. Zone sanitarne zaštite objekata za vodosnabdevanje
5.10. Inspekcija objekata za vodosnabdevanje
5.11. Metode prečišćavanja vode za piće
5.11.1. Taloženje
5.11.2. Filtracija
5.11.3. Koagulacija
5.11.4. Dezinfekcija
5.11.4.1. Mehaničke metode
5.11.4.2. Fizičke metode
5.11.4.3. Hemijske metode
5.12. Pregled vode i tumačenje rezultata
5.12.1. Pregled vode
5.12.2. Tumačenje rezultata
5.13. Uzimanje uzoraka za higijenski pregled vode
5.14. Radioaktivno zagađenje vode i metode prečišćavanja

6. Higijena i dispozicija otpadnih voda (V. Damjanov i S. Tošović)

6.1. Definicija i značaj
6.2. Vrste i sastav otpadnih voda
6.3. Otklanjanje otpadnih voda
6.3.1. Kanalizacija
6.3.2. Konačno otklanjanje otpadnih voda
6.4. Metode prečišćavanja otpadnih voda
6.4.1. Mehaničko prečišćavanje otpadnih voda
6.4.2. Fizičko prečišćavanje otpadnih voda
6.4.3. Hemijsko prečišćavanje otpadnih voda
6.4.4. Biološko prečišćavanje otpadnih voda
6.5. Otklanjanje industrijskih otpadnih voda
6.6. Radioaktivne otpadne vode i njihovo prečišćavanje
6.7. Zaštita vodotoka i akumulacija
6.8. Kontrola svojstava otpadnih voda vodotoka i akumulacija
6.8.1. Kontrola svojstava otpadnih voda
6.8.2. Kontrola svojstava vodotoka i akumulacija

7. Higijena i dispozicija čvrstih otpadnih materija (V. Damjanov i Stošović)

7.1. Definicija i značaj
7.2. Vrste, količina i sastav otpadaka
7.3. Uklanjanje čvrstih otpadnih materija
7.3.1. Prikuplјanje otpadaka
7.3.2. Konačno uklanjanje otpadaka
7.4. Uklanjanje fizioloških otpadaka
7.4.1. Uklanjanje fekalnih otpadnih materija
7.4.2. Sahranjivanje umrlih
7.43. Uklanjanje životinjskih leševa

8. Higijena naselјa (V. Damjanov i G. Tošović)

8.1. Definicija i značaj
8.2. Naselјe kao ekosistem
8.3. Izbor lokacije naselјa
8.3.1. Fizičke i hemijske osobine zemlјišta
8.3.2. Relјef zemlјišta
8.3.3. Prostor potreban zanaselјe
8.3.4. Klimatski faktori
8.3.5. Meteorološke pojave
8.4. Prostorno planiranje
8.5. Urbanističke norme
8.5.1. Gustina naselјenosti
8.5.2. Zelenilo
8.6. Zone naselјa
8.6.1. Stambena zona
8.6.2. Industrijska zona
8.6.3. Zaštitna zona
8.6.4. Saobraćaj u naselјu
8.7. Higijena stanovanja
8.8. Higijena sela
8.9. Pesticidi

9. Higijena fizičke kulture (V. Damjanov)

9.1. Definicija i značaj
9.2. Sportski objekti
9.3. Sportski centri
9.4. Stadion
9.5. Sportska sala
9.6. Higijena sportova u vodi
9.6.1. Bazeni za nalivanje
9.6.2. Plaže
9.7. Fizička aktivnost kao mera prevencije kardiovaskularnih obolјenja
9.8. Fizička aktivnost kod dece

10. Higijena zdravstvenih ustanova (V. Damjanov)

10.1. Definicija
10.2. Dom zdravlјa
10.3. Bolnica
10.4. Polјska bolnica
10.5. Zavodi za zaštitu zdravlјa

11. Higijena saobraćaja (V. Damjanov)

11.1. Definicija
11.2. Higijena u kopnenom saobraćaju
11.2.1. Higijena u drumskom saobraćaju
11.2.2. Higijena u železničkom saobraćaju
11.3. Higijena u vodenom saobraćaju
11.4. Higijena u vazdušnom saobraćaju
11.5. Saobraćajne nesreće
11.5.1. Uzroci saobraćajnih nesreća
11.5.2. Posledice saobraćajnih nesreća
11.5.3. Prevencija saobraćajnih nesreća

Praktične vežbe (V. Damjanov)

I vežba (Shema pisanja izveštaja posle obilaska objekata na terenu
II vežba Ispitivanje mikrokli-magskihelemenata
III vežba Aparati za kontrolu stepena zagađenosti vazduha
IV vežba Uzimanje uzoraka za laboratorijsko ispitivanje vazduha
V vežba Zapisnik sa uzimanja uzoraka vazduha
VI vežba Merenje buke i vibracija.
VII vežba Higijensko-sanitarni pregled objekata za vodosnabdevanje (kaptaža izvora)
VIII vežba Higijensko-sanitarni pregled objekata za vodosnabdevanje (kopani bunar)
IX vežba Higijensko-sanitarni pregled objekata za vodosnabdevanje (cevni bunar)
X vežba Higijensko-sanitarni pregled vodovoda
XI vežba Određivanje hlornog broja i rezidualnog hlora
XII vežba Dezinfekcija vode
XIII vežba Uzimanje uzoraka vode za higijenski pregled
XIV vežba Uzimanje uzoraka otpadnih i površinskih voda
XV vežba Higijensko sanitarni nregled sportskog centra
XVI vežba Higijensko-sanitarni pregled doma zdravlјa
XVIII vežba Higijensko-sanitarni pregled bolnice

13. Literatura

1. Uvodni deo

1.1. Komunalna higijena

Predmet izučavanja, zadaci i značaj

Higijena (hygiaiafnein grč. − zdravlјe) je nauka o zdravlјu, o njegovom čuvanju i unapređenju. Ona proučava uticaj prirodnih i društvenih faktora na čuvanje i unapređenje zdravlјa pojedinca i društva.

Zdravlјe je opšte dobro svih lјudi bez obzira na rasu, veru, narodnost i političko uverenje. Ono je osnovni uslov napretka čovečanstva na svim područjima lјudske delatnosti.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije: „Zdravlјe nije samo odsustvo bolesti već i puno psihičko, fizičko i ekonomsko blagostanje u zdravoj čovekovoj sredini“.

• Društvena sredina
• teritorijalna organizacija
• država
• forme upravlјanja
• stanovništvo
• čovek
• Duhobna sredina
• umetnost
• nauka
• kultura
• informacije
• Ekonomska sredina
• rad
• ekonomski nivo
• uslova rada
• organizacija rada
• Porodična sredina
• naselјe
• stan
• ishrana
• tradicija
• Životna sredina
• vazduh
• voda
• zemlјište
• klima

Shema 1. Uticaj prirodnih i društvenih faktora na čoveka

Izostavljeno iz prikaza

Higijena ima niz podgrana koje se bave proučavanjem uticaja pojedinih faktora na zdravlјe pojedinih grupa stanovnika. Danas se razlikuju: komunalna higijena, lična higijena, higijena okoline, hrane i ishrane odojčadi i male dece, školske dece, mentalna higijena, higijena rada, socijalna higijena itd.

Komunalna higijena je deo higijene koja proučava odnose i uslove života lјudi u zajednici (commune franc. − opština, zajednica, građanijedne opštine, zajednice) i njihov uticaj na čuvanje i unapređenje zdravlјa.

Formiranje zajednica, u kojima živi i radi veđi broj lјudi na relativno uskim područjima, uticalo je na promenu postojećih i stvaranje novih odnosa među lјudima i sa životnom sredinom (shema 1).

Čovek, menjajući prirodu, izaziva promene koje zahtevaju promenu njega samog.

Odnos čoveka sa prirodom je dvojak. Čovek .preuređuje prirodu, gradi velike gradove, organizuje proizvodnju i istovremeno je zagađuje.

Osnovni zadatak komunalne higijene je da proučava reakcije organizma čoveka na uticaje iz okoline i da na osnovu naučno zasnovanih činjenica ukazuje na mogućnosti i načine usklađivanja razvoja tehnike i tehnologije uz istovremenu zaštitu prirode i čovekovog zdravlja.

Principi komunalne higijene, primenom stručno i naučno zasnovanih saznanja o mogućnostima i načinima sprečavanja štetnih uticaja iz životne sredine, doprinose očuvanju i unapređenju zdravlјa lјudi.

1.2. Uticaj prirodnih i socijalnih faktora na zdravlje ljudi

Na čoveka u zajednici utiču prirodni i društveni faktori.

Prirodni faktori su vazduh, voda, zemlјište, klima, bilјke, životinje i biološka svojstva organizma. Ovi faktori se stalno menjaju. Nјihove promene mogu delovati pozitivno (stimulativno) i negativno (štetno) na životnu sredinu i čoveka. Kakav će uticaj biti − zavisi od svojstava faktora koji deluje, veličine promena i mogućnosti organizma da se prilagodi.

Društveni faktori obuhvataju uticaje industrije, nauke, polјoprivrede, uslova života i rada lјudi. Oni se stalno menjaju, a promene mogu biti pozitivne i negativne u odnosu na odgovore organizma na njih.

Da bi se sprečile negativne posledice promena prirodnih i drštvenih faktora, moraju se pažlјivo pratiti njihovi efekti na zdravlјe i doneti i poštovati norme i standardi koji će sprečiti njihove negativne uticaje.

Svaka brojka u ovoj knjizi rezultat je dugotrajnog i studioznog rada na proučavanju veze efekat − odgovor, odnosno uticaja jednog ili više faktora na zdravlјe lјudi. Svaka od njih je ispitana u eksperimentalnim i prirodnim uslovima života i još uvek se ispituje.

Kao što je život dinamički sistem podložan stalnim promenama, tako su i pojedinačni i zbirni uticaji različitih faktora na čoveka podložni promenama.

Ilustrativno se čitav sistem uticaja faktora sredine na čoveka može predstaviti fenomenom „crne kutije“, gde je čovek „crna kutija“. Ulazni i izlazni parametri u kutiju mogu se prilično precizno utvrđivati. Reakcije u sistemu su delimično poznate, ali svi mehanizmi još uvek nisu otkriveni.

Sadržaj knjige komunalne higijene tumači ulazne i izlazne parametre i mehanizme reakcije u organizmu čoveka.