KVANTITATIVNA HEMIJSKA ANALIZA, Praktikum sa elementima teorije, obuhvata celokupno gradivo vežbi iz kvanititativne analize predviđeno programom predmeta Analitička hemija za studcntc Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Ovaj Praktikum, sa Praktikumom KVALITATIVNA SEMI-MIKRO HEMIJSKA ANALIZA, predstavija celinu kojom je u potpunosti pokriven program eksperimentalne nastave predmeta. S obzirom na obim izložene materije, neophodne teorijske osnove pojedinih metoda i činjenicu da su pored osnovnog gradiva obrađeni i primeri koji nisu predviđeni programom predmeta, KVANTITATIVNA HEMIJSKA ANALIZA može da posluži i drugima koje interesuju takve vrste analiza.

Praktikum obrađuje samo hemijske metode kvantitativne analize, odnosno gravimetriju i volumetriju. Uzimajući u obzir teškoće koje početnik mora da savlada da bi se uveo u materiju novog predmeta autori su prvo opisali gravimetriju, a zatim volumetriju. Autori su ovom knjigom želeli da omogućc studentima upoznavanje sa osnovnim teorijskim postavkama, praktičnim metodama rada i najvažnijim postupcima kvantitativne  analize.

U toku pisanja ovog materijala trudili smo se da problematiku predočimo jasno, dopuni sa mojim dugogodišnjim praktičnim iskustvom i detaljnim obrazloženjima pojedinih koraka u analizi. Međutim, i pored toga, svesni smo činjcnice da praktikum verovatno ima i nedostataka, pa će svaka kritika i sugestija pomoći da se uočeni nedostaci otklone u sledećem izdanju.

Autori se najsrdačnije zahvaljuju recenzentima na korisnim i dobronamernim primedbame i sugestijama koje su doprinele konačnom izgledu Praktikuma.

Štampanje ove knjige omogućila su iskijučivo finansijska sredstva sponzora koji su pokazali razumevanje za naše napore na čemu im se iskreno zahvaljujemo i posvećujemo deo prostora u knjizi.

Novi Sad, oktobar 1996.

UVOD
I GRAVIMETRIJSKA ANALIZA
1.1. GRAVIMETRIJA
1.1. OSNOVI GRAVIMETRIJE
1.1.1. TALOŽENJE
1.1.2. CEĐENJE I ISPIRANJE TALOGA

1.1.2.1. CEĐENJE I ISPIRANJE KROZ FILTAR HARTIJU
1.1.2.2. CEĐENJE I ISPIRANJE KROZ STAKLENI ILI PORCELANSKI FILTAR LONČlĆ
1.1.3. SUŠENJE I ŽARENJE TALOGA
1.1.3.1. ŽARENJE TALOGA NAKON CEĐENJA KROZ FILTAR HARTIJU
1.1.3.2. SUŠENJE I ŽARENJE TALOGA U FILTAR LONČIĆU
1.1.4. IZRAČUNAVANJE REZULTATA
1.2. ANALITIČKE VAGE, MERENJE I TEGOVI
1.3. LABORATORIJSKO POSUĐE I PRIBOR U GRAVIMETRUI
1.4. PRIMER GRAVIMETRIJSKIH ODREĐIVANJA

1.4.1. ODREĐIVANJE GVOŽDA
1.4.2. ODREĐIVANJE SUMPORNE KJSELINE
1.4.3. ODREĐIVANJE MAGNEZIJUMA
1.4.4. ODREĐIVANJE KALCIJUMA
1.4.5. ODVAJANJE KALCIJUMA OD MAGNEZIJUMA I NJIHOVO ODREĐIVANJE
1.4.6. ODREĐIVANJE NIKLA
1.4.7. ODREĐIVANJE VODE I SUVE MATERIJE SUŠENJEM
I.4.S. ODREĐIVANJE PEPELA

IIVOLUMETRIJSKA ANALIZA

II VOLUMETRIJA
2.1. OSNOVI VOLUMETRIJE
2.1.1. USLOVI ZA IZVOĐENJE VOLUMETRIJSKE ANALIZE
2.1.2. POREĐENJE VOLUMETRIJE I GRAVIMETRIJE
2.1.3. METODE VOLUMETRIJSKE ANALIZE
2.1.4. TEHNIKS STANDARDIZACIJE RASTVORA I ANALIZA UZORKA
2.2. SUDOVI U VOLUMETRIJI
2.2.1. ODMERNA TIKVICA
2.2.1.1. UPUTSTVO ZA PRAVILNO DOPUNJAVANJE-ODMERNE TIKVICE
2.2.2.PIPEТE
2.2.2.1. PRAVILA ZA KORIŠĆENJE PIPETE
2.2.3. BIRETA
2.2.3.1. UPUTSTVO ZA RAD SA BIRETOM
2.2.4. OSTALO POSUĐE U VOLUMETRIJI
2.2.5. STANDARDI, KALIBRACIJA I KONTROLA VOLUMETRIJSKJH SUDOVA
2.2.6. TEHNIKA VAGANJA
2.2.6.1. PRENOŠENJE IZVAGANOG UZORKA
2.3. PRORAČUN U VOLUMETRIJI
11.3. KOMPLEKSOMETRIJSKE TITRACIJE
3.1. OSNOVI KOMPLEKSOMETRIJSKIH TITRACIJA

3.2. HELATOMETRIJA
3.2.1. METALO-HROMNI INDIKATORI
3.2.2. PRIPREMANJE STANDARDNOG RASTVORA EDTA
3.2.3. ODREĐIVANJE CINKA
3.2.4. ODREĐIVANJE KALCIJUMA
3.2.5. ODREĐIVANJE MAGNEZIJUMA
3.2.6. ODREĐIVANJE KALCIJUMA I MAGNEZIJUMA U SMEŠl
3.2.7. ODREĐIVANJE BAKRA
3.2.8. ODREĐIVANJE NIKLA

3.3. TVRDOĆA VODE
3.3.1. KOMPLEKSOMETRIJSKO ODREĐIVANJEUKUPNE T\’RDOĆE VODE
3.3.2. ODREDIVANJE BIKARBONATNE TVRDOĆE VODE

4 TALOŽNE TITRACUE

4.1. OSNOVI TALOŽNIH TITRACIJA
4.1.2. ARGENTOMETRIJA
4.2.1. INDIKATORI U ARGENTOMETRIJI
4.2.2. PRIPREMANJE STANDARDNOG RASTVORA SREBRO-NITRATA
4.2.3. ODREĐIVANJE HLORIDA METODOM PO MORU
4.2.4. ODREĐIVANJE JODIDA METODOM PO FAJANSU
4.2.5. ODREĐIVANJE HLORIDA METODOM PO FOLHARDU
4.2.5.1. PRIPREMANJE STANDARDNOG RASTVORA AMONIJUM- ILI KALIJUM-TIOCIJANATA

5. KISELINSKO-BAZNE TITRACIJE (ACIDIMETRIJA I ALKALIMETRIJA)

5.1. OSNOVI KISELINSKO-BAZNIH TITRACIJA
5.1.1. KISELINSKO-BAZNI INDIKATORl
5.1.2. STANDARDNI RASTVORI
5.1.2.1. AClDiMETRiJSKI PRIMARNI STANDARDI
5.1.2.2. ALAKLIMETRIJSKl l’RIMARNI STANDARDI
5.2. ACIDIMETRIJA
5.2.1. PRIPREMANJE I STANDARDIZACIJA RASTVORA HLOROVODONIČNE KISELINE
5.2.2. ODREĐIVANJE NATRIJUM-HIDROKSIDA
5.2.3. ODREĐIVANJE BIKARBONATA
5.2.4. ODREĐIVANJE KARBONATA
5.2.3.1. ODREĐIVANJE NATRUUM-KARBONATA UZ INDIKATOR METILORANŽ
5.3. ALKALIMETRIJA
5.3.1. PRIPREMANJE I STANDARDIZACIJA RASTVORA NATRIJUM-HIDROKSIDA
5.3.2. ODREĐIVANJE SUMPORNE KISELINE
5.3.3. ODREĐIVANJE FOSFORNE KISELINE
5.3.3.1. ODREĐIVANJE FOSFORNE KISELINE UZ INDIKATOR METILORANŽ
5.3.4. ODREĐIVANJE SIRĆETNE KISELINE

6. OKSIDACIONO-REDUKCIONE (REDOKS) TITRACLJE
6:1. TEORIJSKE OSNOVE REDOKS METODA
6.1.1. REDOKS INDIKATORI
6.2. PERMANGANOMETRIJA
6.2.1. OKSIDACIONE OSOBINE KALIJUM-PERMANGANATA
. 6.2.2. PRIPREMANJE I STANDARDIZACIJA RASTVORA KALIJUM-PERMANGANATA
S.2.3. ODREĐIVANJE GVOŽDA METODOM PО  MERMAN-RAJNHARTU
6.3. JODIMETRIJSKE TITRACIJE
6.3.1, INDIKATORI I ODREĐIVANJE ZAVRŠNE ТAČKE TITRACIJE KOD JODIMETRIJSKIH TITRACIJA
6.4. DIREKTNE JODIMETRIJSKE TITRACIJE
6.5. INDIREKTNE JODIMETRIJSKE TITRACIJE
6.5.1. PRIPREMANJE I STANDARDIZACIJA RASTVORA NATRIJUM-TIOSULFATA
6.5.2. ODREĐIVANJE BAKRA INDIREKTNOM JODIMETRIJSKOM TITRACIJOM
6.6. ODREĐIVANJE JAKIH KISELINA
6.7. OSTALE REDOKS METODE
6.7.1. HROMATOMETRUA
6.7.2. BROMATOMETRIJA
6.7.3. JODATOMETRIJA
6.7.4. CERIMETRIJA
6.7.5. TITANOMETRIJA
6.7.6. ASKORBINOMETRIJA

III PRILOG
7.1. INDIKATORI
7.2. STANDARDNI REDOKS POTENCIJALI (EE)
7.3. PERIODNI SISTEM ELEMENATA