Lucerka se smatra vodećom i najvažnijom krmnom kulturom, za proizvodnju kvalitetne stočne hrane od posebnog značaja za unapređenje stočarske proizvodnje. Osnovni smisao je napredak i povećanje obima proizvodnje hrane za stoku, naročito u uslovima pogodnim za gajenje lucerke. Neophodno je što bolje poznavanje osobina te krmne biljke, njenih zahteva prema uslovima spoljne sredine, gajenja i iskorišćavanja. Ova monografija o lucerki predstavlja pregled rezultata do kojih se došlo u svim oblastima na kojima su obavljana istraživanja od autora poglavlja.
Monografija o lucerki sastoji se od 18 poglavlja. U opštem delu, osim značaja istaknute su morfološke i bioioške karakteristike i zahtevi lucerke prema uslovima spoljne sredine. Zatim, dat je istorijski pregled, važnost lucerke, rasprostranjenost u svetu i kod nas. Naveden je opis biljne vrste i potrebnih hraniva u toku rasta i razvoja, značaj biološke azotofiksacije, uloga pojedinih elemenata i ishrana biljaka lucerke, agrotehničke mere koje utiču na poboljšanje proizvodnje.
Posebna pažnja posvećena je genetici i oplemenjivanju lucerke gde su istaknuti dosadašnji rezultati i budući pravci u oplemenjivanju na viši prinos suve materije, proteina, semena, otpornost prema gaženju i važnijim biljnim bolestima. Naredna poglavlja u knjizi sadrže osnove nasleđivanja važnijih kvantitativnih i kvalitativnih svojstava, kao i metode za oplemenjivanje lucerke, korišćenjem interspecies hibridizacije, inbridinga i CMS u stvaranju novih sorti. U monografiji je detaljno prikazana hranljiva vrednost lucerke i korišćenje u ishrani preživara. Kao osnova za primenu potpunije tehnologije proizvodnje detaljno je obrađeno navodnjavanje lucerke, korovi lucerke i njihovo suzbijanje, bolesti i štetočine lucerke. Primeni savremene mehanizacije u proizvodnji i spremanju lucerke posvećena je značajna pažnja, što čini poseban doprinos našoj nauci i praksi u ovoj oblasti. Kada je reč o korišćenju lucerke istaknuta je njena hranljiva vrednost u ishrani preživara, odnosno pojedinih kategorija goveda, ovaca i koza. Na kraju ukazano je i na novija organizaciono- ekonomska obeležja, koja imaju poseban značaj u sadašnjim uslovima za proizvodnju lucerke.
Osnovni smisao je i stvaranje novih sorti koje će se gajiti u proizvodnji, zbog dobrih svojstava i nekih specifičnosti, kao tolerantnost na nepovoljne uslove klime i zemljišta. Naučne postavke u knjizi zasnivaju se na saznanjima do kojih su autori došli na osnovu rezultata sopstvenih ispitivanja, korišćenjem literature i pitanja značajnih za proizvodnu praksu. Podaci navedeni u knjizi potkrepljeni su tabelama, slikama, šemama i grafikonima. Na kraju svakog poglavlja dat je obiman pregled literature, što može da bude od velike koristi, posebno mladim istraživačima. Na osnovu navedenog, nadamo se da ova knjiga o lucerki može korisno da posluži naučnim radnicima, stručnjacima, studentima, postiplomcima, doktorantima i drugima, koji se bave ili će se baviti gajenjem lucerke.
Autori žele da zahvale svima koji su doprineli pisanju knjige, a posebno zahvaljuju recenzentima rukopisa ove monografije dr Miladinu Miladinoviću, prof. dr Petru Dokiću i prof. dr Mariji Kraljević – Balalić na dragocenoj pomoći, korisnim predlozima i savetima, koji su doprineli formi i sadržaju monografije, u cilju poboljšanja teksta. Autori, takođe, zahvaljuju izdavaču Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu,Saveznom Ministarstvu za razvoj, nauku i životnu sredinu i Republičkom Ministarstvu za nauku i teh- nologiju. Takođe, zahvaljujemo svim sponzorima koji su navedeni na kraju knjige i onima koji su pružili finansijsku i drugu pomoć za štampanje i izdavanje monografije.
Zavod za krmno bilje
U Novom Sadu,
Jun, 2000.
Urednik
Dr Dane Lukić
Sadržaj
PREDGOVOR
A. OPŠTI DEO
Poglavlje 1
POREKLO I ZNAČAJ LUCERKE U SVETU I KOD NAS
Dane Lukić
1.1. Značaj lucerke
1.2. Taksonomija i poreklo
1.3. Sirenje lucerke u svetu
Literatura
Poglavlje 2
POVRŠINE I RASPROSTRANJENOST NAJVAŽNIJIH VRSTA LUCERKE
Dane Lukić
2.1. Rasprostranjenost najvažnijih vrsta lucerke
2.2. Površine pod lucerkom u svetu
2.3. Površine, prinosi i reoni gajenja lucerke u SR Jugoslaviji
2.4. Obična lucerka – Medicago sativa L
2.5. Srednja (hibridna) lucerka – Medicago media Pers
2.6. Žuta lucerka – Medicago falcata L
Literatura
Poglavlje 3
MORFOLOŠKE I BIOLOŠKE OSOBINE LUCERKE
Dane Lukić
3.1. Korenov sistem i njegov razvoj
3.2. Stabljika
3.3. List
3.4. Cvet
3.5. Mahuna
3.6. Seme
3.7. Rast i razvoj lucerke
3.8. Uticaj spoljnih faktora na oplodnju
3.9. Hemijski sastav biljne mase lucerke
Literatura
Poglavlje 4
EKOLOŠKI USLOVI I AGROTEHNIKA
Dane Luktć
4.1. Zahtevi lucerke prema zemljištu
4.2. Zahtevi lucerke prema toploti
4.3. Zahtevi lucerke prema vodi
4.4. Zahtevi lucerke prema svetlosti
4.5. Potrebe lucerke u hranljivim elementima
4.6. Plodored za lucerku
4.7. Osnovna obrada
4.8. Predsetvena obrada
4.9. Đubrenje lucerke organskim đubrivima
4.10. Đubrenje lucerke mineralnim đubrivima
a) Đubrenje lucerke azotnim đubrivima
b) Đubrenje lucerke sa PK đubrivima
c) Đubrenje lucerke Ca đubrivima
4.11. Kvalitet semena za setvu
4.12. Vreme setve
a) Prolećni rok setve
b) Letnja setva lucerke
4.13. Način setve
4.14. Količina semena za setvu u proizvodnji biljne mase
4.15. Dubina setve
4.16. Nega lucerke
4.17. Sortiment lucerke i rejonizacija
4.18. Vreme košenja lucerke
4.19. Iskorišćavanje genetskog potencijala
4.20. Biološke i proizvodne karakteristike NS sorti lucerke … Literatura
Poglavlje 5
MINERALNA ISHRANA LUCERKE
Novica Fetrović, Žarko Kevrešan
5.1. Azot
5.2. Sumpor
5.3. Fosfor
5.4. Kalijum
5.5. Magnezijum
5.6. Kalcijum
5.7. Molibden
5.8. Bor
5.9. Gvožđe
5.10. Mangan
5.11. Bakar
5.12. Cink
5.13. Kobalt
Literatura
Poglavlje 6
PRIMENAINOKULACIJE U PROIZVODNJI LUCERKE
Mirjana Jarak
6.1. Uticaj agroekoloških faktora na zastupljenost i aktivnost kvržičnih bakterija lucerke u zemljištu
6.2. Ekološki i ekonomski značaj primene inokulacije u gajenju lucerke
a) Koliki je udeo fiksiranog azota koji bi se ostvario inokulacijom?
b) Koliki je doprinos inokulacije azotnom bilansu zemljišta?
c) Koja količina azota iz đubriva može da se zameni biološkim azotom?
d) Koliki je doprinos azotofiksatora u očuvanju zemljišta
Literatura
Poglavlje 7
B. GENETIKA OPLEMENJIVANJA LUCERKE
DOSTIGNUĆA I BUDUĆI PRAVCI U OPLEMENJIVANJU LUCERKE – Dane Lukić
7.1. Ciljevi oplemenjivanja lucerke
7.2. Individualna selekcija iz lokalnih populacija
7.3. Individualna selekcija kod hibrida (interspecies)
7.4. Stvaranje sintetika lucerke
7.5. Oplemenjivanje na viši prinos suve materije
7.6. Oplemenjivanje na viši prinos semena
7.7. Oplemenjivanje na povećan prinos proteina
7.8. Oplemenjivanje na otpornost prema gašenju
7.9. Oplemenjivanje na otpornost prema suši
7.10. Oplemenjivanje prema bolestima
a. Pegavost lišća lucerke (Pseudopeziza medicaginis)
b. Rđa lucerke (Uromyces striatus)
c. Pepelnica (Erysiphe pisi f.sp.medicaginis-sativae)
d. Peronospora (Peronospora aestivalis)
e. Trulež korena (Fusarium oxysporum f.medicaginis)
f. Uvenuće lucerke ( Verticillium albo-atrum)
7.11. Oplemenjivanje, uz primenu CMS
Literatura
Poglavlje 8
NASLEĐIVANJE KVALITATIVNIH I KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA – Dane Lukić
A. KVALITATIVNA SVOJSTVA
8. 1. Nasleđivanje boje cvetova lucerke
8. 2. Nasleđivanje oblika mahuna
B. KVANTITATIVNA SVOJSTVA
8 3.Nasleđivanje tvrdog semena
8 4.Nasleđivanje oblika korena
8 5.Nasleđivanje visine biljaka
8 6.Nasleđivanje broja stabljika po biljci
8 7.Nasleđivanje prinosa suve materije
8 8.Nasleđivanje sadržaja sirovih proteina
8 9.Nasleđivanje sadržaja sirove celuloze
S.10.Nasledivanje prinosa semena
Literatura
Poglavlje 9
INTERSPECIES HIBRIDIZACIJA
Dane Lukić
9.1. Početni materijal za selekciju i izbor roditelja
9.2. Hibridizacija lucerke ručnim prenošenjem polena
9.3. Dobivanje hibrida ukrštanjem plave i žute lucerke
a. Utvrđivanje broja hromozoma
b. Primena metoda kolhiciniranja
9.4. Hibridi lucerke i njihov značaj
Literatura
Poglavlje 10
INBRIDING I HETEROZIS LUCERKE – Dane Lukić
10.1. Početni materijal za inbred linije
10.2. Stvaranje inbred linija
10.3. Ispitivanje kombinovanih sposobnosti inbred linija
10.4. Proizvodnja heterotičnih hibrida lucerke
Literatura
Poglavlje 11
SEMENARSTVO LUCERKE – Dane Lukić, Vojislav Mihailović
11.1. Važniji faktori u proizvodnji semena
11.2. Razviće i grananje izdanaka
11.3. Biologija cvetanja
11.4. Oprašivanje i zametanje mahuna
11.5. Opadanje reproduktivnih organa
11.6. Poleganje i prorastanje lucerke
11.7. Uloga insekata u oprašivanju cvetova lucerke
11.8. Uloga agroekoloških faktora
11.9. Tehnologija gajenja lucerke za proizvodnju semena
11.10. Izbor parcele
11.11. Đubrenje lucerke za proizvodnju semena
11.12. Setva lucerke za semensku proizvodnju
a. Način setve
b. Izbor otkosa za proizvodnju semena
c. Potrebne količine semena lucerke
11.13. Mere nege semenskih useva lucerke
11.14. Kategorije semena
11.15. Koeficijent umnožavanja semena lucerke
11.16. Stručna kontrola semenskog useva
11.17. Kombajniranje semenske lucerke
a) adaptacija žitnog kombajna za vršidbu semenske lucerke
b) dvofazna žetva semenske lucerke
11.18. Primarna dorada semena lucerke
11.19. Sekundarna dorada semena
11.20. Proizvodnja i dorada semena lucerke novosadskih sorti
11.21. Važnije korovske vrste u semenskoj lucerki
Literatura
Poglavlje 12
GAJENJE LUCERKE U USLOVIMA NAVODNJAVANJA – Svetimir Dragović, Livija Maksimović, Đura Karagić
12.1. Potrebe lucerke za vodom
12.2. Zalivni režim
12.3. Utvrđivanje vremena zalivanja
12.4. Zalivanje po otkosima
12.5. Zalivanje prema vlažnosti zemljišta
12.6. Zalivanje po vodnom bilansu
12.7. Zalivna norma
12.8. Efekat navodnjavanja
12.9. Navodnjavanje semenske lucerke
Literatura
Poglavlje 13
KOROVI U LUCERKI
Danica Dražić
13.1. KOROVI U LUCERKI
13.2. ŠTETE OD KOROVA
13.3. ZAŠTITA LUCERKE OD KOROVA
13.4. OSNOVNE BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE DOMINANTNIH KOROVA U LUCERKI
13.5. Štir – Amaranthus retroflexus L.
13.6. Njivski vijušac – Bilderdykia convolvulus L.
13.7. Tarčužak, Hoću neću – Capselia bursa-pastoris (L) Med.
13.8. Mnogocvetna pepeljuga – Chenopodium polyspermum L.
13.9. Njivska palamida – Cirsium arvense (L) Scop
13.10. Njivska mrtva kopriva – Lamium amplexicaule L.
13.11. Korovsko proso – Panicum crus – galli L.
13.12. Uskolisna bokvica – Plantago lanceolata L.
13.13. Dvornik veliki – Polygonum lapathifolium L.
13.14. Obični dvornik – Polygonumpersicaria L.
13.15. Zablja trava – Senecio vulgaris L.
13.16. Sivi muhar – Setaria glauca (L) P.B.
13.17. Gorušica – Sinapis arvensis L.
13.18. Pomoćnica – Solanum nigrum L.
13.19. Gorčika – Sonchus oleraceus L.
13.20. Divlji sirak – Sorghum halepense (L) Pers.
13.21. Cistac – Stachus annua L.
13.22. Mišljakinja – Stellaria media (L) Vell.
13.23. Stavelj – Rumex crispus L.
13.24. Maslačak – Taraxacum officinale Webb.
13.25. Vilina kosica – Cuscuta sp.
13.26. Krupnozrna vilina kosica – Cuscuta campestris Yuncker
13.27. Sitnozrna vilina kosica – Cuscuta trifolli Bob.
13.28. Cuscuta pentagona Engelm
13.29. Cuscuta epitymum L.
13.30. PREVENTIVNO SUZBIJANJE VILINE KOSICE
13.31. HEMIJSKE MERE ZA BORBU PROTIV VILINE KOSICE
Literatura
Poglavlje 14
BOLESTI LUCERKE – Božana Purar
BOLESTI NADZEMNIH ORGANA
14.1. Crnilo stabla i pegavost lišća lucerke – Phoma medicaginis Malbr.
14.2. Crna pegavost lišća lucerke – Pseudopeziza medicaginis (Lib)
14.3. Mrka prstenasta pegavost lišća lucerke – Stemphylium botryosum Wallroth
14.4. Rđa lucerke – Uromyces striatus Schroter.
14.5. Plamenjača lucerke – Peronospora trifiliorum de Bary
BOLESTI KRUNICE I KORENA
14.6. Antraknoza lucerke – Colletotrichum trifoliiBain iEssary
14.7. Verticiliozno uvenuće lucerke -Verticillium albo-atrum Reinke i Bert.
14.8. Fuzariozno uvenuće lucerke – Fusarium oxysporum Schlech
14.9. Trulež krune i stabla lucerke – Sclerotinia trifoliorum Erikss
Ljubičasta trulež korena
14.10. Trulež i rak korena – Rhizoctonia violace Tul.
14.11. Viroza lucerke – Alfalfa mosaik virus
Bakterijska oboljenja lucerke
14.12. Bakteriozna uvelost lucerke – Pseudomonas syringae van Hall
14.13. Vilina kosica na lucerki – Cuscuta spp.
Literatura
Poglavlje 15
ŠTETOČINE LUCERKE
Radosav Sekulić
15.1. Gundelji (Melolonthinae)
15.2. Skočibube (Elateridae)
15.3. Podgrizajuće sovicce (Noctuidae)
15.4. Lucerkina pipa (Otiorrhynchus Jigustici)
15.5. Lucerkina buba (Phytodecta fornicata)
15.6. Lucerkina bubamara (Subcoccinella vigintiquatuorpunctata)
15.7. Lucerkina lisna pipa (Phytonomus variabilis)
15.8. Male lucerkine lisne pipe (Sitona spp.)
15.9. Pipa lucerkinog semena (Tichius flavuš)
15.10. Apioni (Apion spp.)
15.11. Mušica lucerkinog cvetnog pupoljka (Conntarinia medicaginis)
15.12. Osica lucerkine mahune (Brichophagusroddi)
15.13. Lucerkina stenica (Adelphocoris lineolatus)
15.14. Poljska voluharica (Microtus arvalis)
15.15. Hrčak (Cricetus cricetus)
Literatura
Poglavlje 16. A
TRAKTORI I TRAKTORSKI SISTEMI U PROIZVODNJI LUCERKE – Ratko Nikolić, Timofej Furman, Radojka Gligorić, Lazar Savin
16.1. Izbor traktora
16.2. Formiranje traktorskih sistema
Literatuura
Poglavlje 16. B
MAŠINE ZA PRIPREMU ZEMLJIŠTA I SETVU LUCERKE Nedeljko Malinović, Radojica Mehandžić
16.1. Sitnilica biljnih ostataka
16.2. Tanjirača, kultivator, rotaciona drljača, freza
16.3. Navareni raonik
16.4. Ravnjač
16.5. Kombinovani setvospremač „germinator“
16.6. Klinasta drljača
16.7. Perasti kultivator
16.8. Setveni aparat tipa „ožljebljeni valjak“
16.9. Centralni setveni aparat
16.10. Setveni aparat „sa noktima“
16.11. Setveni aparat za sitno seme
16.12. Setveni aparat s ozubljenjem po spirali
16.13. Kombinovani setveni aparat sa konusnim valjcima
16.14. Setveni aparat za doziranje sitnog semena
16.15. Kružni nomogram (šiber)
16.16. Ulagač
16.17. Diskosni ulagač
TEHNIKA UBIRANJA SEMENSKE LUCERKE
ADAPTACIJA ŽITNOG KOMBAJNA ZA VRŠIDBU LUCERKE
16.18. Pick – up uređaj
16.19. Blindiranje skupljača kamena
16.20. Podešavanje vršidbene komore
16.21. Postavljanje blindirnih šina
16.22. Postavljanje blindirnog lima
Literatura
Poglavlje 16. C
KOSAČICE-TIPOVI,KVALITET RADA I SNAGA ZA POGON
Vlado Potkonjak
16. 1. EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE KOSAČICA
BALIRANJE SENA LUCERKE
16.2. Eksploatacione karakteristike presa
Literatura
Poglavlje 17
HRANLJIVA VREDNOST LUCERKE
Vladimir Kunc, Miroslav Plavšić
A. ISHRANA PREŽIVARA
17.1. Ishrana pokošenom zelenom masom
17.2. Iskorišćavanje lucerke ispašom
17.3. Lucerka konzervisana sušenjem
17.4. Lucerka konzervisana siliranjem
17.5. Primena proizvoda frakcionisanja lucerke u ishrani preživara
B. LUCERKA U ISHRANI MONOGASTRIČNIH ŽIVOTINJA
17.6. Svinje
17.7. Živina
17.8. Konji
17.9. Kunići
Literatura
Poglavlje 18
ORGANIZACIONO-EKONOMSKA OBELEŽJA PROIZVODNJE LUCERKE – Danica Bošnjak, Milenko Jovanović, Đoko Lučić
1. OSNOVNA OBELEŽJA PROIZVODNJE LUCERKE U SR JUGOSLAVIJI
18.1. Površine pod lucerkom
18.2. Prinosi lucerke
18.3. Organizaciono-ekonomski usiovi za proizvodnju
18.4. Analiza utroška rada i korišćenja mašina
18.5. Vremenska raspodela utroška rada i korišćenja trakiora u proizvodnji lucerke
2. EKONOMSKA OBELEŽJA PROIZVODNJE LUCERKE
Literatura
PREGLED NASLOVA TABELA
PREGLED NASLOVA SLIKA
SPONZORI
Poglavlje 1 – Poreklo i značaj lucerke u svetu i kod nas
Dr Dane Lukić
1.1. Značaj lucerke
Lucerka se smatra vodećom i najvažnijom krmnom kulturom. Od lucerke se dobija veoma kvalitetna stočna hrana, značajna za ishranu svih vrsta domaćih životinja. Odlikuje se visokim sadržajem sirovih proteina koji se kreće od 18-22 % u zavisnosti od faze starosti vegetativnih organa. Proteini lucerke su veoma dobrog amino kiselinskog sastava. Važne osobine lucerke kao: visoka proizvodnost, dobar kvalitet i prinos sirovih proteina, dužina života, adaptabilnost na visoke i niske temperature, tolerantnost na sušu, brzina regeneracije i dr. svrstavaju je po značaju za stočnu hranu, kao najvažniju krmnu biljku. Značaj lucerke u proizvodnji voluminozne stočne hrane je velik, pošto obezbeđuje visoke prinose kvalitetne proteinske stočne hrane. Proteini lucerke su visoke biološke vrednosti. Po svom aminokiselinskom sastavu slični su proteinima životinjskog porekla. Biljke lucerke sadrže značajnu količinu vitamina, neophodnih za domaće životinje. U lucerki se nalaze vitamini: A, Bb B2, B3, C, D, E, PP. Lucerka je bogata nekim organskim kiselinama (limunskom, jabučnom i dr.).
Lucerka se odlikuje bogatstvom mineralnih materija, a posebno kalcijumom koji je značajan u ishrani stoke, za proizvodnju mleka i kao sastavni deo kosti za stočni podmladak. Sadrži i važne hemijske elemente: kalijum, fosfor, magnezijum i dr. Lucerka se koristi za ishranu stoke u raznim oblicima: kao seno, silaža, dehidrirane biljke, ređe kao zelena hrana i za napasanje stoke. U ishrani domaćih životinja seno ima najveći značaj. Industrijskom preradom i dehidriranjem dobija se lucerkino brašno, briketi, palete i dr., koji u ishrani stoke služe za dopunu obroka. Silaža ima manji, neznatan udeo u spremanju lucerke. čist usev lucerke se retko koristi kao zelena stočna hrana, zbog prisustva alkaloida saponina i moguće naduvenosti domaćih životinja. Znatno sigurnije njeno korišćenje je u travno-leguminoznim smešama (lucerka + trave). Ona je cenjena krmna kultura zbog svoje raznovrsne primene, koristi se kontinuirano 4-5 godina, dajući godišnje 4-5 otkosa. Njena uloga nije samo za ishranu stoke, već ima posebno važno mesto u plodoredu. Razoravanjem lucerišta u zemljištu ostaju velike količine organske mase, čijim razlaganjem i mineralizacijom se popravIjaju fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine zemljišta. Poslednjih godina u nekim zemljama Evrope, pa i kod nas u manjoj meri, ceđenjem lucerke proizvode se proteinski koncentrati. Oni su izuzetno bogati u hranljivim materijama, koji imaju primenu u govedarstvu, posebno u ishrani podmlatka.
1.2. Taksonomija i poreklo lucerke
Lucerka je jedna od najstarijih krmnih kultura. Prema Vasiljčenku (1950) smatra se da se lucerka uzgajala u Srednjoj Aziji, 3.000 godina pre nove ere.
Bolton (1962) iznosi da je ona bila poznata pre 6.000 godina pre n.e, a da joj je poreklo iz Indije.
Ivanov(1980) navodi da se ova krmna biljka gajila pre 8.000 godina, a za postojbinu lucerke smatra se Iran i Arabija.
Hendry( 1923) iznosi da naziv Medicago potiče od reči Median (Mesopotamija), a Midia je staro ime Indije. Prema Konstatinovu (1936) stari Grci su lucerku nazivali „medike“, a Rimljani „Herba medica“, pa je od ovih naziva nastalo Medicago. Konstatinor (1936) i Bolton (1962) iznose da je lucerka posle grčkopersijskih ratova u I veku prenesena u Grčku, citira Ivanov (\9%G). Kasnije se širila u Italiju, španiju, Francusku i druge zemlje. Smatra se da je lucerka u Jugoslaviju prenesena iz Mađarske krajem 18 veka. Lucerka je odavnina smatrana značajnom krmnom kulturom. Vasiljčenko (1950) naziva centrima formiranja kulturne lucerke Srednju Aziju, Zapadne Himalaje, a takođe Jermeniju i Malu Aziju.
Iranov (1980) ističe tri izvorna centra porekla roda Medicago i to: srednjoazijski, prednjoazijski i Evropskosibirski centar. Drugi izvorni genetički centri podroda Falcago su: sredozemnoprimorski i severnoamerički. Oni imaju važnu ulogu u evoluciji i selekciji i rasprostranjenju vrste Medicago varia Mart. Prvim gencentrom jednogodišnjih vrsta lucerke, smatra se Tibet, Tjan-Šan, Kavkaz i Balkan.
Sinskaja (1950) navodi da je najpre lucerka ušla u kulturu u prednjoazijskom i srednjoazijskom gencentru. Mnoge vrste su rasprostranjene u Prednjoj Aziji, Iranu, Siriji i Jemenu. Srednjoazijski gencentar važan je za uvođenje lucerke u kulturu. U njemu je rašireno i 6 divljih vrsta lucerke. Evropskosibirski gencentar značajan je po bogatstvu divljih vrsta lucerke koje su uvedene u kulturu. Tu su poznate i raširene divlje vrste, hibridne i žute lucerke. Na teritoriji tog gencentra uspevaju mnoge sorte hibridne lucerke.
Kada je o evoluciji roda Medicago reč, ona je išla od diploidnih i tetraploidnih do heksaploiđnih formi, preko prirodne hibridizacije (Ivanor, 1980). Evolucija višegodišnje lucerke po Sinskaji (1950) prikazana je na slici 1.1.
Kulturna lucerka, Medicao sativa L, (2n = 32) je tetraploid (Stanford i Clement, 1958). Taksonomski lucerka pripada rodu Medicago L, koji uključuje više od 60 različitih vrsta, jednogodišnjih i višegodišnjih diploida, tetraploida i heksaploida sa hromosomskim brojem n=7 i n=8. Osnovne vrste kulturne lucerke višegodišnje su M. sativa, M. falcata i M. glutinosa (Stanfordi sar. 1972). M. sativa iM. falcata se pojavljuju na diploidnom i tetraploidnom nivou. Lesins i Gillies (1972) i Stanford i sar. (1972) izbegavaju naziv za vrste M. sativa, M. falcata, M. glutinosa i M. media (varia) za hibride tih populacija. Ti autori smatraju da su to komponente kompleksa M. sativa-falcata-glutinosa.
- M. quasifalcata , 2n = 16
- M. glutinosa, 2n = 32
- M. hemicvcla, 2n = 16
- M. coeruela, 2n = 6
- M. trautvetteri, 2n = 16
- M. sativa, 2n = 32
- M. fiilcata, 2n = 32
Slika 1.1. Evolucija višegodišnjih formi lucerke (po Sinskaji, 1950).
Izostavljeno iz prikaza
Quiros (1979) iznosi hipotetičku evoluciju kulturne lucerke, koja je prikazana na slici 1.2.
Pretpostavlja se da su tetraploidna M. sativa i M. falcata potekle od, diploida prirodnira podvostručenjem hromosomskog broja, odnosno diploidnih gameta. M. varia (M. media)]e nastala prirodnom hibridizacijom dveju tetraploidnih vrsta. Do sada germ plazma za poboljšanje kulturne lucerke je bila ograničena na kompleks M. sativa-falcata (Stanford 1972) iako je izvedeno mnogo ukrštanja između drugih vrsta iz različitih razloga. Istraživanja Binghama i Saundersa (1974) pokazala su kako se kulturna tetraploidna lucerka može pomerati na više ploidnih nivoa do oktoploida.
Druge višegodišnje vrste
- M. sativa (M. coerulea) (2n = 2x =16) diploid
- M.sativa (2n=4x=32) tetraploid
- Preci (nepoznati)
- M.glomerata (2n=2x=16)
- M.hemicycla(2n =2x =16) diploid diploid
- M.varia (M.media) (2n =4x =32) tetraploid
- M.falcata (2n =4x =32) tetiaploid
- M.falcata (2n =2x =16) diploid
Slika 1.2. Hipotetička evolucija u kulturne lucerke (Quiros, 1979).
Izostavljeno iz prikaza
Prikazaćemo nekompletnu listu uspešnih udaljenih ukrštanja u rodu Medicago L, koju su izveli: Lesins i Gillies (1972), Lavrentev i Cbcrnenko (1976).
Uspešna udaljena ukrštanja u okviru roda Medicago L.
- Između vrsta kulturne lucerke
M. sativa (32) x M. media (32),M falcata (16, 32)
M. media (32) x M. sativa (32), M. falcata (16, 32)
M. falcata (16, 32) x M. sativa (32) x M. media (32)
M. glutinosa (32) x M. sativa (32) - Između vrsta kulturne i divlje višegodišnje lucerke
M. sativa (32) x M. coerulea (16),M gaetula (32)
M sativa (32) x M polymorpha (14), M prostrata (16, 32)
M sativa (32) x rhodopea (16), M saxatilis (48)
M falcata (16, 32) x M gaetula (32), M prostrata (16, 32)
Tu može da se postavi pitanje u kojoj meri su udaljena ukrštanja doprinela stvaranju sadašnjeg bogatstva sorti lucerke?
Pošto je poznato da je najvažnija plava lucerka M sativa, izuzetno varijabilna sa svojim genotipovima.
Prema istraživanjima Barnesa i sar. (1977), koji su procenili genetsku osnovu oko 150 severnoameričkih sorti lucerke, našli su da većina tih sorti potiče od M sative, kao i M falcate i M. varie (media).
Više od polovine sorti imala je odnos germ plazme M falcate iM. varie u intervalu od 1% do 100%. Smali i Baucban (1984) obavili su determinaciju hromosoma kod 329 biljaka na 35 gajenih i 87 divljih populacija. Na osnovu analiza sorte kolekcionisane su tetraploidne. Divlje biljke lucerke bile su diploidne (2n=2x=16). Značaj interspecies hibridizacije u rodu Medicago ističe železnova (1983) čini važan faktor dobijanja novog selekcionog materijala za stvaranje sorti sa kompleksom agronomski važnih i bioloških osobina, (otpornost na sušu, bolesti, zaslanjenost zemljišta, gaženje, tolerantnost na niske temperature i dr.).
Najviše se koriste vrste M sativa, M. media i M. falcata, kao i njihove kombinacije.
1.3. Širenje lucerke u svetu
Poreklo lucerke je Iran i Arabija, a dalje širenje iz Mesopotamije u Grčku lucerku su preneli Persijanci. Prema Konstantinovu (1936) lucerka je dospela u Grčku 490 god. pre n.e, odakle se brzo širi po evropskom kontinentu (Italija, Španija i Francuska). Hendri (1923) navodi da je u VIII veku širenje lucerke u Evropu išlo postepeno od Mediterana preko Italije. Širenje ove biljke je išlo od Španije i Italije u XVI veku, prvo u Francusku (1550), Holandiju i Belgiju (1565), Austriju i Nemačku (1750), švedsku (1770) i u XVIII veku u Rusiju. Introdukcijom lucerke u Italiju, umesto rimskog naziva Medica , ona se širi pod arapskim nazivom alfalfa u druge delove Evrope i sveta, zatim preko okeana u Ameriku (1736) i Kanadu (1871).
Iz Perua se lucerka širi u čile i Argentinu, a 1775. godine preneta je u Urugvaj. Zatim, lucerka je bila raširena na mnogim rejonima jugozapadne Amerike (1836). Posebno širenje lucerke u istočnim rejonima Severne Amerike bilo je (1857) godine, a pripisano je nemačkom emigrantu Grimu. Uneta je hibridna populacija lucerke „grimm“ iz Nemačke, a takođe i druge introdukcije („baltik“ i „kossak“ iz Evrope). U Australiju je lucerka preneta krajem XVIII veka iz Francuske.
U Južnu Afriku lucerka je dospela dosta kasno i to iz Francuske, pod nazivom lucerne. Bolton (1972) ističe da su portugalski i španski moreplovci lucerku preneli u Ameriku u XVI veku, odakle se širi u zemlje Južne Amerike.
Istovremeno, širenjem lucerke u svetu, od svog prvobitnog imena ona je menjala naziv. Najčešći naziv biljke je alfalfa ili lucerne.
Naziv roda Medicago potiče od reči medica.
Herba medica (medijska trava) je naziv lucerke, koji potiče iz Stare Grčke i Italije.
Pretpostavlja se da se lucerka širila u Evropu preko tri ulaza i to preko: Grčke, Rima i španije. Prema Boltonu (1972) lucerka je preneta i na Novi Zeland (1850), a stigla je iz Evrope. U našu zemlju lucerka je stigla iz Mađarske u XVIII veku. Danas se lucerka gaji sa više različitih vrsta i sorti, a njena rasprostranjenost ide do 55 0 severnogeografske širine.
Konstantinov (1936) navodi da lucerka uspeva oko Minska, Tula, Kujbiševa, Omska. U sadašnje vreme lucerka u Sibiru uspeva iza 57° u rejonu Irkutska, gde su selekcijom stvorene sorte divlje rastuće sibirske lucerke.