U savremenim uslovima razvoja nauke i tehnologije proizvodnja, promet i potrošnja prehrambenih proizvoda, posebno mesa i proizvoda od mesa, ne mogu se zamisliti bez punog uvažavanja njihovog kvaliteta. Zbog značaja prehrambenih proizvoda u svetu se davno pristupalo njihovom normiranju. U našem društvu je dat naročiti značaj kvalitetu proizvoda i ukazano na mesto i ulogu propisa i drugih faktora, kojim se određuje kvalitet, Rezolucijom Skupštine SFRJ iz 1972. godine. Posebno je naglašen značaj standardizacije kvaliteta u našem društvu i zaštita interesa potrošača. Osim toga, naši propisi o kvalitetu moraju da budu usklađeni i s međunarodnim normama kvaliteta.

Pravilnik o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači (»Sl. list SFRJ«, br. 34/74. i 26/75) i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa (»Sl. list SFRJ«, br. 29/74) su osnova za izradu ove publikacije. Ovi pravilnici predstavljaju značajan deo regulative iz oblasti prehrambenih proizvoda. Kvalitet proizvoda od mesa propisan je 1966. godine i neznatno izmenjen i dopunjen 1968. godine. Ovaj pravilnik je sad potpuno noveliran, s velikim brojem novih odredaba. Međutim, Pravilnik o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači prvi put je donet 1974. godine.

Kako je kvalitet prehrambenih proizvoda složene prirode i u stalnom istraživanju, razumljivo je što se propisi o kvalitetu, kao minimalne norme kvaliteta, moraju stalno menjati i dopunjavati. Posebno treba imati u vidu da jedinstvenim minimalnim normama kvaliteta nije moguće predvideti sve pojedinosti o kvalitetu pojedinih proizvoda. Da bi se odredbe pravilnika mogle dosledno primeniti, pored njihovog poznavanja, potrebno je poznavanje i prehrambenih proizvoda koje oni tretiraju.

U cilju lakše i potpunije primene odredaba navedenih pravilnika pristupili smo pripremi ove publikacije. Publikacija je namenjena, prvenstveno, kao pomoć inspekcijskim organima koji vrše nadzor nad primenom odredaba pravilnika u praksi. Ona će korisno da posluži i svim radnicima koji u proizvodnji i prometu ili na drugi način učestvuju u sprovođenju propisa o kvalitetu mesa i proizvoda od mesa (organi interne kontrole i dr.).

Celokupna materija u knjizi podeljena je na tri dela: 1. Pravni odnos i veza pravilnika s drugim propisima, 2. Kvalitet mesa, i 3. Kvalitet proizvoda od mesa.

U prvom delu iznesene su osnovne odredbe Zakona o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda. Pravni aspekt razmatranja ove materije delimično se tretira i u drugom delu publikacije i ukazuje na elemente vođenja inspekcijskog postupka u kontroli kvaliteta prehrambenih proizvoda i preduzimanje odgovarajućih mera u slučaju povrede propisa.

Deo publikacije koji se odnosi na kvalitet mesa obuhvata više poglavlja. U opštem delu, u poglavlju »Građa životinjskih tkiva i organa« izložene su najvažnije karakteristike tkiva, važne za njihovo poznavanje. Poglavlje »Svojstva mesa« obuhvata osnovna organoleptička i druga svojstva mesa (boja, konzistencija i dr.), »Metode ocene kvaliteta mesa« ukazuju na sisteme utvrđivanja kvaliteta mesa itd. U posebnom delu publikacije obrađene su pojedine odredbe Pravilnika o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači, s detaljnijim obrazloženjem uslova, koje mora ispunjavati meso koje se stavlja u promet.

Deo publikacije »Kvalitet proizvoda od mesa«, pored uvodnog dela, obuhvata opšte odredbe Pravilnika o kvalitetu proizvoda od mesa; značenje pojedinih izraza; kategorizaciju mesa, kao osnovnu sirovinu za proizvodnju proizvoda od mesa; vrste proizvoda od mesa (usitnjeno meso, kobasice, konzerve od mesa itd.); proizvode manje vrednosti; pakovanje, transportovanje i čuvanje proizvoda od mesa, što, uglavnom, odgovara redosledu odredaba iz ovoga pravilnika. Posebna poglavlja predstavljaju greške u proizvodnji i krivotvorenja proizvoda od mesa, izložena za svaku grupu proizvoda posebno.

Pripremanjem rukopisa za publikaciju nastojali, smo da materija bude što kompletnije obrađena, sa stanovišta poznavanja osnovne sirovine, obrade i karakteristika finalnih proizvoda, uslova njihovog čuvanja, održavanja, stavljanja u promet i dr., na šta i odredbe pomenutih pravilnika obavezuju učesnike u proizvodnji i prometu.

Kao osnova za pripremu rukopisa publikacije poslužila je obimna domaća i strana literatura. Obradom pojedinih poglavlja imali smo u vidu postojanje sličnih publikacija iz ove oblasti, pa smo sastojali da izbegnemo ponavljanja, koliko je to bilo moguće. S obzirom da se u jednoj publikaciji obrađuje materija iz dva pravilnika, s brojnim pojedinostima na koje smo nastojali odgovoriti, postoji mogućnost da ima izvesnih nedostataka, koje bi trebalo, eventualno, korigovati. Stoga, za sve greške i propuste na koje nam budu ukazali kolege i drugi čitaoci knjige bićemo veoma zahvalni.

Beograd, decembra 1975. godine

Autori
Dr Milenko Potparić
Dr Živojin Milosavljević
Nikola Mrvoš

Sadržaj

PREDGOVOR

I PRAVNI ODNOS I VEZA PRAVILNIKA SA DRUGIM PROPISIMA

Odnos prema zakonu o jugoslovenskim standardima
Odnos prema osnovnom zakonu o prometu robe
Odnos prema zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe

II KVALITET MESA STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI OPŠTI DEO

I. GRAĐA ZIVOTINJSKIH TKIVA I ORGANA

1. Mišićno tkivo

Poprečno prugasto mišićno tkivo
Srčano mišićno tkivo
Glatka muskulatura
Mišići

2. Vezivna tkiva

Rastresito vezivno tkivo
Retikulinsko vezivno tkivo
Pigmentno vezivno tkivo
Tetivno tkivo
Aponeurozno tkivo
Fibrozno tkivo
Elastično tkivo
Sluzno tkivo
Masno tkivo

3. Kratki anatomski podaci o mišićima

4. Kosti i hrskavice

Koštano tkivo
Hrskavično tkivo

5. Ostala tkiva koja čine meso

6. Unutrašnji organi

II. HEMIJSKI SASTAV MESA

BELANČEVINE (PROTEINI)
PODELA BELANČEVINA
A. U prave proteine ubrajaju se sledeći
B. Složene belančevine (proteidi)

III. SVOJSTVA MESA

Postmortalne promene u mišićima
Poremećaji u stvaranju pH vrednosti
Tamno meso svinja i goveda (TMS, TMG)
Bledo mekano vodnjikavo meso
Sposobnost vezivanja vode
Nestanak mrtvačke ukočenosti Boja mesa
Nežnost mesa
Konzistencija mesa
Sočnost mesa
Miris mesa
Ukus mesa
Konformacija

IV. PROPISIVANJE KVALITETA MESA

Definisane kvaliteta proizvoda
Propisi o kvalitetu prehrambenih proizvoda
Proizvođačka specifikacija
Procedura donošenja propisa o kvalitetu proizvoda
Propisi o kvalitetu i standardi iz područja mesa i proizvoda od mesa
Propisi koji regulišu zdravstvenu ispravnost namirnica
Nadzor nad mesom i proizvodima od mesa
Veterinarsko-sanitarni nadzor
Zdravstveni nadzor nad mesom i proizvodima od mesa
Nadzor u pogledu kvaliteta mesa i proizvoda od mesa
Kvalitet mesa sa stanovišta potrošača

V. NEKE METODE OCENE KVALITETA MESA

Organoleptičko ispitivanje
Način ocenjivanja
Laboratorijsko ispitivanje
Fizičke metode ispitivanja
Hemijska ispitivanja
Mikrobiološka ispitivanja
Histološka ispitivanja

VI. KLANIČNA TEŽINA I RANDMAN

Uticaj pojedinih faktora na rezultat klanične težine

VII. KOMERCIJALNA, TEHNOLOŠKA I BIOLOŠKA SVOJSTVA MESA

Komercijalna svojstva mesa
Tehnološka svojstva mesa
Biološka vrednost mesa

POSEBNI DEO

PRIMENA ODREDABA PRAVILNIKA O KVALITETU MESA STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI

I OPŠTE ODREDBE

Delokrug pravilnika
Poreklo mesa
1. Stoka za Manje
2. Perad
3. Divljač

Pojam mesa i jestivih delova
A. Meso
B. Jestivi delovi
Deklaracija mesa i jestivih delova
Veterinarsko-sanitarni pregled mesa i jestivih delova
Koga obavezuje pravilnik na primenu

II. POSEBNE ODREDBE PRAVILNIKA

VRSTE I KATEGORIJE MESA STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI

1. Vrste mesa i njegova specifična svojstva

Meso stoke za klanje
Meso peradi
Meso divljači

2. Trupovi stoke za klanje, peradi i divljači
3. POSEBNI DEO
4. Polutke, četvrti i osnovni delovi trupa

A. MESO STOKE ZA KLANJE

1. Oblik i veličina pojedinih organa
2. Razlikovanje na osnovu oblika kostiju
3. Razlikovanje dlake
4. Biološko diferenciranje belančevina
5. Diferenciranje mesa na osnovu fizičko-hemijskih osobina

1. MESO GOVEDA

Razvrstavanje goveđeg mesa
Određivanje starosti

USLOVI KVALITETA I KATEGORIZACIJA MESA GOVEDI

A. Teleće meso
Kategorizacija telećeg mesa
Rasecanje telećeg mesa

B. Juneće meso (junetina)
Starost grla i težina trupa
Određivanje pola životinje
Svojstva junećeg mesa

C. Goveđe mesio (goveđina)
Kategorizacija junećeg i goveđeg mesa
Kategorija mesa goveda i obrazovanje maloprodajnih cena
Struktura učešća težine osnovnih delova trupa
Kvalitet goveđeg mesa namenjenog izvozu
Razvrstavanje goveda za klanje prema PK—E2

2. MESO BIVOLA

3. MESO SVINJA

PASMINE SVINJA

USLOVI KVALITETA MESA SVINJA

A. Prasetina
B. Mlađa svinjetina
C. Svinjetina
Kategorizacija i rasecanje svinjskog mesa
Industrijsko rasecanje
Neki načini rasecanja i obrade svinjskog mesa
Primena standarda za mesnate svinje (JUS E. CL. 021/69)

4. MESO OVACA

Uslovi kvaliteta mesa ovaca
A. Meso jagnjadi sisančadi
B. Jagnjeće meso (jagnjetina)
C. Ovčije meso (ovčetina)
Kategorizacija ovčijeg i jagnjećeg mesa

5. MESO KOZA
6. MESO KOPITARA
7. MESO KUNIĆA
8. MESO PERADI (živinsko meso)

Podela pernate živine
Određivanje pola
Određivanje starosti živine
Rase kokoši
A. Meso kokoši
Način stavljanja u promet mesa kokoši
B. Meso ćurke (ćureće meso)
C. Meso gusaka (guščije meso)
D. Meso plovki (pataka)
E. Meso morki (biserki)
9. MESO DIVLJAČI

III. PRETHODNO UPAKOVANO MESO STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI

1. HLAĐENJE MESA
A. Načini hlađenja
B. Skladištenje ohlađenog mesa
Skladištenje mesa u atmosferi gasova
Promene u mesu tokom hlađenja i skladištenja

2. SMRZAVANJE MESA
Metode smrzavanja
Procesi u mesu tokom smrzavanja
Skladištenje smrznutog mesa
Odmrzavanje mesa (defrostacija)

3. MATERIJAL ZA PAKOVANJE
Ambalaža od veštačkih masa
Ambalaža od hartije
Aluminijumske i metalne folije
Ambalaža od drveta
Ambalaža od tekstila

4. PAKOVANJE MESA I JESTIVIH DELOVA
Rok upotrebe pakovanog mesa i jestivih delova
Nepoželjne pojave na ohlađenom upakovanom mesu

IV. TRANSPORTOVANJE, CUVANJE, OZNACAVANJE I PRODAJA MESA

STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI
Pojam ohlađenog i smrznutog mesa
Izbor transportnog sredstva
Unutrašnji transport
Pregled mesa pre utovara
Utovar i transport mesa i jestivih delova
Držanje i čuvanje mesa i jestivih delova
Način prodaje mesa

III KVALITET PROIZVODA OD MESA

PROIZVODI OD MESA STOKE ZA KLANJE, PERADI (ŽIVINE) I DIVLJAČI

UVOD

PRAVILNIK O KVALITETU PROIZVODA OD MESA

I. OPŠTE ODREDBE

Proizvođačka specifikacija
Deklaracija proizvoda od mesa
Veterinarski pregled
Sredstva za konzervisanje, vezivanje vode, povezivanje sastojaka nadeva i bojenje

II. ZNAČENJE POJEDINIH IZRAZA

III. PROIZVODI OD MESA STOKE ZA KLANJE

Kategorije mesa
Masno tkivo
Iznutrice, kožice
Dodatni sastojci i aditivi
Polifosfati
Ostali dodaci (soja, gluten, pivarski kvasac)

VRSTE PROIZVODA OD MESA

1. USITNJENO MESO

Usitnjeno mleveno meso
Usitnjeno oblikovano meso
Promene i krivotvorenje usitnjenog mesa

2. KOBASICE

Trajne kobasice
Zimska i milanska salama
Sremska kobasica i kulen
Druge vrste trajnih kobasica i salama
Polutrajne kobasice
Vrste polutrajnih kobasica
Druge vrste polutrajnih kobasica
Barene kobasice
Vrste barenih kobasica
Druge vrste barenih kobasica
Kobasice za pečenje
Vrste kobasica za pečenje
Druge vrste kobasica za pečenje
Kuvane kobasice
Vrste kuvanih kobasica
Druge vrste kuvanih kobasica
Jetreni sir, kavurma i dr.
Greške i krivotvorenja kobasičarskih proizvoda

1. Greške nastale u proizvodnji i prometu
2. Krivotvorenje kobasica
3. Greške u deklarisanju

3. KONZERVE

Konzerve od mesa u komadima
Konzerve od mesa u sopstvenom soku
Konzerve od usitnjenog mesa
Konzerve od krupnije i sitnije usitnjenog mesa
Konzerve od fino usitnjenog mesa
Jela u limenkama
Supe, prelivi, umaci
Kobasice u limenkama
Greške i krivotvorenja kod mesnih konzervi

1. Greške na mesnim konzervama
2. Krivotvorenje sadržaja konzervi
3. Greške u deklarisanju mesnih konzervi

4. GOTOVA SMRZNUTA JELA

5. SUV OMESNATI PROIZVODI

Trajni i polutrajni suvomesnati proizvodi
Dalmatinski pršut
Suva šunka i suva plećka
Suva vratina
Suva svinjska pečenica
Suvi kare (svinjska leđa)
Goveđi pršut, ovčija i kozja pastrma
Ostali suvomesnati proizvodi
Greške i krivotvorenja u proizvodnji suvomesnatih proizvoda

1. Greške na suvomesnatim proizvodima
2. Krivotvorenje suvomesnatih proizvoda
3. Greške u deklarisanju

6. SLANINA

Sirova soljena slanina Suva i pečena slanina
Kuvana slanina

7. MAST

Greške i krivotvorenje masti

8. OSTALI PROIZVODI OD MESA

Greške i krivotvorenja u proizvodnji jela u želeu, mesnih salata i pihtija

IV. PROIZVODI OD MESA KOPITARA

V. PROIZVODI OD MESA PERADI

1. Konzerve
2. Suvo guščije meso

VI. PROIZVODI OD MESA DIVLJAČI

VII. PROIZVODI MANJE VREDNOSTI

VIII. PAKOVANJE, TRANSPORTOVANJE I CUVANJE PROIZVODA OD MESA

Pravilnici
Pravilnik o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači
Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa

Literatura

Pravni odnos i veza pravilnika s drugim propisima

Gotovo je pravilo u našem privredno-pravnom sistemu da svaki propis ima određenu vezu i pravni odnos s raznim drugim propisima. O toj okolnosti vodi se računa kako pri izradi propisa, tako i kasnije u toku njegove primene. To posebno važi za tzv. podzakonske propi.se (naredbe, pravilnike, uputstva i rešenja), tj. propise koje donose organi državne uprave, na osnovu ovlašćenja iz odgovarajućih zakona i uredaba i kojima se dalje razrađuje materija iz tih zakona. odnosno uredaba. Zato je potrebno da se zna, u čemu se sastoji ta povezanost i pravni odnos svakog pojedinog propisa prema drugim raznim propisima, da bi se bolje shvatio smisao i duh samog propisa i da bi se on mogao što pravilnije primenjivati u praksi. A to je od interesa kako za organizacije udruženog rada, na koje se neposredno odnosi dotični propis, tako ii za sve ostale organe i organizacije koji su na neki način zainteresovani za materiju koju reguliše taj propis i za što pravilniju primenu starog propisa (organi inspekcije, razne potrošačke organizacije i dr.).

Sve napred istaknuto u potpunosti važi i za Pravilnik o kvalitetu mesa stoke za. klanje, peradi i divljač] ii Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa. S tim u vezi posebno ćemo ukazati na vezu i pravni odnos ovih pravilnika prema Zakonu o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda i Osnovnom zakonu o prometu robe, kao i prema Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe. U tom cilju u ovom priručniku, dati su i izvodi najvažnijih odredaba iz pomenutih propisa, da bi priručnik, onima koji se njime služe, bio od veće praktične koristi.

1. Odnos prema zakonu o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda

Osnovna veza i odnos Pravilnika prema Zakonu o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda je u tome, što se, pre svega, u ovom zakonu nalazi zakonsko ovlašćenje i pravni osnov za donošenje propisa o kvalitetu proizvoda, pa i ovih pravilnika (član 26. stav 1. Zakona) i, s druge strane, što je u Zakonu utvrđena materija i pitanja koja se mogu regulisati ovim propisima (koje sastojke proizvod može, a koje ne sme da sadrži:, dozvoljena tolerancija u pogledu odstupanja od deklarisane neto-težine, deklarisanje proizvoda, pakovanje, skladištenje, čuvanje, itd.)Sama ta činjenica prevashodno upućuje na zaključak, da se u pravilnicima dalje razrađuje i konkretizuje odgovarajuća materija iz pomenutog Zakona. Drugim rečima, ovaj zakon je matični Zakon za pravilnike.

Kad je reč o donošenju propisa ove vrste, želimo ukazati na član 16. pomenutog Zakona, koji daje pravo organizacijama udruženog rada da mogu nadležnom organu davati predloge za donošenje ovih propisa, kao i za izmene 1 dopune postojećih propisa. Ovim se htelo da se same organizacije udruženog rada, odnosno proizvođači više Uključe i aktiviraju u radu na donošenju ovakvih propisa, da bi oni bili što kvalitetniji i više odgovarali potrebama prakse.

Dalja veza i pravni odnos pravilnika prema pomenutom Zakonu ogleda se, u suštini, u sledećem:

1) Organizacije udruženog rada su dužne da se u proizvodnji i prometu pridržavaju normi kvaliteta određenih propisima o kvalitetu proizvoda, kao minimalnih uslova kvaliteta i drugih svojstava proizvoda (član 28. Zakona). A to znači, u odnosu na pravilnike, obavezu pridržavanja i poštovanja propisanih minimalnih uslova kvaliteta i ostalih svojstava za proizvode iz tih pravilnika.

2) Povezano s opštom obavezom organizacija udruženog rada da se pridržavaju propisanih minimalnih uslova kvaliteta i drugih svojstava proizvoda, njihova je obaveza da stalno vode brigu o kvalitetu svojih proizvoda, što je navedeno u članu 9. pomenutog Zakona.

Naime, prema članu 9. pomenutog Zakona, organizacija udruženog rada dužna je da u toku proizvodnje stalno obezbeđuje kvalitet i druga svojstva proizvoda za koje je donesen jugoslovenski standard s obaveznom primenom, i propis o kvalitetu proizvoda (komfornost proizvodnje), kao i da, pre stavljanja u promet proizvoda, proveri da li on odgovara jugoslovenskom standardu s obaveznom primenom, odnosno propisu o kvalitetu proizvoda, s tim da se to proveravanje vrši pod uslovima i na način koji su predviđeni pomenutim standardom, odnosno propisom o kvalitetu proizvoda.

3) Dozvoljena su, pod određenim uslovima iz Zakona, izvesna odstupanja od propisanih normi kvaliteta u toku samog procesa proizvodnje proizvoda. To dozvoljavaju odredbe člana 11. pomenutog Zakona, prema kojima su ta odstupanja moguća, ako to odobri Jugoslovenski zavod za standardizaciju, po prethodnom konsultovanju Privredne komore Jugoslavije, s tim da se takvo odstupanje može dozvoliti ako za to postoje posebni tehnički i ekonomski razlozi, što treba da dokaže proizvođač koji traži takvo odstupanje, i ako takvo odstupanje nije u suprotnosti s drugim propisima. Na primer, takvo odstupanje u proizvodnji proizvoda od mesa ne bi se moglo dozvoliti ako bi ono bilo u suprotnosti s propisima koji regulišu zdravstvenu ispravnost životnih namirnica itd.

U vezi s navedenim treba ukazati da proizvodi, u kojima je odstupljeno od propisanih normi kvaliteta, mogu biti pušteni u promet samo ako je na njima, na uočljiv i razumljiv način, označeno da odstupaju od propisa o kvalitetu proizvoda, tj. od Pravilnika, u čemu je to odstupanje i koliko je ono. O ovom posebno mora da vodi računa proizvođač koji je dobio odobrenje da proizvede neki proizvod uz izvesna odstupanja od propisanih normi kvaliteta.

4) Propisi o kvalitetu proizvoda, tj. pravilnici primenjuju se i na proizvode iz uvoza (član 14. stav 1. pomenutog Zakona). To je pravilo, od koga je pod određenim uslovima moguće odstupanje. Naime, ovo je odstupanje moguće ako se na inostranom tržištu ne mogu kupiti proizvodi koji odgovaraju normama iz Pravilnika, ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi, i ako je to dozvoljeno posebnim propisom ili pojedinačnim rešenjem koje donosi Savezni sekretarijat za privredu u saglasnosti sa Saveznim sekretarijatom za spoljnu trgovinu i Saveznim sekretarijatom za tržište i cene (član 14. stav 2. pomenutog Zakona). To praktično znači, da uvoznik koji želi da uveze neki proizvod koji ne odgovara normama kvaliteta iz Pravilnika mora da traži odobrenje od pomenutog organa, a u postupku rešavanja po zahtevu za dobijanje tog odobrenja će se ceniti da li su ispunjeni uslovi za to, tj. da se na inostranom tržištu ne mogu kupiti proizvodi koji odgovaraju normama kvaliteta iz Pravilnika, da li je nužan uvoz proizvoda za koji se traži odobrenje itd.

Sama činjenica da tri nadležna savezna organa uprave rešavaju o tome da li treba dozvoliti ili ne uvoz proizvoda koji ne odgovaraju normama kvaliteta iz Pravilnika, ukazuje na to da je Zakon imao u vidu mogućnost takvog uvoza samo kao izuzetak koji ne može da se pretvori u pravilo. Zbog toga uvoznici moraju u ovoj okolnosti da strogo vode računa, da se ne »zaleću« pri zaključivanju poslova s inostranim partnerima, da ne bi uvezenu robu morali da vraćaju.

I proizvodi koji se uvoze po odobrenju, uslov da se mogu pustiti u promet na unutrašnjem tržištu je samo ako je na njima označeno da odstupaju od normi kvaliteta iz Pravilnika, u čemu je to odstupanje i koliko je ono (član 14. stav 3. pomenutog Zakona).

5) Prema članu 29. pomenutog Zakona, pravilo je da se propisi o kvalitetu proizvoda Pa i norme kvaliteta iz Pravilnika ne moraju primenjivati na proizvode namenjene izvozu. Kažemo pravilo zato što se izričito, posebnim propisom može odrediti da poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, koji su namenjeni izvozu, moraju odgovarati propisanom izvoznom kvalitetu, uz napomenu da se takvi posebni propisi mogu donositi samo ako to zahtevaju međunarodne obaveze naše zemlje ili drugi opravdani razlozi. Sad postoji nekoliko takvih posebnih propisa Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa namenjenih izvozu PK-El, Pravilnik o kvalitetu mesa stoke i živine namenjene izvozu i dr.), ali će oni biti podvrgnuti reviziji i usklađivanju s odredbama člana 29. Zakona o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda, s obzirom da su doneti pre donošenja tog Zakona.

Ako neki proizvod koji je bio namenjen izvozu, kao takav nije proizveden po normama kvaliteta, koje važe za domaće tržište, iz bilo kojih razloga nije izvezen, on se može pustiti u promet na domaćem tržištu ako to ne bi bilo u suprotnosti s nekim drugim propisom (na primer, propisom koji reguliše zdravstvenu ispravnost životnih namirnica) i da se na njemu na uočljiv i razumljiv način označi da odstupa od normi kvaliteta koje važe za domaće tržište, u čemu je i koliko to odstupanje.

6) Odredbe člana 41. i 42. pomenutog Zakona predstavljaju osnovne l okvirne odredbe koje se odnose na proizvođačke specifikacije. Te odredbe značajne su iz dva razloga:

Prvo, zbog toga što su u njima predviđena ovlašćenja da se određena pitanja vezana za proizvođačke specifikacije mogu regulisati propisima o kvalitetu proizvoda (za koje se moraju doneti proizvođačke specifikacije i dr.). Na osnovu toga je, za određene proizvode od mesa, predviđeno u Pravilniku o kvalitetu proizvoda od mesa da se mogu proizvoditi samo na osnovu proizvođačke specifikacije (određene vrste polutrajnih kobasica, i dr.), zatim da su proizvođačke organizacije dužne da vode posebnu evidenciju o svojim donetim proizvođačkim specifikacijama itd.

Drugo, što te odredbe sadrže određene zakonske obaveze za proizvođačke organizacije udruženog rada u vezi s proizvođačkim specifikacijama. Tako, ova specifikacija za određene proizvode donosi se pre pristupanja proizvodnji tog proizvoda; proizvod za koji je doneta proizvođačka specifikacija može se pustiti u promet samo ako ispunjava uslove kvaliteta i ostala svojstva određena specifikacijom; organizacija udruženog rada je dužna da, na zahtev nadležnog inspekcijskog organa, istom dostavi primerak donete proizvođačke specifikacije itd.

7) Deklarisanje odnosno označavanje i obeležavanje, kao i pakovanje proizvoda predstavlja na određen način elemente, odnosno komponente kvaliteta proizvoda. Otuda i Zakon o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda sadrži odredbe koje regulišu tu materiju (odredbe člana 2, 55, 56. i 57. ovog zakona). S tim u vezi valja istaći da Zakon samo u načelu reguliše tu materiju, a ostavlja da se podzakonskim propisima ona bliže razradi i reguliše. Na osnovu toga je za proizvode od mesa i druge proizvode, koje tretiraju pravilnici, predviđeno niz odredaba i normi koje se odnose na deklarisanje, odnosno označavanje i obeležavanje proizvoda, kao i na pakovanje proizvoda.

Od značajnih odredaba načelnog karaktera, koje sadrži pomenuti Zakon, u vezi s deklarisanjem, odnosno označavanjem i obeležavanjem proizvoda, ukazuje se na odredbu koja predviđa da oznake i podaci o deklarisanju, označavanju i obeležavanju proizvoda moraju biti na jednom od jezika naroda Jugoslavije (odredba čl. 2. st. 2. pomenutog Zakona), kao i na odredbu kojom se zabranjuje stavljanje u promet proizvoda s netačnim ili drugim oznakama d podacima (naziv, slika, crtež i sl.), koji kupca mogu dovesti u zabludu u pogledu porekla, količine, kvaliteta i drugih svojstava proizvoda, kao i u pogledu proizvođača proizvoda (odredba čl. 57. pomenutog Zakona).

8) Zakon o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda posvećuje dosta prostora i pažnje materiji koja se odnosi na znak kvaliteta proizvoda (čl. 31. do 40. Zakona), kojim se označava da proizvod koji ima taj znak poseduje određeni kvalitet i druga svojstva (sirovinski sastav i dr.). Pošto se znak kvaliteta može ustanovljavati i upotrebljavati i za proizvode iz pravilnika, to se ukazuje organizacijama udruženog rada na mogućnost da mogu same ustanovljavati taj znak i, s druge strane, da svaka organizacija udruženog rada može upotrebljavati znak kvaliteta koji nije ona ustanovila, već neka druga organizacija. Razume se, sve ovo pod uslovima i na način koji su predviđeni u pomenutom Zakonu.

Pored ovoga što je napred izloženo, treba istaći da se pravni odnos i veza između pravilnika i Zakona o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda ogleda i manifestuje u primeni odredaba pomenutog Zakona, koje se odnose na upravne i kaznene mere. Naime, činjenica je da pravilnici ne sadrže odredbe o upravnim i kaznenim merama koje treba da se preduzimaju protiv onih koji se ne pridržavaju pravilnika, što ne znači da se tako htelo. Radi se o tome da te odredbe nisu mogle biti unete u pravilnike iz zakonodavno-pravnih razloga, što u suštini ništa ne menja stvar, jer pomenuti Zakon sadrži odredbe o upravnim i kaznenim merama, koje važe za sve podzakonske propise donesene na osnovu tog Zakona, pa i za pravilnike.

Pored ovoga što je napred izloženo, treba istaći da se pravni odnos i veza između pravilnika i Zakona o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda ogleda i manifestuje u primeni odredaba pomenutog Zakona, koje se odnose na upravne i kaznene mere. Naime, činjenica je da pravilnici ne sadrže odredbe o upravnim i kaznenim merama koje treba da se preduzimaju protiv onih koji se ne pridržavaju pravilnika, što ne znači da se tako htelo. Radi se o tome da te odredbe nisu mogle biti unete u pravilnike iz zakonodavno-pravnih razloga, što u suštini ništa ne menja stvar, jer pomenuti Zakon sadrži odredbe o upravnim i kaznenim merama, koje važe za sve podzakonske propise donesene na osnovu tog Zakona, pa i za pravilnike.

U vezi s upravnim merama koje se mogu izreći protiv onih koji se ne pridržavaju pravilnika, ukazaćemo na sledeće:

— ako nadležni organ inspekcije utvrdi da u proizvodnji proizvoda, koje tretiraju pravilnici, nisu primenjene odredbe i norme iz pravilnika, narediće organizaciji udruženog rada da u određenom roku to učini (čl. 58. pomenutog Zakona);

— ako nadležni organ inspekcije utvrdi da proizvodi ne odgovaraju odredbama pravilnika, pa usled toga postoji opasnost po život ili zdravlje ljudi ili mogućnost nastanka velike materijalne štete, doneće rešenje o zabrani dalje proizvodnje tih proizvoda (čl. 59. pomenutog Zakona);

— ako organizacija udruženog rada stavi u promet proizvod, koji ne odgovara pravilnicima ili proizvođačkim specifikacijama, proizvod koji nije propisno upakovan i deklarisan, proizvod koji ima naziv ili oznaku koji mu prema sastavu, količini i kvalitetu ne pripadaju, nadležni organ inspekcije doneće rešenje o zabrani stavljanja u promet takvog proizvoda, dok se nedostatak otkloni. Ako se nedostatak ne može otkloniti, inspekcijski organ može doneti rešenje kojim se odobrava da se takav proizvod može staviti u promet, pod uslovom da se na njemu označi da ima nedostatak i u čemu je taj nedostatak, ii da mu se srazmerno snizi cena (čl. 60. pomenutog Zakona). Posebno se ukazuje da se ova mera može doneti i u pogledu robe koja je pripremljena za prodaju.

Iz zakonodavno-pravnih razloga u pravilnicima nije rečeno da se protiv rešenja nadležnog inspekcijskog organa kojim se naređuje neka upravna mera, može koristiti pravni lek, podneti žalba, što ne znači da ne može. Naime, pitanje kome organu će se moći podneti žalba zavisiće od toga koji je inspekcijski organ doneo rešenje (opštinski, republički i dr.). Uostalom, iz samog rešenja, kojim se naređuje neka upravna mera, mora da se vidi kome se može podneti žalba protiv tog rešenja.

Što se tiče kaznenih mera, napominje se da neke od radnji koje predstavljaju povrede Pravilnika okvalifikuju se kao privredni prestupi a neke kao prekršaji. Tako, na primer, organizacija udruženog rada čini privredni prestup ako se u proizvodnji proizvoda ne pridržava odredaba, odnosno normi pravilnika, ako pre stavljanja u promet proizvoda ne proveri da li on odgovara uslovima iz pravilnika ili iz proizvođačke specifikacije, ako stavi u promet proizvod s netačnim ili drugim oznakama i podacima koji kupca mogu dovesti u zabludu u pogledu porekla, količine, kvaliteta, proizvođača ili drugih svojstava proizvoda itd. (čl. 64. pomenutog Zakona). Prekršaj čini ako stavi u promet proizvod na. kome deklaracija i druge oznake ii podaci nisu napisani na jednom od jezika naroda Jugoslavije ili bez deklaracije i drugih oznaka i podataka, ako ne donese proizvođačku specifikaciju a bila je obavezna ili ne dostavi nadležnom organu inspekcije na njegov zahtev primerak specifikacije itd. (čl. 66. pomenutog Zakona). Kazne su dosta visoke. Naime, za privredne prestupe one se kreću od 20.000 do 500.000 dinara, a za prekršaje od 2.000 do 5.000 dinara, uz napomenu da se uz izrečene novčane kazne mogu izreći i odgovarajuće zaštitne mere, kao zabrana proizvodnje ili prometa određenog proizvoda itd.

Napomena: Članovi 9, 11, 14. i 16, koji se napred pominju u tekstu, govore o proizvodima za koje su doneseni jugoslovenski standardi, ali oni prema članu 30. pomenutog Zakona važe i za proizvode za koje su doneseni propisi o kvalitetu proizvoda, odnosno pravilnici.