Voće je jedna od najzdravijih namirnica. Brojne voćne vrste omogućuju da ishrana bude raznovrsnija. Voće je namirnica, pre svega, niske kalorijske vrednosti, pa se preporučuje kod brojnih dijeta. Jedna je od glavnih namirnica koje se upotrebljavaju u borbi protiv gojaznosti.
Pošto je voće bogato mineralnim materijama, neophodno je u procesu rasta i razvoja organizma. Bogatstvo u vitaminima sadržanim u voću, omogućuje da se ono koristi protiv mnogih bolesti. Opšte je poznato da je voće izvor vitamina C, a on pomaže organizmu u procesu stvaranja proteina kolagena koji opet, omogućava da krvni sudovi budu elastični i jaki. Otuda se voće koristi u otklanjanju smetnji poput visokog krvnog pritiska i srčanih smetnji.
Za normalne funkcije jednog organizma dnevne potrebe za vitaminom C, iznose oko 60 mg. To se može obezbediti konzumiranjem 1 pomorandže, 1 kivija ili na primer porcijom jagoda. Ukoliko se obezbedi svakodnevno ova količina vitamina C, uz ostale uslove, izbeći će se brojne bolesti vezane za poznije godine.
Voće je odličan izvor kalijuma, minerala koji često igra ulogu u lečenju visokog krvnog pritiska.
Ishrana bogata voćem snižava holesterol što umanjuje mogućnost srčanog udara.
Osnovni šećer u voću je fruktoza koji se u organizmu razlaže sporije od glukoze te posle konzumiranja voća nivo šećera u krvi postepeno raste što je značajno za ravnomerno snabdevanje mišića. Otuda je voće preporučljivo naročito za sportiste, fizičke radnike i sve one koji se izlažu većim naporima.
Brojne fitohemikalije sadržane u voću štite organizam od oksidativnih oštećenja genetskog materijala a time sprečavaju pojavu raka i niza srčanih smetnji.
Voće je korisno i zbog svog laksativnog dejstva, najbolje otklanja probleme sa zatvorom i reguliše stolicu, naročito kod starijih osoba koje poslove obavljaju sedeći. U tom pogledu najbolje deluju šljive ( u vidu kompota, osušene ili sveže). Isto dejstvo imaju i sokovi od grožđa, jagoda, malina, ribizle, kupine i breskve. Ima vrsta voća koje deluju korisno i kod dijareje (proliva). To su one vrste koje imaju dosta taninskih i pektinskih materija (kruške, drenjine, dunje, jabuke i dr.).
Voće ima i značajnu ulogu u odstranjivanju i neutralisanju otrovnih materija koje nastaju u metabolizmu u organizmu kao i onih koje u organizam dospevaju spolja.
Jezgrasto voće bogato je belančevinama koje imaju visoku biološku vrednost. Ovo voće ima i visok procenat ulja koje deluje korisno. Važan su činilac zaštite organizma od arterioskleroze.
Voće je higijenska namirnica jer se pri njegovom varenju ne stvaraju nikakve otrovne materije.
Voće posredno i neposredno deluje na jačanje zdravlja organizma, sprečava razvoj bolesti, pa otuda njegovo dijetoprofilaktičko dejstvo.
Neka istraživanja pokazuju da bi odrasla osoba u toku godine trebala da konzumira 100 kg svežeg voća i 3 kg sušenog voća.
Korisno dejstvo voća na Ijudski organizam ogleda se i u njegovom neutralisanju štetnog dejstva soli. Naime, dnevno se putem jela unosi 12-15 kg soli (odrasla osoba), a prema ispitivanjima Đ. Menizia, dovoljno je oko 5,5 kg soli. Višak koji se unosi opterećuje bubrege, remeti kiselost stomačnih sokova i nepovoljno deluje na krvni pritisak. Otuda, isti naučnik preporučuje da se svakodnevno više unosi sveže voće u kome ima dosta kalijuma koji popravlja poremećenu ravnotežu unošenjem veće količine soli. Kalijuma u 100 g voća ima od 150- 230 mg, a u jezgrastom i suvom voću do 800 mg.
Kalijum iz voća, ne samo da uspostavlja ravnotežu u organizmu pri većem unošenju soli, već na neki način i „hrani“ moždane ćelije.

SADRŽAJ

VOĆE
NAČINI ČUVANJA VOĆA ZA
VANSEZONSKU POTROŠNJU
NAJVAŽNIJI SASTOJCI VOĆA – VITAMINI
OSTALI VAŽNI SASTOJCI VOĆA
VOĆNE VRSTE I NJIHOV HEMIJSKI SASTAV
ANANAS (Ananas comuni)
AKTINIDIJA-KIVI (Actenidia sp.)
AVOKADO (Persea americana)
BANANA (Musa sapientium)
BADEM (Amygdalus sp.)
BOROVNICA (Vaccinium sp.)
BRESKVA (Prunus persica)
BRUSNICA (Vaccinium vitis i daeus)
BREKINJA (Sorbus torminalis)

DUD BELI (Morus alba)
DUD CRNI (Morus nigra)
DUD CRVENI (Morus rubra)
DREN (Cornus mas)
DUNJA (Cydonia oblonga)
FEJOA (Feijoa selloviana)
GLOG (Crataegus oxyacantha)
GREJPFRUT (Citrus paradisi)
GUJAVA (Psidium guajava)
JABUKA (Malus sp.)
DIVLJA JABUKA (Malus silvestris)
JAGODA (Fragaria sp.)
JAPANSKA MUŠMULA
JAPANSKA JABUKA – KAKI (Diospyros kaki)
JOSTA

KAJSIJA (Prunus sp. / Armeniaca sp.)
KOKOSOV CRAH
KRUŠKA (Pirus sp.)
KUPINA (Rubus sp.)
LESKA (Corylus sp.)
LIMUN (Citrus limona)
MALINA (Rubus sp.)
MANGO (Magnifera indica)
MANDARINA (Citrus reticulata)
MASLINA (Olea sp.)
MUŠMULA (Mespilus germanica)
NAR-ŠIPAK (Punica granatum)
OGROZD (Ribes sp.)
OSKORUŠA (Sorbus sp.)

ORAH (Juglans sp.)
PACIFLORA (Paciflora)
PAPAJA (Carica papaya)
PITOMI KESTEN (Castanea sp.)
PEKAN-KINESKI ORAH (Carus sp.)
POMORANDŽA (Citrus aurantium)
RIBIZLA (Ribes sp.)
SMOKVA (Ficus sp.)
ŠLJIVA (Prunus sp.)
ŠIPAK, RUŽIN ŠIPAK (Rosa ragosa)
TAMARILO (Syphomanda betacea)
TREŠNJA (Prunus sp. / Cerasus sp.)
TRNJINA (Prunus spinosa)
VINOVA LOZA (Vitis vinifera)
VIŠNJA (Prunus sp./Cerasus sp.)

DŽANARIKA (Prunus cerasifera)
POSLASTICE I NAPITCI OD VOĆA
LITERATURA