Udovoljavajući želji mojih čitatelja i mnogobrojnih slušalaca mojih predavanja i kurseva o lekovitom bilju i prirodnom lečenju, znatno sam proširio svoju knjigu o lekovitom bilju „Zdravlje putem lekovitog bilja“. Kod već postojećih lekovitih biljaka izvršeno je proširenje teksta; u delo sam uvrstio novih 40 domaćih lekovitih biljaka. U dodatku „Biljna ulja za domaćinstvo“ opisane su četiri najvažnije biljke koje daju ulje. Dodatna poglavlja proizilaze iz mnogih novih saznanja u biologiji bilja i nauci o lekovitom bilju, a i mnoge su primene u lečenju iz narodne medicine našle svoju naučnu potvrdu i priznanje.

Veliki broj oduševljenih ocena iz kruga čitalaca i mnoga priznanja i pozitivne rasprave stručnih krugova, učvrstile su moje mišljenje o misiji te knjige, da to bude prava narodna knjiga o prirodnom lečenju biljem. Strane reči i naučne pojmove izbegavao sam u nastojanju da delo učinim opšte razumljivim, a da pri tom nisam napustio strogu bitnost stvari i precizan način izražavanja.

Lekovito bilje stoji spremno u prirodi za održavanje zdravlja ljudskog organizma, za ozdravljenje i uklanjanje bolesti. Dublji smisao, međutim, ove knjige jeste: Ljudi treba da se opet vrate lekovitim izvorima prirode, upoznaju njeno obilje zdravstvenih vrednosti i uče se pravilnoj upotrebi. Lekovito bilje treba ponovo da zauzme odgovarajuće mesto u domaćinstvu čoveka. Ono je jednako važno i korisno za održavanje i ponovo sticanje zdravlja.

Korišćenje lekarske pomoći ne isključuje upotrebu lekovitog bilja. Nama je potrebno lekarevo objektivno mišljenje, njegovo znanje o bolesti i o dubokim i često skrivenim razlozima smetnji i bolesti. Nijedan lekar neće odbiti upotrebu lekovitog bilja, on će ga pre svega uključiti u svoje lečenje, ako mu je poznato naše poverenje u lekovito bilje.

Neka ovo novo i prošireno izdanje bude više nego ikada korisno ideji za održavanje i ponovo sticanje zdravlja pomoću lekovitog bilja i neka pridobije nove prijatelje ove knjige koja je pisana za dobrobit čovečanstva.

Neka pre svega žene, kao čuvari zdravlja naših dragih, upoznaju lekovite snage naših domaćih biljaka i neka ih nauče razumno primenjivati, kako bi se ispunila njihova jedina i prava sreća koja glasi:
Biti okružen zdravom, radosnom i zadovoljnom porodicom!

Rihard Vilfort

Pogovor

Za sve poštovaoce prirode i biljaka, kućna biblioteka, sa inače oskudnim izborom knjiga o lekovitom bilju na našem tržištu, će biti obogaćena srpskim prevodom knjige Riharda Vilforta „Lekovito bilje i njegova upotreba“. Ovo izuzetno delo slavi prirodu i njene moći, povratak prirodi i milenijumskim iskustvima u lečenju biljem. „Oko nas se svuda nalaze apoteke: na brdima, livadama, pašnjacima i šumama“, reći su Johana Kunzlea i odličan su uvod u sistematiku bilja koju nam daje Rihard Vilfort.

Na zanimljiv način je opisano bilje sa srednjeevropskog geografskog područja. Za većinu biljaka navode se spisi u kojima se prvi put u istoriji pominju i opisuje se kada i kako ih je upotrebljavala narodna medicina. Autor primećuje da se mnoge od biljaka koje se danas smatraju lekovitim, pominju i u raznim mitologijama, gde im se pripisuje naročiti značaj. Knjiga je pisana razumljivim jezikom, namenjena širokoj javnosti i predstavlja svojevrstan praktičan priručnik, ali istovremeno i literaturu koja se čita u dahu. Zasnovano na naučnim podacima, delo je prožeto i toplinom, entuzijazmom, a način na koji nam pisac pruža mnogobrojne informacije, budi kod čitaoca potrebu da se i sam upusti u avanturu proučavanja lekovitog bilja.

U prvom delu knjige, opisane su biljke koje je autor definisao kao neotrovne. Zanimljivo je da su detaljno opisane neke biljke koje se u dosadašnjim izdanjima o lekovitom bilju veoma malo ili nimalo ne spominju. To su pre svega jestive biljke koje nisu oficijalne, odnosno nisu zvanično svrstane u lekovite biljke (cvekla, salata, kupus, luk, žitarice), a koje su se u narodnoj medicini oduvek koristile i za lečenje. U novije vreme im se sve više odaje priznanje u smislu lekovitosti. ,,Narod koji živi da jede, upropastiće se, a narod koji jede da živi, biće osnivač novog životnog stila, nove kulture i novog čovečanstva“, reči su genijalnog švedskog istraživača Waerlanda. U vezi sa tim Vilfort ispituje lekovitost ovakvih biljaka i daje uputstva o najadekvatnijim načinima i svrsi njihove upotrebe. Naročito je značajan uporedni pregled biljaka koje je autor definisao kao otrovne, tj. one koje sadrže lekovite supstance jakog delovanja, sa biljkama sličnog izgleda i mogućnostima njihove zamene. Vilfort naime i upozorava na opasnost od nestručnog prikupljanja, obrade i upotrebe lekovitog bilja.

Čitajući knjigu, sve više dolazimo do toga da su reči dr Bircher-Benner-a „samo u biljnom carstvu će biti navijene opruge koje pokreću sat života“, neverovatno istinite. Ljudima koji žive u gradovima, i koji su obuzeti mnogobrojnim dnevnim obavezama, izloženi stalnom stresu savremenog načina života, bez gotovo ikakvog kontakta sa prirodom, tehnička dostignuća predstavljaju rešenje većine problema. Takvom čoveku, prepuštenom buri dnevnih događaja, veoma je teško da poveruje da se u prirodi oko njega, u parkovima, baštama, nalaze dragoceni izvori zdravlja i vitalnosti. Upravo takav način života nosi sa sobom rizike koji vode u bolesti savremenog čoveka. Povratak prirodi i njenim bogatstvima je tako jednostavno rešenje, da se prosto javlja sumnja da je to moguće. Vilfort nam vraća nadu da su takve težnje ispravne i da se mogu izvesti bez mnogo novca i napora.

Ova knjiga upravo propagira jednostavne i jeftine načine profilakse ovakvih bolesti. Pravilnom upotrebom jestivih biljaka i preparata pripremljenih od biljaka slabog delovanja, čovek može sam da učini nešto po pitanju sopstvenog zdravlja i produžetka života. Sve što nam može u tome pomoći, nalazi se tu, oko nas, na dohvat ruke, poručuje Vilfort.

Zdravstveno prosvećivanje ljudi je velika vrednost ove knjige. U njoj je sakupljeno iskustvo čoveka koji se potpuno posvetio proučavanju bilja, i koji je uobličio milenijumsko narodno iskustvo. Prevod knjige na srpski jezik je doprinos, ne tako velikoj, zbirci knjiga o lekovitom bilju na našem jeziku.

Dipl. ph. Tatjana Negovanović

Sadržaj

Predgovor
Kratki istorijski pregled razvoja nauke o lekovitom bilju

PRVO POGLAVLJE
Najvažnije neotrovno lekovito bilje

1 ACHILLEA MILLEFOLIUM L. hajdučka trava
2 ACORUS CALAMUS L. iđirot
3 AESCULUS HIPPOCASTANUM L. divlji kesten
4 AGRIMONIA EUPATORIA L, petrovac, ranjenik
5 AGROPYRUM REPENS (L.) P. B. pirevina, pirika
6 ALCHEMILLA VULGARIS L. virak, vrkuta
7 ALLIUM CEPA L. crveni luk
8 ALLIUM PORRUM L. praziluk
9 ALLIUM SATIVUM L. beli luk
10 ALLIUM SCHOENOPRASUM L. vlašac, drobnjak
11 ALLIUM URSINUM L. divlji ili medveđi luk
12 ALTHAEA OFFICINALIS L. beli slez
13 ANEMONE HEPATICA L. jetrenka
14 ANETHUM GRAVEOLENS L. mirođija
15 ANGELICA anđelika, angelika
a) ANGELICA ARCHANGELICA L. anđelika
b) ANGELICA SILVESTRIS L. kravojac
16 ANTHRISCUS CEREFOLIUM (L.) HOFFM. krasuljica ANTHRISCUS SILVESTRIS (L.) HOFFM. šumska krasuljica
17 ANTHYLUS VULNERARIA L. divlja detelina, ranjenika
18 APIUM GRAVEOLENS L. celer
19 ARCTIUM LAPPA L. čičak
20 ARCTOSTAPHYLOS UVA URSI L. medveđe grožđe, uva
21 ARMORACIA LAPATHIFOLIA GILIB. ren ljuti
22 ARNICA MONTANA L. brđanka
23 ARTEMISIA ABSINTHIUM L. pelin
1) ARTEMISIA PONTICA L.
2) ARTEMISIA ABROTANUM L.
24 ARTEMISIA DRACUNCULUS L. estragon
25 ASPARAGUS OFFICINALIS L. špargla
26 ASPERULA ODORATA L. lazarkinja mirisna ANTHOXANTHUM ODORATUM L. mirisavka
27 ASPIDIUM FILIX MAS SW. navala
28 AVENA SATIVA L. zob
29 BELLIS PERENNIS L. bela rada
30 BERBERIS VULGARIS L. šimšir divlji, žutika
31 BETA VULGARIS L. VAR. CRUENTA WITTM. cvekla
32 BETONICA OFFICINALIS L. ranilist, bukvica
33 BETULA breza
a) BETULA VERRUCOSA EHRH. bela breza
b) BETULA PUBESCENS EHRH. breza
34 BORAGO OFFICINALIS L. boražina, volujsko uho
35 BRASSICA NIGRA (L.) KOCH. crna slačica, gorčica SINAPIS ALBA L. bela slačica
36 BRASSICA OLERACEA L. VAR. CAPUATA kupus
37 CALENDULA OFFICINALIS L. neven
38 CAPSELLA BURSA PASTORIS MED. rusomača, hoću-neću
39 CAPSICUM ANNUUM L. paprika
40 CARDUUS MARIANUM L. zmijina trava, sikavica
41 CAKLINA ACALLIS L. vilino sito, kravljak
42 CARUM CARVI L. kim
43 CENTAURIUM UMBELLATUM GILIB. kičica, kantarija crvena
44 CETRARIA ISLANDICA (L.) ACH. islandski lišaj
45 CHELIDONIUM MAJUS L. rosopas obični
46 CICHORIUM INTYBUS L. cikorija
47 CNICUS BENEDICTUS L. — blaženi čkalj
48 CRATAEGUS glog
a) CRATAEGUS OXYACANTHA L. crveni glog
b) CRATAEGUS MONOGYNA JACO. beli glog
49 CROCUS SATIVUS L. šafran
50 CUCUMIS SATIVUS L. krastavac
51 CUCURBITA PEPO L. bundeva
52 CYDONIA OBLONGA MILL. dunja
53 DAUCUS CAROTA L. šargarepa
54 DROSERA ROTUNDIFOLIA L. drozera, drozera
55 EQUISETUM ARVENSE L. preslica, konjski rep EQUISETUM PALUSTRE L. močvarna preslica EQUISETUM LIMOSUM (L.) ROTH
56 EUPHRASIA OFFICINALIS L. vidac, očanica
57 FOENICULUM VULGARE MILL. komorač
58 FRAGARIA VESCA L. šumska jagoda
59 FRAXINUS EXCELSIOR L. beli jasen
60 GALEOPSIS SEGETUM NECK. smrdljiva kopriva
61 GALIUM APARINE L. broćika, prilip
62 GALIUM VERUM L. ivanjsko cveće, žuta broćika
a) GALIUM MOLLUGO L. obična broćika
63 GENTIANA LUTEA L. lincura, gencijana
64 GLECHOMA HEDERACEA L. dobričica
65 GLYCYRRHIZA GLABRA L. sladić, slatki koren
66 HERNIARIA GLABRA L. sitnica, kilavica
67 HIPPOPHAE RHAMNOIDES L. pasji trn
68 HORDEUM SATIVUM L. ječam
a) HORDEUM DISTICHUM L. ječam dvoredac
b) HORDEUM TETRASTICHUM KOERN. ječam četvororedac
69 HUMULUS LUPULUS L. hmelj
70 HYPERICUM PERFORATUM L. kantarion, gospina trava
71 HYSSOPUS OFFICINALIS L. miloduh
72 INULA HELENIUM L. oman
73 IRIS GERMANICA L. perunika
74 JUGLANS REGIA L. obični orah
75 JUNIPERUS COMMUNIS L. kleka, smreka
76 LACTUCA SATIVA L. obična salata
77 LAMIUM ALBUM L. bela mrtva kopriva
a) LAMIUM MACULATUM L. maljava mrtva kopriva
b) LAMIUM PURPUREUM L. crvena mrtva kopriva
78 LARIX EUROPAEA D. C. ariš
79 LAVANDULA OFFICINALIS CHAIX EX VILL. lavandula LAVANDULA ŠPICA (L.) ALL. aspik
80 LEGUMINOSAE mahunarke
a) PHASEOLUS VULGARIS L. pasulj
b) PISUM SATIVUM L. grašak
c) LENS ESCULENTA MOENCH sočivo
81 LEONURUS CARDIACA L. srdačica, srčenica
82 LEVISTICUM OFFICINALE KOCH. selen, ljupčac
83 LINARIA VULGARIS MILL. lanilist, zevalica
84 LINUM USITATISSIMUM L. lan LINUM CATHARTICUM L. divlji lan
85 LYCOPODIUM CLAVATUM L, prečica obična
86 MAJORANA HORTENSIS MOENCH majoran
87 MALVA SILVESTRIS L. crni slez MALVA ROTUNDIFOLIA L.
88 MARRUBIUM VULGARE L, gorčika MARRUBIUM PEREGRINUM (Marrubium creticum Mili)
89 MATRICARIA CHAMOMILLA L. kamilica
1) ANTHEMIS NOBILIS L. rimska kamilica
2) MATRICARIA DISCOIDEA DC žuta titrica
90 MELILOTUS OFFICINALIS (MED.) LAM. kokotac, ždraljika
91 MELISSA OFFICINALIS L. matičnjak
92 MENTHA PIPERITA (L.) HUDS. paprena nana
93 MENYANTHES TRIFOLIATA L. grčica
94 NASTURTIUM OFFICINALE R. Br. ugas, dragušac
95 OCIMUM BASILICUM L. bosiljak
96 OENANTHE AQUATICA (L.) LAM. trbulja, konjski morač
97 ONONIS SPINOSA L. zečji trn, gladiš
98 ONOPORDON ACANTHIUM L. magareći trn, magareći čkalj
99 OXALIS ACETOSELLA L. zečja soca
100 PANICUM MILIACEUM L. proso
101 PETROSELINUM HORTENSE HOFFM. peršun
102 PEUCEDANUM OSTRUTHIUM (L.) KOCH siljevina, broska PEUCEDANUM OFFICINALE L. devesilje
103 PICEA EXCELSA LINK. smrča, smreka ABIES ALBA MILL. jela
104 PIMPINELLA ANISUM L. anis, slatki kopar
105 PINUS bor
a) PINUS SILVESTRIS L. beli bor, srebrni bor
b) PINUS MONTANA MILL. planinski bor
106 PIROLA UMBELLATA L. zelenika, zimsko zelje
107 PIRUS MALUS L. jabuka
108 PLANTAGO LANCEOLATA L. bokvica PLANTAGO MAJOR L. velika bokvica
109 POLYGONUM AVICULARE L. troskot
110 POLYPODIUM VULGARE L. slatka paprat, sladić
111 POTENTILLA srčenjak, trava od srdobolje
a) POTENTILLA TORMENTILLA NECK.
b) POTENTILLA ANSERINA L. steža
c) POTENTILLA AUREA L. petoprsta zlatasta
112 PRIMULA OFFICINAUS HILL. jagorčevina, jaglac
1) PRIMULA ELATIOR (L.) HILL obični jaglac
2) PRIMULA AURICULA L.
3) PRIMULA FARINOSA L.
113 PRUNUS AVIUM L. trešnja
114 PRUNUS CERASUS L. višnja
115 PRUNUS DOMESTICA L. šljiva
116 PRUNUS PADUS L. sremza
117 PRUNUS SPINOSA L. trnjina, crni trn
118 PULMONARIA OFFICINALIS L. plućnjak
119 QUERCUS hrast
a) QUERCUS PEDUNCULATA EHRH. hrast lužnjak
b) QUERCUS SESSILIFLORA SALISB. hrast kitnjak
120 RAPHANUS RAPHANISTRUM L. poljska rotkva
121 RAPHANTUS SATIVUS L. rotkva
122 RHAMNUS FRANGULA L. krušina, krkovina
1) RHAMNUS FALLAX BOISS žestika
2) RHAMNUS CATHARTICA L. pasjakovina
123 RHEUM rabarbara
124 RHODODENDRON FERRUGINEUM L. gorska ruža
125 RIBES ribizla
a) RIBES RUBRUM (L.) JANCZ ribizla crvena
b) RIBES NIGRUM L. ribizla crna
c) RIBES GROSSULARIA L. ogrozd
126 ROSA CANINA L. divlji šipak, pasja ruža
127 ROSA CENTIFOLIA L. baštenska ruža
128 ROSMARINUS OFFICINALIS L. ruzmarin
129 RUBUS FRUTICOSUS L. kupina
130 RUBUS IDAEUS L. malina
131 SALIX vrba
a) SALIX ALBA L. bela vrba
b) SALIX CAPREA L. vrba iva
c) SALIX FRAGILIS L. krta vrba
132 SALVIA OFFICINALIS L. žalfija
1) SALVIA PRATENSIS L. divlja žalfija, livadni kuš
2) TEUCRIUM SCORDIOIDES SCHREB. lukovina
133 SAMBUCUS zova
a) SAMBUCUS NIGRA L. zova, bazga
b) SAMBUCUS EBULUS L. abdovina
c) SAMBUCUS RACEMOSA L. divlja zova
134 SATUREJA HORTENSIS L. čubar SATUREJA MONTANA L. primorski vrisak
135 SEMPERVIVUM TECTORUM L. čuvarkuća
136 SISYMBRIUM OFFICINALE SCOP. strižuša
137 SOLANUM LYCOPERSICUM L. paradajz
138 SOLANUM TUBEROSUM L. krompir
139 SORBUS AUCUPARIA L. jarebika
140 SPIRAEA suručica
a) SPIRAEA ULMARIA L. suručica
b) SPIRAEA FILIPENDULA L. krtolasta suručica
141 SYMPHYTUM OFFICINALE L. gavez
1) SCORZONERA HISPANICA L. španski zmijak
2) SYMPHYTUM TUBEROSUM L. krtolasti gavez
142 TARAXACUM OFFICINALE WEB. maslačak
143 THYMUS SERPYLLUM L. majčina dušica
144 THYMUS VULGARIS L. timijan
145 TILIA lipa
a) TILIA GRANDIFOLIA EHRH. crna lipa
b) TILIA PARVIFOLIA EHRH. bela lipa
146 TRIFOLIUM PRATENSE L. crvena detelina TRIFOLIUM REPENS L. bela detelina
147 TRIGONELLA FOENUM GRAECUM L. piskavica
148 TRITICUM VULGARE (VILL.) HOST pšenica
149 TUSSILAGO FARFARA L. podbel
150 URTICA DIOICA L. kopriva, velika kopriva
151 VACCINIUM MYRTILLUS L. – borovnica
1) VACCINIUM ULIGINOSUM L.
2) CALLUNA VULGARIS (L.) HULL. vresak
152 VACCINIUM VITIS IDAEA L. brusnica
153 VALERIANA OFFICINALIS L. odoljen, valerijana VALERIANA CELTICA PANT. špajk
154 VERBASCUM THAPSUS L. divizma
155 VERONICA OFFICINALIS L. čestoslavica, razgon
1. VERONICA BECCABUNGA L. čestoslavica potočna
2. VERONICA CHAMAEDRYS L. čestoslavica zmijina
3. VERONICA ALPINA L. čestoslavica alpska
156 VIOLA ODORATA L. ljubičica mirisna
157 VIOLA TRICOLOR L. daninoć
158 VISCUM ALBUM L. bela imela
159 VITIS VINIFERA L. vinova loza
160 ZEA MAYS L. kukuruz
USTILAGO MAYDIS TUL. mehurasti kukuruzni gar
DODATAK A Lekovite trine od sena i njihova pravilna primena
DODATAK B Prirodni med: izvor snage i mnogostrani lek
DODATAK C Originalni recepti Sebastiana Kneippa za pripremanje hleba sa mekinjama (graham-hleb)
DODATAK D Lekovita biljna ulja za ishranu
a) OLEA EUROPAEA L. maslina
b) SOJA HISPIDA MOENCH soja
c) HELIANTHUS ANNUUS L. suncokret
d) ARACHIS HYPOGAEA L. kikiriki

DRUGO POGLAVLJE
Najvažnije otrovno lekovito bilje

161 ACONITUM NAPELLUS L. jedić, jadić
162 AETHUSA CYNAPIUM L. divlji peršun
163 ANEMONE PRATENSIS L. -sasa mala, šumarica obična
1) ANEMONE PULSATILLA (L.) MILL. sasa
2) ANEMONE MONTANA HOPPE
164 ARISTOLOCHIA CLEMATITIS L. vučja jabučica, vučja stopa
165 ASARUM EUROPAEUM L. kopitnjak
166 ATROPA BELLADONNA L. velebilje
167 BRYONIA ALBA L. debela tikva
168 CICUTA VIROSA L. trubeljika otrovna
169 CLAVICEPS PURPUREA TUL. ražena glavnica
170 COLCHICUM AUTUMNALE L. mrazovac
171 CONIUM MACULATUM L. kukuta
172 CONVALLARIA MAJALIS L. đurđevak
173 DAPHNE MEZEREUM L. vučja lika, likovac DAPHNE LAUREOLA L. lovoričica
174 DATURA STRAMONIUM L. tatula
175 DIGITALIS PURPUREA L. naprstak, digitalis crveni
1) Digitalis ambigua Murr. digitalis žućkasti
2) Digitalis ferruginea L. digitalist rđasti
3) Digitalis lanata Ehrh. digitalis vunasti, besnik
176 GRATIOLA OFFICINALIS L. proljevak, milica
177 HELLEBORUS kukurek
a) HELLEBORUS VIRIDIS L. zeleni kukurek
b) HELLEBORUS NIGER L. crni kukurek
c) HELLEBORUS FOETIDUS L. smrdljivi kukurek
178 HYOSCYAMUS NIGER L. bunika crna
179 JUNIPERUS SABINA L. glušac
180 LACTUCA VIROSA L. divlja salata
181 LOLIUM TEMULENTUM L. Ijulj
182 OENANTHE FISTULOSA L. trbulja
183 PAEONIA OFFICINALIS (L.) GOUAN božur
184 PAPAVER SOMNIFERUM L. mak PAPAVER RHOEAS L. mak turčinak
185 PARIS QUADRIFOLIA L. petrov krst
186 RANUNCULUS Ijutić
a) RANUNCULUS SCELERATUS L. Ijutić
b) RANUNCULUS BULBOSUS L. gomoljasti ljutić
187 SOLANUM DULCAMARA L. razvodnik, paskvica
188 SOLANUM NIGRUM (L.) MILL, pomoćnica
189 TAXUS BACCATA L, tisa
190 THUJA OCCIDENTALIS L. američka tuja
191 VERATRUM ALBUM L. bela čemerika
192 VINCETOXICUM OFFICINALE MOENCH divlja paprika

TREĆE POGLAVLJE
Pravilno sakupljanje i čuvanje lekovitog bilja

Kalendar sakupljanja

ČETVRTO POGLAVLJE
Pregled najvažnijeg lekovitog delovanja neotrovnog lekovitog bilja

PETO POGLAVLJE
Glosarijum

1) latinskih naziva biljaka
2) narodnih naziva biljaka

Korišćena literatura

Sadržaj

Ilustrovani prilozi u boji

Kratak istorijski pregled razvoja nauke o lekovitom bilju

Nauka o lekovitom delovanju biljaka može se pratiti do najstarijih dana čovečanstva. Verovanje u lekovitost biljaka imalo je svoje poreklo u strahu pred čudotvornim moćima prirode, a svoj prvi dokaz našlo je u verovanju u demone i u čarolije. Prve pojave primitivnog znanja o narodnom lekarstvu nalaze se u mitu, pričama i bajkama koje su se ispreplitale oko lekovitih biljaka i u drevnom usmenom predanju i često teško razumljivom praznoverju pa, što se više oko jedne biljke ispreplelo priča i mita, to je bilo veće verovanje naroda u njenu lekovitu snagu. To je gotovo kod svih naroda bio začetak saznanja o lekovitosti biljaka kako kod starih Kineza, Indijaca, Egipćana, Persijanaca, Grka i Germana, tako i izvan evropskog i azijskog kontinenta. Kada je u duhovnom razvoju čovečanstva pronađeno pismo i, kada se moglo utvrditi sve ono što je sagledano i saznato, bila je opisana priroda i tačno utvrđena prva saznanja iz tog čarobnog bogatstva. Ne treba nas pri tom iznenaditi ako već u starim zapisima naiđemo na trago e belešaka o lekovitoj moći biljaka. Najstarija knjiga o lekovitom bilju verovatno je delo kineskog cara Shin-nonga koji je živio oko 3700. godine p. n. e. On je bio više lekar nego vladar koji je svojim podanicima dao i uzor života u skladu s prirodom. Shin-nong je opisao u svojem delu preko 200 lekovitih biljaka svoje domovine i krunisao svoje životno delo saznanjem: „Snaga tvog tela leži u sokovima bilja.“ Znamenita je zatim zbirka recepata iz Egipta ,,Papyrus Ebers“ iz vremena oko 1500. godine p. n. e. u kojoj se nabraja preko 700 lekova biljnog porekla, a staroindijska „Knjiga životne mudrosti“ sadrži preko 1000 biljnih sredstava za lečenje.

Njihova su iskustva preuzeli i drugi narodi, pa tako u verskim zakonima Jevreja nalazimo čitav niz zdravstvenih propisa baziranih na biljnom poreklu. U knjigama Starog zaveta nalazi se mnoštvo informacija o lekovitoj snazi biljaka i meda. Kralj David peva u 51. psalmu: „Očisti me od grijeha izope da budem čist!“ (izop Hyssopus officinalis lekovita biljka), a to je molba u molitvi koja još danas dolazi u službi božjoj. Na žalost, iz tog bogatog blaga najstarije literature o lekovitom bilju vrlo nam se malo sačuvalo jer su se te beleške nalazile među 700 0 pisanih dokumenata u aleksandrijskoj biblioteci koji su izgoreli prilikom razaranja te najveće biblioteke starog veka i to u 47. godini p. n. e. Razorena je u 4. veku p. n. e. i takozvana mala aleksandrijska biblioteka koja se nalazila u hramu Serapisa (Serapis je bio jedno od najvažnijih egipatskih božanstava, „vladar podzemlja“ čiji se kult proširio i po čitavom Rimskom carstvu prim. prev.). Oskudne informacije o bogatoj literaturi o lekovitom bilju dakle, o jednom bogatstvu iskustva mnogih vekova dobijamo iz pre navedene zbirke „Papyrus Ebers“ kaoi iz beleški hroničara tog vremenskog razdoblja. Veoma su informativne i slike u grobovima raznih piramida kao i u ostalim grobovima, gde mnoge od njih o lekovitom bilju jasno ukazuju na to, da su lekovite biljke u životu naroda igrale veliku ulogu.

Kod starih Grka mogli smo pratiti upotrebu lekovitog bilja sve do mitološke preistorije. Tako je kentaur Heiron (kentauri su fantastična bića u grčkom mitu prikazana u klasičnoj umetnosti kao konji s ljudskim telom i glavom prim. prev.), lečio Ahilove rane hajdučkom travom (Achillea millefolium) a Medeja je upotrebljavala otrovni jedič (Aconitum napellus) kao otrovnu i lekovitu biljku koja je prema predanju izrasla iz pene koju je izbacio čuvar podzemlja Cerber (u grčkoj mitologiji mnogoglavi pas prim. prev.) kada ga je Heraklo (najveći junak u grčkoj mitologiji personifikacija nadljudske snage prim. prev.) na zapovest Augija izvukao iz podzemlja. Može se navesti još mnogo takvih primera, a poznati su lekari i filozofi podučavali da se telo čuva zdravom upotrebom lekovitog bilja.

Tako je, među ostalim, grčki lekar Hipokrat (460-377. p. n. e.), koji se smatra osnivačem naučne medicine, tačno opisao oko 200 lekovitih biljaka u „Corpus Hippocraticum“, tj. u medicinskim delima koja se pripisuju Hipokratu. Značajno je da je Hipokrat bio pobornik pravilne ishrane jer je on u pogrešnoj ishrani video jedan od glavnih uzroka bolesti. Njegova izreka: „Vaša hrana neka bude lek a vaš lek neka bude hrana“, bila je osnovna misao gotovo svih dela o biološkoj ishrani sadašnjice.

Učenik Aristotela, Teofrast iz Erezosa (370-285. p. n. e.), filozof i prirodnjak, upliće doduše u svojim delima o biljkama još mnogo praznoverja i bez kritike preuzetih narodnih predanja, ali se ipak može smatrati jednim od prvih botaničara koji je stvorio temelje morfologije bilja (nauka o građi i obliku biljke) i fiziologije bilja (nauka o funkcijama biljaka). Stari Rimljani su imali mnogo razumevanja za lekovito bilje. Mnoga saznanja su preuzeli od Grka i znatno ih proširili. U vezi s tim treba spomenuti delo Marka Porcija Katona Starijeg (234-149. p. n. e.) koji je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoje epohe. Poznat u istoriji ne samo kao slavni državnik i istoričar, bavio se mnogo botanikom, a posebno naukom o lekovitom bilju. Tako je među ostalim pisao vrlo interesantne rasprave o anisu, belom luku, kopru, kuminu, majčinoj dušici i divljoj cikoriji. Za vreme vladavine cara Nerona, oko 50. god. n. e. živeo je lekar i istraživač prirode Dioskorid, koji se u istoriji spominje kao prvi vojni lekar. U njegovim medicinskim delima nalaze se opsežna poglavlja o lekovitom bilju a njegova dela su veoma cenili arapski lekari na Orijentu čak i 16 vekova posle njegove smrti. Njegovih gotovo 800 rasprava o lekovitom bilju bilo je dugo vremena izgubljeno ali su u originalu ponovo otkrivene 1453. godine u Carigradu. Te rasprave predstavljaju osnovu za komentare Dioskoridovih dela o lekovima koje je napisao italijanski lekar i botaničar Pierandrea Mattioli (1501-1577) o kojem će još kasnije biti govora. Kao najveće delo na tom području moramo naznačiti delo Gaja Plinija Sekunda (23-79). U tom njegovom enciklopedijskom delu od 37 knjiga, „Naturalis historia“, u 12 se knjiga obrađuje samo lekovito bilje. Njegova dela, najvećim delom sačuvana, neobično su vredna, jer sadrže mnoga istorijski zanimljiva izlaganja o biljkama a koja su takođe i od kulturno-istorijskog značaja. Njegov radom bogati život prekinut je užasnim svršetkom prilikom provale Vezuva koja je uništila Herkulanum i Pompeju. Konačno, treba spomenuti u Pergamu rođenog lekara Galena (129-199) koji je bio veliki majstor farmakologije i lični lekar cara Marka Aurelija. On je u delima sakupio lekarsku nauku svoga vremena i tačno utvrdio doziranje lekova. Njegova sabrana dela o bilju našla su puno priznanje i 1000 godina nakon njegove smrti. Još se danas nazivaju „galenskim preparatima“ čiste biljne tinkture, masti i ekstrakti, nasuprot neprerađenim drogama ili sintetski proizvedenim materijama.

Kod Germana je lekovito bilje uživalo veliki ugled pa je mnogo od toga bilja zbog svoje lekovitosti bilo posvećeno bogovima i boginjama. U starim zapisima nailazimo uvek ponovo na lekovitu moć ove ili one biljke. Navedimo samo dva primera u pričama o bogovima i junacima npr. starija Edda ili Nibelungi (Edda Saemunda Mudrog zbirka mitoloških ili junačkih nordijskih pesama nastala između X i XIII veka i „Nibelungenlied“ ep iz XIII veka prim. prev.).