Ova knjiga o lečenju medom i drugim proizvodima pčela zaslužuje pažnju najšire javnosti, jer su znanja koja obuhvata potrebna svakome. To pogotovo u ovom našem vremenu u kojem se mora probuditi svest o ličnoj odgovornosti svakoga za sopstveno zdravlje, koje se najbolje može održati pravilnom ishranom. A upravo u tome med i ostali pčelinji proizvodi imaju nezamenljivu ulogu, naročito u savremenim uslovima sve nepovoljnije životne i radne sredine sa obiljem morbogenih činilaca.

Knjiga pruža obilje podataka o pravoj vrednosti meda i ostalih proizvoda pčela. Počeci tih saznanja zadiru u drevnu egipatsku kulturu, a danas ih obilno dopunjuju i rasvetljavaju uspesi medicine, biohemije, nauke o ishrani, apikolne tehnologije i dr.

Autor je svestrano prikazao hemijski sastav meda, a potom i njegovu hranljivu, dijetoprofilaktičnu i dijetoterapijsku vrednost. Pri tom, nerazjašnjenost nekih medicinskih rezultata ne umanjuje vrednost knjige, već pre ukazuje na potrebu da se nastave klinička i epidemiološka istraživanja.

Dobro su prikazani i biohemijska svojstva i lekovita vrednost matičnog mleča, polena i „pčelinje rđe“, kao i propolisa, pčelinjeg otrova i voska.

Za sve čitaoce je, pri tom, naročito značajno što u ovoj knjizi mogu naći uputstva o pravilnom korišćenju pčelinjih proizvoda. To je čini ne samo interesantnom već i neposredno veoma korisnom za svakog.

S ovim u vezi treba istaći i višestruk društveno-privredni značaj poboljšanja strukture ishrane stanovništva i time što će se nepoželjna prekomerna potrošnja odveć rajinisanog belog j’abričkog šećera (saharoze), vezana za rastuću opasnost od bolesti srca i krvnih sudova, kao i dijabetesa, sve više zamenjivati medom. Ovo je naročito neophodno za obezbeđenje pravilne ishrane dece. Med je neuporedivo korisniji od fabričkog šećera, jer su u njemu za šećere nerazdvojno vezani i mnogi drugi dragoceni sastojci (kojih ima preko osamdeset), te obezbeđuje i profilaksu od pomenutih bolesti. A pošto su energetske potrebe čoveka zadovoljavane samo šećerom iz prirodnih izvora (voća, grožđa i malo iz meda), jasno je da jedino ovi proizvodi odgovaraju fiziološkim potrebama Ijudskog organizma. Med postaje sve korisniji i kao izvor većeg broja dragocenih zaštitnih materija, bez čijeg bi korišćenja u dovoljnim količinama čovek bio danas odveć ugrožavan morbogenim činiocima koji u savremenoj životnoj i radnoj sredini upravo obiluju.

Prema tome, imajući u vidu velike prednosti meda i drugih pčelinjih proizvoda kao odlične prirodne hrane, s jedne, i dijetoprofilaktična, pa i dijetoterapijska svojstva, s druge strane, može se opravdano očekivati da će ova knjiga dr. A. Jankovića znatno doprineti pojačanju interesovanja najširih slojeva stanovništva za ove proizvode. To će u odgovarajućoj meri povećavati i njihovu potrošnju, a ova će stimulisati proizvodnju. Posledice će biti korisne i za uspešniji razvitak pčelarske privrede u celini, koja će predstavljati ne samo neiscrpni izvor dragocenih namirnica nego i bitni činilac razvoja takode društveno-privredno veoma značajne voćarsko-povrtarske privrede, u kojoj obilni prinosi najviše zavise od uspešnog ukrštenog oprašivanja. Pri tom, obe ove privrede imaju i veliki strategijski značaj.

Zbog svega toga svesrdno preporučujemo ovu knjigu dr A. Jankovića našoj najširoj javnosti.

Prof. dr Dušan Stanković
predsednik Predsedništva Saveza društava za unapređenje ishrane naroda SR Srbije

Sadržaj

Predgovor drugom izdanju

PREDGOVOR

MED
Osobine i sastav
Raspoznavanje sorti medova
Nabavka i ocenjivanje meda
Skladištenje i čuvanje meda
Kristalisanje meda
Hranljiva vrednost meda
Proizvodi s medom u ishrani

LEČENJE MEDOM
Lekovita svojstva meda
Med protiv bubrežnih oboljenja i smetnji pri mokrenju
Preosetljivost na med — nepodnošenje meda
Primena meda u lečenju nekih oboljenja
Lekovi na bazi meda za spoljnu upotrebu
Med u kozmetici — za negu kože lica

POLEN
Sastav i osobine
Sakupljanje i čuvanje polena
prečišćavanje
sušenje polena
pretvaranje u prah (pulverzacija)
čuvanje polena za upotrebu
čuvanje rezerve polena za pčele

LEČENJE POLENOM
Lekovita svojstva poiedinih vrsta polena
Primeri lečenja polenom i „pergom“
Delovanje polena s dodatkom hormona ili sličnih materija
Polen u kozmetici
Sastav i osobine
Vađenje mleča
Prečišćavanje i konzervisanje
Kontrola ispravnosti mleča

LEČENJE MLEČOM
Baktericidne osobine mleča
Fiziološko delovanje mleča
Lekovite osobine i upotreba mleča
Klinička ispitivanja delovanja mleča
Mešavine, oblici i doze mleča u prometu
Rezultati primene mleča kod nekih bolesti

PČELINJI OTROV
Sastav i osobine
Delovanje pčelinjeg otrova
Tehnika dobijanja pčelinjeg otrova
Pčelinji ubodi žaokom i posledice

LEČENJE PČELINJIM OTROVOM
Komplikacije pri lečenju i njihovo otklanjanje
PROPOLIS
Sastav i osobine
Antimikrobno delovanje propolisa
Proizvodnja preparata propolisa

LEČENJE PROPOLISOM
lečenje psoriasisa
propolis protiv stafllokoka
lečenje kožnih bolesti
odstranjivanje žuljeva
lečenje opekotina
primena u akušerskoj i ginekološkoj praksi
lečenje tuberkuloznih bolesnika
primena u stomatologiji
propolis u lečenju gluvoće
lečenje disajnih organa
primena propolisa posle operacije
Primena propolisa u veterinarstvu
Opreznost pri primeni propolisa

MEDOVINA I HIDROMEL
Osobine i sastav medovine
Proizvodnja medovine
Proizvodnja hidromela
Medno vino s lekovitim travama

PČELINJI VOSAK
Sastav i osobine
Korišćenje voska
Vosak s medom za žvakanje
Preparati „Medexa“ u apiterapiji – lečenju pčelinjim proizvodima

Lečenje medom

Lekovita svojstva meda

Još u dalekoj prošlosti stari narodi su otkrili lekovitost meda, o čemu postoje’ nepobitni dokazi. Veliki broj starih grčkih filozofa i mudraca verovao je da med leči i okrepljuje, da produžava život, jača snagu duha i tela. Dioskurid, čuveni lekar, koji je živeo pre oko 2000 godina, pisao je da med može uspešno da se primenjuje kod bolesti utrobe, inficiranih rana i fistula.

Med se obično koristi kao pomoćno sredstvo u lečenju, odnosno u terapeutske svrhe. Lekovita svojstva meda zavise od njegovog porekla, odnosno od koje je biljne vrste sakupljan nektar. Tako na primer:

Bagremov med ima umirujuće delovanje.

Kestenov med širi periferne krvne sudove.

Lipov med ima antiseptično i umirujuće delovanje; koristi se kod bronhitisa i nazeba kao sredstvo koje pomaže iskašljavanju.

Karanfilov med poboljšava rad urogenitalnih organa; koristi se protiv dijareje i za iskašljavanje.

Matičnjakov med se koristi kao sredstvo za umirenje.

Nanin med se najviše koristi kao analgetik, za smirivanje grčeva mišića i kao sredstvo za sprečavanje nadutosti.

Žalfijin med ima antiseptično delovanje.

Šumski med (medijikovac) deluje antiseptično, umirujuće i antinflamotorno (protiv zapaljenja).

Med sa saćem pri žvakanju doprinosi dezinfekciji i čišćenju zuba, kao i jačanju desni.

Višegodišnja praksa i naučna istraživanja u mnogim zemljama potvrdili su veoma raznovrsna lekovita svojstva meda. Ovde iznosimo dosad utvrđena svojstva meda.

Delovanje meda na srce

Prema mnogim lekarskim nalazima med pozitivno deluje na rad srca i o tome je objavljeno dosta radova. Naučnim ispitivanjima je utvrđeno da rastvoreni med prelazi u krvotok i cirkuliše. da je to pravi terapeutski lek koji se primćuje da kod teških srčanih smetnji. Med se, dakle u ovim specijalnim okolnostima koristi kao zamena sintetičkim lekovima.

Preporučljivo je da se med stavlja ispod jezika i lagano usisava da bi se resorpcijom postigao željeni efekat.

U mnogim dosad objavljenim radovima potvrđeno je delovanje acetilholina, kao i to da ne postoji njegovo inaktivisanje. Naglašava se da je aktivna materija acetilholin veoma značajna i poželjna za srce (deluje na proširenje arterijskih sudova). Međutim, valja imati u vidu da količina ove materije varira od meda do meda (od 1 do 100). Prema tome, razumljivo je da različiti medovi mogu da pokažu različito delovanje. Znači, da bi se postigao želieni efekat, trebalo bi koristiti samo onaj med u kome količina acetilholina odgovara nameni. (Ovo određivanje iziskuje specijalnog stručnjaka i laboratorijsku opremu, što je izvodljivo samo u institutima.

Eksperimentima na životinjama i ljudima u bolesničkim posteljama /više puta je potvrđeno da med normalizuje srčani ritam (Schimert, 1950; Schmidt i Kramer, 1949). “ “

Ovde bismo se mogli ograničiti na ranije pomenuta pojedina delovanja medova, kao na primjer na činjenicu da med dovodi do povišenja krvnog pritiska i u ovom smislu do praktične primene u sportu.

Jačanju i oporavljanju medom doprinose njegove druge osobine, odnosno pojedini sastojci.

Med sadrži male ali iskoristljive količine soli gvožđa, mangana, bakra, posebno kobalta, koji ulazi u sastav molekula vitamina B12 (Duisberg, 1967). Ovaj vitamin se daje u vidu injekcija i drugim oblicima protiv anemije. Pomenuti elementi učestvuju u stvaranju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), ukoliko se u organizmu dobro resorbuju i iskoriste.

Delovanje meda na krvnu sliku

Med učestvuje u poboljšanju krvne slike dece. Ova uloga još nije u pojedinostima naučno objašnjena, već je to zaključeno na osnovu upoređenja stanja velikog broja dece (Emerich 1923, 1932; Frojenfelder, 1921) koja su svakodnevno dobijala med i dece koja nisu uzimala med. Grupa koja je dobijala med pokazala je povećanje procenta hemoglobina do normalnog i vidno napredovanje.

Delovanje meda na jetru

Valja imati u vidu da zdrava jetra ima značajnu ulogu skladišta rezerve glikogena. Međutim, usled oboljenja jetre dolazi do njegove nenormalne razgradnje i naglog iscrpljivanja organizma. U tom slučaju je unošenje meda spasonosno, jer se voćnim šećerom iz meda brzo stvara jetreni skrob koji doprinosi obezbeđenju krvi glukozom. Odviše šećera i nedostatak glikogena su nepoželjni, ali se ove pojave mogu sprečiti lipotropnim materijama (holinom i methioninom). Pored voćnog šećera med sadrži i izvesnu količinu holina i belančevina, a u posnom siru urdi nalaze se i druge aminokiseline, koje pored pomenutog methionina, sprečavaju gojaznost. Dijeta s medom i urdom ima blagotvorno delovanje, ali iako se med i urda mogu smatrati lekovitim materijama, lečenje treba da bude prepušteno lekaru i dopunjeno odgovarajućim preparatima.

Uopšteno, med i urda se preporučuju i u rekonvalescentnoj fazi, odmaranju posle bolesti, naročito u slučaju usporenog stvaranja glikogena.

Na funkciju jetre negativno utiče i korišćenje alkoholnih pića. Naime, u poslednje vreme je utvrđeno da i jetra može u minimalnim količinama da proizvede alkohol. No, odveć velike količine alkohola u organizmu u toku dužeg perioda, izazivaju degeneraciju jetrenog tkiva (pojavu ciroze). U toj fazi neophodno je snabdevanje jetre glikogenom (Baumgarten, 1955; Best i saradnici, 1949).

U eksperimentima sa životinjama dokazano je da davanje lipotropnih materija (holina) i alkohola sprečava „masnu jetru“ i oštećenje jetrenog tkiva. U ovim slučajevima često se može kombinovati šećer-holin i davanje meda kao zaštita.

Delovanje meda na organe za varenje

Delovanje meda na probavu je višestrano. U tom smislu Epinger (1949) vršio je eksperimente i na osnovu svojih radova utvrdio stvaranje kiseline u želucu kao posledica uzimanja meda. Pri prvom uzimanju meda dokazao je povećanje kiseline, odnosno njeno stvaranje. Međutim, kada je docnije nastavio sa kurama rastvora meda i sondom prihvatao želudačni sadržaj, dokazao je da se rastvorom meda dobio sadržaj sa prezasićenom kiselinom, dakle s dobrim ishodom. O sličnom eksperimentu dat je podatak i sa jedne sovjetske klinike. Kod ovakvog stanja želuca, ili samo nervoznog stanja i umora od naprezanja u radu (kod ljudi koji se lako uzbuđuju) javlja se slično kao i sa davanim dozama meda, dakle, stvaranje kiseline koja se oslobađa i u potrebnim slučajevima (kod ahiličara) povoljno utiče na rad organa varenja, probavu (Jojriš, 1960).

Značajno je i interesantno da med pretvara holin u acetilholin, što dovodi do regulisanja crevne peristaltike (Koch, 1949). Kod osoba koje rade u kancelarijama i sl. često dolazi do lenjosti creva i zatvora. U ovim slučajevima valja pred spavanje uzeti jednu čajnu kašiku meda da bi se otklonila pomenuta pojava, regulisala stolica i izbeglo neraspoloženje.

Razumljivo je da se ove nezgode mogu otkloniti korišćenjem meda samo ukoliko nisu posledica nekih anatomskih smetnji prolaza otpadnih materija.

Valja imati u vidu da svi medovi ne sadrže jednake količine holina, pa se prema tome ove smetnje ne mogu otkloniti svakim medom, mada med sadrži voćni šećer koji deluje laksativno.

Ukratko, može se očekivati da će korišćenje meda naći mesto i u sastavu „bebiproizvoda“ koji se s majčinim mlekom koriste u ishrani odojčadi, jer u ishrani odojčadi kravlje mleko ne odgovara maternjem, pa se prilikom proizvodnje ove dečje hrane to uzima u obzir.

Jedan ugledan lekar nutricionist iznosi svoje mišljenje koje su prihvatili skoro svi lekari: „Prehranjenost je uzrok pojave širenja nekih bolesti našeg vremena.“ Ovo mišljenje iznosi i naš poznati naučnik prof. M. Mirilov na osnovu rezultata proučavanja narodne ishrane na području SAP Vojvodine.

Namirnice visoke hranljive vrednosti neosporno mogu biti uzroci izvesnih bolesti.

Med je proizvod velike hranljive vrednosti. Puna čajna kašika (20 g) vredi koliko dve kriške ili 25 g crnog hleba. U okviru naše današnje uobičajene ishrane mogli bismo tvrditi da je med neophodan organizmu.

Dugo vremena, na osnovu teoretskih razmišljanja, bilo je osporavano korisno delovanje meda, a naročito je isticano da delovanjem želučane kiseline fermenti mogu da budu razoreni. Doduše, ovo bi se moglo desiti kod mladih, ali veoma retko kod starijih sasvim zdravih ljudi. Klinička ispitivanja pokazala su da u punom želucu posle obroka nastala kiselina biva neutralisana; ovim je razumljivo da med ni u kom slučaju ne može biti smetnja, već naprotiv pomaže, pojačava aktivnost fermenata.

Antimikrobne (baktericidne) osobine meda

Delovanje meda na bakterije prvi put je dokazao dr Dold iz Frajburga.

U izvesnom vremenskom periodu White, Subers i Schepartz uspeli su (1963) da objasne bakteriostatičke (sprečavanje razvoja bakterija) osobine meda. Ovde je u pitanju ferment glikozooksidaza, koji se izlučuje iz žlezda pčelinje glave.

Pomenuti ferment prilikom pretvaranja nektara u med prelazi u ovaj proizvod. Nektar je neutralne reakcije, pa je veoma dobra podloga za razvoj bakterija. Suprotno tome, med je kisele reakcije (pFI 3,7 —4,5) pa ne odgovara razvoju bakterija. U njemu se najveći broj raznih bakterija ne može razvijati. I kvasnice su osetljive prema kiselini. One se nalaze samo u medovima sa velikim procentom vode (razređenim), gde veoma brzo fermentišu, što nije slučaj sa medovima normalnog procenta vode (oko 20 — 22%). O mehanizmu delovanja fermenta glikozooksidaze hemičari su napisali: ferment glikozooksidaza u prisustvu kiseonika (vazdušnog) deluje tako da minimalni ostatak šećera pretvara u glukolakton i docnije dolazi do stvaranja za organizam značajne glukonske kiseline; ova pak u medovima stvara druge kiseline sa pFI 3,7-4,5.

U toku ove reakcije kao sporedan proizvod javlja se vodonik-peroksid (H202), baktericidnih osobina (sprečava razmnožavanje i ubija bakterije). Njegove količine su vrlo male (jedva 50 gama) u gramu meda, ali, imaju veliku snagu pošto med i u razređenom stanju 1:7 (livadski med 1:20) sprečava klijanje bakterija. Najzad, može se odrediti i njegova jačina u odnosu na ubijanje bakterija.

Valja uzeti u obzir da sve vrste medova ne pokazuju iste osobine zbog različitog sadržaja aktivnih fermenata.

Stolz (1947), Dold i Knup (1947, 1949) publikovali su svoja saopštenja o tretiranju rana i zapaljenja sluzokože medom. Primećeno je, ističu ovi autori, da med bolje deluje od šećernih rastvora (što je i razumljivo).

Med protiv bubrežnih oboljenja i smetnji pri mokrenju

Oboljenja bubrega, prema savremenoj medicini, smatraju se kao kompleksna — s mokraćnim putevima i bešikom. Bolest ugrožava normalan rad srca, jetre, nervnog sistema itd. Po svojoj funkciji bubrezi pripadaju „biološkim filtrima“ jer u njima dolazi do odvajanja iz krvi škodljivih materija ostvarenih raznim procesima razlaganja hranljivih sastojaka, naročito ureje (mokraćevine). Normalno čovek u toku 24 časa izluči oko 1500, a žena 1400 mililitara urina. Ogroman rad bubrega je i u mogućnosti filtrovanja najmanje 100 litara krvne plazme. Oboljenje bubrega (nefritis) pripada ozbiljnim bolestima sa raznim pojavama, kao povišenjem pritiska, a u težim slučajevima i poremećajem vida i uremijom. Na osnovu izlučivanja belančevine i mikroskopskog nalaza bubrežnih elemenata i koncentracije ureje u krvi dolazi se do dijagnoze i praćenja toka bolesti pri lečenju. Pored poznatih lekova, neophodna je stroga dijeta sa hranom bez kuhinjske soli, masti itd.

Specijalisti za bubrežne i druge unutrašnje bolesti uspešno su primenjivali kod svojih pacijenata med, ne samo protivu ove već i drugih bolesti — jetre, srca, probavnih organa. Preporučivana je upotreba 50—100g meda svakodnevno u čaju od šipka.

Poznati svetski naučnici A. G. Kirhenštajn, dr Koch, Aninis, Zajs i drugi saglasni su da protivu bolesti bubrega i mokraćne bešike treba uzimati svakodnevno 50—100g meda.

O rezultatima korišćenja meda sa raznim čajevima protiv pomenutih bolesti ne samo u narodnoj već i u savremenoj medicini govore i nalazi istaknutih medicinskih autoriteta. Čaj spravljen od 15 g šipka na litar vode (vruće) i zaslađen sa 100 g meda najbolje je piti na 1 i po čas pre ili 3 časa posle jela. Šipak zajedno sa semenom valja isitniti. Ako se u bubrezima nalaze kamenčići, soli urata ili fosfata, med treba uzimati sa dodatkom limunovog soka i maslinovog ulja, i to triput dnevno po jelovnu kašiku pre jela.

Poboljšanje stanja kod bubrežnih bolesnika može se postići i upotrebom sitno samlevenog semena od dinje s medom. Pošto je bubrežno oboljenje ozbiljno pripada teškim bolestima, razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom lekarskom kontrolom i na relativno dugoj dijetalnoj ishrani.

Preosetljivost na med − nepodnošenje meda

U vezi s lekovitim osobinama i značajem primene pčelinjih proizvoda protivu raznih bolesti ne treba preterivati. Ono što oni stvarno pokazuju treba proveravati, dakle pozitivno priznati pošto ni pčelinji proizvodi sa širokim spektrom svojih osobina nisu univerzalni lek, jer lek za sve bolesti ne postoji. Možemo biti zadovoljni onim što su iskustvo i nauka pokazali u pogledu delovanja meda. Najveći značaj primene prirodnih proizvoda u lečenju pokazuje da su retke pojave, izuzetni slučajevi nekog nepodnošenja. Ovo, na žalost, nije slučaj sa nekim antibioticima i drugim fabričkim preparatima.

Pored lekovitih osobina med kod nekih lica izaziva i nepodnošenje, alergične pojave. To je slično alergiji od jagoda, mleka, jaja, polena, propolisa, lekova i nekih drugih materija. Primena pčelinjeg otrova ili slučajan ubod pčele izazivali su kod nekih ljudi sniženje krvnog pritiska. Bilo je pčelara koji su zbog nepodnošenja pčelinjeg otrova napuštali ovo zanimanje.

Do nepodnošenja (alergije) dolazi usled neposrednog dodira meda sa sluznicama želudačnih zidova, kada privlači vodu iz ovih, nadražuje ih i javljaju se bolovi. To se može otkloniti ako se gusti, kristalni med prethodno rastvori u mleku, vodi, čaju ili voćnom soku. Smatra se da alergija od meda potiče od polena koji se nalazi u njemu. Licima osetljivim na polen američki lekari preporučuju kafenu kašiku meda dnevno, i to duže vreme, da bi docnije prešli na veće količine.

Opšte pravilo o upotrebi meda glasilo bi: deci davati triput dnevno po kafenu kašiku, a odrasli i bolesnici mogu uzimati tri jelovne kašike dnevno (50—100g); lica koja nemaju dovoljno kiseline u organima za varenje (ahiličari) treba da uzimaju med pre jela, a oni koji je imaju u višku (hiperaciditet), čiraši i drugi — posle jela. Dakle, med može da utiče na povećanje i neutralisanje kiseline.

Primena meda u lečenju nekih oboljenja

Pčelinji med, kao što je već ranije rečeno, upotrebljava se u lečenju kod mnogih naroda. U naše vreme lekovita vrednost meda priznata je ne samo u narodnoj medicini već i u savremenoj farmakologiji. Njegovi osnovni sastojci: šećeri, mineralne soli, vitamini, fermenti, biološki aktivne i mnoge druge materije, kao i baktericidnost, doprinose njegovim lekovitim osobinama. On pokazuje naročito povoljno delovanje na nervni sistem i srčani mišić. U vezi s tim savremena medicina preporučuje med u slučajevima mnogih oboljenja.

Prehlada

Med se od nedavno primenjuje kao univerzalno sredstvo protiv prehlade. Kod bolesti nastalih prehladom preporučuje se med s vrućim mlekom (jedna kašika meda na čašu mleka), zatim s limunovim sokom (sok od pola ili celog limuna na 100 g meda). Bolje delovanje pokazuje sa sirupom od hrena (izaziva pojačanu cirkulaciju krvi u perifernim krvnim sudovima, hiperemiju i zagrevanje, a odnos treba da bude 1:1). Uzimanje meda u slučajevima prehlade neophodno je 2 —3 dana, sa ležanjem ili kućnim režimom, da bi med, naročito lipov, izazivao znojenje.

Krvni sudovi

Med se takođe koristi u slučajevima oboljenja srčanih krvnih sudova. On ima osobinu da širi venozne krvne sudove i time poboljšava cirkulaciju, provod krvi kroz koronarne sudove. Dugotrajnija upotreba (1—2 meseca) po 50 g dnevno poboljšava opšte stanje organizma, normalizuje sastav krvi, povećava procent hemoglobina, a takođe i tonuse srčanih mišića i krvnih sudova.

Povišen krvni pritisak

U narodnoj medicini med u smeši sa sokovima povrća primenjuje se protiv hipertoničnih bolesti (povišenog krvnog pritiska). Pripremi se po jedna čaša cveklinog, mrkvinog i hrenovog soka (hren istrugan prethodno preliti vodom i držati tako 36 časova), pa se toj mešavini doda čaša meda i sok jednog limuna. Uzimati po jednu kašiku 2 — 3 puta dnevno na jedan čas pre jela ili 2 — 3 časa posle jela. Kura lečenja traje 2 meseca.

Veoma je korisno uzimanje meda sa proizvodima bogatim vitaminima, na primer šipkom (plodom divlje ruže), u obliku oparka, ili sokom od planike (planika, maginja u zrelom plodu sadrži oko 287 mg% vitamina C). Oparak šipka priprema se prema sledećem: jedna jelovna kašika osušenog šipka prelije se sa dve čaše vruće vode, zatim se kuva 10 minuta, ohladi i procedi, pa se tome doda jedna jelovna kašika meda. Uzima se po pola čaše 2—3 puta u toku dana.

Upala pluća

Med je našao primenu i u bolesti disajnih organa. U slučajevima zapaljenja pluća med se preporučuje sa toplim čajem ili toplim mlekom na jedan od sledećih načina: na čašu toplog mleka dodati jelovnu kašiku meda; 100 grama meda izmešati sa sokom jednog limuna; dve jelovne kašike suvih (ili 100 grama svežih) malina zakuvati u čaši vode, posle 15 minuta dodati jelovnu kašiku meda i toplo piti kao sredstvo za znojenje; češnjak, beli luk istrljati na trenici, pomešati sa medom u razmeri 1 :1 i uzimati po jednu kašiku s toplom vodom.

Mada ne pripada lekovima koji snažno deluju i lekovitim preparatima, med takođe treba primenjivati po tačno određenim uputstvima — preporukama.

U svrhu lečenja med je uvek bolje uzimati rastvoren, da bi pokrivao veliku površinu i prelazio preko sluzokože u krv sa svojim mnogobrojnim sastojcima.

Želudačno-crevna oboljenja

Pčelinji med može da koristi i kao dijetetsko sredstvo u nekim slučajevima želudačno-crevnih oboljenja. On pokazuje povoljno dejstvo kod gastritisa i janzenove bolesti, kao i osobinu obnavljanja površine sluzokože i okrepljenja celog organizma. U janzenovoj bolesti želuca i dvanaestopalačnog creva bolje je uzimati med na 1 — 1 i po čas pre doručka i ručka, a posle 3 časa od užine. Ujutru se preporučuje 30 — 60 grama, u podne 40 do 80 grama i uveče 30 do 60 grama meda razblaženog u čaši vruće vode. Vruć rastvor meda umanjuje i otklanja bolove u želucu i gorušicu (žgaravicu). U slučajevima lečenja gastritisa sa smanjenom kiselinom (hipoaciditetom) med treba uzimati u hladnom stanju; on ima sposobnost da stvara želudačni sok. U tu svrhu jelovnu kašiku meda razblažiti u čaši vode i uzeti na nekoliko minuta pre jela (R. V. Korolev, 1976).

Protivu crevnih parazita (askarida) uspešno se može primeniti narodni lek od presnih bundevnih semenki (bele ili stočne bundeve). Oko 50 semenki oljuštiti ili iseckati, pa dodati nekoliko češnja iseckanog belog luka i kašičicu meda. Upotrebiti našte srca (2—3 jutra u razmaku po dva dana).

Gastritis

Poznato je lečenje gastritisa medom, jer on koristi prvenstveno lečenju sluzokože, a ovim i gastritisa.

Med se uzima u dozama 90 do 120 g posle jela ako je u pitanju povećano lučenje kiseline (hiperaciditet) koje treba normalizovati. Preporučuje se uzimanje i kod hipertrofičara. Valja imati u vidu da med korišćen pre jela povećava lučenje kiseline u želudačnom soku, pojačava rad sluzokože, zbog nedostatka kiseline. Lečenje gastritisa može se kombinovati medom i sintetičkim lekovima.

Čir u želucu

Klinički u mnogim primenama dokazano je pozitivno delovanje meda i kod čira u želucu. U takvim slučajevima najbolji je lavandin ili ruzmarinov med.

Med utiče veoma povoljno na procese varenja hrane u crevima i normalizovanjem metabolizma hrane doprinosi prometu otpadnih materija kod zatvora (opstipacije), što je česta pojava pri dugom sedenju na radnim mestima i pri vožnji.

Med je kod čira želuca u klinikama primenjivan sa velikim uspehom. Sovjetski kliaičari Dijetetskog odeljenja moskovske bolnice ,,A. A.

Ostroumova“ dokazali su da med normalizovanjem kiseline sprečava gorušicu (žgaravicu), podrigivanje, prekraćuje bolove i otklanja druge smetnje.

U slučajevima čira med pokazuje dve vrste delovanja: lokalno ubrzava zarašćivanje želudačne sluzokože (analogno spoljašnjem lečenju čireva i zarašćivanju rana), jača organizam i posebno nervni sistem. Ovo poslednje je naročito značajno pošto se smatra da je čir želuca i dvanaestopalačnog creva posledica narušavanja funkcija nervnog sistema. Mišljenje je da je najbolje uzimati med rastvoren u toploj, prethodno proključaloj vodi, na dva časa pre doručka i ručka, a tri časa posle večere. Upotreba ovako spremljenog toplog rastvora meda doprinosi rastvaranju sluzi u želucu, brzoj apsorpciji, da bi se pri tome smanjila kiselost. Medni rastvor u hladnoj vodi, naprotiv, povećava kiselost, zadržava hranu i nadražuje creva. Uzimanje meda pred samo jelo stimuliše izlučivanje želudačnog soka.

Lečenje rana

Kako med može da doprinese lečenju rana? Prvo, njegovim osmotskim pritiskom, sposobnošću da povlači tečnost (nastaje ispiranje rane), a zatim dolazi u vezu s belim krvnim zrncima (leukocitima), prihvata ove i stupa u borbu protiv štetnih materija.

Sovjetski hirurg Krinicki u 48 lečenih slučajeva inficiranih i nekroznih rana (izumrlog tkiva) primenjivao je smesu meda sa uljem. Već posle 5 dana lečenja nekrotično tkivo je sasušeno, otpalo, a pojavila se mlada koža. Valja naglasiti da je lečenje rana mešavinom meda i ribljeg ulja sa kseroformom (žuti prah odličnog antiseptičnog delovanja), koje je obavljao vojni lekar A. Boudai (u Ukrajini za vreme prošlog rata), dalo odlične rezultate.

U našim apotekama veoma se teško može naći kseroform, pa se preporučuje njegova zamena Dermatolom (Bismuthum subgallicum).

Stručnjaci su dokazali da smesa meda sa ribljim uljem daje neuporedivo bolje rezultate u poređenju s antiseptičnim osobinama. kamilice, bor-vazelina i sličnih medicinskih masti. Med ima ulogu da čisti ranu, a riblje ulje da poboljšava granulaciju. Med pri tom pojačava cirkulaciju krvi i limfe. Prema tome, uklanja otpadne materije i uništava bakterije. Inhibini u medovima sprečavaju štetno delovanje izumrlih ćelija, a prema nekim autorima povećavaju razmenu materija. Osmotskom snagom svojih šećera med uklanja produkte raspadanja i time sprečava nadražaj tkiva u stadijumu obnavljanja.

Lečenje oboljenja očiju

U starim egipatskim papirusima (Eberovim) Avicena je preporučivao med protivu čestih oboljenja očiju. Preporučivao je mešavinu meda, soka od crnog luka, mekinja i pirevine (Agropirum repens).

Ruski profesor Giks primenjivao je (1898) med pri lečenju zapaljenja (upale) očiju na taj način što je ispod očnog kapka tokom 3 — 4 dana stavljao po jednu kap tečnog meda.

Med se i u novije vreme, iako postoje razni antibiotici, sulfonamidi, i dalje primenjuje u SSSR-u za lečenje zapaljenja očiju, protiv gnojenja očnih kapaka, vezivnog tkiva kože, rožnjače i drugih očnih bolesti. Tako, npr., A. S. Mihailov za ovakve slučajeve preporučuje eukaliptusov med, koji kao i eukaliptusovo lišće sadrži etarsko ulje velike antiseptične vrednosti.

Lekovi na bazi meda za spoljnu upotrebu

Značaj meda za spoljnu primenu ne treba potcenjivati kada se on, prirodan, čist koristi kao baza za mnoge lekovite masti protivu crvenila kože, svih nadražaja i svraba (genitalija ili analnih delova).

Za ispiranje grla

Jelovnu kašiku meda, zagrejati i držati na ključanju nekoliko minuta u četvrtini litra vode. Ovim se dobija blago sredstvo za grgorenje, dragoceno kod upala grla, bolova prilikom gutanja i promuklosti. Ovaj pripravak se isto tako može koristiti za oči (pranje i obloge).

Protiv slabog zapaljenja — nadražaja očiju

Rastopiti med na vodenoj pari ili blagoj vatri, propustiti ga kroz cediljku i, pošto se ohladi, malo meda u veličini zrna graška staviti u oko. Takođe rastvoren u vodi može se upotrebiti i prilikom kupanja dece, i to u dozi od 30 do 60 grama na kadicu.

Protiv čireva i opekotina

Mast se priprema mešanjem jednakih delova meda i pšeničnog brašna sa malo vode. Bez dodatka vode ova smeša se može upotrebiti u obliku svećica (rektalno). Može se primeniti i smeša meda i maslaca u jednakim delovima. Opekotine se mogu lečiti mešavinom meda i maslinovog ulja.

Odlično sredstvo protiv opekotina je mast spravljena od jednakih delova meda i ribljeg ulja.

Protiv reumatičnih bolova

U slučaju reumatske krize, upale zglobova i kukova (išijasa), zapaljenja živaca, bolova provodnih krvnih sudova ili mišića itd. na parčetu platna razmazati med i staviti na kožu, a zatim pokriti parčetom vunene tkanine. Ostaviti tako 2 časa pa isto ponoviti. Ujutru našte srca uzimati dve jelovne kašike meda.

Protiv slinavke (šapa)

Šap (slinavka) je stočna bolest, ali su poznati slučajevi pojave ove bolesti i kod ljudi (dece i odraslih). Lečenje se postiže lekom spravljenim mešanjem meda sa sokom od limuna. Spremljenu smešu uneti u usta (po kafenu kašičicu) i držati što je moguće duže. Pored ovog, može se spremiti i oparak od ružinih kruničnih (obojenih) listića. Na šolju oparka dodati jelovnu kašiku meda i grgorenjem ispirati usta.

Med u kozmetici − za negu kože lica

U starim medicinskim spisima mnogih naroda poznati su saveti za lečenje kožnih bolesti medom. Naime, usled nehigijenskih uslova života, u vreme kada sapun nije bio poznat, javljale su se razne kožne bolesti (šuga i druge). Blagotvorne osobine meda sa svojim antiseptičnim, inhibitornim i baktericidnim osobinama doprinele su njegovoj primeni u zaštiti kože. On podjednako hrani kožno tkivo i njegove završetke. Ova njegova osobina široko je korišćena i u kozmetici. On sprečava procese smežuravanja i starenja, održava elastičnost i vlažnost kože, pojačava njen tonus, usporava mnoge negativne promene.

O privlačnom tenu lica koji se postiže primenom meda poznati su navodi najčuvenijih lekara starog veka. Oni su u svojim spisima dali veliki broj recepata u kojima je med osnovni sastojak s dodatkom drugih lekova materija. I danas su za elastičnost, održavanje mekoće i nežnosti lica poznate medne maske proizvedene od meda i drugih materija (žumanjka jajeta, kisele pavlake, sitno iseckanog peršuna i sl.). Obično se ove materije uzimaju u jednakim delovima tako da se stvori ujednačena masa. Praksa je pokazala da medna maska pokazuje mnogo bolje rezultate u postizanju svežine lica nego razni kremovi i pomade fabričke proizvodnje. Med ima osobinu da, ako stoji otvoren u sudu, upija vlagu iz vazduha. Otuda on svojim higroskopnim osobinama upija izlučevine škodljive za lice i sadržajem antiseptičnih materija štiti kožu od raznih zagađivača.

Kao što se ne smemo lišiti meda u ishrani i korišćenju njegovih lekovitih osobina protivu raznih bolesti i rana, tako ni lice ne smemo lišiti blagotvornog dejstva meda.

U savremenoj kozmetici pčelinji proizvodi (med, polen, mleč i vosak) sve više ulaze u recepturu za izradu kozmetičkih preparata visokog kvaliteta i širokog asortimana. Njihovu vrednost priznali su i najčuveniji svetski kozmetolozi. Pojedini sastojci pčelinjih proizvoda ishranjuju epiderm, zaštićuju ga od nepovoljnih spoljnih uticaja, doprinose cirkulaciji perifernih krvnih sudova i elastičnosti tkiva, daju licu baršunastu strukturu, glatkost, sprečavaju stvaranje pora, itd.

Savremene farmakopeje i u nas koriste med, a u novije vreme i polen, za proizvodnju lekovitih masti, izradu kremova i podloge za mnoge druge preparate za spoljnu upotrebu. Osim toga, pčelinji vosak je nezamenljiv u izradi kozmetičkih preparata jer sadrži oko 4100 internacionalnih jedinica vitamina A i znatne količine vitamina F. Pomade proizvedene na bazi voska, masnih ulja (posebno bademovog) i bez drugih aktivnih materija predstavljaju kvalitetne kozmetičke preparate i u ovoj oblasti pokazuju odlične rezultate: doprinose ishrani tkiva lica, skupljanju pora, baršunatosti, glatkoći lica, elastičnosti, zaštiti od mnogih kožnih oboljenja itd. Od posebnog je značaja održavanje vlažnosti i čistoće kože, sprečavanje pegavosti lica i beljenje.

Radi potpunijeg iskorišćavanja prirodnih materija dajemo praktične, isprobane recepte za izvesne kozmetičke proizvode.

Kozmetički preparati na bazi meda i voska

Maske za lice

Maska s medom, žumanjkom i pavlakom. Sprema se od jednakih delova meda, žumanjka svežeg jajeta i kisele pavlake (milerama), koji se dobro izmešaju da bi se dobila ujednačena masa. Upotrebljava se tako što se čvrsti tampon pamuka umače u načinjenu smesu i premazuje lice. Posle 15 — 20 minuta maska se spira mlakom vodom, lice osuši i napraši puderom. Pored ovog postoje i slični recepti za pravljenje smese za masku u kombinaciji s glicerinom i drugim sastojcima.

Maska s medom, žumanjkom i ražanim brašnom. Sprema se na taj način što se kafena kašika meda, jelovna kašika ražanog brašna i žumance svežeg jajeta dobro izmešaju, pa se spremljenom masom lice premaže i ostavi tako pola časa posle, a zatim se mlakom vodom isplakne i osuši.

Maska za suvo lice. Za negu suvog lica koristi maska prvenstveno s bademovim uljem, a ukoliko se ovo teško nabavlja, onda s maslinovim uljem. Za suvo lice može se koristiti i prethodna maska sa dodatkom kafene kašike ulja.

Maska s polenom. Jednakim delovima polena pretvorenog u prah, bilo mlevenjem vodenicom za kafu, bilo u avanu, dodati sveže žumance. Spravljenu masu odmah prevući preko lica i vrata i lagano masirati. Posle pola časa lice isplaknuti vodom koja je prethodno zakiseljena limunom. Ponekad se žumance može zameniti bademovim (ili maslinovim) uljem sa sokom od pola limuna.

Maska se može pripraviti i sa kaolinom, aktivnom glinom (koji se nabavlja u apoteci), polenom i medom.

Kajsijina medna maska — vitaminski preparat. Zrele kajsije očistiti od koštica, samleti u vodenici za meso, izmeriti 100 g (6 kašika) i dodati 100 g tečnog meda (ukoliko je iskristalisan, zagrevati uz mešanje na niskoj temperaturi, mlako, da bi postao tečan).

Ova maska je veoma korisna za lice, naročito u vrelim letnjim danima, jer sprečava sušenje kože, a veliki procenat provitamina A i vitamina A prodiranjem u ćelije tkiva aktivira ishranu. Kajsijina medna maska daje licu svežinu, smanjuje pore i ulepšava ten.

Tanji sloj ovog preparata naneti na lice, premazati, držati 20 minuta, a zatim lice oplaknuti mlakom vodom (po mogućstvu kišnicom).

Najpoznatija medna maska. 100 g tečnog meda, 25 ml čistog alkohola i 25 ml vode mešaju se dok se ne dobije ujednačena masa. Preparat se zatim u tankom sloju pomoću pamučnog tampona nanosi na prethodno očišćeno lice i dobro razmaže. Posle 15 minuta lice isplaknuti mlakom vodom, osušiti i napuderisati.

Vlažna maska. Za 100 g ove maske potrebno je: vosak žuti 12 g, ulje 12g, lanolin (bezvodni) 12g, vazelin beli 52g, cink-sulfat 0,5g, bizmut (bazični nitrat) 1 — 2 g, cink-oksid 10 g.

Vosak, vazelin, ulje i lanolin rastopiti na blagoj vatri, zatim skinuti i neprestano mešati dok masa ne postane mlaka. Smlačenoj masi dodati u malo vode rastvoreni cink-sulfat. U posebnoj šoljici rastrljati bizmut i cink-oksid sa malo bademovog ili maslinovog ulja pa dodati prethodno spravljenoj masi i mešanjem ujednačiti preparat. Upotrebljava se kao i ostale maske.

Pomade i kremovi

Osnovna razlika između krema i pomade je u tome što su kremovi proizvodi saponifikacije, osapunjene masnoće i na bazi glicerina, dok su pomade emulzioni proizvodi.

Masna pomada. Koristi se pred spavanje. Za ovu pomadu neophodan je sledeći materijal koji se može nabaviti u apoteci: beli vosak 20 g, cetaceum (spermacet) 20 g, buter-kakao (Oleum cacao) 10 g, bademovo ili suncokretovo ulje 40 g, beli vazelin (Vaselina alba) 30 g, destilovana voda 35 g.

Navedeni materijal rastopiti u sudu odgovarajuće veličine, na blagoj vatri ili, još bolje, na vodenoj pari, a zatim skinuti s vatre pa upola ohlađenoj smesi dodavati vodu u malim količinama (kapima) sve dok se potpuno ne ohladi, uz stalno mešanje i skidairje sloja sa lopatice za mešanje. Ohlađenu pomadu parfimisati po volji. Čuvati na hladnom mestu.

Gold krem I. Predstavlja polučvrstu, emulzionu masnu pomadu (,,noćnu“) za negu i čišćenje lica. Za njeno spravljanje neophodno je: bademovo ili neko drugo biljno ulje 150 g, žuti vosak 18 g, spermacet (cetaceum) 18 g, voda 60 g.

Izmerene materije staviti u podesan sud i rastopiti na blagoj vatri ili vodenoj pari, zatim skinuti sa vatre i mešati dok smesa ne bude mlaka. U toku mešanja neprestano skidati krem sa lopatice. Mlakoj smesi dodavati postepeno po malo vode i dobro mešati da se dobije jednolična masa.

Gold krem I. Za spravljanje se koristi: beli vosak 30 g, mast (svinjska) 125 g, biljno ulje 130g, voda 120g, boraks 80 g, cink-oksid 7g.

Vosak, mast i ulje staviti u sud odgovarajuće veličine i zagrevati na vatri ili vodenoj pari dok se ne rastope, a zatim mešati sve dok masa ne bude mlaka. Borak^ rastvoriti posebno u malo mlake vode, pa ga dodavati postepeno, uz stalno mešanje, da se masa ujednači. Ujednačenoj i ohlađenoj masi dodati cink-oksid, prethodno rastrljan u čajnoj šoljici sa malo ulja, da bi se grudvice isitnile i dobila glatka smesa. Na kraju pomadu parfimisati po želji. Na ovaj način se dobije 400 grama pomade.

Dnevni krem. Doprinosi negovanju lica, daje mu svežinu, baršunast i gladak izgled i sprečava pojavu bora. Za spravljanje se koristi: stearin 45 g, glicerin 125 g, spermacet (cetaceum) 15 g, vode (čiste kišnice) 300 ml, kalijum-karbonata 6g, natrijum-benzonata 0,5 g.

U podesan sud od 1 litra uneti izmerene količine prve tri materije i vode, staviti sud na vatru i držati kraće vreme na ključanju. Posebno, u malom sudu sa malo vode, rastvori se kalijum-karbonat i natrijum-benzoat; ovaj rastvor se zagreje i postepeno u tankom mlazu dodaje ključaloj smeši. U toku kuvanja neprestano se meša drvenom lopaticom (može i varjačom) da ne bi prekipelo, jer će se pojaviti jako penušanje, kao početak faze saponifikacije. Kuvanje produžiti sve dok se penušanje ne smanji, a zatim sud skinuti sa vatre i neprestano mešati dok se masa ne ohladi, uz stalno skidanje slojeva nahvatane mase na dnu, zidovima suda i lopatici. Načinjeni krem po volji parfimisati sa nekoliko kapi izabranog parfema.

Kamjor gold krem (protiv sunčanih pega). Bademovo (ili neko drugo biljno) ulje 100 g, beli vosak 8g, spermacet (cetaceum) 8g, kamfor 14g, lavandino (despikovo) ulje 0,5 g.

U podesan sud staviti ulje, vosak i cetaceum, kada se ovo na vatri rastopi, u vruću smesu dodati isitnjeni kamfor i mešati dok se ovaj ne rastvori. Nastaviti mešanje, uz povremeno skidanje slojeva masnoće sa lopatice, dok se smesa potpuno ne ohladi. Na kraju dodati lavandino ulje i promešati.

Ružin gold krem. Bademovo (ili neko drugo biljno) ulje 100 g, beli vosak 8 g, spermacet (cetaceum) 8 g, destilovana voda (ili čista kišnica) 100 g, ružino ulje 15 — 20 kapi.

U sudu rastopiti vosak, spermacet i ulje. Skinuti sa vatre, mešati dok smesa ne bude mlaka i dolivati u kapima vodu uz neprestano mešanje sve dok se ne dobije ujednačena smesa. Na kraju dodati ružino ulje i parfimisati nekim drugim mirisom. Dobija se oko 200 grama pomade. Čuvati na hladnom mestu.

Specijalni gold krem. Koristi se: beli vosak 15 g, spermacet (cetaceum) 15 g, lanolin 10 g, beli vazelin 10 g, bademovo ili suncokretovo ulje 80 g, destilovana voda 30 g, boraks 0,40 g, parfem (ružino ulje ili drugo) 10 kapi.

Vosak, spermacet, lanolin, vazelin i bademovo ili suncokretovo ulje rastopiti u vodenom kupatilu (u sud s vodom koja se zagreva stavi se manji sud s materijama za topljenje). Kada se sve dobro istopi, lopaticom mešati i skidati sa nje i sa zidova suda nahvatane slojeve. Čim se masa ohladi, postepeno, uz neprestano mešanje, dodavati prethodno rastvoren boraks u destilovanoj vodi. Mešanje prekinuti pošto se doda parfem. Pomadu staviti u podesan sud, zatvoriti i čuvati na hladnom mestu.

Gold krem (masna pomada prema sovjetskoj farmakopeji). Za 100 grama ove pomade potrebno je: žutog ili belog voska 8,25 g, spermaceta 16,50 grama, ulja od badema (može se zameniti drugim biljnim uljem) 66 g i glicerina 10 g.

Vosak i spermacet s uljem rastopiti u odgovarajućem sudu na vodenoj pari, tj. u veći sud sa dovoljnom količinom vode staviti manji sa svim materijama (sem glicerina), pa držati na vatri. Kada se masa rastopi i bude ujednačena, skinuti sa vatre sud sa materijama, pa lopaticom neprestano mešati skidajući sa dna i zidova suda nahvatane slojeve, sve dok se ne ohladi. Posle 10 časova postepeno dodavati glicerin i dobro rastrljati pomadu. Parfimisati ružinim uljem ili parfemom po volji (3 — 4 kapi). Čuvati na hladnom mestu.

Masna pomada sa sokom od krastavaca. Bademovo ulje (ili suncokretovo) 260 g, cetaceum (spermacet) 60 g, žuti vosak 60 g, sok od krastavaca (proceđen) oko 120 g, destilovana voda 35 g.

U sud s uljem dodati cetaceum i vosak, staviti na vatru, a kada se rastopi, upola ohlađenoj masi postepeno dodavati (u kapima) mešavinu soka i vode uz neprekidno mešanje ravnom drvenom mešalicom, pri čemu stalno skidati nahvatane slojeve sve dok se masa potpuno ne ohladi. Parfimisati po volji.

Hranljivi krepi za lice. Žuti vosak 10 g, spermacet (cetaceum) 12 g, bademovo (ili neko drugo biljno) ulje 48 g, glicerin 8,5 g.

U pogodnom sudu rastopiti na vatri ili vodenoj pari sve materije osim glicerina. Skinuti s vatre, mešati dok se smesa skoro ne ohladi, zatim dodati glicerin i nastaviti mešanje sve dok se ne dobije ujednačena smesa. Parfimisati ružinim ili nekim drugim uljem. Dobije se oko 75 grama pomade.

Ekstra kvalitetna pomada (recept dr A. Jankovića). Spermacet (cetaceum) 15 g, puter-kakao (Butyrum cacao, Oleum cacao) 10 g, stearin 10 g, bademovo ulje (Oleum amygdalae dulc) 50 g.. destilovana voda (ili čista kišnica) 10 g (sav ovaj materijal nabaviti u apoteci).

Sud sa svim materijama sem vode staviti na blagu vatru ili iznad suda s vodom i zagrevati dok se ne rastope i masa postane tečna. Pošto se skine sa vatre, lopaticom mešati i skidati slojeve sa dna i zidova suda. Kada se masa malo ohladi, postepeno dodavati vodu i mešati dok se sva smesa ne ujednači. Parfimisati po želji. Dobije se oko 100 g pomade. (Opšte je pravilo da se masne pomade čuvaju na hladnom mestu.)

Antirid (kozmetički preparat za sprečavanje i uklanjanje bora na licu). Žuti vosak 25 g, med 23 g, sok od crnog luka 18 g, sok odljiljana 17 g, sok od krina 17 g.

Vosak i med zagreju se na slaboj vatri ili bolje vodenoj pari. Pošto se rastope, uz neprestano mešanje lopaticom skidati slojeve sa dna i zida suda, a zatim prohlađenoj masi dodavati postepeno sokove i nastaviti mešanje dok se ne ohladi. Parfimisati sa nekoliko kapi ružinog ulja, lavande ili drugog poželjnog ulja.

Radi konzervisanja dodati na 100 g pomade 0,1 g natrijum-benzoata rastvorenog u malo vode.

Čuvati na hladnom mestu. Rok upotrebljivosti jedna godina.

Upotrebljava se tako što se uveče i ujutru, posle umivanja mlakom vodom, lice premaže pomadom i drži tako oko pola časa, pa se zatim obriše čistom krpom.