Jagodasto voće: kupina, borovnica, ribizla i ogrozd, sve do pre nekoliko godina nije privlačilo neku posebnu pažnju naših poljoprivrednih proizvođača, bar je kao kulturno bilje koje zaslužuje neka posebna ulaganja u zasnivanje atraktivnijih površina za njihovo uzgajanje. Ovde je, donekle, izuzetak crna ribizla, dok su se kupina i borovnica mogle naći na tržištu isključivo kao plodovi iz sakupljačke privrede, obrani sa divljeg, nekultivisanog rastinja.

Posebno povećan interes za plodove ovih kultura i na domaćem i stranom tržištu motivisao je veći broj privrednih organizacija u zemlji da problemu izučavanja mogućnosti intenzivnog gajenja ovih biljaka u našim uslovima posvete veću pažnju. Ovo tim pre što su inostrani selekcioneri od divljih biljaka, na primer kupine i borovnice, uspeli da stvore plemenite sorte, prilagođene i mogućnostima intenzivne proizvodnje i sa mnogo većim prinosima nego što su davali njihovi divlji preci.

Zahvaljujući ovome, privrednici ovih zemalja dobili su nove poljoprivredne kulture, koje su im obezbeđivale visoke prinose i dohotke, a industrija nove sirovine za proizvodnju robe koja je imala siguran i stalan plasman na tržištu.

Stabla proizvodnja ovog jagodastog voća u nekim zemljama Evrope i Amerike postala je već tradicionalna, a u nas je još uvek novina. Obzirom da se već danas stvaraju uslovi da zainteresovani za njega mogu doći i do potrebnog sadnog materijala i za veće zasade, smatrali smo za potrebno da pripremimo ovu knjižicu i naše čitaoce upoznamo, najpre sa sortimentom ovih kultura, a zatim i sa ostalim neophodnim obaveštenjima o agrotehnici njihovog uzgoja od zasnivanja do berbe plodova.

Uzgoj jagodastog voća zahteva veće angažovanje Ijudske radne snage od uzgoja drugoga voća. Ovo se naročito odnosi na branje, koje, međutim, ne zahteva neku posebnu stručnost, pa ga mogu obavljati i deca na seoskom domaćinstvu. Imajući u vidu visoku rentabilnost u proizvodnji ovih kultura, smatramo da povećano angažovanje Ijudske radne snage neće biti neka veća prepreka njihovom širenju, pa su zbog toga i sve informacije iz ove publikacije namenjene, pre svega, ovim domaćinstvima i proizvođačima, sa manjim zasadima i koja neće biti u mogućnosti da koriste savete stručnih službi agronoma poljoprivrednih dobara i zadruga, koji se obavezno daju u kooperantskoj proizvodnji.

Redakcija

Sadržaj

KUPINA

Proizvodnja u našoj zemlji
Biološke osobine
Razmnožavanje
Sorte
Mesto položaj i zemljište za gajenje
Sađenje
Orezivanje
Đubrenje
Zaštita od bolesti i štetočina
Berba

BOROVNICA

Osobine borovnice i njeno gajenje
Sorte visokorastućih borovnica
Agroklimatski uslovi za gajenje
Obrada i đubrenje
Zaštita od bolesti i štetočina
Berba

OGROZD

Razmnožavanje
Nega
Sorte
Štetočine i bolesti

CRNA RIBIZLA

Značaj gajenja ribizle
Zemljište, položaj i klima
Sađenje
Rezidba
Đubrenje
Berba plodova
Štetočine i bolesti
Sortiment crne ribizle
Razmnožavanje

CRVENA RIBIZLA

ZAŠTO TREBA GAJITI KUPINU, BOROVNICU, OGROZD I RIBIZLU

RASADNICI U ZEMLJI ZA NABAVKU SADNICA

RECEPTI ZA SPRAVLJANJE PRERAĐEVINA

Crna ribizla

Značaj gajenja ribizle

U našoj zemlji se od 1954. godine naglo proširila crna ribizla (rod Ribes), i to najpre u Sloveniji, a zatim i u drugim republikama.

Smatra se da danas u našoj zemlji ima preko 2.000 hektara pod ribizlama. U zavisnosti od stanja zasada, prinosi su različiti. Smatra se normalnim da crna ribizla rađa od 7 do 10.000 kg po hektaru, a da je kod crne moguć prinos i do dva vagona.

Iako su plodovi svih vrsta ribizle bogati sadržajem vitamina C, ovog korisnog sastojka u ishrani ljudi ima najviše u plodovima crne ribizle.

Pored vitamina A, B i C, plodovi crne ribizle sadrže i različite mineralne materije, kiseline i pektinske materije, koje inače korisno utiču na zdravlje ljudi. Otuda se plodovi ribizle uopšte, a posebno crne, preporučuju zdravim osobama kao i deci. odnosno rekonvalescentima i u svežem stanju u obliku sokova, voćnog koncentrata i smrznutom stanju.

Prema tome, u gajenju šireg asortimana jagodastog voća, ribizli, svakako, pripada značajno mesto.

Uz dobru negu, odnosno agrotehniku, zasad ribizle može trajati do 20 i više godina.

Plodovi ribizle vrlo dobro podnose transport i nisu podložni truljenju, pa su i sa ovog razloga interesantni za preradu za mnoge krajeve naše zemlje.

Osobine ribizle

Kao što smo napomenuli, ribizla je višegodišnja biljka, uspravnog žbuna, koji dostigne i do 2 m visine.

Ribizla ima jak korenov sistem plitko ispod zemlje.

Cela biljka crne ribizle, stablo, list, plod odaje vrlo karakterističan miris.

List je trodelan ili petodelan. Cvetovi su sakupljeni u grozd, a njihov broj se kreće od 5 do 15.

Oblik, dužina i kompaktnost grozda, takođe, varira, što zavisi od sorte,

Ribizla je samooplodna, ali ipak neke sorte slabije rađaju uz samooprašivanje. Zato treba saditi više sorti, a za dobro oprašivanje ribizle, kao uostalom i za ostalo voće treba u zasad postaviti nekoliko košnica sa pčelama.

Inače, plod je bobica okrugla ili blago spljoštena, obavijena glatkom kožicom crne, crvene ili žućkaste boje.

Zemljište, položaj, klima

Ribizla se može gajiti na različitim tipovima zemljišta. Gajenje, odnosno plemenite sorte, uspevaju na peskovitim glinovitim zemljištima sa dubokim oraničnim slojem, dovoljno rastresitimisa dosta humusnih materija. Ribizla voli kiselo zemljište sa oko 800 mm padavina godišnje. Smatra se da će ribizla dati apsolutno veće prinose na visinama većim od 600 m, a time i veći ekonomski efekat. Međutim, u poslednje vreme se preporučuje gajenje ove kulture i na nižim terenima, naročito onima sa više atmosferskih padavina, s tim da su i drugi faktori agrotehnike na potrebnom nivou.

Hladniji položaji, odnosno ekspozicije – severni i severoistočni – preporučljiviji su nego južni, zbog zaštite biljaka od štetnih južnih vetrova.

U prilog položaja važno je istaći da i vazdušno provetravanje ima značajnu ulogu, obzirom da se time izbegavaju rani prolećni mrazevi, od čega čitav rod ribizle jako strada.

Crna ribizla je najosetljivija neposredno pre otvaranja pupoljaka i odmah posle zametanja plodova. Dovoljna je temperatura od minus 2°C da uništi ceo rod u’ toj godini.

Pripreme za sadnju

Duboko oranje zemljišta od 40 50 cm. za sadnju ribizle treba izvesti znatno ranije pre sađenja, iz poznatih razloga, Ovim zemljište dobije bolju strukturu pod dejstvom kiše, sunca, vetra i vazduha.

Pravilno zasađena sadnica crne ribizle: sadnice crne ribizle se moraju posaditi 4—5 cm dublje no što su bile u prporištu, tako da 2-3 donja pupoljka budu u zemlji. Naredne godine, iz toga dela sadnice razviće se nova prizemna stabla. Ako im je osnova u zemlji, ona će se ukoreniti. Od tako posađenih prporaka razviće se jaki, snažni i visoko produktivni žbunovi.

Ukoliko se prporci posade plitko, žbunovi će se razvijati slabije, a time slabije i rađati.

Po obavljenom sađenju, svaki prporak treba zaliti sa 5-6 lit. vode da bi se zemlja što bolje priljubila uz žile i na taj način istisnuo vazduh oko njih.

Stajnjak je i ovde za svaku preporuku i njega pre oranja treba rasturiti po celoj površini. Ako stajskog đubriva nema za đubrenje po celom terenu, nastojati da se upotrebi bar, u jamice prilikom neposredne sadnje.

Stajsko đubrivo će blagotvorno uticati na intenzivniji rast sadnica prvih godina, a pomoći će i među usevima koji se preporučuju u prvoj godini vegetacije.

Sađenje ribizle

Jesenja sadnja ribizle je bolja od prolećne, jer se zemljište bolje sleže, vlažnije je i time žile sadnica brže uspostavljaju vezu sa matičnim tlom.

U svakom slučaju, iz iskustva govoreći, biljke posađene u jesen pokazuju brže i bolje razviće u proleće i u toku života, što je sigurno važno za buduću rodnost zasada.

Ukoliko nije moguće izvesti jesenju sadnju, za preporuku je zasaditi ribizle što ranije u proleće, vodeći pri tome računa da se sadnja ne obavlja po izrazito hladnom vremenu da ne bi došlo do izmrzavanja nežnih žilica sadnica.

Izgled otvorenog banka u kome se vidi položaj i razmak posađenih sadnica crne ribizle.

Kvalitet sadnog materijala

Izlišno je govoriti da za podizanje zasada treba upotrebiti prvoklasan sadni materijal.

Pre svega, sadnice treba da su sa dobro razvijenim korenovim sistemom, sa najmanje 3—4 razvijene žile, dužine do 15—20 cm. Nadzemni deo sadnica treba da ima jednu, a poželjno je i dve do tri, razvijene grane, dužine oko 40 cm.

Neposredno pre sadnje, žile treba skratiti za 1/3. Nadzemni deo, ukoliko je bujan i ima 3-4 grančice, treba orezati na 1-2 okca, a ukoliko je sa jednom ili dve grane, orezati na po jedan vidljiv pupoljak.

Uobičajeno je prilikom sađenja svog voća, pa i ovde, potapanje korenovog sistema u rastvor ilovače (gline) i goveđe balege.

Ukoliko se izvodi prolećna sadnja, ova mera je obavezna, jer se vlažan sloj ilovače prilepi za korenov sistem i time se pomaže brže kretanje mladih žilica.

Vodeći računa o bujnosti sorte, o nagibu zemljišta, kao i o njegovom položaju i načinu obrade, treba izabrati najpodesnije rastojanje, odnosno razmak sadnje. Kao najefikasnije rastojanje preporučuje se sadnja ribizle na 3 x 1,5 m. u plantažnim zasadima.

Dobro pripremljene sadnice (orezane i natopljene) stavljamo u jamice, dubine oko 50 cm.

Preporučuje se sadnja sadnica ribizle u nešto kosom položaju, što se objašnjava boljim oživljavanjem posađene biljke. Naročito treba voditi računa da korenov sistem – žile budu pravilno raspoređene.

Ukoliko se upotrebljava stajsko đubrivo, a poželjno je u svakom slučaju, njega treba najpre ubaciti u jamić, a zatim odmah jednu lopatu rastresite vlažne zemlje.

Posle toga treba pravilno rasporediti žile sadnice po podlozi jamića, ponovo nabacati zemlju preko žila i blago nagaziti. Ako jamić nije ispunjen do vrha, još jednom nabacati zemlju i na kraju je posoliti šakom mineralnog đubriva, najbolje kombinovanog (NPK).

Ukoliko je sadnja obavljena u jesen, neka posebna obrada zemljišta nije potrebna. Međutim, posle proletnje sadnje nužno je plitko kultiviranje (frezovanje) zemljišta, radi razbijanja pokorice, a i zbog toga što je zemljište tokom sadnje dosta ugaženo. Ovo utoliko pre ako se prve i druge godine u zasadu gaje među usevi, jer oni, unekoliko, ugrožavaju glavnu kulturu. Dobro je znati i naglasiti da prisustvo među useva onemogućava izvođenje solidne agrotehnike – upotrebu mehanizacije koja je nužna za zasnivanje i negu zasada ribizle. Isto tako treba znati da, zbog svojih specifičnih bioloških osobina, ribizla kreće vrlo rano u proteći će, pa je zbog toga potrebno vrlo rano otpočeti sa obradom zemljišta. Takođe je značajno da obradu zemljišta treba obaviti plitko, obzirom da ribizla ima plitak žiličast korenov sistem.

Rezidba ribizle

Ribizla daje najveće i najbolje prinose na bujnom jednogodišnjem izdanku. Stoga treba nastojati da žbunovi budu bujni, a naročito letorasti jednogodišnjeg izdanka. Ukoliko se žbun prve godine slabo razvija, već posle završetka prve vegetacije, preporučuje se rezidba na 2 do 3 pupoljka. Na taj način će ojačati koren, a dobiće se i 6 do 8 bujnih izdanaka. Najrodniji deo žbuna su jednogodišnji izdanci i letorasti iz prethodne vegetacije. Starije drvo — dvogodišnje, a naročito trogodišnje – daje slabiji rod i sitnije plodove. Imajući ovo na umu, lako ćemo shvatiti težnju za formiranjem mlađeg drveta.

Međutim, ovo se ne postiže ni lako ni jednostavno. Znači, rezidbu treba prilagoditi različitim stepenima bujnosti žbunova.

Tamo gde su obezbeđeni najbolji uslovi, odnosno dobra i blagovremena obrada, đubrenje svake godine i dobra zaštita, lako se može obezbediti dovoljno mladog i bujnog drveta.

U takvim slučajevima neće biti velike muke oko rezidbe. Operaciju rezidbe ćemo usredsrediti na proređivanje unutrašnjosti žbuna, uklanjanjem drveta – grana starijih od četiri godine.

Suprotno ovome, ukoliko je žbun slabije razvijen, rezidba mora biti jača. Takvom rezidbom težimo formiranju bujnijeg žbuna. U takvim slučajevima uklanjamo sve slabije izdanke do osnove žbuna (,,u glavu”), a i neke starije grane.

Pri ovakvoj situaciji unosi se veća količina stajnjaka, ili azotnih đubriva i time stimulira bujnost žbunova.

U praksi se odavno pokazalo dobrim da u jednom dobro razvijenom žbunu ribizle treba da bude podjednak broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih grana. Taj broj može biti od 3 do 5 komada od svakog uzrasta. Pri ovome se računa da će jednogodišnje zameniti dvogodišnje, a ove trogodišnje.

Đubrenje

Povremeno đubrenje zasada ribizle većim količinama stajnjaka je obavezno. Već prema izgledu i stanju žbunova, oni se svake godine prihranjuju i mineralnim đubrivima. U prilogu dajemo nekoliko primera đubrenja ovim đubrivima:

Primer	Način đubrenja	Vrsta đubriva	Količina đubriva kg/ha
I (Crvena ribizla)	1. Zaorati ili zariijati u jesen-zimu-proleće	14:14:14	350
–	2. Zariljati ili zaorati u jesen	40% kal. so	200
II (Crvena ribizla)	1. Zaorati ili zariljati u jesen-zimu-proleće	0:20:30	350
–	2. Zaorati ili zariljati u jesen	40% kal. so	150
–	3. Zaorati ili zariljati marta-aprila-juna	KAN – 27% N	200
III (Crna ribizla)	1. Zaorati ili zariljati marta-aprila	14:14:14 ili	800
–	–	16:16:16 ili	700
–	–	18:18:18	650
IV (Crna ribizla)	1. Zaorati ili zariljati u jesen-zimu	0:25:25	500
–	2. Zaorati ili zariljati marta-aprila-juna	KAN – 27% N	400

Od mikroelemenata, kao uostalom za sve vrste jagodastog voća, važni su magnezijum, mangan, bor i gvožđe. Ribizla povoljno reaguje na folijarno prihranjivanje (prskanje preko lišća „Vuksalom”, ili sličnim sredstvima).

Oprašivanje crne ribizle

Ribizle su samooplodne biljke, što znači da daju plodove oprašivanjem cvetova sopstvenim polenom. No, i pored te osobine, mnogi stručnjaci preporučuju gajenje po 2-3 sorte u istom zasadu.

U oprašivanju cvetova ribizle veliku ulogu imaju pčele. Naučno je dokazano da se prinosi kod sorte „Rozental” mogu skoro udvostručiti kod žbunova koje pčele posećuju.

Berba plodova crne ribizle

Ribizle treba, pre svega, brati u zrelom stanju. Ovo naročito važi za plodove namenjene zamrzavanju. Plodovi ribizle beru se dosta lako. Jedan radnik može da nabere za dan do 80 kg.

Štetočine i bolesti ribizle

Štetočine ribizle

Ribizlin staklokrilac (Synanthedon tipuliformis). Ženka u junu ilijulu položi oko 70 jaja na pupoljke mladih izbojaka. Ispiljene larve ubušuju se u izbojke i prodiru u sržni kanal. Napadnuti izbojnici se sasušuju.

Suzbijanje. Tokom cele godine sasecati i spaljivati napadnute izbojke. Koristiti zdrav sadni materijal. U junu i julu, pred piljenje gusenica, koristiti preparate Zolon PM, Sevin 50, Imidan 50, Gusation WP.

Obaviti najmanje dva tretiranja.

Ribizlina lisna vaš (Capitophorus ribis). Ugrožava letoraste i lišće ribizle u toku cele vegetacije. Suzbijanje se sprovodi čim se primeti pojava vaši. Koristi se sistemični insekticidi Sistemin, Fosfamid, Dimeton, Antio 33, Dimekron, Metasistoks, Nogos EC, Nuvan 50-EC, Kilval, Vapona EC 48, Dedevap, Tiodan EC 35, Dursban EC 48, Torak EC 24, Sumition S-40, Diptereks SL 80, Župireks SL 80 Pirimor i dr.

Ribizlin pregalj (Erophyes ribis). Ugrožava pupoljke ribizle prouzrokujući njihovu deformaciju i propađanje. U toku vegetacije razvija više generacija.

Suzbijanje. Obaviti 2-3 prskanja u vremenskom razmaku od 10 do 12 dana. Obavlja se istim preparatima kao i u prethodnom slučaju. Izuzetno se koriste Tiodan EC-35, Keltan, Fenudin, Neoron ili Tedion V-18, Torque ili Plictran.

Prvo prskanje obaviti obavezno pre cvetanja, a ostala kasnije u toku leta.

Osim navedenih štetočina ribizlu mogu da ugroze i štitaste vaši, smotavci, plamenac, agrilusi i dr. Za njihovo suzbijanje moraju se najčešće sprovesti posebna prskanja nekim od insekticida koji se koriste za suzbijanje smotavaca kod jabuke. Voditi računa o zadnjim rokovima primene pesticida.

Bolesti ribizle

Rđa ribizle (Cronatrium ribicola). Parazit ugrožava lišće prouzrokujući na njemu žute i mrkožute pege. Obolelo lišće se suši i otpada.

Suzbijanje. Odmah po pojavi primeniti Bakami kreč 25, Bakrocid, Faltan 50, Folpet 50-WP, Ortocid 50, Ortofaltan, Ortocid 83-, Cineb S-65,Delan, Ziman 80, Ditan M—45, Antrakol, Temetid, Radotiram, Radociram, Ciram S—75, Vitasan, Vondozeb, Ditan plavi, TMTD Župa S 80. i dr.

Antraknoza (Pseudopeziza ribis). Bolest se javlja na lišću u vidu sitnih, mrkih pega. U slučaju jačeg napada lišće se suši i otpada.

Suzbijanje. Odmah po pojavi istim preparatima kao i protiv rđe.

Najčešće virusno oboljenje ribizle je „reverzija”. Ona prouzrokuje promenu na lišću mladog letorasta i odsustvo plodova. Na liskama se konstatuje asimetričnost.

Reverzija na listu crne ribizle: 1. – izgled normalne liske, 2, 3 i 4 izgled obolelih liski.

Broj nerava u normalnoj liski je veći i sa intenzitetom bolesti opada.

Reverija na cvetovima: (a) normalna, zdrava cvast, (b) deformisan oblik na zaraženoj biljci.

Najsigurniji znak za raspoznavanje napada „reverzije“ je smanjen broj bočnih nerava, koji se od glavnog granaju levo i desno.

Sve žbunove zaražene „reverzijom” treba odstraniti iz zasada i spaliti.

Sortiment ribizle

Gajenje sorte crne ribizle su poreklom od dve vrste, čija se staništa nalaze u Evropi. To su Ribes vulgare, koja je izvorna forma za crvene ribizle i Ribes nigrum. Ovo objašnjenje odnosi se na evropske sorte crvene i crne ribizle. Američke sorte su poreklom od vrsta nastalih u Americi od autohtonog materijala. Američke sorte i vrste su manje cenjene u Evropi.

Danas u Evropi postoji veliki broj sorti različitog porekla (niske, holandske, engleske, nemačke i dr.). Kod nas u Jugoslaviji, u eksperimentalnim kolekcionim zasadima naših naučnih ustanova i škola, ima više sorti. Od većeg broja sorti samo je mali broj preporučen za proizvodne zasade. Mi ćemo dati kratak opis tih sorti.

Baldwin je sorta nepoznatog porekla. Žbunovi su srednje bujnosti, dosta kompaktni. Rano stupa na rod, rano cveta i daje plodove dobrog kvaliteta. Skoro na svakom rodnom pupoljku obrazuje se 1-2 grozda sa 6-9 bobica. Sazreva pozno plodovi su bogati vitaminom C.

Baldwin-hilltop je bujna selekcija sorte Baldwin. Skoro po svim osobinama jednake sa sortom Baldwin od koje je proizašao.

Boskoop giant (sinonimi: boskopski džin, boskopski orijaš ili kratko: boskop) je holandska sorta koja je selekcionisana 1885. god. Iz Holandije je raširena po zasadima mnogih zemalja.

Žbun karakteriše velika bujnost, te se smatra jednom od najbujnijih sorti crne ribizle. Grane žbuna se ne razvijaju u polje.

Kretanje vegetacije kod ove sorte nije rano, mada plodovi sazrevaju dosta rano. Obično se po rodnom pupoljku obrazuje po 1, a ređe 2 grozda sa 8-10 bobica — krupnih i sočnih.

Po rodnosti, ubraja se u srednje rodne sorte, čije se bobice ne drže dugo na grozdu, te berbu treba obaviti pre potpunog sazrevanja svih vršnih bobica. Ova sorta je vrlo osetljiva na pozne prolećne mrazeve i pegavost lišća.

Daniels september se danas u pomologiji smatra jednom od mutanti sorte Baldwin. Prema većini osobina ona je vrlo slična sorti Baldwin, ali sa izraženom bujnošću. Ova osobina se naročito ističe starošću žbuna. Od sorte Baldwin se razlikuje i po docnijem sazrevanju plodova. Bobice ove sorte se bolje drže na grozdovima. Pošto je ova sorta nastala promenama u pupoljku kao himera, ima sve karakteristike himera: nepostojnost sortnih karakteristika sa tendencijom reverzibilnosti (ponovo izražavanje sortnih karakteristika sorte od koje je proizašla) prema sorti Baldwin. Ova karakteristika se može javiti kako samo na jednoj grani tako isto i na celom žbunu. Zbog ove osobine i pojave, treba strogo voditi računa o izboru matičnih žbunova sa kojih će se skidati reznice. Žbunovi treba, po svim osobinama, da odgovaraju karakteristikama sorte, Daniels September-a. Na ovaj način ćemo dobiti sortno čist materijal.

Goliat. Ova sorta je našim proizvođačima poznata. U našu zemlju je uneta prvim uvozom sadnica. Karakteriše se bujnošću žbuna sa malo razvedenim granama. Obično obrazuje kraće grozdiće, po dva iz jednog rodnog pupoljka, sa oko 6 krupnih slatkih bobica koje se dobro drže na grozdu. Prema periodu sazrevanja plodova, dolazi u grupu srednje poznih sorti. Prilično je otporna na pozne prolećne mrazeve.

Po rodnosti, ubraja se u srednje rodne sorte, čiji plodovi ne dozrevaju jednovremeno. Zbog manjeg prinosa i manjeg broja plodova po grozdu, berba je nešto skuplja. Bobice imaju nešto tanju pokožicu u poređenju sa drugim sortama, te slabije podnose transport.

Wettington XXX je engleskog porekla, a dobivena je ukrštanjem holandske sorte Boskop sa sortom Baldwin, u East Malingu. Žbunovi ove sorte su bujni, karakteristični po mnogim bujnim razvedenim granama. Prema kretanju vegetacije, ova sorta je jedna od najranijih jer prva olista i cveta. Obično nosi po 1-3 srednje krupna grozda po pupoljku sa 7-8 bobica. Bobice su srednje krupnoće, slatko nakisele i vrlo aromatične sa visokim sadržajem vitamina C. Bobice se dobro drže na grozdu.

U pogledu rodnosti, dobiveni su dobri rezultati u različitim uslovima. Veća širina žbuna smatra se negativnom osobinom ove sorte. Iz ovog razloga treba nešto više pažnje obratiti rezidbi, radi dobivanja uspravnog žbuna.

Silvergiters (Silvergiters schwarze) je jedna od sorti koja je u našim uslovima, naročito na brdsko-planinskom području Srbije, dala izvanredne rezultate. U ostalim krajevima naše zemlje i u svetu veoma je cenjena. Žbun se karakteriše bujnošću sa manje razvijenim i razvedenim granama. Mladi letorasti i cvetovi su vrlo osetljivi na pozne prolećne mrazeve. Grozdovi su dugi, a bobice srednje krupnoće do krupne, slatke, srednje aromatične sa visokim sadržajem vitamina C. Lako se bere. Plodovi dobro podnose transport. U industriji su plodovi veoma cenjeni, te je vrlo preporučljiva za gajenje. Sadni materijal ove sorte je veoma cenjen i tražen.

Rozental je, takođe, vrlo cenjena sorta. Karakteriše se velikom bujnošću, bujnim granama i krupnim lišćem. Plodovi se nalaze na dosta dugim grozdovima, a nose krupne bobice, nakiselo-trpkog ukusa, aromatične i bogate vitaminom C.

Zeljasti delovi i cvetovi ove sorte su vrlo osetljivi na mrazeve. Po periodu sazrevanja plodova dolazi u grupu ranih sorti.

Pored ovih najbrojnih, u našoj zemlji se gaje još neke sorte dobrog kvaliteta, koje se po svojim biloškim i privrednim osobinama mogu preporučiti za šire gajenje. Među ove dolazi: Amos Black, Rootknop i dr.

Pre nego što odlučimo koju ćemo sortu u zasadu gajiti, treba se držati sledećih pravila:

Gajiti sorte približno ujednačenog i istovremenog perioda cvetanja i sazrevanja plodova. Jednovremeno cvetanje nam omogućava bolje oplođavanje. Istovremeno dozrevanje plodova omogućava istovremenu berbu plodova dve sorte.

Razmnožavanje crne ribizle

U principu crna ribizla se lako razmnožava. Za njeno razmnožavanje najbolji je način oživljavanja zrelih reznica, tj. reznica sa jednogodišnjih izdanaka skinutih pred kraj vegetacije.

Za ovu svrhu treba koristiti vrlo dobre razvijene, zdrave i sortne žbunove, čije je poreklo poznato i čiji je zasad ranije i zvanično umatičen. Takvi matični zasadi treba da su preko cele godine pod stručnom kontrolom.

Matični zasad treba obavezno u toku godine zaštititi od štetnih oboljenja i insekata. Samo sa zdravih žbunova može se dobiti garantovano kvalitetan sadni materijal.

Mada se smatra da su najbolje reznice sa donjeg, takozvanog bazalnog jednogodišnjeg izdanka, ipak se u praksi za reznice koristi ceo izdanak, izuzev njegovog vršnog dela.

Vršni deo se odbacuje, jer je tanji i nedovoljno zdrvenjen. Reznice se seku na dužinu od oko 18 do 20 cm. Donji rez treba da je 3-5 mm ispod najnižeg pupoljka, a gornji isto toliko iznad najvišeg, ali sa njegove suprotne strane.

Idealno bi bilo kada bi reznice neposredno posle skidanja odmah zasadili. No, pošto je to u praksi praktično nemoguće, obično se reznice seku, pa se posle sukcesivno zasađuju.

Pri sađenju reznica se toliko duboko sadi da joj iznad zemlje ostane jedno do dva okca-pupoljka iz kojih će se razviti grane buduće sadnice.

U organizovanoj proizvodnji, sa matičnog žbuna seku se svi izdanci jednovremeno i pakuju u korpe, sanduke i nosiljke bez skraćivanja. Rezanje reznica se vrši odvojeno, a ukoliko se odmah ne zasadi, obavezno ih treba privremeno utrapiti u vlažan pesak, treset ili mahovinu.

Vreme skidanja reznica

Veoma je važno odrediti pravi momenat za skidanje reznica. Najbolji rezultati se dobijaju kod reznica skinutih u poznu jesen (u oktobru ili novembru).

Reznice možemo seći u periodu dok se na vršnom delu nalazi nekoliko listova. U ovo doba skinute reznice daju najbolje rezultate u proizvodnji sadnog materijala. Skinute reznice u proleće obično se slabije oživljavaju, a sadnice dobivene od njih su uvek slabijeg kvaliteta.

Pripremljene reznice, po mogućstvu, treba odmah zasaditi. Ukoliko nismo u stanju da ih odmah zasadimo treba ih obavezno utrapiti u vlažan pesak ili zemlju. Pri trapljenju treba voditi računa da materijal u koji trapimo reznice bude vlažan i da dobro naleže na svaku sadnicu. Ovakvim trapljenjem sprečavamo sušenje reznica. Reznice treba saditi na rastojanju od 8 do 10 cm u redu, a red od reda na razmaku 70 cm. Ovo rastojanje se preporučuje ako se reznice drže u rastilu godinu dana.

Ukoliko treba da se drže 2 godine, onda razmak treba da bude veći (15 x 90 cm).

Posađene reznice u rastilu potrebno je pokriti tankim slojem zemlje, kao zaštitu od sušenja.

Iz jednog dobrog matičnog zasada (treća-četvrta godina), možemo dobiti od 200.000 do 350.000 hiljada dobrih reznica. Kolika će se količina reznica stvarno dobiti, zavisi od razvijenosti žbunova, bujnosti izdanaka i dužine reznica.

Crvena ribizla

U odnosu na rasprostranjenost površina pod crnom ribizlom, gajenje crvenih ribizla u svetu je više nego skromno. Ovo pored ostalog i zbog činjenice da su plodovi crvene manje traženi na svetskoj pijaci od plodova crne ribizle.

Ponašanje prema zemljištu

Najveće prinose i najbolje rezultate crvene ribizle mogu dati na dovoljno dubokim, propustljivim zemljištima, koja se brzo suše i koja su bogata kalijumom.

Propustljiva zemljišta zahteva crvena ribizla zato što ne podnosi teška, vlažna i bez drenaže, koja, inače, podnosi vrlo dobro crna ribizla.

Voli blago kisela do neutralna zemljišta, a što se tiče položaja, kao i druge voćne vrste, ne podnosi ekspozicije koje su izložene jakim i hladnim vetrovima.

Zasnivanje zasada

Za sadnju se koriste sadnice dobivene oživljavanjem reznica. U ovom slučaju se, obično, koriste dvogodišnje – za razliku od crnih ribizla, gde se podjednako mogu koristiti jednogodišnje i dvogodišnje sadnice.

I u odnosu na rastojanje – odnosno razmak sadnje ima razlike tako što se kod crvene ribizle, za male parcele na okućnici-vikendice, preporučuje 1,8 x 1,5 m (ili u kvadrat 1,5 x 1,5).

U većim zasadima, gde se sadi veći broj biljaka, gde se teži mehanizovanoj obradi i gde se traže veći prinosi, traži se i veće rastojanje, u konkretnom slučaju 2,5 x 1,5 m.

Osnovne agrotehničke mere

Postoji izvesna razlika u rezidbi između crne i crvene ribizle.

Naime, crvena ribizla plodove donosi na pupoljcima starijeg drveta, a ne na drvetu iz prethodne godine. Reže se slično kao i kod vinove loze na kondire tj. kratke pupoljke.

Takođe treba pažljivo posmatrati orezan i neorezan žbun.

Jedan žbun treba uvek da ima 8 glavnih grana. Glavne grane svake godine treba skratiti na polovinu. Ostale letoraste skraćivati na oko 2-4 cm.

Suvišno je govoriti o činjenici da je ovde važno obratiti pažnju na čistoću zemljišta. Naime kao i kod drugih voćnih vrsta i ovde je naročito važno održavati zemljište preko cele vegetacije u besprekornom stanju, a što će bez sumnje, pored ostalog, uticati na postizanje visokih prinosa.

Što se tiče đubrenja crvene ribizle, vredno je istaći da je ona veliki potrošač kalijuma. Može se ići sa manjom dozom stajnjaka ali bez đubriva sa sadržajem kalijuma nikako. Zato se i preporučuje 400-500 kg amonijum sulfata i 500-800 kg kalijum sulfata. Treba izbegavati đubriva koja sadrže hloride.

Berba plodova crvene ribizle vrši se u jednom navratu. Plodovi zajedno sa peteljkama, tj. celi grozdovi, beru se vodeći računa da se ne ozlede bobice.

Zaštita protiv bolesti i štetočina se, pre svega, sastoji u obaveznom zimskom prskanju. Ono se izvodi istim sredstvima kao i kod crne ribizle na bazi žutih ulja („Kreozan”, „Gebutaks” i dr.).

Najveće štete crvenoj ribizli može naneti kalifornijska štitasta vaš, koja u godinama jakog napada dovodi i do sušenja žbunova.

Zato kompleksna zaštita od ovog parazita nalaže, pored zimskog i dopunska, odnosno letnja prskanja.

Lisne vaši su takođe česti insekti na crvenoj ribizli. Pored ovih, na crvenoj ribizli se mogu naći i drugi insekti. Njihovo suzbijanje je isto kao i kod crne ribizle. Ovo važi i za određene bolesti koje su pobrojane u poglavlju koje govori o zaštiti crne ribizle.

Odlične rezultate za suzbijanje bolesti kod ove voćne vrste daju većina preparata na bazi bakra („Ortocid”, Bakarni kreč, Cineb, bordovska čorba i dr.).

Zašto treba gajiti kupinu, borovnicu, ogrozd i ribizlu

U prethodnom izlaganju u ovoj publikaciji dati su sortimenti i agrotehnika uzgoja navedenih vrsti voća. Obzirom da su ove kulture prilično malo poznate najširem krugu potencijalno zainteresovanih proizvođača, smatramo da je od koristi da ih upoznamo i sa sledećim:

Navedeno voće sadrži vrhunsku vrednost u pogledu sadržaja mineralnih materija, kiselina, vitamina, šećera, pektina i sl. – elemenata neophodnih svakom ljudskom organizmu. Posebno treba naglasiti da se ove meterije nalaze i u svežim plodovima, u voćnim sokovima, voćnim koncentratima, džemovima, slatku, kompotima, želeima, u smrznutom „rolend” voću — posebno interesantnoj robi i za domaće i strano tržište.

Zbog ovih njihovih svojstava, gajenje ovog voća je i ekonomski veoma rentabilno i isplativo i pored visokog učešća živog rada u njegovoj proizvodnji.

Crna i crvena ribizla su naročito osetljive na pepelnicu i dosta često izmrzavaju već na minus 25—26° C, što ograničava njihovo gajenje. Kod orijentacije na proizvodnju, dobro je znati da je crvena ribizla veoma vitalna i veoma rodna: 15-20.000 kg po hektaru. Grozdići su joj kompaktniji, pa je učinak u berbi veoma visok. Ovo su sve elementi za preporuku potencijalnim proizvođačima ove voćke. Međutim, odmah treba znati da industrija smatra da ona ima manje vrednih materija od crne ribizle, pa je tržište slabije prihvata.

Za potencijalne proizvođače ovih voćnih vrsta bila bi od velike koristi informacija da se tržište najviše interesuje za borovnicu, zatim za kupinu, pa crnu i crvenu ribizlu, i, najzad, za ogrozd. Kod orijentacije na proizvodnju borovnice, iz iskustava proizvođača sa teritorije naše zemlje, treba naglasiti sledeće:

• biljka traži zemljište kiselosti PH 4,2 do 4,8 u vodi;
• treba je đubriti bar tri puta u toku vegetacije amonijum sulfatom i to 150 kg po hektaru, pri čemu je naročito važno đubrenje posle berbe u jesen.
• u najboljim uslovima plantažnog gajenja, borovnica daje prinos i do 20.000 kg, a u prosečnim uslovima, prinos se kreće između 12 i 15.000 kg po hektaru.
• rezidba je prosta i sastoji se u prekraćivanju lastara koji su najrodniji.

Iz iskustava PPK „Džervin” u Knjaževcu, koji vrši opite na plantaži borovnice, veličine 10 hektara na obroncima Stare planine, najpostojanije sorte borovnice za tamošnje prilike su Blukrop, Džersi i Blueraj.

Može se očekivati da će ovaj Kombinat već iduće godine otpočeti sa proizvodnjom sadnica, najpre za svoje potrebe, a zatim i za tržište.

Kupina uopšte, a u poslednje vreme, naročito gajena kupina bez bodlji, zbog svojih izuzetnih kvaliteta i upotrebne vrednosti, takođe, ulazi u sam vrh voćaka za čije plodove industrija i tržište imaju poseban interes.

U plantažnom uzgoju, slično kao i borovnica, kupina može da da prinos i do 20.000 kg. Na manjim površinama, međutim, prinos se kreće do oko 12.000 kg.

Kod zasnivanja zasada ovih voćaka po plantažnom sistemu, treba uvek predvideti da se na ovim zasadima mora upotrebljavati mehanizacija pri svim fazama obrade. Shodno ovome, treba voditi računa o razmaku sadnica. O ovome je bilo reči u prethodnom izlaganju, pa se ovoga treba pridržavati. Ovde treba nešto više reći o međuusevima u ovakvim zasadima. Međuusevi se mogu sejati samo prve i druge godine života zasada. Iako i oni predstavljaju smetnju pravilnom negovanju zasada voćaka, u ovom se periodu mogu podneti. Kasnije će biti potpuno štetni i dovešće u pitanje ceo zasad. Najpogodniji međuusevi (koji najmanje štete) su crni luk pasulj. Za nuždu, mogu se sejati i krompir, šargarepa i sl.

Ako se ove voćne kulture gaje na manjim površinama i ako se ne predviđa upotreba mehanizacije za njihovo sađenje i odgoj, rastojanja prilikom sadnje mogu biti i manja: 1,20 do 1,50 cm u redu sa 2 m između redova. Na ovakvim rastojanjima se mogu upotrebljavati, eventualno, motokultivatori sa malim plugovima i obaveznim rotofrezama. Ova oruđa su se pokazala efikasnim na malim amaterskim zasadima i u amaterskim voćnjacima.

Jagodičasto voće o kome je reč u ovoj publikaciji se kod nas veoma retko upotrebljava u svežem stanju. Sa malim izuzetkom, cela njegova proizvodnja namenjena je industriji. Bez obzira na visoku atraktivnost cene koja se za njega dobija u prodaji, o troškovima proizvodnje treba povesti računa. Razumljivo, najniži proizvodni troškovi se mogu postići na velikim kompleksima zasada, gde je moguće mehanizovati celokupnu proizvodnju i gde se ova mehanizacija isplati kroz visoki učinak rada tokom godine.

Slični se ekonomski efekti mogu postići i u kooperaciji između nekog poljoprivrednog dobra ili zadruge i individualnih proizvođača, pri čemu se i njima obezbeđuje korišćenje mehanizacije iz ovih organizacija. Razumljivo, i ovde je od najveće važnosti veličina parcela za obradu da bi učinak mašina bio što veći i efikasniji. Ovde bi se mnogo moglo postići komasacijom zemljišta zainteresovanih kooperanata.

Ovaj način saradnje ima prednosti i u tome što bi stručna služba zadruge ili kombinata pomogla kooperantima i uslugama, što je, obzirom na neiskustvo u gajenju ovih, relativno, novih kultura u našoj poljoprivredi, od izuzetne važnosti i koristi kooperantima.

Na manjim parcelama – u amaterskim voćnjacima i zasadima, kao što smo napomenuli, mehanizacija procesa proizvodnje je otežana, pa će i proizvodni troškovi biti veći, što će se odraziti na dohodak proizvođača – ako je proizvodnja namenjena prodaji.

Za ove vrste voćaka, međutim, poseban interes pokazuju sopstvenici kuća sa okućnicama i „vikendaši”. Ono idealno može da posluži za formiranje raznih biljnih oblika pored ograda*(ili kao sama ograda), za popunjavanje praznih mesta na placu i sl. Ovde su, obično, prinos ploda i koristi od njega, povezani sa estetskim pretenzijama korisnika za uređenjem dvorišta, bašte ili voćnjaka. Celokupna proizvodnja ovih zasada, obično, se koristi za spravljanje prerađevina za sopstvenu upotrebu sokova, kompota, slatka i sl.

Obzirom na veći broj ovakvih korisnika jagodastog voća, u prilogu dajemo i nekoliko recepata za spravljanje raznih prerađevina od njihovih plodova, što će, nadamo se, koristiti čitaocima ove publikacije.

Rasadnici u zemlji u kojim se mogu nabaviti sadnice kupine, borovnice ribzle i ogrozda

Kupina i ribizla:

• Voćni rasadnik – Mladenovac;
• „Plantaža” – Leskovac;
• „Srbijanka” – Valjevo;
• Institut za voćarstvo – Čačak;
• „Peščara” – Subotica;
• „Agrokombinat” — Bitolj;
• „Podgorka” – Osečina;
• PPK „Džervin” – Knjaževac.

Borovnica:

• Kmetijski institut SR Slovenije – Ljubljana;
• „Jelova Gora” u Srbiji;
• PPK „Džervin” – Knjaževac.

Recepti za spravljanje prerađevina

Voćni sokovi. Voćni sokovi, dobro pripremljeni, sadrže sve sastojke koje ima voće: voćni šećer, voćnu kiselinu, minerale i vitamine.

Voće od koga se pripremaju sokovi mora biti zrelo, čisto i neoštećeno. Da bi uspeh za pripremanje bio zagarantovan, potrebna je najveća čistoća kako voća tako posuđa i ruku.

Pre pripremanja, voće treba dobro očistiti, oprati i izvaditi semenke i koštice. Neophodno se treba pridržavati uputstava datih u receptu.

Bistri sokovi. Bistri sokovi se mogu pripremati sa šećerom, ali i bez šećera. Dodavanjem šećera povećava se hranljiva. vrednost soka i ukus. Šećer se ne dodaje jabukama, grožđu i kruškama, jer samo voće sadrži dovoljnu količinu vlastitog šećera i voćnu kiselinu. U voću kome se dodaje šećer, ubrzava se izlučivanje soka i pojačava aroma. Šećer se obično dodaje pred točenje-ceđenje, jer posle nalivanja soka u flaše sok sazreva, a uz dodatak šećera dobija jaču aromu. Obično se dodaje na 1 kg voća od 100 do 250 gr. šećera.

Sok od jagoda, malina, kupina, borovnica. Potrebno je: 5 kg voća, 600 gr šećera, 1 1 /2 lit. vode.

Šećer i vodu prokuvati. Oprano i očišćeno voće viljuškom ispasirati, preliti toplim šećernim sirupom, prekriti čistim ubrusom, pa ostaviti da prenoći u hladnjaku. Sutradan masu ispasirati na pasirki. Dobijeni sok staviti u čistu šerpu, pa na štednjak da proključa i baci dva do tri ključa. Potom ga razliti u čiste, prethodno prokuvane, boce. Boce zatvoriti prokuvanim plutanim zatvaračima. Na dno većeg lonca staviti krpe ili slamu, poređati boce napunjene sokom, naliti hladnom vodom do visine grlića boce, pa staviti na štednjak da se voda zagreva do ključanja. Isključiti štednjak, pa ostaviti da se boce u vodi ohlade. Sutradan ih obrisati čistom krpom i odložiti u ostavu sa ostalom zimnicom.

Nekuvani sok. Potrebno je 3 kg voća, 30 gr. vinske kiseline, 11/2 lit. vode, i šećera po potrebi.

Očišćeno i oprano voće samleti na mašini za meso ili rukama izgnječiti, dodati vinsku kiselinu, preliti vodom, promešati, pokriti čistim ubrusom pa ostaviti da prenoći. Sutradan kroz sito procediti, pa na litar soka dodati šećera. Sve mešati prokuvanom varjačom dok se šećer ne otopi, sipati u prokuvane boce, zatvoriti prokuvanim plutanim zatvaračima umočenim u rastopljen parafin i držati sa ostalom zimnicom. Može se na 5 lit. soka dodati 1 kesica konzervansa, promešati pa naliti u boce.

Kupina

Sok od kupina. Potrebno je: 3 kg. kupina, 2 kg šećera.

Kupine oprati i ocediti, staviti u posudu i posuti šećerom i ostaviti na hladnom da stoje 12 časova. Povremeno mešati da se šećer otopi. Procediti, uliti u flaše, dobro zatvoriti čepom ili povezati celofanom, pa ostaviti među zimnicu. Od ostatka kupina sa malo šećera napraviti džem.

Ovaj sok od kupina treba davati malokrvnoj deci i to jednu čašicu ujutro pre doručka.

Slatko od kupina. 1 kgr. šećera sa 2 dec. vode dobro ušpikovati, odnosno prokuvati. 1 kgr. kupina oprati na đerđefu, ocediti pa dodati u prokuvani sirup od šećera. Kuvati na određenoj temperaturi 15 minuta. Pokupiti penu sa slatka, prekriti čistom vlažnom krpom i ostaviti da se ohladi.

Kad se ohladi sipati u tegle i povezati celofanom.

Džem od kupina. Potrebno je: 2 kg. kupina, 1 kg. šećera.

Šećer preliti sa 2 dcl vode, pa kada provri, dodati kupine i na laganoj vatri kuvati džem do potrebne gustine. Toplim džemom puniti tegle, a kada se potpuno ohladi, tada povezati celofanom i ostaviti među zimnicu.

Vino od kupine. U veću teglu ređati red kupina, red šećera dok se sve ne utroši, ali grlić tegle mora ostati prazan, povezati hartijom i ostaviti na sunce da stoji 10 dana. Zatim vino pažljivo odliti, pa uliti u flaše koje se samo vatom začepe i ostave na toplo da se završi vrenje. Nakon toga se zatvore čepom ili povežu celofanom i ostave među zimnicu.

Rlbizle

Žele od ribizla. Potrebno je: 2 kg ribizla, 2,5 kg šećera.

Ribizlu očistiti, oprati i izgnječiti, dodati čašu vode i staviti da zakuva. Zatim procediti kroz sito ili gazu, pa soku dodati šećer i kuvati pola sata na jakoj vatri. Proveriti da li je žele dosta čvrst, pa ga onda staviti u male čiste i suve tegle, povezati celofanom i staviti među zimnicu. Zimi kašičicu ovog želea staviti u topli čaj – odličan je lek protiv nazeba.

Sirup od crnih ribizla sa vinom. Potrebno je: 2 kg ribizla, 1 lit. crnog vina, 1 kg šećera na litru dobivenog soka.

Očistiti, oprati i izgnječiti ribizlu, pa je naliti vinom i ostaviti tako da stoji dva dana. Zatim procediti, dodati šećer i prokuvati, a kada se malo prohladi, uliti u flaše i ostaviti da se u flašama ohladi, pa povezati celofanom i ostaviti na hladno mesto, među ostalu zimnicu.