Ova knjiga je namenjena svima koji proizvode smeše koncentrata bilo da su one namenjene tržištu, ili se koriste na sopstvenoj farmi. Napisana u formi priručnika, knjiga pruža čitaocu osnovna znanja o pojedinim hranljivim materijama, najbitnijim karakteristikama koncentrovanih hraniva, načinima njihove obrade, matematičkim modelima za njihovo kombinovanje u skladu sa zahtevima različitih vrsta i kategorija životinja, kao i gotove recepture za nekoliko desetina potpunih smeša sa odgovarajućim preporukama za korišćenje. Recepture su sastavljene u skladu sa trenutno aktuelnim Pravilnikom o kvalitetu i drugim zatevima za hranu za životinje iz 2000. godine, tako da ih mogu koristiti svi, od farmera pa do proizvođača smeša koncentrata u fabrikama hrane za životinje.

Autori su se trudili da stil prilagode što većem krugu korisnika, sa različitim stepenom obrazovanja i različitim interesima za navedenu problematiku. U toku pisanja priručnika korišćeno je više literaturnih izvora, kao i odgovarajući softver za sastavljanje smeša, ali i višegodišnje iskustvo autora stečeno u ovoj oblasti.

Svesni nekih nedostataka, kao i eventualnih nejasnoća i propusta, autori su unapred zahvalni za sve dobronameme primedbe i sugestije. Takođe, spremni su na saradnju u ovoj oblasti sa svima koji su zainteresovani.

Beograd i Kruševac, 2006.
Autori

Sadržaj

PREDGOVOR
UVOD

DEFINICIJA HRANE I HRANIVA
HRANLJIVE MATERIJE
PROTEINI (BELANČEVINE)
UGLJENI HIDRATI
MASTI

MINERALNE MATERIJE
MAKROELEMENTI
Kalcijum (Ca) i fosfor (P)
Magnezijum (Mg)
Kalijum (K)
Natrijum (Na) i hlor (Cl)
Sumpor (S)

MIKROELEMENTI
Gvožđe (Fe)
Bakar (Cu)
Kobalt (Co)
Mangan (Mn)
Jod (J)
Cink (Zn)
Selen (Se)

VITAMINI
VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA
(LIPOSOLUBILNI VITAMINI)
Vitamin A
Vitamin D
Vitamin E
Vitamin K

VITAMINI RASTVORLJIVI U VODI
(HIDROSOLUBILNI VITAMINI)
Vitamini B-kompleksa
Vitamin B1 (tiamin, aneurin)
Vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin)
Pantotenska kiselina
Vitamin B6
Nikotinska kiselina
Folna kiselina
Biotin
Holin
Inozitol
Vitamin B12
Vitamin C

KARAKTERISTIKE KONCENTROVANIH HRANIVA
ZRNASTA HRANIVA
Zrnevlje žita
Kukuruz
Ječam
Ovas
Pšenica
Raž
Tritikale
Sirak
Proso
Pirinač
Heljda

ZRNEVLJE LEGUMINOZA
Stočni grašak
Soja
Lupina
Bob
Grahorica
Pasulj
Sočivo
Leblebija
Kikiriki

ZRNEVLJE I SEMENJE ULJARICA
Suncokret
Lan
Konoplja
Pamuk
Seme bundeve
Sezam

OSTALO ZRNEVLJE, SEMENJE I PLODOVI
Seme šećerne i stočne repe
Seme deteline i lucerke
Hrastov žir
Bukov žir
Kesten divlji i pitomi
Rogač

SUŠENA HRANIVA BILJNOG POREKLA
Brašno od lucerke
Brašno od graška
Brašno od soje
Proteinski koncentrat iz soka zelenih biljaka

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJSKE PRERADE SIROVINA BILJNOG POREKLA
PROIZVODI I SPOREDNI PROIZVODI MLINSKE INDUSTRIJE
Pšenične mekinje
Pšenično stočno brašno
Pšenične klice
Kukuruzne klice
Zrnaste primese pšenice (očinci)
Mlinska prašina

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE ULJA
Pogače i sačme soje
Pogače i sačme suncokreta
Pogače i sačme uljane repice
Pogače i sačme kikirikija
Pogače i sačme lana
Pogače i sačme pamuka
Pogače i sačme bundeve
Pogače i sačme kukuruznih i pšeničnih klica

GLAVNI I SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE ŠEĆERA
Suvi repini rezanci
Melasa
Šećer (saharoza)

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE ALKOHOLA
Džibra
Komina

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE PIVA
Ječmene sladne klice
Pivski trop (treber)

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE SKROBA
Kukuruzna droždina (prpa, trop)
Kukuruzni gluten
Kukuruzno glutensko brašno
Kukuruzne klice
Kukuruzne mekinje
Upareni kukuruzni ekstrakt (kornstip)
Skrobna melasa (hidrol)
Pšenični gluten
Pšenično glutensko brašno
Krompirova droždina

GLAVNI I SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJSKE PRERADE SIROVINA ŽIVOTINJSKOG POREKLA
Mleko i proizvodi prerade mleka
Mleko u prahu
Surutka u prahu

SPOREDNI PROIZVODI KLANICA KRUPNE STOKE
Mesno brašno
Mesno-koštano brašno
Krvno brašno
Jetreno brašno
Čvarci
Kožno brašno

SPOREDNI PROIZVODI KLANJA ŽIVINE
Brašno od perja
Brašno od otpadaka pri klanju živine, bez sadržaja perja
Brašno od otpadaka pri klanju i preradi mesa živine

RIBA I SPOREDNI PROIZVODI PRERADE RIBE
Riblje brašno
Brašno od ribljih otpadaka
Riblje jetreno brašno
Sušen riblji sok
Rastvorljivi riblji proteini

KVASCI I DRUGI CELULARNI IZVORI PROTEINA
Pivski kvasac
Stočni kvasac
Bakterijski proteini

HRANIVA MINERALNOG POREKLA
Stočna so (natrijum-hlorid)
Stočna kreda
Monokalcijum-fosfat i dikalcijum-fosfat
Sirovi krmni fosfat
Koštano brašno
Sirovo koštano brašno

DODACI HRANI ZA ŽIVOTINJE
Mikroelementi
Vitamini
Neproteinska azotna jedinjenja
Amino-kiseline
Masti
Antibiotici
Probiotici
Prebiotici
Kokcidiostatici
Antihelmintici
Konzervansi
Antioksidansi
Sredstva za vezivanje
Emulgatori
Enzimi
Arome i pojačivači apetita
Boje (pigmenti)
Sredstva za denaturisanje
Zabranjene materije

INDUSTRIJSKI PROIZVEDENA HRANA ZA ŽIVOTINJE
Vrste industrijski proizvedenih smeša
Kvalitet smeša

OBRADA KONCENTROVANIH HRANIVA
MEHANIČKE METODE ZA OBRADU KONCENTROVANIH HRANIVA
Ljuštenje
Gnječenje
Mlevenje

PRIPREMANJE KONCENTROVANIH HRANIVA KORIŠĆENJEM VODE
Kvašenje (natapanje)
Ispiranje (izluživanje)

TERMIČKE METODE ZA OBRADU KONCENTROVANIH HRANIVA
Kuvanje
Zaparivanje
Rostiranje (prženje, pečenje)
Mikronizacija
Kokičenje (kokanje)
Kuvanje u pari i flekičenje
Eksplozivno kuvanje
Ekstrudiranje

BIOLOŠKA OBRADA KONCENTROVANIH HRANIVA
Kiseljenje uz korišćenje pekarskog kvasca
Priprema hraniva pomoću amilolitičkih fermenata (oslađivanje, ošećeravanje, saharifikacija)
Priprema hraniva peptoniziranjem
Naklijavanje zrnevlja žitarica
KVARENJE I ŠKODLJIVOST HRANE

FIZIČKI FAKTORI
Mehanička oštećenja
Visoka temperatura
Neorganske i organske primese

HEMIJSKI FAKTORI
Teški metali i toksični hemijski elementi
Pesticidi
Industrijski kontaminanti
Deficit i suficit nekog hemijskog sastojka
Užegla mast
Mineralna đubriva
BIOLOŠKI FAKTORI
Otrovne, škodljive i depresivne biljke
Mikroorganizmi hrane
Plesni i mikotoksini u hrani za životinje
Toksigene gljivice
Parazitske gljivice plesni
Bakterije hrane
Saprofitne bakterije
Bakterije uzročnici infekcije hranom
Bakterije uzročnici trovanja hranom
Apsolutno patogene bakterije hrane
Bakterije — dodaci hrani za životinje

ŠTETOČINE HRANE ZA ŽIVOTINJE I NJIHOVO SUZBIJANJE
ZAŠTITA HRANE ZA ŽIVOTINJE OD HEMIJSKE, BIOLOŠKE I RADIOAKTIVNE KONTAMINACIJE
POSTUPCI PRI SASTAVLJANJU SMEŠA KONCENTRATA
POSTUPCI MEŠANJA KOMPONENATA SMEŠA
SMEŠE ZA RAZLIČITE VRSTE I KATEGORIJE ŽIVOTINJA

POTPUNE I DOPUNSKE SMEŠE ZA SVINJE
Potpuna smeša za prihranjivanje prasadi
Potpuna smeša za prasad do 15 kg
Potpuna smeša za prasad od 15 kg do 25 kg
Potpuna smeša za svinje u porastu i tovu od 25 kg do 60 kg
Potpuna smeša za svinje u porastu i tovu od 60 kg do 100 kg
Potpuna smeša za suprasne krmače i nazimice
Potpuna smeša za krmače dojare i neraste
Dopunska smeša za prasad
Dopunska smeša za svinje u tovu

POTPUNE SMEŠE ZA GOVEDA
Potpuna smeša za telad – početna
Potpuna smeša za telad od 50 kg do 100 kg
Potpuna smeša za telad u porastu i tovu od 100 kg do 250 kg
Potpuna smeša za tov junadi od 250 kg do 350 kg
Potpuna smeša za tov junadi preko 350 kg
Potpuna smeša za krave muzare sa 12% sirovih proteina
Potpuna smeša za krave muzare sa 15% sirovih proteina
Potpuna smeša za krave muzare sa 18% sirovih proteina
Potpuna smeša za zasušene krave i junice

POTPUNE SMEŠE ZA OVCE
Potpuna smeša za jagnjad u porastu i tovu do 15 kg
Potpuna smeša za jagnjad u porastu i tovu od 15 kg do 30 kg
Potpuna smeša za jagnjad u porastu i tovu od 30 kg do 50 kg
Potpuna smeša za sjagnjene ovce i dviske
Potpuna smeša za ovce u laktaciji

POTPUNE I DOPUNSKE SMEŠE SMEŠE ZA KOKOŠI
Potpuna smeša za tov pilića I
Potpuna smeša za tov pilića II
Potpuna smeša za tov pilića III
Potpuna smeša za nosilje jaja za konzum I
Potpuna smeša za nosilje jaja za konzum II
Dopunska smeša za tov pilića
Dopunska smeša za nosilje jaja za konzum (superkoncentrat)

POTPUNE SMEŠE ZA ĆURKE
Potpuna smeša za ćurke u porastu i tovu I
Potpuna smeša za ćurke u porastu i tovu II
Potpuna smeša za ćurke u porastu i tovu III
Potpuna smeša za ćurke u porastu i tovu IV
Potpuna smeša za ćurke nosilje
POTPUNE SMEŠE ZA KUNIĆE
Potpuna smeša za mlade kuniće I
Potpuna smeša za kuniće u porastu i tovu II
Potpuna smeša za gravidne ženke kunića
Potpuna smeša za dojne ženke kunića

POTPUNE SMEŠE ZA SRNE I JELENE
POTPUNE SMEŠE ZA DIVLJE SVINJE
POTPUNE SMEŠE ZA FAZANE
POTPUNE SMEŠE ZA RIBE
Potpuna smeša za mlađ šarana
Potpuna smeša za tov šarana
Potpuna smeša za mlađ pastrmke
Potpuna smeša za tov pastrmke
RECEPTURE
OGRANIČENJA ZA KORIŠĆENJE HRANIVA U SMEŠAMA KONCENTRATA
TABLICE HRANLJIVE VREDNOSTI KONCENTROVANIH HRANIVA

Literatura
Beleška o autorima

Uvod

Interesovanje farmera za koncentrate raste iz dana u dan s obzirom na to da su oni preduslovi za visoku proizvodnju u stočarstvu. Umešnost u kombinovanju različitih pojedinačnih hraniva presudna je ne samo za „pokrivanje” svih potreba životinja već i za postizanje što niže cene finalnog proizvoda. Smeše koncentrata vrhunskog kvaliteta proizvode se u savremenim fabrikama hrane za životinje. Međutim, potpune smeše predstavljaju i najskuplje proizvode, a na njihovo korišćenje prinuđene su pre svega farme koje nemaju sopstvenu proizvodnju hrane. Pored potpunih smeša, fabrike hrane za životinje nude tržištu i dopunske smeše, koje se kombinuju u preporučenom procentu sa hranivima iz sopstvene (farmske) proizvodnje, najčešće žitima, radi dobijanja potpune smeše ili potpunog obroka za domaće životinje. Takva varijanta je jeftinija mogućnost za sve farmere koji mogu da proizvedu na oranicama različitu zmastu hranu (žita, leguminoze i uljarice). I na kraju, fabrike tog tipa proizvode predsmeše (premikse), koje sadrže visok procenat mikrosastojaka obroka: vitamine i minerale. Predsmeše se mešaju sa usitnjenim zmastim koncentratima i različitim proteinskim hranivima (sporednim proizvodima prehrambene industrije), a krajnji rezultat su opet potpune smeše. I takva varijanta predstavlja jeftinije rešenje u odnosu na korišćenje fabrički proizvedenih potpunih smeša. Međutim, pripremanje smeša po principu „uradi sam” zahteva veliko poznavanje pojedinih hraniva koja se koriste u tu svrhu, garanciju njihovog kvaliteta i hranljive vrednosti, a za odlične rezultate i posedovanje određenih mašina (mešalica). U ovoj knjizi su objašnjene neke od tih „tajni” kojima se mogu poslužiti farmeri pri sastavljanju smeša. Međutim, kompleksnost celokupne naučne oblasti ishrane domaćih životinja zahteva i odgovarajuće predznanje farmera, koje se stiče u obrazovnim institucijama, na kursevima i predavanjima. U cilju svojevrsnog obnavljanja tog važnog gradiva, ova knjiga nudi čitaocu i neke osnovne pojmove i definicije vezane za hranu i ishranu, kako bi što lakše i bolje rešio problematiku korišćenja koncentrovane hrane za životinje.

Na kraju se mora reći da sva predložena rešenja ne mogu u potpunosti da zamene i potisnu fabrički proizvedenu hranu za životinje, što i nije bio cilj ove knjige. Naprotiv, cilj je da savremeni proizvođači u različitim uslovima maksimalno iskoriste sopstvene kapacitete za proizvodnju hrane za životinje, i time u što većoj meri pojeftine stočarsku proizvodnju. Pri tome će i dalje ostati zavisni u manjoj ili većoj meri od fabrika hrane za životinje.

Definicija hrane i hraniva

Prema jednoj od postojećih definicija, hranom se smatraju sve supstance biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, kao i sintetičke supstance, proizvedene prirodnim ili industrijskim putem, koje unete peroralnim putem mogu da obezbede jednu ili više navedenih funkcija:

• da obezbede energiju;
• da obezbede materijal za izgradnju tkiva;
• da obezbede odvijanje biohemijskih procesa i fizioloških funkcija;
• da ne utiču negativno na iskorišćavanje hrane;
• da nisu štetne za zdravlje životinja, kao i ljudi koji konzumiraju životinjske proizvode i prehrambene proizvode životinjskog porekla.

Svemu tome treba dodati i kriterijum da korišćeno hranivo cenom koštanja ne utiče nepovoljno na rentabilitet stočarske proizvodnje.

Ranije su hraniva korišćena kao pojedinačna hrana (paša, seno…), što je danas karakteristično samo za ekstenzivno stočarenje. Nasuprot tome, u intenzivnoj proizvodnji hraniva se mešaju radi postizanja optimalne koncentracije i odnosa pojedinih hranljivih sastojaka, i koriste se kao mešana hrana za životinje. Zahvaljujući tome što neka hraniva sadrže slične hranljive sastojke, moguće je međusobno zamenjivanje radi postizanja najniže cene po kilogramu hraniva, a samim tim i povećanja ekonomičnosti proizvodnje. To je posebno važno stoga što troškovi ishrane čine 60-80% od ukupnih troškova u pojedinim oblicima proizvodnje u stočarstvu.

Hraniva sadrže sledeće hranljive materije: proteine, masti, ugljene hidrate, minerale i vitamine. Zavisno od zastupljenosti navedenih materija i efekata po jedinici materije, govori se o hranljivoj vrednosti hraniva. Ona je uslovljena kako sadržajem hranljivih materija, tako i njihovom svarljivošću, a vezana je i za produktivno dejstvo svakog hraniva.

Hranljive materije

Osnovne hranljive materije za životinje su proteini, ugljeni hidrati i masti. Njima se obezbeđuje normalno funkcionisanje životnih procesa, izgradnja tkiva i odgovarajuća proizvodnja. Pored nabrojanih materija, organizam mora biti snabdeven i nekim drugim materijama − vitaminima i mineralima, koji su uglavnom potrebni u vrlo malim količinama, ali su nezamenljivi za mnoge životne procese.

Proteini (belančevine)

To su visokomolekularna jedinjenja koja imaju pre svega gradivnu ulogu i omogućavaju porast životinja. Pored toga, proteini su važni za produkciju mleka, jaja i vune, kao i za razmnožavanje. Elementarnu građu proteina čine ugljenik (C), vodonik (H), kiseonik (O) i azot (N), a u malim količinama sumpor (S) i fosfor (P). Neke vrste složenih proteina sadrže i druge hemijske elemente, na primer magnezijum (Mg), koji se nalazi u hlorofilu biljaka, ili gvožđe (Fe), koje se nalazi u hemoglobinu životinja. Navedeni hemijski elementi su u ćelijama živih bića osnovni materijal za sintezu amino-kiselina, koje poput karika u lancu grade ogromne molekule proteina. U organima za varenje proteini se razlažu do amino-kiselina, koje se usvajaju u crevu i služe za sintezu sopstvenih proteina, mada mogu biti iskorišćeni i za sintezu glukoze (kod preživara) ili masti. Neke amino-kiseline moraju da se nalaze u hrani da bi se omogućio optimalan razvoj i rast mladih životinja, kao i produkcija mleka, jaja, vune,

perja i dr. To su esencijalne (bitne, nezamenljive) amino-kiseline. Druge amino-kiseline se u tkivima životinja sintetišu od odgovarajućih hemijskih materija ili nekih amino-kiselina u višku, i to su neesencijalne (zamenljive) ili poluesencijalne amino-kiseline. Tako, na primer, u višku metionina nastaju određene količine cistina, a u višku fenilalanina tirozin, i to su poluesencijalne amino-kiseline (tabela 1).

Optimalan aminokiselinski sastav hraniva je jako bitan za intenzivnu proizvodnju u svinjarstvu i živinarstvu. Nedostatak nekih amino-kiselina dovodi do usporavanja rasta, smanjenja nosivosti i lošijeg operjavanja živine, smanjenja plodnosti i dr. Najčešće se javlja nedostatak lizina, metionina i triptofana, ređe nekih drugih amino-kiselina. Međutim, preživari (goveda, ovce i koze) ne zavise puno od aminokiselinskog sastava hraniva. Naime, bakterije koje žive u njihovim predželucima mogu od nekvalitetnih proteina hrane pa čak i neproteinski azotnih materija da sintetišu esencijalne amino-kiseline i ugrade ih u svoje proteine. Ovi mikroorganizmi, odnosno njihovi proteini vare se u sirištu i u formi amino-kiselina usvajaju u tankom crevu, čime omogućavaju da preživari budu znatno manje zavisni od kvaliteta proteina iz hrane. Nasuprot njima, svinje i živina moraju dobijati određene amino-kiseline hranom, jer u protivnom ostvaruju slabiji porast i manju proizvodnju.

Iskorišćavanje proteina iz hrane zavisi od odnosa pojedinih amino-kiselina. Ukoliko se proteini obroka potpunije koriste za sopstvenu proteinsku sintezu, veća je i njihova biološka vrednost. Najveću biološku vrednost imaju proteini iz hraniva životinjskog porekla (mleko u prahu, jaje, riblje brašno, mesno brašno…), zatim proteini leguminoza (soja, grašak, grahorica, bob, lupina…) i uljarica (suncokret, kikiriki…), a najmanji proteini žitarica (kukuruz, pšenica, ječam, raž…). Navedena hraniva se razlikuju po količini i aminokiselinskom sastavu proteina, ali i po ceni, te je neophodno veliko znanje i iskustvo da bi se kombinovanjem više hraniva postigla optimalna hranljiva vrednost obroka i njegova najmanja cena.

Esencijalna amino-kiselina koja se u hrani nalazi u najmanjoj količini naziva se limitirajuća i ona diktira sintezu proteina bez obzira na to što druge esencijalne amino-kiseline mogu biti zastupljene u dovoljnoj količini ili čak i u višku. Tačno poznavanje aminokiselinskog sastava hraniva, precizno poznavanje potreba životinja i mogućnost usklađivanja ta dva parametra izuzetno su važni za intenzivnu proizvodnju u stočarstvu.

Proteini se laboratorijski detektuju preko količine azota, koji je sastojak i nekih neproteinskih azotnih materija, pa se sve te materije u hrani zajednički nazivaju sirovi proteini (SP).

Ugljeni hidrati

U životinjskom svetu imaju gotovo isključivo energetsku ulogu, dok se u biljnom svetu sreću kao glavna gradivna materija (celuloza) ili rezervni oblik energije (skrob). Za razliku od biljaka, čiji je organizam najvećim delom sastavljen od ugljenih hidrata, životinje sadrže veoma male količine tih materija, i to glukozu („tekući” izvor energije u krvi i tkivima) i glikogen (rezervni ugljeni hidrati u jetri).

Podela ugljenih hidrata u hrani za životinje je na strukturne (celuloza i hemiceluloza) i nestmktume (šećeri i skrob). Prema hemijskoj građi dele se na monosaharide (najpoznatiji: glukoza, fmktoza, galaktoza i manoza), disaharide (najpoznatiji: saharoza, laktoza i maltoza) i polisaharide (skrob, hemiceluloza i celuloza). Sve životinje koriste dobro monosaharide i disaharide, dok u pogledu sposobnosti korišćenja polisaharida postoje velike razlike. U tom pogledu naročito je važna celuloza, jer životinje nemaju fermente za njenu razgradnju do glukoze. Međutim, bakterije koje žive u predželucima preživara i debelom crevu konja i kunića imaju sposobnost razlaganja celuloze, čime omogućavaju tim životinjama da koriste i slabo svarljiva hraniva koja se zajednički nazivaju kabasta. Nasuprot tome, svinje i živina (naročito mlade životinje) loše koriste hraniva sa visokim sadržajem celuloze, o čemu se mora voditi računa pri sastavljanju obroka. Iskorišćavanje skroba je brže i bolje u odnosu na celulozu, naročito kod starijih životinja. Adekvatnom pripremom, odnosno termičkom obradom može se povećati iskoristivost hraniva sa visokim sadržajem skroba, što je značajno pre svega za mlađe životinje.

Ugljeni hidrati se laboratorijski detektuju kao BEM ili bezazotne ekstraktivne materije (skrob i šećeri) i sirova celuloza (SC) ili sirova vlakna (hemiceluloza, celuloza i lignin). Savremeni normativi zahtevaju preciziranje i drugih parametara kao što su vlakna određena neutralnim deterdžentom (NDF), koja čine zbir hemiceluloze, celuloze i lignina, i vlakna određena kiselim deterdžentom (ADF), koja se sastoje od celuloze i lignina.

Masti

U hemijskom pogledu to su estri trohidroksilnog alkohola glicerola i viših masnih kiselina. U životinjskom svetu su zastupljene u daleko većoj količini nego u biljnom (sa izuzetkom uljarica). Neke masne kiseline moraju biti unesene hranom, pa ih nazivamo esencijalnim (linolna, linolenska i arahidonska). Masti životinjskog organizma se sintetišu pre svega iz ugljenih hidrata, masti, ali i proteina. Krajnje je neracionalno i nedopustivo da se višak proteina koristi za sintezu telesnih masti.

Masti se koriste kao energetske materije, i u tom pogledu su efikasnije od ugljenih hidrata i proteina. Zbog toga se u obroke za neke vrste životinja i u pojedinim fazama proizvodnje dodaju masti, a njihovo učešće u obrocima prezicirano je u odgovarajućim normativima.

Pri laboratorijskom određivanju, zajedno sa mastima izdvajaju se i steroli, neki vitamini, biljne sluzi i dr., pa se sve te frakcije zajednički nazivaju sirove masti (SM).

Mineralne materije

Prema količinskoj zastupljenosti u organizmu životinja dele se na makroelemente i mikroelemente. Međutim, njihova količinska zastupljenost u organizmu ne diktira i njihovu funkciju. Svi mineralni elementi su esencijalni (bitni), te njihov nedostatak u hrani izaziva različite poremećaje kod životinja.