U povoljnim klimatskim uslovima leska redovno rađa jer se oplodnja vrši u zatvorenom pupoljku (najčešće tek u maju). Od deset godina, leska ima dobar prinos 8-9 puta. Leska dugo živi. Može se vrlo uspešno gajiti u širokom rejonu. Uspeva i u planinskim rejonima do nadmorske visine od 1200 m. Na aluvijumima, na nadmorskoj visini 100-500 m može da rodi i 4-5 t/ha, odnosno da donese vrednost veću deset i više puta nego pšenica na istoj površini. Proizvodnja je visoko mehanizovana. Plodovi se veoma lako transportuju. Lešnici se vrlo lako proda- ju – reč je o voću koje je vrlo traženo, ekonomično i sve se više proizvodi.

Sadržaj

POGLAVLJE 1

1. Uvod
1.1 Proizvodnja lešnika u svetu
1.2 Karakteristike proizvodnje lešnika u zemljama sa najvećom proizvodnjom..
1.3 Karakteristike proizvodnje lešnika u Srbiji

POGLAVLJE 2

2. Opis roda Corylus
2.1 Poreklo i istorijat gajenja
2.2 Sistematsko mesto
2.3 Rasprostranjenost

POGLAVLJE 3

3. Biologija leske
3.1 Ekologija leske
3.2 Morfologija leske
3.3 Fiziologija leske

POGLAVLJE 4

4. Sorte leske
4.1 Turske sorte leske
4.2 Italijanske sorte leske
4.3 Američke sorte leske
4.4 Francuske sorte leske
4.5 Španske sorte leske
4.6 Ostale sorte leske

POGLAVLJE 5

5. Razmnožavanje leske
5.1 Razmnožavanje nagrtanjem
5.2 Razmnožavanje korenovim izdancima i reznicama
5.3 Mikropropagacija leske
5.4 Kalemljenje leske

POGLAVLJE 6

6. Podizanje i eksploatacija zasada leske
6.1 Podizanje zasada
6.2 Nega voćaka
6.3 Rezidba

POGLAVLJE 7

7. Zaštita leske
7.1. Štetočine leske
7.2. Bolesti leske
7.3 Program zaštite leske -pesticidi i vreme njihove primene

POGLAVLJE 8

8. Berba i čuvanje lešnika
8.1. Mašine za sakupljanje lešnika
8.2. Skladištenje i čuvanje lešnika
8.3. Odvajanje jezgre od Ijuske i pakovanje
8.4. Štetočine uskladištenih lešnika i njihovo suzbijanje
8.5. Biomasa
8.6. Hranljiva i upotrebna vrednost lešnika

POGLAVLJE 9

9. Organska poljoprivreda
9.1. Organski koncept u proizvodnji lešnika

POGLAVLJE 10

10. Ekonomičnost proizvodnje lešnika
10.1. Troškovi podizanja i nege zasada
10.2. Rentabilnost proizvodnje

Predgovor

U prethodne dve decenije proizvodnja lešnika u Srbiji podignuta je na visok nivo zasnivanjem zasada kalemljenim sadnicama, kvalitetnom pripremom zemljišta, postavljanjem sistema za navodnjavanje, nabavkom mehanizacije…

Visok nivo proizvodnje lešnika privukao je pažnju svetski poznatih eksperata, kao što je prof. Alessandro Roversi. Prof. Roversi (u sredini) prilikom obilaska zasada površine 80 ha posađenog u jesen 2008. godine u Crvenki.

Zasad sa prethodne strane fotografisan je u jesen 2018. godine prilikom posete delegacija iz Čilea i Italije. Peti s leva je prof. Migel Elena iz Instituta za poljoprivredu (Instituto de Investigaciones Agropecuarias) Ministarstva poljoprivrede Čilea.

Srbija nema dugu tradiciju u proizvodnji lešnika i to sigumo predstavlja jedan od razloga zbog kojeg se leska na ovim prostorima malo gaji. Tek poslednjih dvadesetak godina ozbiljnije se pristupilo proizvodnji ovog voća i to posebno u Vojvodini (Crvenka, Šid, Vršac, Kikinda, Feketić, Kanjiža, Kukujevci, Prhovo…). Pojedini autori su potvrdili u svojim izveštajima da je došlo do povećanja površina pod leskom u Srbiji i Rumuniji podizanjem velikih zasada (Calcagini, 2016). Ipak, proizvodnja u Srbiji podmiruje tek oko 10% domaćih potreba.

Plodovi leske (lešnici) najčešće sadrže 60-65% kvalitetnog ulja i 15-17% kvalitetnih proteina. U ulju lešnika najviše je zastupljena oleinska nezasićena masna kiselina (sa oko 90%), a potom i esencijalna linoleinska ili omega-3 masna kiselina (sa oko 6%). Preostali deo su uglavnom zasićene masne kiseline i u malom procentu polinezasićena arahidonska kiselina. Sadržaj ukupnih šećera je nizak, najčešće 5-6%. Jezgra lešnika je bogati izvor vitamina E, A, kompleksa B vitamina i drugih. Sadržaj vitamina E je izuzetno visok, oko 24 mg/100 g jezgre. Visok je sadržaj i minerala kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i dr. Jezgra je, sa svojih oko 650 kcal/100 g ploda, kaloričnija od mesa. Lešnici su odlična hrana i desert veoma prijatne arome – zato se u konditorskoj industriji koriste u velikim količinama.

U povoljnim klimatskim uslovima leska redovno rađa jer se oplodnja vrši u zatvorenom pupoljku (najčešće tek u maju). Od deset godina, leska ima dobar prinos 8-9 puta. Leska dugo živi. Može se vrlo uspešno gajiti u širokom rejonu. Uspeva i u planinskim rejonima do nadmorske visine od 1200 m. Na aluvijumima, na nadmorskoj visini 100-500 m može da rodi i 4-5 t/ha, odnosno da donese vrednost veću deset i više puta nego pšenica na istoj površini. Proizvodnja je visoko mehanizovana. Plodovi se veoma lako transportuju. Lešnici se vrlo lako proda-ju – reč je o voću koje je vrlo traženo, ekonomično i sve se više proizvodi.

1. Uvod

Srbija nema dugu tradiciju u proizvodnji lešnika i to sigumo predstavlja jedan od razloga zbog kojeg se leska na ovim prostorima malo gaji. Tek poslednjih dvadesetak godina ozbiljnije se pristupilo proizvodnji ovog voća i to posebno u Vojvodini (Crvenka, Šid, Vršac, Kikinda, Feketić, Kanjiža, Kukujevci, Prhovo…). Pojedini autori su potvrdili u svojim izveštajima da je došlo do povećanja površina pod leskom u Srbiji i Rumuniji podizanjem velikih zasada (Calcagini, 2016). Ipak, proizvodnja u Srbiji podmiruje tek oko 10% domaćih potreba.

Plodovi leske (lešnici) najčešće sadrže 60-65% kvalitetnog ulja i 15-17% kvalitetnih proteina. U ulju lešnika najviše je zastupljena oleinska nezasićena masna kiselina (sa oko 90%), a potom i esencijalna linoleinska ili omega-3 masna kiselina (sa oko 6%). Preostali deo su uglavnom zasićene masne kiseline i u malom procentu polinezasićena arahidonska kiselina. Sadržaj ukupnih šećera je nizak, najčešće 5-6%. Jezgra lešnika je bogati izvor vitamina E, A, kompleksa B vitamina i drugih. Sadržaj vitamina E je izuzetno visok, oko 24 mg/100 g jezgre. Visok je sadržaj i minerala kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i dr. Jezgra je, sa svojih oko 650 kcal/100 g ploda, kaloričnija od mesa. Lešnici su odlična hrana i desert veoma prijatne arome — zato se u konditorskoj industriji koriste u velikim količinama.

U povoljnim klimatskim uslovima leska redovno rađa jer se oplodnja vrši u zatvorenom pupoljku (najčešće tek u maju). Od deset godina, leska ima dobar prinos 8-9 puta. Leska dugo živi. Može se vrlo uspešno gajiti u širokom rejonu. Uspeva i u planinskim rejonima do nadmorske visine od 1200 m. Na aluvijumima, na nadmorskoj visini 100-500 m može da rodi i 4-5 t/ha, odnosno da donese vrednost veću deset i više puta nego pšenica na istoj površini. Proizvodnja je visoko mehanizovana. Plodovi se veoma lako transportuju. Lešnici se vrlo lako prodaju — reč je o voću koje je vrlo traženo, ekonomično i sve se više proizvodi.

1.1 Proizvodnja lešnika u svetu

Godišnja svetska proizvodnja lešnika u Ijusci, u proseku iznosi preko 800.000 t (Fideghelli and De Salvador, 2009). Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom četiri zemlje: Turska oko 563.000 t (68%), Italija oko 120.244 t (15%), a daleko iza njih su SAD (uglavnom Oregon) sa 31.631 t i Španija sa 29.709 t, prate ih Azerbejdžan i Gruzija. Čile poslednjih godina podiže značajne površine. U tab. 1 prikazana je proizvodnja jezgre lešnikau svetu.

Tab. 1. Procenjena proizvodnja i zalihe jezgre lešnika u periodu 2015-2016. godine u metričkim tonama (Cakagini, 2016)

Izostavljeno iz prikaza

• Zalihe
• Proizvodnja
• Ukupno
• Država
• Turska
• Italija
• Gruzija
• Azerbejdžan
• SAD
• Španija
• Čile
• Francuska
• Iran
• Kina
• Ostali

U svetu se izvozi oko 350.000 t lešnika. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 70% od ukupnog svetskog izvoza (tab. 2). Prihod Turske od izvoza lešnika je od 2004. godine premašio milijardu dolara, a 2005. godine bio je blizu dve milijarde dolara.

• Godina
• Izvoz (t)
• Prihod (000 USD)
• Godina Izvoz (t)
• Prihod (000 USD)

Podaci ukazuju (Global Statistical Review) da je svetska proizvodnja lešnika u 2014. godini bila 337.870 metričkih t, što je manje nego u prethodne dve godine (graf. 1). Ovaj podatak objašnjava činjenicu da je cena lešnika u 2014. i 2015. godini bila znatno iznad proseka. Pad proizvodnje u 2014. godini posledica je prolećnih mrazeva u vreme cvetanja leske u Turskoj.

Graf. 1. Dinamika proizvodnje lešnika u svetu u periodu 2006-2016. godine

Izostavljeno iz prikaza

Tab. 2. Izvoz lešnika iz Turske za period 1991-2008. godine

Izostavljeno iz prikaza

Како se vidi iz graf. 2. Turska je u 2016. godini proizvela 250.000 metričkih t, što je oko 63% od ukupne svetske proizvodnje.

• Turska 63%
• Italija 15%
• Azerbejdžan 5%
• Gruzija 5%
• SAD 4%
• Španija 2%
• Čile 2%
• Ostali 4%

Graf. 2. Proizvodnja lešnika u 2016. godini

Izostavljeno iz prikaza

U graf. 3. prikazan je petogodišnji prosek iz kojeg se vidi da Turska ima čak 72% udela u svetskoj proizvodnji (Global Statistical Review), dok je sledeća država Italija sa 11%.

• Turska 72%
• Italija 11%
• Gruzija 4%
• Azerbejdžan 4%
• SAD 3%
• Španija 2%
• Čile 1%
• Ostali 3%

Graf. 3. Prosek proizvodnje lešnika u svetu za period 2012-2016. godine

Izostavljeno iz prikaza

Trend povećanja proizvodnje lešnika je u stalnom usponu. Prema podacima (Brusco, 2016) porast proizvodnje lešnika u svetu od 1961. godine bio je u proseku 6,3% (graf. 4). Može se uočiti da je brži porast povećanja prinosa u odnosu na porast površina.

Graf. 4. Trend proizvodnje lešnika u svetu u periodu 1961-2013. godine (žuta linija označava površine, plava proizvodnju u hiljadama tona dok crna označava trend)

Izostavljeno iz prikaza

Cena lešnika na svetskom tržištu uglavnom zavisi od uspešnosti proizvodnje u Turskoj. Iz graf. 5. se vidi da je najviša cena na turskim berzama, a time i svetskim, bila 2015. godine. Tako visoka cena bila je posledica znatno smanjenih prinosa u Turskoj usled prolećnog mraza. Takođe, cena lešnika se nije vratila na rekordno nisku iz 2013. godine. Tako je cena jezgre u 2016. godini, kad je zebeležen pad, bila za oko 80% viša u odnosu na 2013. godinu.

Graf. 5. Cena lešnika po toni u hiljadama turskih lira

Izostavljeno iz prikaza

Evidentna je cenovna razlika jezgre po sortama. Prema podacima (Brusco, 2016), cena jezgre lešnika (€/kg) u periodu od decembra 2015. do marta 2016. godine je znatno varirala zavisno od sorte i kretala se u intervalu od 3,50 do 4,00 (Tonda Gentile Romana); 3,30 do 4,00 (Tombul); 3,00 do 3,30 (Levant).

1.2 Karakteristike proizvodnje lešnika u zemljama sa najvećom proizvodnjom

Proizvodnja lešnika, za razliku od većine voćnih vrsta, razlikuje se od države do države u pogledu kako sortimenta, tako i tehnologije gajenja. Srbija se nalazi u samom vrhu primene savremenih tehnologija po pitanju uzgojnih oblika, prihrane, navodnjavanja, zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina i dr. Posebno se izdvajamo u podizanju zasada kalemljene leske jer smo prvi u svetu počeli sa primenom ove tehnologije. Postoje stabla kalemljene leske koja su stara 50 godina i još uvek su u punoj kondiciji i rodnosti. Osim toga, vlasnici najstarijih zasada leske zasnovanih sadnicama kalemljene leske, a koji su stari 20-ak godina, posle pozitivnih iskustava odlučuju se za proširenje zasada. Da je kalemljena leska dobar izbor za zasnivanje zasada govori i zainteresovanost proizvođača iz mnogih zemaIja za njihovo podizanje. Prvi zasadi kalemljene leske podignuti su u Italiji sa tendencijom daljeg širenja, a interesovanje postoji i u Čileu, Rusiji, Belorusiji, Hrvatskoj i drugim zemljama.

Turska, iako najveći proizvođač i izvoznik lešnika, ima veoma ekstenzivnu proizvodnju, mada se podižu i novi zasadi koji slede savremene principe proizvodnje. Sortiment leske u Turskoj je zasnovan na domaćim sortama, u prvom redu su to Tombul, Sivri i dr. U Italiji je u zasadima zastupljen isključivo domaći sortiment leske, prvenstveno Tonda Gentile Romana, Tonda di Giffoni i Tonda delle Langhe. Ovaj sortiment preuzimaju i Čile i Argentina, koji postaju sve značajniji proizvođači.

Turska. Turska je relativno malo uradila na selekciji i stvaranju sorti leske iako je veliki proizvođač (preko 500.000 t) i izvoznik (300.000 t). Kod većine sorti omotač (kupula) prekriva ceo plod, tako da on teško ispada iz njega. Mnoge kvalitetnije sorte su stvorene u SAD, Italiji, Francuskoj i dr. Vodeća sorta u Turskoj je Tombul, a prate je Palaz, Sivri i dr.

U rejonu Crnog mora, gde su najveće površine pod leskom, oko 4.000.000 Ijudi živi, direktno ili indirektno, od ove voćne vrste (sl. 1).

Sl. 1. Zasadi u Turskoj uglavnom su ekstenzivni, sa sortama kod kojih plodovi ne ispadaju iz omotača (kupule) te je potrebna brojna radna snaga za berbu

Izostavljeno iz prikaza

Najpoznatiji rejoni gajenja leske u Turskoj su Trabzon, Giresun, Ordu i Samsun. Reč je o rejonima gde je gajenje leske tradicija i u kojima ima brojnih ekstenzivnih zasada. U rejonima Duzdže i Sakarija zastupljeni su noviji zasadi leske (sl. 2). Sem navedenih, u Turskoj se i u ostalim rejonima gaji leska (Zonguldak, Bolu, Rize, Artvin, Sinop, Kastamonu, Kocaeli i dr.).

Sl. 2. Najveći rejoni gajenja leske u Turskoj (Ozongun, 2013)

Izostavljeno iz prikaza

• Sakwya 16.8%
• Duzce
• 15.1%
• Samaun 14.3%
• Ordu 18.4%
• Glresun 15.34%
• Trabzon 7.9%

Italija. Italija je posle Turske najveći proizvođač lešnika u svetu. U Italiji je puno urađeno na unapređenju gajenja ove voćne vrste. Prosečna godišnja proizvodnja lešnika u Italiji je oko 120.000 t. Leska se mnogo gaji od Pijemonta do Sicilije. U rejonu Kampanija, kao najvećem u Italiji, godišnja proizvodnja je oko 32% ukupne proizvodnje u Italiji (graf. 6). U ovom rejonu najviše se gaji sorta Tonda di Giffoni.

• Piemonte 25%
• Sicilia 10%
• Altre 2%
• Campania 32%
• Lazio 31%

Graf. 6. Proizvodnja lešnika po rejonima u Italiji (Baron, 2015)

Izostavljeno iz prikaza

Visoku proizvodnju ima i rejon Lacio (oko 31%), gde je dominantna sorta Tonda Gentile Romana. Region Pijemont proizvodi oko 25%, a vodeća sorta je Tonda Gentile delle Langhe. Na Siciliji je proizvodnja lešnika zastupljena sa oko 10%. Sem ovih glavnih rejona proizvodnje lešnika, u Italiji postoje i drugi, sa znatno manjom proizvodnjom (oko 2%).
Velike površine pod zasadima leske nalaze se u rejonu Viterba, gde ima oko 33.000 ha pod leskom.
lako je drugi proizvođač lešnika u svetu, Italija je i veliki uvoznik (tab. 3). Najviše se uvozi iz Turske. Može se uočiti da je izvoz lešnika iz Italije redovno manji od uvoza.

• Godina
• Izvoz €/1000, €/kg tona
• Uvoz €/1000, €/kg tona
• Saldo tona €/1000, €/kg tona

Tab. 3. Dinamika uvoza i izvoza lešnika u periodu 2009-2014. godine, Italija (Baron, 2015)

Izostavljeno iz prikaza

Proizvodnja je maksimalno mehanizovana, od obrade zemljišta, zaštite, rezidbe (sL 3), prikupljanja plodova, dorade plodova (pranje, kalibrisanje, krckanje, odvajanje Ijuske od jezgre, sušenje, skladištenje i pakovanje) i dr. Brojne su fabrike za izradu mašina za potrebe proizvodnje lešnika.

Sl. 3. U Italiji je proizvodnja lešnika maksimalno mehanizovana — mašinska rezidba uzgojnog oblika piramida

Izostavljeno iz prikaza

Španija. Pretpostavlja se da su Grci doneli lesku u Španiju još u antičkom periodu, najverovatnije iz Male Azije. Značajnije povećanje površina pod leskom počelo je u drugoj polovini 19. veka. U tom periodu se u vinogradima Španije pojavila filoksera koja je značajno ugrozila vinogradarsku proizvodnju, a time i egzistenciju vinogradara. Međutim, brzim prelaskom na podizanje zasada leske došlo se do nove profitabilne proizvodnje u vinogradarskim krajevima Španije. Reus je danas centar proizvodnje lešnika.

U Španiji se lešnik gaji uglavnom u katalonskoj pokrajini Taragona. U ovoj oblasti nastaje oko 88% ukupne španske proizvodnje lešnika. Ukupne površine su oko 23.000 ha. U Kataloniji postoji oko 7.000 malih zasada leske površine od 1-5 ha (Tous, 2005). Prema ovom autoru, postojeća proizvodnja je ekstenzivna i treba je unaprediti. Većina zasada se navodnjava.

Vodeće sorte su Nagret i Pauettet, sa učešćem od 4/5 u ukupnoj proizvodnji. Ostale sorte su oprašivači ili druge sorte u starijim zasadima (Grifoll, Gironell, Morell, Culpla, Ribet, Trenet).

Francuska. U Francuskoj ne postoji duga tradicija gajenja leske. Podizanje proizvodnih zasada leske u Francuskoj počelo je sedamdesetih godina prošlog veka. Ukupne površine pod leskom su oko 2.500 ha (Sarraquigne, 2005). Veći deo ove proizvodnje kontroliše kooperativa ,,Unicoque”. Individualni poljoprivrednici, van kooperative, imaju svega 80-100 ha. Na ostrvu Korzika postoji duža tradicija gajenja leske, ali na svega 250-300 ha.

Vodeće sorte u Francuskoj su Fercoril — Corabel, Ennis, Fertile de Coutard (Barcelona), Segorbe i Pauettet, dok su oprašivači sorte Merveille de Bollwiller (Halški džin), Jamtegaard 5 i Butler.

Gruzija. Gruzija na državnom nivou podstiče podizanje zasada leske. Posebnim merama se podstiče izvoz zbog veće konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Zato je Ministarstvo poljoprivrede i formiralo Savetodavno veće za razvoj proizvodnje lešnika.

Leska se gaji na oko 5.800 ha, dok je u planu proširenje površina pod leskom na 50.000 ha (Mirotadze, 2005). Godišnja proizvodnja je u proseku 25.000 t. Leska se uglavnom gaji na nadmorskoj visini od 450-650 m, mada prirodno uspeva i do 1.800 m. U rejonima gajenja leske godišnja suma padavina je 1.500-1.900 mm. Kao i u Turskoj, leska se gaji uz obale Cmog mora.

Sorte koje se gaje u Gruziji su nastale selekcijom iz prirodnih populacija ili hibridizacijom vrsta Corylus pontica i Corylus colchica. Corylus colchica je endemična vrsta u Gruziji i Jermeniji, otpomija je na niske temperature od većine ostalih vrsta roda Corylus. Iz rada na stvaranju novih sorti leske proizašlo je više sorti, a najviše raširene u proizvodnji su Gulshishvela, Shveliskura, Khachapura, Anakliuri, Dedoplis Titi, Nemsa, Saivanobo i dr.

Azerbejdžan. Posle nafte, izvoz lešnika obezbeđuje najveći devizni priliv Azerbejdžanu (Nazarli, 2017). Prema ovom autoru, planovi su da proizvodnja lešnika dostigne 60.000 t na godišnjem nivou. Veći deo proizvodnje lešnika i prerađevina se izvozi (oko 90%).

Proizvodnja lešnika bazirana je na porodičnim farmama, a procenjuje se da ih ima oko 25.000. Razvoj proizvodnje i prerade lešnika je jedan od prioriteta Azerbejdžana. Cilj Azerbejdžana je da postane treći proizvođač lešnika u svetu. Najviše lešnika se izvozi u Italiju, Rusiju i Nemačku.

Prema Hasanovu (2017), vodeće sorte u Azerbejdžanu su tradicionalna sorta Ata Baba, turska sorta Giresun i italijanska Kifoni (verovatno Giffoni).

SAD. Oregon je vodeća država po proizvodnji lešnika u SAD, sa učešćem od 35% u svetskoj proizvodnji. U prvo vreme su se gajile sorte iz Evrope. U Americi, u prirodnoj populaciji, uspeva Corylus americana, vrsta leske koja je visoko otporna na prouzrokovače bolesti i tolerantna na nepovoljne uslove gajenja, ali ne poseduje kvalitet jezgra kao sorte poreklom od Corylus avellana. U cilju pojednostavljenja proizvodnje, Konzorcijum proizvođača lešnika i Ministarstvo poljoprivrede (Oregon Department of Agriculture) selekcionisali su prvih 14 hibrida koji su rezultat kontrolisane hibridizacije C. americana i C. avellana. Zahtev u selekciji je bio da su hibridi visoko otporni na prouzrokovače bolesti i štetočine, niske i visoke temperature, dobrog ukusa i atraktivnog izgleda. Rad na stvaranju novih sorti putem hibridizacije je u toku na više instituta.

Od evropskih sorti u SAD najviše se gajila Barcelona. Međutim, primat u proizvodnji su preuzele sorte visoko otpome i otpome na prouzrokovače bolesti. Sorta Jefferson, koja je poreklom od Barcelone, još uvek se gaji u SAD. Ostale sorte su hibridi (Daviana, Ennis, Butler i dr.). Od novih sorti otpomih na prouzrokovače bolesti gaje se Vilamet, Luis, Klark i drage još novije sorte.

Čile. Prve leske u Čile su doneli evropski doseljenici. Međutim, prvi komercijalni zasadi se podižu tek od 1990. godine, kad je podignuto 100 ha.

Čile postaje sve značajnija zemlja proizvođač lešnika. Tako Valdes (2014) u svom delu Cile — mesto gde je evropski lešnik našao novi dom, navodi da se površine pod leskom približavaju 14.000 h. Godišnje se podiže 800-1000 ha. Plan je da se do 2020. godine podigne 25.000 ha, a u perspektivi je planirano 60.000 ha. Prinosi u Čileu, na nivou cele države, kreću su 2.000-3.000 kg/ha, što je znatno više od vodećih zemalja (Turske i Italije) koje, prema ovom autoru, imaju prinose 850-1.500 kg/ha.

Pored tradicionalno gajenih evropskih sorti, prvenstveno Tonda di Giffoni, Tonda Gentile delle Langhe i klonova Barcelone (čileanska Barcelona i oregonska Barcelona), gaje se i nove američke sorte otpome na bakterioze.

Proizvodnja lešnika je izvozno orijentisana, prvenstveno na Evropu i SAD. Manji deo se koristi za sopstvene potrebe i izvoz u Južnu Ameriku.

Kina. Domaća leska (Corylus avellana L.) uvedena je u kinesku proizvodnju krajem 19. veka. Institut za istraživanje u šumarstvu uvezao je iz Italije seme sorti leske i dobio 203 sejanaca od kojih je 1983. godine izdvojeno 22 selekcije, koje su testirane tokom perioda 1985-1996. godine u više klimatskih zona Kine (Xie et aL, 2005). Na kraju ovih ispitivanja, izdvojene su tri sorte: Lianfeng, Jifeng i Tiafeng. U periodu 1996-1997. godine iz Evrope i SAD su uvežene i sadnice sorti Tonda Gentile delle Langhe, Nagret, Barcelona i Butler.

Proizvodnja lešnika u Kini ne zadovoljava domaće potrebe, pa se uvozi iz Evrope (prvenstveno iz Turske) i SAD. Podižu se velike površine pod leskom, sa ciljem da se zadovolji sopstvena potražnja.

Iran. Prema podacima koji se nalaze na sajtu iranskog časopisa za ekonomiiu Financial Tribune, a na osnovu podataka Ministarstva za poljopri\ redu _ . proizvodnja lešnika u Iranu je 23.000 t na površini od 24.00/ г i’ . lešnika је izvozno orijentisana, prvenstveno na države Bliskog istoka, a manje količine izvoze se i u Japan, Ukrajinu i Švedsku.

Najviše se gaje domaće sorte (Rudsar, Tarem), introdukovane turske sorte (Tombul, Palaz, Sivri) i francuska sorta Fertile du Cutard. U Iranu se puno radi i na selekciji novih sorti, pri čemu je iz selekcionog programa proizašao veliki broj selekcija (Gerche, Gerde Eshkevarat, Gerde Shok, Mahalli Karaj, Nakhon Rood, Navan 1, Navan 7, Navan 9, Navan 10, Pashmineh, Shirvani) (Aygun et al., 2009).

1.3 Karakteristike proizvodnje lešnika u Srbiji

Proizvodnja lešnika u Srbiji je izuzetno niska. Godišnja proizvodnja ne prelazi 1000 tona. Ne postoje precizne informacije o tome jer je proizvodnja toliko mala da se za nju ne daju statistički podaci. Procenjuje se da je leska podignuta na oko 3.000 ha sa tendencijom značajnog rasta površina. Većina podignutih zasada leske je mlađa od pet godina, što upućuje na zaključak da će u narednom periodu doći do znatnog povećanja proizvodnje lešnika s obzirom na činjenicu da leska prvi značajniji rod daje u sedmoj godini i kasnije. Naša proizvodnja, trenutno, podmiruje manje od 10% potreba za ovim voćem. Kod nas se uglavnom proizvodi na okućnicama, a ređe u plantaži. Lešnik se uglavnom uvozi iz Turske (Korać i sar., 1996b; 1997a; 1997b; 2000). Tek početkom osamdesetih godina prišlo se intenzivnijem podizanju plantažnih zasada leske i to prvenstveno italijanskih sorti (Korać i sar., 1993, 1994a; 1994b). Ovu proizvodnju uglavnom je organizovalo „Takovo” za sopstvene potrebe. Noviji zasadi kalemljene leske podižu se širom Srbije, ali zasadi većih površina podignuti su uglavnom u Vojvodini (Crvenka, Šid, Vršac, Kikinda, Feketić, Kanjiža, Kukujevci, Prhovo itd.) (Cerović i sar., 2007).

Sada se u našoj zemlji godišnje sadi oko 100.000 sadnica kvalitetnih sorti leske kalemljene na mečju lesku i još toliko proizvedenih iz izdanaka. Oko 90% tih sadnica koristi se za podizanje zasada namenjenih robnoj proizvodnji. Na osnovu ovoga može se zaključiti da se godišnje podigne oko 400 ha plantažnih zasada leske. To nije mnogo, ali ohrabruje činjenica da je sve više proizvođača zainteresovano za podizanje novih zasada leske. Iz godine u godinu povećava se proizvodnja sadnica leske kalemljene na mečju lesku, koja se gaji u vidu stablašice. U tom slučaju je omogućena maksimalna primena mehanizacije u proizvodnji, a time je povećan i interes proizvođača (sl. 4).

Sl. 4. Savremeni zasad kalemljene leske

Izostavljeno iz prikaza

U našoj zemlji lešnik će još dugo biti deficitarno voće. Srbija ima povoljne zemljišne i klimatske uslove za intenzivnu proizvodnju lešnika, pa je dobro opredeljenje za razvijanje sopstvene proizvodnje ovog voća, kojom bi zadovoljili sopstvene potrebe i postali značajni izvoznici.

Sl. 147-148. Mašine za sakupljanje lešnika na malim posedima

Izostavljeno iz prikaza

U cilju optimalnog rada mašina za sakupljanje plodova potrebno je prethodno pripremiti zemljište kako bi bilo kompaktno. Pojedini proizvođači pred period sakupljanja lešnika valjcima povaljaju površinu zemljišta koje je prethodno, tokom vegetacije, održavano mašinama za površinsku obradu. Praktičnije je da se zemljište ne obrađuje površinski nego se korov uništava herbicidima, tako da je zemljište optimalno spremno za sakupljanje plodova, odnosno sabijeno (sl. 149).

Sl. 149. Zemljište optimalno pripremljeno za sakupljanje plodova, bez korova, poravnato i površinski sabijeno

Izostavljeno iz prikaza

Pojedine mašine za skupljanje plodova podrazumevaju da se prethodno mašinama za duvanje plodovi grupišu u sredini reda i potom sakupljaju usisivanjem odgovarajućim mašinama (sl. 150-151).

Sl. 150. Mašina koja sakuplja prethodno grupisane lešnike u sredini reda. Sa strane se vide plodovi koji su opali posle sakupIjanja i koji će biti ugaženi nakon prolaska traktora

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 151. Samohodna mašina za sakupljanje lešnika. Sastoji se od dve fleksibilne četke:

Izostavljeno iz prikaza

a) četke koje rotiraju u suprotnim smerovima usmeravajući plodove prema cevi koja ih usisava, dok se pozadi sa leve strane vidi vazdušna struja;
(b) četka koja nepokupljene plodove izbacuje u sledeći međuredni prostor.

Korišćenje kombajna je isplativo tek u zasadima leske površine preko 20 ha (Monarca et al., 2012). Bolje je u manjim zasadima koristiti traktorski nošene mašine za sakupljanje lešnika ili druge mašine adekvatne površini zasada.

Samohodne mašine za sakupljanje lešnika imaju uglavnom dve četke sa gumenim prstima, koje rotiranjem usmeravaju lešnike pred crevo za njihovo usisavanje.

Usisani lešnici prolaze kroz sistem ventilacije koji odvaja lišće i šture plodove, zatim se grubo odvajaju usisani kamenčići i čestice zemlje.

Savremeni uređaji za sakupljanje lešnika, traktorski nošeni i samohodni, u cilju optimalnog rada zahtevaju prilagođen uzgojni oblik (Colantoni et al., 2018). Ovi autori navode da je gajenje leske u vidu žbuna nepovoljno sa aspekta primene savremenih mašina za sakupljanje lešnika i preporučuju formiranje debla dovoljno visokog da kruna ne ometa prilazak mašinama. Ovo je potvrda da je leska kalemIjena na mečju lesku optimalno rešenje, pored ostalog, i za mašinsko sakupljanje lešnika.