Dragi čitaoče,
Knjiga koja je pred Vama predstavlja svojevrsnu enciklopediju znanja o kvalitetu vode za piće. Namenjena je svima koji se njime bave: hemičarima, biolozima, ekolozima, fizičarima, lekarima, inženjerima tehnologije, građevinskim inženjerima, profesorima univerziteta, studentima dodiplomskih i poslediplomskih studija, svim ljudima koji se profesionalno bave vodom za piće. Jedinstvena je u smislu da najednom mestu možete naći objašnjenja kako i zašto se nešto radi, sa svim do sada poznatim znacima upozorenja, nedoumicama i odgovorima na neka, od često postavljanih, pitanja u vezi sa kvalitetom vode za piće.
U cilju unapređenja i očuvanja zdravlja ljudi, Svetska zdravstvena organizacija je 2004. godine donela nove Smernice koje se odnose na kvalitet vode za piće. Cilj ove publikacije je da upravo, u svetlu predloga novih normativa i standarda, svim profilima stručnjaka iz oblasti vodosnabdevanja da pregled i pruži informacije o hemijsko- tehnološkim, zdravstvenim, biološkim i mikrobiološkim aspektima pripreme vode za piće. Značajno mesto u ovoj publikaciji je dato i informacijama o novim tehnologijama, kao i modifikacijama već poznatih tehnologija pripreme vode za piće. Okvir različitih aspekata kvaliteta i tehnologija, pomoću kojih je moguće dostići željeni kvalitet, daje sistem dobro organizovanog i celovitog monitoringa. On je preduslov za dobro poznavanje kvaliteta vode na izvorištu, u toku prerade i u distribucionoj mreži i samim tim, vezivno tkivo celokupnog sistema vodosnabdevanja i jedini pravi temelj dobrog upravljanja resursima. Zato i u ovoj knjizi, poglavlje o monitoringu ima za cilj da u svesti čitaoca poveže u celinu ostala poglavlja i doprinese shvatanju, da svaki od navedenih aspekata razmatranja problema kvaliteta vode za piće ne rešava problem sam za sebe, nego upravo u koordinaciji sa svim ostalim.
U publikaciji je ukazano na ciljeve bazirane na zdravlju ljudi, koji predstavljaju osnovu za primenu smernica na sve tipove vodosnabdevanja. Sastojci u vodi za piće mogu izazvati loše efekte po zdravlje kratkotrajnim izlaganjem (npr. mikrobiološkim patogenima) ili dugotrajnim izlaganjem (npr. mnogim hemikalijama). Poglavlja u publikaciji su tako koncipirana da ukažu da se uticaji raznih sastojaka u vodi, njihov način i priroda delovanja na zdravlje, mogu svrstati u četiri osnovna tipa zahteva za kvalitetom vode za piće: (i) Zdravstvstveni ciljevi. U nekim okolnostima, posebno kod bolesti izazvanih vodom, smanjenjem izlaganja uslovima, moguće je postaviti ciljeve u smislu merljivog smanjenja bolesti. Ovo se najbolje primenjuje tamo gde se efekti ispoljavaju kratko posle izlaganja, gde su efekti lako uočljivi i gde se promene u izlaganju lako mogu pratiti. Ovaj tip praćenja je primamo primenljiv na mikrobiološke hazarde i kod hemijskih hazarda sa jasno definisanim efektima po zdravlje primenljivih na vodu (npr. fluoridi). U drugim slučajevima, ciljevi se mogu bazirati na evaluaciji rezultata preko različitih modela. Rezultati koji se evaluiraju, zasnovani su na informacijama o efektima izlaganja organizma određenoj supstanci, pri određenoj dozi i vezi između ispoljenih efekata i primenjene doze. Rezultati se mogu koristiti direktno, kao baza za specifikaciju ciljeva kvaliteta vode ili kao baza za razvoj drugih ciljeva. Ciljevi bazirani na informaciji o direktnom uticaju na zdravlje realne populacije su idealni, ali retko dostupni. Uobičajenije je, baziranje na osnovu definisanih nivoa tolerantnog rizika, apsolutne ili delimične zaraze, pretežno bazirano na epidemiološkim dokazima ili studijama o riziku, (ii) Ciljevi kvaliteta vode. Uspostavljeni su za individualne sastojke vode za piće koji predstavljaju rizik za zdravlje dugotrajnim izlaganjem i čije su fluktuacije u koncentraciji male ili se retko događaju. Oni se obično predstavljaju kao preporučene granične vrednosti (koncentracije) ili hemikalije od značaja.
(iii) Ciljevi performansi se primenjuju na sastojke vode za piće koji kod kratkotrajnog izlaganja predstavljaju rizik po javno zdravlje, ili gde velike fluktuacije u koncentraciji mogu da se pojave u kratkom periodu, sa značajnim uticajem za zdravlje. Oni se obično ogledaju u zahtevima za smanjenjem sadržaja nekih supstanci od značaja ili zahvatima u prevenciji od kontaminacije, (iv) Specifični tehnološki ciljevi. Ovi ciljevi mogu zahtevati specifične uređaje ili procese za postizanje određene situacije ili proizvodnju vode za piće.
U publikaciji su prikazane i osnove tehnoloških postupaka flaširanja vode za piće. U razvijenim zemljama sveta, kao odgovor na nestašicu zdrave i kvalitetne vode za piće, na tržištu su se pojavile prirodne izvorske flaširane vode. Srbija je relativno mala zemlja koja raspolaže značajnim hidrološkim potencijalom, ali i pored toga evidentne su nestašice kvalitetne i zdravstveno bezbedne vode za piće, naročito izražene u poslednje vreme i u pojedinim regionima. Korišćenje kvalitetne flaširane izvorske vode za piće u Srbiji nameće se sve više kao potreba, pogotovo kada zagađivanje prirodnih ekosistema, pre svega vodenih, postaje sve veće i kada su u nekim regionima u resursu detektovane opasne i toksične suspstance geološkog porekla (na primer arsen u regionu Banata i Bačke ili nitrati u pojedinim regionima centralne Srbije).
Flaširanje i korišćenje flaširanih prirodnih izvorskih voda za piće, usled nekih ideološki pogrešnih pogleda, često se neadekvatno tretiralo sa socio-ekonomsko-humanog aspekta. Voda upakovana u flaširanu ambalažu smatrala se luksuznom robom, a posete i boravci u banjskim lečilištima privilegija samo određenih kategorija stanovništva. Tehnološkim razvojem i smanjenjem troškova pakovanja vode za piće znatan deo stanovništva postaje stalni potrošač flaširanih voda.
Zdravstveno bezbedna i kvalitetna voda za piće je vrlo značajan, često problematičan ali i obavezan životni faktor koji se mora obezbediti bez obzira na cenu ukupne investicije. Svako ulaganje u takve programe uvek je beznačajno u odnosu na mogući rizik i posledice zdravstvenog ugrožavanja stanovništva. Sa tog aspekta, uvažavajući objektivnu potrebu potrošača, treba posmatrati investiranje u programe flaširanja kvalitetnih izvorskih voda za piće. U realizaciji takvih programa treba imati u vidu i inostrano tržište, obzirom na njihovu veliku potrebu za takvom ponudom i činjenicom da naše mogućnosti višestruko premašuju domaće potrebe.
Ako čitalac nađe odgovore na pitanja vezana za kvalitet vode za piće (od čega zavisi, kako se postiže, koji su to problemi i rešenja koja prate proces njegovog postizanja i održavanja), trud uložen u nastanak ove knjige imaće smisao, ali jednako opravdana je njena pojava i ukoliko eventualna pitanja koja ostanu bez odgovora podstaknu čitaoca za dalje proširivanje znanja i traganje po literaturi za novim rešenjima, koja će sasvim sigurno osvetliti i neke nove, buduće probleme, zamajce daljeg napretka u dobijanju kvalitetne vode za piće.
U Novom Sadu Juli, 2006. godine
Dr Božo Dalmacija, redovan profesor Prirodno-matematičkog fakulteta
Dr Jasmina Agbaba, docent Prirodno-matematičkog fakulteta
Sadržaj
1. Deo ZAKONI, PRAVILA I STANDARDI VODE ZA PIĆE
OKVIRNE SMERNICE ZA ZDRAVSTVENO BEZBEDNU VODU ZA PIĆE
Ciljevi bazirani na zdravlju Sistemska procena Operativni monitoring
Planovi menadžmenta, dokumentacija i komunikacija Nadzor kvaliteta vode za piće
NACIONALNA POLITIKA O VODI ZA PIĆE – ZAKONI, PRAVILA I STANDARDI
Kreiranje nacionalnih standarda
IDENTIFIKACIJA PRIORITETA KVALITETA VODE ZA PIĆE
Pristup mikrobiološkim prioritetima Pristup hemijskim prioritetima
PREGLED PROPISA KOJI DEFINIŠU PREPORUČENE VREDNOSTI
HEMIJSK1H SUPSTANCI ZNAČAJNIH ZA ZDRAVLJE
Kakav hemijski kvalitet vode za piće se zahteva
Neorganske materije u vodi za piće
Organske materije u vodi za piće
Pesticidi
Sporedni proizvodi dezinfekcije
Prisustvo koagulacionih i flokulacionih sredstava u vodi za piće Supstance u vodi i parametri kvaliteta voda za piće koji mogu izazvati primedbe potrošača
KVALITET FLAŠIRANIH I PAKOVANIH VODA Prirodne mineralne vode
Dugotrajna upotreba prirodne mineralne vode Prirodna izvorska voda Stona voda
PRIPREMA VODE U KUĆNIM UREĐAJIMA
Fizička filtracija i filtracija kroz aktivni ugalj
Reversna osmoza
Jonska izmena
Dezinfekcija
Drugi sistemi
2. Deo MIKROBIOLOŠKI PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PIĆE
BAKTERIJE KAO POKAZATELJI MIKROBIOLOŠKOG KVALITETA VODE ZA PIĆE
Opšti mikrobiološki indikatori
Ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija
Ukupne koliformne bakterije
Indikatori fekalnog zagađenja
Termotolerantne (fekalne) koliformne bakterije
Fekalne streptokoke kao pokazatelji kvaliteta vode za piće
Sulfito-redukujuće klostridije kao pokazatelji kvaliteta vode za piće
Druge bakterije kao pokazatelji kvaliteta vode za piće
VIRUSI KAO POKAZATELJI KVALITETA VODE ZA PIĆE
Kolifagi kao pokazatelji kvaliteta vode za piće
Bakteriofagi Bacteriodes fragilis-a kao pokazatelji kvaliteta vode za piće
ALGE I CIJANOBAKTERIJE KAO POKAZATELJI KVALITETA VODE ZA PIĆE
FUNGI KAO POKAZATELJI KVALITETA VODE ZA PIĆE
PROTOZOE KAO POKAZATELJI KVALITETA VODE ZA PIĆE
HELMINTI I DRUGE MIKROINVERTEBRATE KAO POKAZATELJI KVALITETA VODE ZA PIĆE
3 Deo EPIDEMIOLOŠKI KONCEPT KVALITETA VODE ZA PIĆE VODOSNABDEVANJE
Vodni resursi Problemi kvaliteta voda Vodoprivredna osnova
HIGIJENSKO – EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ PIJACE VODE
Uslovi za nastanak zdravstvenih problema Putevi širenja patogena (WHO, 2004)
Hidrične epidemije
Hidrične epidemije u SAD
Kvalitet vode rekreativnih površina u SAD
Hidrične epidemije u Vojvodini
Republika Srpska
Indikatori i indeks organizmi
Epidemiološke studije
Merenje pojava
Tipovi epidemioloških studija
Ekološka metoda istraživanja
KAKO I ŠTA DALJE?
4 Deo HEMIJSKI ASPEKT KVALITETA VODE ZA PIĆE I PROCENA RIZIKA
ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U VODI ZA PIĆE
PROCENA HEMIJSKOG KVALITETA VODE ZA PIĆE
Određivanje toksičnosti hemijskih supstanci u cilju izvođenja preporučenih
vrednosti za vodu za piće
Izračunavanje preporučenih graničnih vrednosti
Izračunavanje TDI i GV za hemijske supstance za koje postoji prag toksičnog efekta
Izračunavanje TDI i GV za hemijske supstance za koje ne postoji prag toksičnog efekta
PROCENA RIZIKA PO ZDRAVLJE OD ŠTETNIH I OPASNIH HEMIJSKIH MATERIJA
KANCEROGENE SUPSTANCE U VODI ZA PIĆE I STANDARDI
Kratak pregled molekularne biologije tumora
Kancerogeni i standardi vode za piće
Metabolizam pojedinih kancerogena
Međunarodni program za evaluaciju kancerogenih rizika za ljude
5 Deo FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE ZA PIĆE
Miris i ukus vode Boja vode Temperatura vode pH vrednost Alkalitet Tvrdoća vode
Ukupne rastvorljive materije Mutnoća
6 Deo NEORGANSKI PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PIĆE
Aluminijum
Amonijak
Antimon
Arsen
Azbest
Bakar
Barijum
Berilijum
Bor
Brom
Cijanidi
Cink
Fluoridi
Fosfati
Gvožđe
Hlor
Hloridi
Hrom
Jod
Kadmijum
Kalcijum
Kalaj
Kalijum
Kobalt
Litijum
Magnezijum
Mangan
Molibden
Natrij um
Nikal
Nitrati-nitriti
Olovo
Ozon
Rastvoreni kiseonik Selen
Silicijum (silicijum-dioksid)
Srebro
Sulfati
Talijum
Torijum
Ugljen-dioksid
Uranijum
Vanadijum
Vodonik-sulfid
Živa
7 Deo ORGANSKI PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PIĆE
Dezinfekcioni nusproizvodi
Isparljiva sintetička organska jedinjenja
Neisparljiva sintetička organska jedinjenja
8 Deo RADIOAKTIVNOST VODE ZA PIĆE
METODE MERENJA KONCENTRACIJE AKTIVNOSTI
RADIONUKLIDA U VODI
Beta emiteri
Gama emiteri
Gama emiteri u prirodi
Niskofonska gama spektrometrija
Alfa spektrometrijsko određivanje radona u vodi
Metodologija merenja radona u vodi za piće
GRANIČNE VREDNOSTI KONTAMINACIJE ŽIVOTNE SREDINE Osnovna filozofija i razvoj svetske regulative Zakonska regulativa u Srbiji Zakonom propisani dozvoljeni nivoi
9 Deo MONITORING VODE ZA PIĆE I FLAŠIRANIH VODA
Informacioni sistem kvaliteta vode Od monitoringa do donošenja odluka MONITORING VODE ZA PIĆE Monitoring izvorišta vode
Planiranje monitoringa na nivou fabrike vode za piće i distribuciuonom sistemu
Šta i kada pratiti?
Izbor lokacija uzorkovanja Kontrola distribucije Korektivne akcije
Monitoring vode za piće prema Direktivi EU 98/83/EC Monitoring nadzora Monitoring provere
Monitoring vode za piće prema našem pravilniku UZORKOVANJE VODE ZA PIĆE Oprema za uzimanje uzoraka
Procedura čišćenja sudova za uzorkovanje na osnovu parametara koji se određuju
Konzervisanje uzoraka Zapisnik na terenu
Rukovanje uzorcima posle uzorkovanja i pre analize u laboratoriji Terenska kontrola kvaliteta
Mema mesta na kojima se vrši uzorkovanje vode za piće
Uzorkovanje vode za piće iz bunara Voda koja se pumpa u vodovodnu mrežu Uzorkovanje vode za piće iz distribucionog sistema Rezervoari
Uzorkovanje vode za piće prema našem Pravilniku (SI. list SFRJ br. 33/87
Uzimanje uzoraka za bakteriološku analizu
Uzimanje uzoraka za virusološku analizu
Uzimanje uzoraka za utvrđivanje prisustva planktona
Uzimanje uzoraka za fizičko-hemijsku i parazitološku analizu
Uzimanje uzoraka za radiološku analizu
Oznake uzoraka
MONITORING FLAŠIRANIH VODA
10 Deo ANALIZA VODE ZA PIĆE I FLAŠIRANIH VODA
METODE ANALIZE NEORGANSKIH PARAMETARA KVALITETA METODE ANALIZE ORGANSKIH PARAMETARA KVALITETA
11 Deo OSNOVNE POSTAVKE TEHNOLOGIJE PRIPREME VODE ZA PIĆE
Proces pripreme vode Oprema za pripremu vode
Opšta razmatranja vezana za izbor procesa pripreme vode
Kvalitet vode izvorišta
Zahtevani kvalitet obrađene vode
Tehnološki zahtevi postrojenja za pripremu vode
Koncipiranje tehnologije pripreme vode
Priprema površinske vode
Priprema podzemne vode
Priprema vode kvaliteta za piće za industriju
Priprema flaširane vode
Obrada i/ili odlaganje otpadnih tokova od pripreme vode
Ostali aspekti tehnologije pripreme vode za piće
12 Deo UPRAVLJANJE KVALITETOM VODE U DISTRIBUCIONIM SISTEMIMA
Struktura distribucionog sistema Servisni rezervoari Vodovodna mreža Servisne cevi
Faktori kvaliteta vode u distribucionoj mreži
Starost cevi
Materijali
Konstrukcija sistema Skladištenje Korozija Taloženje Biološki rast Hemijske reakcije
ODRŽAVANJE DISTRIBUCIONOG SISTEMA Ispiranje sistema
Detekcija curenja i kontrola gubitka vode Uzroci curenja Izračunavanje gubitka vode Strategija detekcije curenja i popravke Procedure čišćenja i dezinfekcije sistema
BIOFILMOVI U DISTRIBUCIONOM SISTEMU I KVALITET VODE ZA PIĆE
Biofilmovi i mikrobiološki kvalitet vode Definicija i pojam bioflmova Struktura biofilmova Formiranje biofilmova Faktori koji utiču na formiranje biofilma Inkorporacija potencijalnih patogena Biološki aktivni supstrati i poboljšanje kvaliteta vode Otklanjanje organskog ugljenika iz biofilma Određivanje biodegradabilnog organskog ugljenika Usvojivi organski ugljenik Mogućnost ponovnog rasta bakterija Biodegradabilni rastvoreni organski ugljenik Dezinfekcija Otklanjanje biofilma Metode analize biofilma Uzorkovanje biofilma Biomasa biofilma
Detekcija i određivanje broja mikroorganizama biofilma
Određivanje aktivnosti mikroorganizama
Biofilm, distribucioni sistemi i kvalitet vode za piće
KOROZIJA I ZAŠTITA VODOVODNIH SISTEMA
Korozioni proces
Mehanizam procesa korozije
Elektrohemijska korozija
Prevencija korozije
Kondicioniranje metala
Kondicioniranje korozivne okoline
Elektrohemijska kontrola
Uticaj korozivne vode i potencijalne posledice na zdravlje Testiranje korozivnosti vode
Indeks korozivnosti vode – Langelier-ov saturacioni indeks
Opasnost od korozije pojedinih vrsta metalnih cevovoda
Kontrola korozije
Neutralizacioni filtri
Sistem za doziranje alkalija
Ostali sistemi tretmana korozivne vode
Korozija uzrokovana biofilmom
Ostale vrste korozije – korozija betona
Korozija betona – primeri
Prevencija korozije betona
UPRAVLJANJE RIZIKOM KOD DISTRIBUCIONIH SISTEMA MONITORING KVALITETA VODE ZA PIĆE TOKOM SKLADIŠTENJA I DISTRIBUCIJE
Elementi monitoringa
Izbor parametra
Izbor mesta uzorkovanja
Elementi dopune monitoringa
13 Deo FLAŠIRANJE PRIRODNIH MINERALNIH, PRIRODNIH IZVORSKIH I STONIHVODA
Ambalaža (boce) od stakla
Ambalaža (boce) od plastičnog materijala
Literatura
Sadržaj po poglavljima i autorima
Poglavlje 1
Bozo Dalmacija, Jasmina Agbaba, Snežana Maletić, Aleksandra Tubić Zakoni, pravila i standardi vode za piće
Poglavlje 2
Olga Petrović, Slavka Gaj in, Petar Knežević Mikrobiološki aspekt kvaliteta vode za piće
Poglavlje 3
Miroslava Kristiforović-Ilić Epidemiološki koncept kvaliteta vode za piće
Poglavlje 4
Jasmina Agbaba, Vladimir Baltic, Srđan Rončević, Ivana lvančev-Tumbas Hemijski aspekt kvaliteta vode za piće i procena rizika
Poglavlje 5
Milena Bečelić, Vesna Pešić Fizičko-hemijski parametri kvaliteta vode za piće
Poglavlje 6
Srđan Rončević, Zagorka Tamaš Neorganski parametri kvaliteta vode za piće
Poglavlje 7
Jelena Tričković, Ivana lvančev-Tumbas Organski parametri kvaliteta vode za piće
Poglavlje 8
Ištvan Bikit, Miroslav Vesković, Jaroslav Sliv ka, Ester Varga, Nataš a Žikić- Todorović, Dušan Mrda, Miodrag Krmar, Sofija Forkapić Radioaktivnost vode za piće
Poglavlje 9
Milena Bečelić, Božo Dalmacija, Dejan Krčmar Monitoring vode za piće i flaširanih voda
Poglavlje 10
Ivana lvančev-Tumbas, Malcolm Alexander Watson, Aleksandra Tubić, Snežana Maletić
Analiza vode za piće i flaširanih voda
Poglavlje 11
Mile Klašnja
Osnovne postavke tehnologije pripreme vode za piće
Poglavlje 12
Elvira Karlović, Jasmina Agbaba, Olga Petrović, Svetlana Ugarčina, Petar Knežević
Upravljanje kvalitetom vode u distribucionim sistemima
Poglavlje 13
Ljubo Vračar
Flaširanje prirodnih mineralnih, prirodnih izvorskih i stonih voda