Po proizvodnji od oko 16 miliona tona (FAO, 1998/99) kruška među voćkama zauzima šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama (posle jabuke).
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 9.720.295 t u 1999. godini ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.
Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predeli-ma Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.
Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.
Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).
U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.
Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).
Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili breskve na primer).
Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavan-ju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja sorti kruške otpornih i tolerantnih prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.
SADRŽAJ
UMESTO PREDGOVORA
UVOD
ISTORIJSKI RAZVOJ GAJENJA KRUŠKE
PROIZVODNJA KRUŠKE U SVETU I KOD NAS
– Proizvodnja kruške u svetu
– Proizvodnja kruške u SR Jugoslaviji
MORFOLOGIJA KRUŠKE
– koren
– korenov vrat
– stablo
– deblo
– kruna
– grane i grančice
– list
– pupoljci
– cvet
– plod
– seme
KRUŠKA I EKOLOŠKI ČINIOCI
– Kruška i zemljište
– fizičke osobine zemljišta
– hemijske osobine zemljišta
– biološke osobine zemljišta
– tipovi zemljišta za gajenje kruške
Klima
– svetlost
– toplota
– voda
– vetar
Orografija
– nadmorska visina
– ekspozicija terena
– nagib terena
– velike vodene površine
FIZIOLOGIJA KRUŠKE
Individualno razviće (ontogeneza) kruške
Periodičnost u životnom ciklusu kruške
Periodičnost u godišnjem ciklusu kruške
Period zimskog mirovanja
Period vegetacije kruške
– rastenje korena
– listanje
– otvaranje pupoljaka
– formiranje i rastenje letorasta (mladara)
– formiranje spora i polnih ćelija (gameta)
– cvetanje kruške
– oprašivanje (polinacija) kruške
– oplođenje kruške
– formiranje cvetnih pupoljaka
– razvitak ploda i semena
– otpadanje plodova
– otpadanje lišća
RODONAČELNICI SORTI I PODLOGA KRUŠKE
– Pirus amygdaliformis Will.
– Pirus communis L.
– Pirus eleagrifolia Pallas
– Pirus nivalis Jacq.
OPLEMENJIVANJE KRUŠKE
– ciljevi oplemenjivanja
– naslednost kod kruške
– metode oplemenjivanja kruške
– rezultati rada na oplemenjivanju kruške u svetu
– rezultati rada na oplemenjivanju kruške u Jugoslaviji
– čuvanje genetičkih resursa kruške
SORTE KRUŠKE
– opšte napomene
– morfološki elementi značajni za prepoznavanje sorti kruške
– ocena vrednosti sorti kruške
– klasifikacija sorti kruške
– opis sorti krušaka
PODLOGE ZA KRUŠKU
– uticaj podloge na sortu kruške
– uticaj sorte na podlogu
– podudarnost i nepodudarnost sorte i podloge
– posrednici za otklanjanje inkompatibilnosti
– vrste podloga za krušku:
– generativne podloge
– vegetativne podloge
PROIZVODNJA SADNICA KRUŠKE
Proizvodnja generativnih podloga
Proizvodnja vegetativnih podloga
Proizvodnja kalem-grančica sorti krušaka
Tehnika proizvodnje sadnica kruške
– zasnivanje rastila
– kalemljenje kruške
– negovanje sadnica u rastilu
– vađenje i trapljenje sadnica kruške
PODIZANJE ZASADA KRUŠKE
– pripreme za podizanje krušika
– istražni radovi za podizanje krušika
– ekonomski uslovi
– podizanje krušika
– priprema zemljišta za sadnju
– raspored sorti za bolje oplođavanje
– priprema sadnica
– tehnika sadnje kruške
– radovi posle sađenja
– prinos i rentabilnost gajenja
AGROTEHNIKA I POMOTEHNIKA U GAJENJU KRUŠKE
Rezidba kruške
– osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života kruške
– vreme izvođenja rezidbe kruške
– oblici krune i rezidba kruške
Klasični oblici krune
– poboljšana piramidalna kruna
– vretenast žbun
– palmeta sa kosim granama
– palmeta sa horizontalnim granama
– maršanova kruna
Savremeni oblici krune za intenzivne i visokointenzivne zasade
– uski vretenast žbun
– vitko vreteno
– „V“ sadnja vretena
– transverzalna „Y“ sadnja
– rezidba kruške za rod
Održavanje i iskorišćavanje zemljišta u krušicima
– jalovi ugar
– zaledinjeno zemljište
– gajenje uzrodica
– gajenje biljaka za zelenišno đubrivo
– zastiranje zemljišta
– pokrivanje površine plastičnim folijama
– borba protiv korova primenom herbicida
– zaštita od glodara
Mineralna ishrana kruške (đubrenje)
– makroelementi i njihova uloga
– mikroelementi i njihova uloga
– vrste đubriva
– potrebe kruške za pojedinim hranivima
– određivanje normi đubriva
– vreme đubrenja kruške
– načini đubrenja kruške
Navodnjavanje kruške
– određivanje potrebne količine vode
– vreme navodnjavanja
– načini navodnjavanja
– voda i njena svojstva za navodnjavanje
Prouzrokovači bolesti i štetočine kruške
Zaštita kruške od niskih temperatura – mrazeva
Ostale agrotehničke i pomotehničke mere
– prekalemljivanje kruške
– podmlađivanje kruške
– presađivanje starijih stabala kruške
– hloroza kruške
– regulisanje rodnosti kruške
Berba kruške
– određivanje vremena berbe
– hranljiva i upotrebna vrednost plodova
– način berbe
– organizacija i tehnika berbe
– klasiranje plodova
– pakovanje plodova
– transport plodova
ČUVANJE KRUŠKE
– uticaj bioloških svojstava ploda i tehnologije gajenja kruškena kvalitet čuvanja
– način čuvanja kruške
– režim čuvanja sorti kruške
– promene plodova kruške za vreme čuvanja
– parazitna oboljenja plodova kruške u skladištu
LITERATURA