Kupina je veoma rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi, u spontanoj (prirodnoj) populaciji. Uprkos širokom rasprostranjenju, u kulturu je uvedena relativno kasno, tek krajem 19. i početkom 20. veka, kada se dugo gajila samo u vrtovima ljubitelja voćarstva.
U našoj zemlji raste samoniklo najčešće pored puteva i to skoro na svim nadmorskim visinama (do 1.000m/n.v.). Prilagođena je najrazličitijim zemljišnim i kiimatskim uslovima. U Srbiji je počela da se gaji tek nakon Drugog svetskog rata, sa ozbiljnom tendencijom komercijalne proizvodnje.
Privredni značaj ove vrste jagodastog voća potencijalno je vrlo veliki iz više razloga. Ona nije probirač zemljišta i položaja, a pokazuje i relativnu otpornost na sušu. Lako se razmnožava i gaji. Rano prorodi, a zatim rađa redovno i veoma obilno (oko 20 t/ha). Većina sorti kupine sazreva u avgustu.
Plod kupine sadrži veliki broj dragocenih sastojaka koji veoma povoljno deluju i preporučuju se posebno deci, mladima i rekonvalescentima. To su šećeri (10-20%), organske kiseline (0,17-1,50%), vitamini (C 30 mg%, provitamini A 15-20mg%, B kompleksa i dr.), bojene materije (antocijani, flavonomi i dr.), mineralne materije (Ca, Fe, P, Zn, Co, Mo), pektini, celuloza, belančevine, ulja i dr. Posebno treba istaći visok sadržaj gvožđa u plodu kupine, što mu daje poseban značaj u sprečavanju i otklanjanju malokrvnosti.
Zbog izuzetne biološke vrednosti plodovi su pogodni za potrošnju u svežem stanju, za zamrzavanje i kao sirovina za preradu (u sokove, slatka, džemove, vina i dr.).
Autor
Prof. dr Evica Mratinić
Sadržaj
Uvod
Proizvodnja kupine u svetu i u Srbiji
Morfologija kupine
Ekologija kupine
Fiziologija kupine
Sorte kupine sa trnjem
Sorte kupine bez trnja
Tehnologija gajenja kupine
Razmnožavanje kupine i proizvodnja sadnog materijala
Vađenje, trapljenje, pakovanje i transport sadnica
Podizanje zasada kupine
Tipovi zasada kupine
Priprema za podizanje zasada kupine
Priprema zemljišta
Raspored i razmak sadnje
Vreme sadnje i priprema sadnica kupine za sadnju
Sistemi gajenja kupine
Postavljanje naslona
Nega zasada kupine u rodu
Obrada i održavanje zemljišta
Rezidba kupine
Đubrenje kupine
Navodnjavanje kupine
Zaštita kupine od prouzrokovača bolesti i štetočina
Berba kupine
Čuvanje plodova kupine
Hranljiva i upotrebna vrednost plodova kupine
Prinos i rentabilnost gajenja
Literatura
Čuvanje plodova kupine
Plodovi kupine su veoma osetljivi i podležu brzom kvarenju i zbog toga ih u običnim skladištima ne treba čuvati duže od jednog dana.
Čuvanje plodova i u hlađenom skladištu nije dugo. Prema Stankoviću (1982), čvrsti i mehanički neoštećeni plodovi kupine mogu se čuvati 4-5 dana u normalnoj hladnjači (na temperaturi od -0,5 do 1°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 90%) ako su namenjeni stonoj potrošnji, odnosno do četiri nedelje, ako su namenjeni za preradu. Pre iznošenja plodova iz hladnjače, treba ih držati 15-18 časova u komorama na temperaturi od 6-8°C da bi se izbegla kondenzacija vodene pare na plodovima i njihovo brzo propadanje.
Kupina se može duže čuvati za preradu u zamrznutom stanju. Na taj način plodovi sačuvaju svu svoju hranljivu i tehnološku vrednost, čak i vitamin C koji je podložan brzom razlaganju.
Pripremljeni plodovi kupine (zdravi, čvrsti, oprani) stavljaju se u pogodne posude (koje se ne pune do vrha) i skladište u komore u kojima se prethodno hlade na 0°C. Kada su plodovi ohlađeni, sudovi se hermetički zatvaraju i u tunelima za duboko zamrzavanje na temperaturi od -35 do -45°C se zamrzavaju. Posle zamrzavanja plodovi se čuvaju na temperaturi od -18 do -20°C, bez promene i više od godinu dana.
Međutim, nakon odmrzavanja plodovi se moraju odmah upotrebiti.
Pored ovog načina zamrzavanja, plodovi kupine se mogu zamrzavati uz upotrebu 50% šećemog simpa ili šećera, kao i u obliku kaše, soka i dr.
Hranljiva i upotrebna vrednost plodova kupine
Plod kupine je lepog, atraktivnog izgleda, specifične crne boje, skladnog slatko-nakiselog ukusa, izražene arome. Ima veliku hranljivu, lekovitu i zaštitnu vrednost, koja umnogome zavisi od sorte, stepena zrelosti, rodnosti i primenjene agrotehnike.
Plod kupine, prema Šoškiću (1989), može da sadrži u proseku 15-21% ukupnih suvih materija, 7,54-9,85% ukupnih šećera, 6,13-9,15% redukujućih šećera, 0,57-1,41% saharoze, 0,87-1,30% ukupnih kiselina, 0,39-0,66% pektina, 0,30-0,585 mineralnih materija, oko 1,2% belančevina, oko 1,0% masnih supstanci, oko 4,0% celuloze, od 0,67 do 1,02 mg% bojenih supstanci, od 18 do 20 mg% vitamina C, od 15,4 do 22,3 mg% provitamina A, oko 0,4 mg% vitamina PP i manje količine vitamina B1, B2 i B6 i dr.
Iz svega iznetog može se zaključiti da je sadržaj hranljivih komponenti u plodu kupine dosta visok, ali da postoji značajna razlika između plodova samoniklih vrsta kupine i sorti, kao i između sorti kupine različitih grupa, dok su te razlike među sortama iste grupe relativno male (Šoškić,1982; Mratinić, Kojić. 1998)
Plod kupine je izuzetno visoke biološke vrednosti. Smatra se bogatim izvorom gvožđa, kojega prema Stankoviću (1982) ima do 1 mg%, a koji je vrlo važan mikroelement za sprečavanje i otklanjanje malokrvnosti.
Sveži plodovi i sok kupine su odlično laksativno sredstvo, mineralne supstance i organske kiseline regulišu Ph krvi, poboljšavaju krvnu sliku i utiču na sniženje krvnog pritiska. Vitamini jačaju otpornost organizma, pektini doprinose zaštiti od arteroskleroze i infarkta, celuloza utiče na poboljšanje varenja, a bojene materije na vidni purpur. Plod kupine ima prednost kao hrana nad ostalim namirnicama i po tome što je male energetske vrednosti.
Zahvaljujući bogatom hemijskom sastavu, plodovi kupine su vrlo pogodni za razne namene: za duboko zamrzavanje, razne oblike prerade, bojadisanje drugih proizvoda od voća, za potrošnju u svežem stanju i u kulinarstvu za spravljanje raznih poslastica.
Za duboko zamrzavanje su najpogodniji plodovi sorti: Tomfri, Smutsen, Darou, Jang i dr.
Za industrijsku preradu u sokove, sirupe, kompote, džemove, slatka, žele i dr. vrlo su pogodni plodovi samoniklih vrsta kupine i sorti: Himalaja, Bojsen, Bejli, Tomfri, Smutsen i dr.
Kao bojadiseri proizvoda od voća mogu se koristiti plodovi svih sorti kupine, ali kao najbolji su se pokazali plodovi samonikle kupine i sorte Smutsen, jer sadrže najintenzivnije obojen sok.
Za stonu potrošnju su pogodni plodovi koji imaju slatkonakiseli ukus i prijatnu aromu, kao što su kod sorti Eboni king, Blek satin, Torlens jang, Smutsen i dr.
Od kupine se mogu praviti i specijalna vina, sirće i drugi proizvodi.
Prinos i rentabilnost gajenja
Kupina je vrlo rentabilna voćna vrsta jer donosi rod već u drugoj godini posle sadnje, a u trećoj godini daje pun rod.
Rađa redovno i obilno, tako da u povoljnim agroekološkim uslovima i pri savremenom gajenju daje visoke prinose koji se kreću (zavisno od sorte) do 20.000 kg, pa čak i do 35.000 kg po hektaru.
Troškovi podizanja kupinjaka (koji obuhvataju nabavku sadnog materijala, pripremu zemljišta i sadnju) iznose u proseku oko 2.250-2.500 €/ha.
Troškovi nege kupinjaka u prvoj godini, uz postavljanje naslona, iznose u proseku oko 3.500 €/ha, što ukupno iznosi oko 6.000 €/ha.
S obzirom na to da kupina već u drugoj godini po sadnji prorodi i može dati rod i od 15.000 kg/ha, a da se prosečna cena 1 kg plodova kupine kreće od 0,5-1,5 € (od 2010. godine), to znači da će se već tada sredstva uložena u podizanje kupinjaka u celini vratiti.
Troškovi redovne proizvodnje su oko 2.250 €/ha, a čista godišnja dobit po hektaru može biti od 5.000 do 10.000 €, pa čak i do 15.000 €, zavisno od intenzivnosti proizvodnje.
Eksploatacioni vek kupinjaka je od 12-15 godina.