Bez obzira na obim, ova publikacija pretenduje da ispuni prazninu i da bude prva monografija o krompiru u našoj zemlji. Krompir sa prosečno 276.000 hektara u periodu 1985/89. u Jugoslaviji zauzima peto mesto među poljoprivrednim kulturama. On se još uvek pogrešno ubraja u povrtarske kulture, iako se sadi na površinama većim nego sve povrtarske kulture zajedno.

Stoga se može konstatovati da je krompir njivska i veoma intenzivna poljoprivredna kultura. Uz stručno poznavanje svih proizvodno-tehnoloških problema i primenu znanja, ova kultura spada svakako i u red najprofitabilnijih.

U publikaciji Gajenje krompira iz 1977. godine, učinjen je prvi korak da se na osnovu egzaktnih, bibliografskih podataka čitaocu saopšte aktuelni rezultati i preporuke. Stoga smo nekoliko još uvek veoma aktuelnih poglavlja, razumljivo uz dopunu poslednjim desetogodišnjim rezultatima iz tih oblasti, „pozajmili“ iz te publikacije. To su, pre svega, poglavlja o agrotehnici, bolestima i štetočinama krompira i uskladištenju. Aktuelnost ovih, u praksi već proverenih rezultata, evidentna je, te s obzirom da već 15 godina navedene publikacije nema na tržištu, preštampavanje s dopunama ne smatramo nepotrebnim.

Treba posebno istaći da je u ovoj novoj publikaciji obrađen i jedan broj pitanja koja se prvi put razmatraju u domaćoj literaturi o krompiru. Ukazujemo posebno na botaničke karakteristike kulturnih sorti krompira, gde su stručno i tehnički obrađene morfološke osobine krtole, stabljike, lišća i korena, a posebno morfologija klice razvijene na svetlosti, kao najpouzdanijeg načina za određivanje sorte krompira.

Isto tako, detaljno je prikazan sortiment, počevši od postojeće, sada važeće, sortne liste krompira, uključujući strane, domaće i odomaćene sorte, kao i novo-prijavljene sorte, čije je priznavanje u fazi ispitivanja u sortnim ogledima.

Prvi put je uz publikaciju sačinjen i katalog od dvadeset za proizvodnju zanimljivih sorti i to u najsavršenijoj holandskoj i kanadskoj fototehnici, uključujući, takođe prvi put u nas, i izgled klice na svetlosti za svaku sortu. Uz katalog, jednovremeno je prikazan i opis svake sorte s odgovarajućim poljoprivrednim i morfološkim obeležjima.

Poglavlje „Prerada krompira“ se takođe kod nas prvi put obrađuje u stručnoj literaturi i zaslužuje posebnu pažnju, jer je predstavljena prerada krompira u oplemenjene proizvode. Ovo poglavlje je utoliko značajnije što je takva literatura i u svetu jako oskudna, jer je većina tehnoloških postupaka ovih finalnih proizvoda patentirana.

Iz bibliografskih podataka se može zapaziti, da i pored toga što je stručna literatura o krompiru u celini relativno oskudna u našoj zemlji, oko 50% prenetih rezultata istraživanja u ovoj publikaciji, rezultati su domaćih autora.

U tome treba posebno istaći rezultate istraživanja specijalizovane naučne ustanove za istraživanje krompira, Zavoda za krompir u Guči, čiji su rezultati, počevši od njegovog osnivanja 1954. godine, pa do danas, gotovo u celini obuhvaćeni.

Uz obilno korišćenje najsavremenijih inostranih rezultata istraživanja, najeminentnijih autora iz pojedinih oblasti uže specijalnosti, prikazanih na koncizan, razumljiv i za praksu primenljiv način, pružena je mogućnost širokog korišćenja ove publikacije.

Knjiga se preporučuje studentima poljoprivrednih fakulteta i učenicima srednjih specijalizovanih poljoprivrednih škola, radi proširenja njihovih znanja o krompiru, kao i stručnjacima u neposrednoj proizvodnji, naučnim i stručnim institucijama.

Knjiga je namenjena i obrazovanim, robnim, proizvođačima krompira u cilju postizanja maksimalnih prinosa i ekonomski najcelishodnijih proizvodnih rešenja.

Prezentirani rezime sadržaja knjige, s kratkim osvrtom na svako poglavlje, na engleskom jeziku, omogućiće korišćenje knjige i u drugim zemljama.

I najzad, koristim ovu priliku da izrazim svoju duboku zahvalnost za svesrdnu stručnu i drugu pomoć i pažnju koju mi je u toku pisanja ove knjige ukazala, prihvativši se da finansijski pomogne njeno izdavanje, kanadskoj firmi Mc CAIN FOODS LIMITED, jednom od najvećih svetskih prerađivača krompira i proizvođača semenskog krompira.

Sadržaj

OPŠTIDEO

Poljoprivredno prehrambeni značaj krompira
Proizvodno ekonomski značaj
Prehrambeni značaj
Poreklo i istorijat uvođenja i širenja proizvodnje krompira u Evropi
Proizvodnja krompira
Proizvodnja u svetu
Proizvodnja krompira u Evropi
Proizvodnja krompira u našoj zemlji

BOTANIČKE KARAKTERISTIKE

Botanička klasifikacija
Morfološke osobine

PRIRODNI USLOVI ZA PROIZVODNJU KROMPIRA

Odnos prama vodi
Odnos prema temperaturi
Zemljišni uslovi
Uticaj dužine dana

SORTIMENT KROMPIRA

Sadašnje stanje sortimenta krompira u našoj zemlji
Opis poznatijih sorata krompira
Opis domaćih sorata
Selekcija za dobijanje domaćih sorata krompira
Izbor sorte za proizvodnju
Ekonomske osobine
Otpornost prema bolestima i štetočinama
Fiziološke osobenosti
Morfološke karakteristike
Osobine po dužini vegetacije

PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA

Stanje proizvodnje semenskog krompira
Karakteristike semenskog krompira
Uslovi za proizvodnju
Prirodni uslovi
Organizaciono-tehnički uslovi
Proizvodno-tehnološki uslovi
Kontrola proizvodnje semenskog krompira
Proizvodnja izvornog semena
Umnožavanje semenskog krompira

AGROTEHNIKA KROMPIRA

Plodored
Obrada zemljišta
Jesenja obrada
Prolećna predsetvena obrada
Đubrenje
Đubrenje stajnjakom
Mineralna đubriva
Optimalne količine mineralnih đubriva
Mikroelementi
Sađenje
Priprema krtola
Veličina
Sečenje krtola
Naklijavanje
Potrebne količine semena
Rokovi sađenja
Dubina sađenja i broj biljaka
Način sađenja
Mehanizovano sađenje
Nega u toku vegetacije
Drljanje
Prašenje
Ogrtanje
Prihranjivanje
Mulčovanje
Suzbijanje korova

LETNJE SADENJE KROMPIRA

Izbor sorte
Čuvanje i naklijavanje semena
Pripreme zemljišta i đubrenje
Sađenje i nega useva
Vađenje i smeštaj krtola

BOLESTI KROMPIRA

Gljivične bolesti
1. Plamenjača krompira
2. Crna pegavost lišća
3. Bela nogailicrna krastavost
4. Rakkrompira
5. Prašna krastavost
6. Srebrnasta krastavost
7. Uvelost krompira
8. Suva ili bela trulež
9. Foma-gangrena
10. Antraknoza
Bakterijalne bolesti
L. Crnanoga
2. Prstrenasta trulež
3. Obična krastavost
Virusne bolesti
1. Virus uvijenosti lišća krompira (plrv)
2. Y virus krompira (pvy)
3. X virus krompira (pvx)
4. A virus krompira (pva)
5. Mozaik s virusa krompira (pvs) i m virusa krompira (pvm)
6. Aucuba mosaic (pamv)
7. Stolbur virus krompira (psv)
8. Virus mozaika lucerke na krompiru (amv)
9. Buket virus krompira (pbv)
10. Virus krompira veštičina metla
Neparazitne bolesti
1. Babičavost
2. Prorastanje krtola
3. Rđasta flekavost krtola
4. Crno srce
5. Šuplje srce
6. Siva ili crna pegavost
7. Nekroza pokožice
8. Ožegotine
9. Ogrebotine i prodiranje lenticela

ŠTETOČINE KROMPIRA

Krompirove bube
Lisne vaši
1. Breskvina zelena vaš
2. Ružina vaš
3. Krompirova vaš
4. Lukova vaš
5. Tikvina vaš
Nematode ili jeguljice
L. Krompirova nematoda
2. Nematoda korena
3. Nematoda stabla
4. Nematode, vrste
Leptiri
Krompirov moljac
Sovice
Insekti
Rovac
Žičnjaci
Ostali insekti
Ostale štetočine

VADENJE, SREDIVANJE I ČUVANJE KROMPIRA

Vađenje
Vreme i način vađenja
Mehanizacija vađenja
Uskladištenje krompira
Uslovi čuvanja
Trapovi
Podrumi
Savremena skladišta

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HRANE OD KROMPIRA

Prehrambeno-fiziološki značaj sirovine i prerađevina od krompira
Vrste i oblici prehrambenih proizvoda od krompira
Ljušteni krompir
Čips
Pomfrit
Sušeni krompir
Krompirovo brašno
Pire od krompira (pahuljice)
Krompir pire u prahu (granule)

LITERATURA

Opšti deo

Poljoprivredno prehrambeni značaj

Proizvodno ekonomski značaj

Iako je gajenje krompira relativno novijeg datuma, jer od njegovog uvođenja u proizvodnju kod nas nije prošlo više od sto godina, za relativno kratko vreme izbio je u red najvažnijih poljoprivrednih kultura.

Ono što ga posebno karakteriše je, da se po svom veoma intenzivnom gajenju ubraja u povrtarske kulture, što podrazumeva velika finansijska ulaganja i veliku upotrebu živog ljudskog rada, bez obzira na velike mogućnosti uvođenja mehanizacije. Velike količine potrebnog semenskog krompira po jednom hektaru, koje se u normalnim prilikama prosečno kreću od 20003000 kg/ha, zatim 1000-2000 kg/ha mineralnog đubriva i 10000-20000 kg/ha stajnjaka, kao i najmanje oko 2000-3000 litara tečnosti za prskanje protiv biljnih bolesti i štetočina, ukupno čini 15000-30000 kg/ha samo reprodukcionog materijala. Ako se tome doda 20 000-30 000 kg/ha dobijenog prinosa krompira, koji treba izvaditi iz zemlje, transportovati, uskladištiti, sortirati i isporučiti na tržište, onda to iznosi 30-60 tona po hektaru mase kojom se manipuliše u proizvodnji i prometu krompira sa samo jednog hektara.

Slično je i s finansijskim ulaganjima, koja su veoma visoka, počev od cene semenskog krompira (za 20-40% skuplji od konzumnog), mineralnih đubriva (bez regresa), cene mehanizovanog rada (mašine i gorivo), cene hemijskih sredstava za zaštitu od bolesti i štetočina, pa do troškova čuvanja, rukovanja i drugih.

Međutim, nasuprot ovome, veoma veliki troškovi gajenja krompira kompenzuju se njegovom visokom reproduktivnom sposobnošću, tako da se u odnosu na upotrebljeno seme, može dobiti rod veći za 5 do 15 puta.

Iako se kod nas postižu relativno niski prosečni prinosi, koji su pretežno posledica nedovoljnog korišćenja zdravog, deklasiranog, semenskog krompira, kao i neadekvatne tehnologije proizvodnje krompira, iskusni proizvođači postižu prinose nekoliko puta veće od proseka (300-500 mc/ha).

Prilagodljivost krompira omogućava njegovo gajenje u gotovo svim krajevima, počev od ravnica, pa sve do visokih planina gde se druge poljoprivredne kulture ne mogu gajiti. Svako od ovih područja ima svoje prednosti i nedostatke u pogledu načina i vrste gajenja, pogodnosti, sorte, dužine vegetacionog perioda i dr. Tako se, na primer, u ravničarskim krajevima, uprkos visokim temperaturama, mogu dobiti visoki prinosi, čak i preko 500 mc/ha, dok se umnožavanjem semenskog krompira u planinskim područjima (preko 1000 metara nadmorske visine), dobija manji prinos, ali zato najkvalitetnijeg semenskog krompira i tako postižu približni ekonomski efekti.

Pripreme za sadnju i sadnja krompira mogu otpočeti pre početka vegetacionog perioda. Ranim naklijavanjem semenskog materijala, s proizvodnjom se može početi već krajem januara meseca. Tada se seme izlaže odgovarajućim temperaturnim i svetlosnim uslovima, da bi se dobile klice na svetlosti, čime se praktično dobija više od 3-4 nedelje, koje bi nenaklijale krtole do nicanja morale provesti u zemlji.

Ranijim sađenjem, koje je u nekim godinama i nekim krajevima moguće, ponekad, već krajem februara ili početkom marta, takođe se produžava korišćenje vegetacionog perioda, bez obzira da li se sadi naklijao ili nenaklijao krompir.

Krompir se, inače, u našim krajevima, u zavisnosti, od vremenskih prilika, sadi od početka marta u ravničarskim, do početka juna u planinskim krajevima. Međutim, optimalni rok sađenja kao druge kulture na zemljištu koje je prethodno korišćeno na primer za uljanu repicu, ječam, pa čak i pšenicu, jeste prva polovina jula, prethodno na svetlosti naklijalim krtolama. Tako se, u suvom ratarenju, ako ima dovoljno padavina ili uz zalivanje, ako vlada suša, dobija redovan rod krompira ranih ili srednje ranih, pa čak i srednje kasnih sorti i kada se krompir sadi posle neke druge kulture. Naklijavanjem, koje se može obavljati u određenim uslovima od januara do avgusta, može se za proizvodnju mladih krompirića u nekim krajevima, isto zemljište koristiti i tri puta u toku godine i tako dobiti tri roda.

Krompir je kao okopavina odličan kao predkultura za većinu poljoprjvrednih kultura, a u brdsko-planinskom području, posebno na visinama preko 700 metara, krompir je i jedina okopavina u gotovo svim plodoredima.

Posebno treba istaći mogućnost iskorišćavanja krtole krompira, kako u svežem stanju, tako i za preradu. Pored proizvodnje stonih sorti za pripremanje jela od krompira, što je najčešći slučaj, treba istaći i fabričku preradu krompira.

Najdužu tradiciju prerade krompira ima proizvodnja skroba i špiritusa. Skrob je godinama u zemljama srednje Evrope bio najvažniji proizvod od krompira i gotovo se isključivo dobijao iz njega. Skrob je bio sirovina korišćena za veliki broj finalnih proizvoda, počevši od upotrebe u prehrambenoj pa do farmaceutske industrije.

Ovo se u podjednakoj meri odnosi i na proizvodnju alkohola od krompira koji se koristi u proizvodnji različitih vrsta alkoholnih pića, kao i u hemijskoj industriji.

Najvažnija je prerada krompira u oplemenjene proizvode, i ona odmah posle upotrebe svežeg krompira zauzima najznačajnije mesto.

Krompir se dosta koristi i za ishranu i tov stoke.

U savremenoj proizvodnji krompira posebno mesto zauzima proizvodnja semenskog krompira, koji čini oko 10% ukupne svetske proizvodnje krompira. Semenski krompir se najviše proizvodi u posebnim područjima u kojima postoje povoljni klimatski, zemljišni i drugi prirodni uslovi.

Pored ostalog, krompir je i dijetetski proizvod i od velikog je značaja za očuvanje zdravlja. Njegova laka svarljivost, povoljan hemijski i aminokiselinski sastav belančevina čine ga nezamenljivim u ishrani ljudi.

Prehrambeni značaj

Visok prehrambeni kvalitet kao životne namirnice i veoma povoljan odnos hranljivih materija, predstavljaju najznačajnije svojstvo krompira.

Iako je do sada izvršen veliki broj istraživanja o hemijskom sastavu krtole krompira, ne mogu se navesti pouzdani podaci za sve proizvodne uslove. Oni znatno variraju zavisno od niza ekoloških i proizvodnih faktora zemljište, đubrenje, klimatski uslovi, a pre svega količina vodenih taloga, sunčeva svetlost, relativna vlažnost vazduha kao i od mnoštva drugih uslova.

Stoga navodimo podatke o prosečnom hemijskom sastavu krtola krompira sa kolebanjima koja nastupaju zbog navedenih uslova.

S obzirom na hemijski sastav krtola i odnos pojedinih sastojaka, krompir predstavlja nezamenljivu hranu sa svim pozitivnim osobinama koje imaju povrtarske kulture.

Skrob. Kao što se iz navedenih podataka može videti, skrob čini pretežni deo suvih materija, tj. oko 75%, i njegov sadržaj se kreće od 8 do 29,4%, u zavisnosti od sorte, klimatskih, zemljišnih i drugih ekoloških i proizvodnih uslova.

Skrobna zrnca krompira znatno su pogodnija za ishranu, jer ne bubre tako intenzivno kao skrobna zrnca pšenice. Otuda hleb spravljen sa 5-10% krompira duže zadržava svežinu i druge pozitivne farinološke osobine.

Slično je i sa drugim prehrambenim proizvodima spravljenim od krompira gde je skrob u povoljnijem obliku negoli u proizvodima spravljenim od pšeničnog brašna.

Skrob iz krompira se bolje resorbuje ako se krompir kuva, jer to povećava lepljivost skrobnih zrnaca. Ovako pripremljen, u prolazu kroz probavni trakt čovečijeg organizma, lakše se vari i razlaže. Otuda je krompir u vidu pirea mnogo povoljniji jer se lakše vari, te ima veću dijetetsku vrednost nego pečen ili pržen krompir.

Sadržaj skroba u krtoli krompira je u tesnoj veži sa specifičnom težinom krtole, što se koristi i u praktične svrhe za određivanje sadržaja skroba pojedinih uzoraka i partija krompira pomoću Rajmanove vage ili potapanjem krtole u određenu koncentraciju kuhinjske soli.

Belančevine. Pored skroba najznačajniji sastojak krtole krompira su belančevine. Iako je njihov sadržaj relativno mali, kreće se od 0,7 do 4,6%, vrlo su visokog prehrambeno-tehnološkog kvaliteta.

Sadržaj belančevina takođe zavisi od klimatskih, zemljišnih i drugih ekoloških uslova, a posebno je u zavisnosti, odnosno u korelaciji, sa sadržajem skroba u pojedinih sorata. Sorte sa većim sadržajem skroba imaju manji procenat belančevina i obratno.

Kvalitet belančevina sadržanih u krompim je u njihovom veoma povoljnom amino-kiselinskom sastavu. Od ukupno 19 amino-kiselina, 8 su esencijalne, odnosno ljudski organizam nije u stanju da ih sintetiše te se obavezno moraju uneti hranom. Ovih amino-kiselina ima u krompim u značajnim količinama, te se tako dnevnom upotrebom od 300 g krompira ishranom unese u organizam 30-43% nekih od ovih amino-kiselina izuzev metionina (22%), kojeg je u krompim nešto manje.

Iz navedenih podataka može se sagledati da, iako ih je relativno malo, belančevine krompira imaju visoku biološku vrednost, te su stoga od posebnog značaja za čovečiji organizam. Po Wirthsu (1963), proteini krompira su znatno potpuniji od proteina koje sadrže mleko i sir.

Računato po vrednostima S. W. Souci i saradnici (1962). Potrebe odraslog muškarca težine 70 kg. po podacima J. H. Wattsa i saradnika (1964).

Vitamini. Pored ostalih faktora vitamini su u krtoli krompira od izvanrednog značaja i ovu životnu namimicu čine jednim od najvećih izvora vitamina.

Krompir je osobito bogat vitaminom C (askorbinska kiselina), zatim nikotinskom kiselinom, vitaminom Bi (thiamin) i B2 (riboflavin), a sadrži i vitamin A (provitamin), karotin, piroxidin, pantotensku kiselinu, biotin i phyllochinon.

Nekima od navedenih vitamina čovečiji organizam se dobrim delom snabdeva upravo iz krompira ukoliko je on redovno zastupljen u obroku. Sa pravom se može reći da je krompir osnovni izvor navedenog vitaminskog kompleksa porodica sa nižim standardom i seoskog stanovništva u regionima gde je proizvodnja krompira razvijena, posebno u brdsko-planinskim predelima.

Kao što se iz tabele 3 može videti, sa 300 g krompira u dnevnom obroku može se pokriti i do 50% dnevnih potreba u vitaminu C, 20% u nikotinskoj kiselini, 18,7% u vitaminu Bi itd. Treba napomenuti da tokom uskladištenja krompira za vreme zime, u zavisnosti od uslova, pod kojima se on čuva, dolazi do manjih ili većih gubitaka u sadržaju vitamina. Međutim, čak i do proleća, pa i pod najnepovoljnijim uslovima čuvanja, u krompiru se može zadržati 40-70% vitamina, kako to tvrde J. Barkek, L. W. Mapson i drugi (1952).

Vitamini se delimično gube i pri preradi krompira, kao i prilikom njegovog spravljanja za jelo, posebno vitamin C. Tako, na primer, pri kuvanju ljuštenog i sečenog krompira može doći do gubitka u vitaminu C od 5 do 30% po W Fmnkeu, F. Lauersenu i drugima (1960). Pri fabričkoj proizvodnji pomfrita, ovaj gubitak se kreće od 5 do 18% a pri preradi svežeg krompira u pire, odnosno u pahuljice, i do 27%.

Mineralne materije. Po svom hemijskom sastavu krtola krompira sadrži od 0,4 do 1,9% pepela, ili u proseku oko 1,1% u svežoj supstanci, dok se ovaj sadržaj u suvoj materiji kreće od 4 do 5%.

Ove mineralne materije nalaze se mahom u obliku njihovih oksida i soli. Najzastupljeniji je kalijum-oksid (K20) sa prosečno 56%, zatim fosfor-pentoksid (P205) 15%, sumpor-trioksid (S03) 6%, magnezijum-oksid (MgO) 4%, natrijum oksid (NaO) 3%, kalcijum-oksid (CaO) 1,5% i silicijum-dioksid (Si02) 1,0% (po S. Schwimmeni \ H. K. Bumi( 1959), kao i K. Schreiberu (1961).

Pored navedenih elemenata, u nešto manjim količinama od 0,7 mg do 100, u 100 grama suve materije zastupljeni su i hlor (Cl), gvožđe (Fe), aluminijum (Al), cink (Zn), bakar (Cu), mangan (Mn) i bor (B). Osim toga Lampit i Goldenberg (1940) ustanovili su još prisustvo 17 drugih elemenata, koji se takođe nalaze u sasvim malim količinama ili u tragu u krtolama krompira.

Kao što se iz navedenih podataka može videti, krompir je jedan od najvažnijih izvora mineralnih materija i mikroelemenata, potrebnih ljudskom organizmu. Ove materije imaju za ljudski organizam trojaku funkciju; služe kao osnova za izgradnju, odnosno očvršćavanje skeleta, zatim obezbeđuju soli neophodne za obavljanje fizičko hemijskih funkcija u organizmu, i predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje komplikovanijih veza u organizmu kao što su hormoni i fermenti, kako to tvrde Schoustra i WilIems (1955).

Računa se da je pri normalnoj ishrani za normalno obavljanje životnih funkcija dovoljno uneti u organizam dnevno 25 do 50 grama mineralnih materija. Ako se kroz dnevni obrok unese 300 grama krompira, time se zadovoljavaju dnevne potrebe u gvožđu sa 21%, u fosforu 9,6%, u kalcijumu 3,4% i u kalijumu oko 80%.

Posebno treba istaći pozitivan odnos kalijuma i natrijuma u krompiru koji imaju značajan dijetetski karakter.

Poreklo istorijat uvođenja i širenja proizvodnje krompira u Evropi

Poznato je da krompir vodi poreklo iz visokih predela Anda, odnosno iz južnoameričkih država Čilea i Perua, gde i danas rastu mnoge divlje vrste roda Solanum. Od ovih je tokom vremena, dobijena današnja, kultivisana vrsta krompira Solanum tuberosum kojoj pripadaju sve gajene sorte krompira u svetu.

Međutim, ove divlje vrste porodice Solanum su značajne i za savremenu proizvodnju krompira, jer predstavljaju neiscrpan genetski izvor mnogih pozitivnih osobina koje se danas koriste u međuvrstnoj hibridizaciji.

Evropljani su otkrili krompir u vreme otkrića Amerike, jer je u to vreme bio glavna hrana Inka u Čileu i Peaiu, Maja u Gvatemali i Acteka u Meksiku (Kvakan, 1951).

Međutim, prvi pisani podaci o krompiru datiraju iz 1553. godine. Izvesni Pedro De Cieza de Leon kao vojnik a kasnije i admiral, posle obilaska planinskih masiva današnje Kolumbije, napisao je hroniku u kojoj navodi da je pored kukuaiza koji slabo rađa, krompir najvažnija hrana tamošnjih stanovnika (Stuait, 1937).

Inače, krompir je u Evropu ušao na trijumfalan način. Januara 1565. godine žitelji grada Kuska su iz luke Kaljao poslali na poklon kralju Španije Filipu II kožnu torbu punu krompira, zapečaćenu pečatom vicekralja Perua. Nije bilo malo iznenađenje kada je u svečanoj dvorskoj atmosferi u prisustvu dvorjana i stranih ambasadora otvorena vreća iz koje su počele da ispadaju krtole krompira.

Odani katolik, Filip II, požurio je da poklon podeli s rimskim papom, a iz Vatikana deo krtola je odmah upućen u Nemačku. Nešto kasnije krompir je iz Italije stigao i u Belgiju.

Poznato je isto tako da je prefekt od Monsa Philippe de Sivry 1587. godine krompir poslao Cluisiusu, direktoru bečkog botaničkog vrta Rudolfa II.

Međutim, veće širenje krompira moralo je da sačeka duži vremenski period posle donošenja na evropsko tlo. Tek posle gladnih godina u Evropi (od 1771. do 1774. godine) sazreli su uslovi za njegovo brže širenje.

Izgleda da je krompir najkasnije prenet u Francusku. Godine 1771. Francuska Akademija iz Besansona je raspisala veliku nagradu onome ko pronađe odgovarajuću poljoprivrednu kulturu kao zamenu za hleb u slučaju nerodnih godina. U to vreme, posle tridesetogodišnjeg rata, iz zarobljeništva se u Francusku vratio iz Nemačke vojni lekar Paramentier. Njemu je pošlo za rukom da zainteresuje kralja Ljudevita XVI i ubrzo je krompir i na pariskom dvoru ušao u modu. Čak su se na jednoj svečanosti kralj i kraljica Marija Antoaneta zakitili cvetom krompira, što je doprinelo velikoj popularnosti krompira i Paramentiera.

U širenju proizvodnje krompira Paramentier se poslužio i lukavstvom. Tako je u toku dana na njivi zasađenoj krompirom, pred vađenje, postavljao straže da bi ih noću uklanjao što je doprinelo da su seljaci noću masovno vadili, odnosili i razmnožavali krompir.

Na Britanska ostrva krompir je donet nešto kasnije nego u Italiju tj. krajem 16. veka i to direktno iz Čilea. Međutim, gajenje krompira se znatno brže širilo u Irskoj jer je problem prehrane irskog stanovništva bio znatno akutniji nego engleskog i škotskog.

Prema Bukasovu i Kamerazu (1948) krompir je u Rusiju prvi doneo Petar I iz Nemačke i Holandije gde je boravio u svojim mlađim danima, prenoseći mnoga značajna privređna dostignuća u svoju zemlju.

U našu zemlju krompir je najverovatnije prenet iz Mađarske u koju je prispeo znatno ranije. Računa se da su ga hrvatski vojnici preneli negde oko 1780. godine.

Međutim, Mandekić (1923) navodi da je Dvorski savet u Beču, 1769. godine, nakon izveštaja graničnog inspektora barona Živkovića o obilasku Vojne Krajine, naredio pukovskim komandantima Krajine da vode brigu o većoj sadnji krompira.

Na područje Vojvodine krompir je uveden nešto ranije, jer su ga u Banat donosili seljaci kolonisti iz nemačkih oblasti Wiirtenberg i Saske, godine 1759.

Nije tačno utvrđeno odakle je prenet na uže područje Srbije, da li iz Vojne Krajine ili, što je verovatnije, iz Banata, ali se pouzdano zna da je knez Miloš zapovedio da seljaci sade krompir. Postoji verovatnoća da je posle seobe Srba jedan broj povratnika doneo krompir već krajem 18. veka, negde oko 1780-1790.

U Crnu Goru krompir je doneo vladika Petar I Petrović Njegoš s jednog od svojih putovanja u Italiju.

Zanimljivo je napomenuti da je krompir kao poljoprivredna kultura u SAD prenet iz Evrope i to tek početkom 18. veka. Razumljivo, to više nije bio krompir dobijen iz semena divljih vrsta roda Solanum kakav je stigao u Evropu, već kultivisan krompir koji se razmnožavao vegetativnim putem, kitolama. Prenet je i prvi put zasađen u državi Novi Hempšir, u koloniji Iraca, 1718. godine, pa je i danas ostao naziv irski krompir za razliku od slatkog krompira koji se tu gajio a ne pripada porodici Solanurn.